Šta rade roditelji koji svoje dete ne žele ili ne mogu da odvedu u vrtić ili školu, a zbog posla ne mogu da ostanu sa njim kod kuće?
Među najugroženijim kategorijama stanovništva koje virus H1N1 napada jesu – mladi i deca. Oko 40 odsto ljudi širom sveta koji su se ozbiljno razboleli ili umrli od komplikacija novog gripa bili su mladi i zdravi ljudi, a na kongresu Evropskog udruženja pneumologa rečeno je da je više od 50 odsto do sada obolelih bilo mlađe od 20 godina. Bolničko lečenje, prema iskustvu SAD i Australije, češće je bilo potrebno deci.
Ministar prosvete Žarko Obradović odlučio je 9. novembra da jesenji raspust za osnovce i srednjoškolce produži do 16. novembra. Iako je na taj način sprečeno masovno širenje zaraze među decom, postavlja se pitanje šta ta deca rade u slobodno vreme (dok su na raspustu) i šta rade roditelji koji svoje dete ne žele ili ne mogu da odvedu u vrtić, ili školu (ako je dete u nižim razredima osnovne škole) a zbog posla ne mogu da ostanu sa njim kod kuće? Neko je dobro primetio da, paralelno sa školama, nisu zatvorene i igraonice za decu, u kojima je zaista iluzorno očekivati da će se dete usred igre koncentrisati na to da ne stavlja ruke u usta ili da se neće naći u nepoželjnom radijusu sa detetom koje ima simptome gripa. Još je nebuloznije odvesti dete u igraonicu sa maskom (mada su maske, bar kod osnovaca, lako prihvaćene i brzo postale trend). Šta je sa vanškolskim aktivnostima – sportom, muzičkim školama, kursevima jezika, časovima plesa… Iskustvo Australije je pokazalo da se virus gripa brže širio među decom na raspustu (u pitanju su starija deca), koja su se, oslobođena školskih obaveza, zdušno okrenula druženju. Međutim, zajedno sa dobrim raspoloženjem sejali su i grip. Zaključak je bio da je bolje vratiti ih u škole, kako bi nastavnici i roditelji imali bolji monitoring nad obolelom decom, što je doprinelo i smanjenom širenju gripa.
Bilo kako bilo, raspust traje do 16. novembra i važi za sve škole, uključujući i obrazovne ustanove u Vojvodini. U međuvremenu smo saznali da su deca iz OŠ „Milica Pavlović“ u Čačku, koja su među prvim osnovcima bila zaražena virusom H1N1, posle kućnog lečenja ozdravila i da će 16. novembra biti spremna za povratak u školu. Toga dana bi na nastavu trebalo da dođu samo zdrava deca, a ona kod kojih se u međuvremenu konstatuju simptomi slični gripu trebalo bi da ostanu na lečenju. Naravno, u dogovoru sa lekarima. Ministar prosvete je apelovao na roditelje da budu u stalnom kontaktu sa školama kojima obavezno moraju da jave razloge zbog kojih eventualno njihova deca posle kraja raspusta nisu došla u školu. Vrtići i dalje rade, ali većina roditelja povlači decu iz obdaništa. U nekim predškolskim ustanovama broj dece je prepolovljen. I dok je u Vojvodini broj predškolske dece koja su obolela od oboljenja sličnog gripu šest puta veći, u beogradskim vrtićima do 9. novembra nije zabeležen nijedan slučaj novog gripa, ali u obdaništa dolazi sve manje dece.
Simptomi
I kod dece su simptomi gripa H1N1 slični simptomima običnog, sezonskog gripa:
– Temperatura (groznica) iznad 38 stepeni C
– Kašalj i suvo grlo
– Zapušen nos ili curenje iz nosa
– Glavobolje ili bolovi u mišićima
– Drhtavica
– Umor, sustalost, malaksalost
– Povraćanje
– Dijareja, proliv
Znaci za uzbunu i pomoć lekara su:
– Ubrzano disanje ili problemi sa disanjem
– Plavičasta (modra) ili siva boja kože
– Odbijanje ili otežano unošenje tečnosti
– Učestalo povraćanje
– Otežano buđenje i interakcija (nezainteresovanost)
– Simptomi običnog sezonskog gripa koji se posle poboljšanja vraćaju, praćeni povišenom temperaturom i pojačanim kašljom
„Kod dece je potrebno posebno pratiti povišenje temperature, jer kod
njih postoji i opasnost od febrilnih konvulzija. Ukoliko se temperatura ne smanji na delovanje antipiretika, odnosno lekova za spuštanje temperature, neophodno je javiti se svom izabranom lekaru odnosno pedijatru koji će odlučiti o daljim merama“, upozorava dr Branislav Tiodorović. „Ostali znaci su slični kao i kod odraslih. Kada dete uz prisutne navedene simptome počne i otežano da diše, kada uočite uvlačenje međurebarnih prostora), kada često plače, bolno se napreže, odbija hranu i nije zainteresovano za igru, to je znak da se sa detetom hitno uputite svom pedijatru ili direktno u bolnicu.“
Druga ugrožena kategorija i lake žrtve novog H1N1 virusa su trudnice. Većina trudnica koje su se u svetu ozbiljno razbolele od ovog gripa bile su u poodmakloj trudnoći, a prema međunarodnim podacima između šest i 13 odsto obolelih od komplikacija izazvanih novim gripom su, upravo, trudnice. Trudnice koje obole od teže forme novog gripa dobiju pneumoniju, a onda jak sindrom otežanog disanja, zbog čega moraju biti priključene na aparate za veštačko disanje – respiratore. Naime, kod trudnica se upala pluća razvija brzo, često čak u prva 24 sata od trenutka zaraze, a u nekim slučajevima i pre nego što se poveća telesna temperatura i pojave kašalj i otežano disanje. Dobra vest je da su njihove bebe u većini slučajeva spasene.
Ukoliko ste trudnica, preporučljivo je da dojite svoju bebu ukoliko je ona bolesna. Sa dojenjem ne bi trebalo da prestanete ukoliko ste bili u kontaktu sa virusom, jer se u organizmu majke stvaraju zaštitna antitela, koja dojenjem prenosi na bebu. Međutim, ukoliko obolite, zatražite pomoć zdrave osobe koja će bebu hraniti vašim mlekom koje ćete prethodno izmlazati u bočicu. Za sve se prethodno obavezno konsultujte sa lekarom.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
