Rafinerija razdora

Marta ove godine u Švajcarskoj je organizovan referendum na kojem su građani glasali o predlogu da svaki kanton dobije svog advokata za životinje. Osim što nisu podržali ovaj plan, Švajcarci su razočarali još u nečem. Kako je jedan reporter primetio, izlaznost na referendum iznosila je „samo 45 odsto“ upisanih birača.

U nedelju 8. avgusta, građani Smedereva imali su priliku da direktno odluče o gradnji rafinerije za sirovu naftu u svom gradu. Izašlo je 11,64 odsto ili 11.337 birača od ukupno 97.336 građana koji su mogli da iskoriste to pravo. Za izgradnju rafinerije glasalo je 3115, protiv su bila 8083 građanina, a ostatak je otišao na nevažeće listiće. Organizovanje referenduma koštalo je Grad Smederevo četiri miliona dinara.

Šta te brojke govore? Ili su građani Smedereva zastrašujuće apatični, čak i kada je reč o njihovoj budućnosti, ili su baš „ostajanjem kod kuće“ poslali jasnu poruku. Upravo ovu poruku svi akteri referenduma tumače „na svoj način“, proglašavajući pobedu.

Opozicija je potez vlasti da se referendum raspiše usred leta videla kao još jedno lukavstvo vladajuće koalicije koju vodi Demokratska stranka Smedereva (DS). Tome se može dodati i da je „pao“ na Svetu Petku Trnavsku, baš kada se održava vašar. Vlast je zahtev opozicije, među kojima je i njihov nekadašnji koalicioni partner Milan Lukić (Koalicija za bolje Smederevo) videla kao trošenje vremena i novca. Jer da bi referendum uspeo bilo je potrebno da na glasanje izađe 50 odsto plus jedan birač. Tu kvotu Smederevci često ne ispune ni kada glasaju za odbornike Skupštine grada.

Ovaj „debakl“ demokratske tekovine, ne samo politički akteri sa obe strane, već i kompanija Komiko oil, koja bi trebalo da gradi rafineriju, vidi kao dokaz podrške građana.

PRE REFERENDUMA: Da podsetimo, za „rafineriju razdora“, kako je nazivaju, čulo se 2009. godine. Decembra 2008. Komiko oil je potpisao Memorandum o razumevanju sa gradom Smederevom. Vlada Srbije je brzo prebacila zemljište na Smederevo, a gradonačelnik Predrag Umičević potpisao je Ugovor o izgradnji. Urađen je glavni projekat Rafinerije i obavljena su istraživanja u saradnji sa Saobraćajnim institutom CIP. A onda je raspisan konkurs, Komiko oil je jedini izneo ponudu i sve je delovalo vrlo jednostavno. Umesto šampanjca sledile su, međutim, optužbe. Milan Lukić, predsednik Koalicije za bolje Smederevo koja ima 11 odborničkih mesta, optužio je gradonačelnika Umičevića da je prekršio Zakon, potpisavši Ugovor sa Komiko oilom pre nego što je uopšte izašao konkurs o zakupu zemljišta. Gradonačelnik i vladajuća koalicija kažu da Ugovor ionako mora da bude ratifikovan u Skupštini grada tako da tu nema spornih momenata. Po njihovim rečima, u pitanju je samo predlog Ugovora jer dok ga odbornici ne potvrde ništa ne može da stupi na snagu. Ove informacije su „došle“ nešto kasnije, pa se krajem maja uključio i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenivši da je „danas dobro što su stavljene na raspolaganje informacije o rafineriji u Smederevu“, ali da nije dobro što je, jedno vreme, javnost bila isključena pa je bilo potrebno da i on interveniše.

Milan Lazić je u međuvremenu izašao iz vladajuće koalicije, a optužbe koje su međusobno razmenjivali bivši partneri ponekad su podsećale na zaplete iz televizijskih serija. Kako je „Vreme“ tada pisalo, sa skupštinske govornice se moglo čuti da je to rafinerija NATO-a koja će snabdevati vojnike, da je u pitanju nuklearna elektrana, hotelijerski kompleks, kapital Dafine Milanović…

Uskoro je opozicija, koju čine Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Srpska napredna stranka i koalicija Za bolje Smederevo, sakupila dovoljno potpisa za održavanje referenduma, a sve aktivnosti Komiko oila su zaustavljene.

Iz kompanije su poručivali da im je dosta čekanja i da se nadaju brzom (raz)rešenju s obzirom da su jedini dostavili ponudu i da su podržani od vladajuće koalicije i Vlade Srbije, uključujući premijera i ministre Mlađana Dinkića i Olivera Dulića.

Skupštinska većina, odnosno Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Smederevska demokratska stranka i grupa građana, pozivala je građane da bojkotuju referendum ponavljajući da Grad previše gubi i investicija i radnih mesta stalnim odugovlačenjem, kao i da odustajanje Komiko oila Smederevo sebi ne sme da dozvoli.

„Demokratska stranka Smedereva je pozvala građane da ne izađu jer je to ekonomsko pitanje i 88,36 odsto nije izašlo na izbore. Smatramo da je ovo pobeda građana koji žele racionalnu politiku i nove investicije u našem gradu, kao i radna mesta“, izjavio je za „Vreme“ Bojan Teofilović, pomoćnik gradonačelnika Smedereva. Naklonjeni ovakvom shvatanju tvrde da je referendum više „politička igrarija“ nego potreba da se uvaži reč građana, kao da je ekološka briga samo maska za neke druge interese.

S druge strane, Milan Lukić, u razgovoru za „Vreme“, tvrdi da je kampanja za referendum koju je sprovodio DS Smedereva bila nepoštena, ali da „pošto referendum nije uspeo, stara situacije ostaje“, što znači da, po njemu, pošto rafinerije još nema, ne treba ni da je bude. „Sećate se glasanja za Ustav, da je izašlo manje od pedeset odsto plus jedan građanin, Ustav ne bi bio usvojen“, obrazlaže on.

Radomir Radivojević, zamenik generalnog direktora Komiko oila, kazao je da je ovim rezultatom njegova firma dobila vetar u leđa, „jer su građani pokazali da podržavaju nova ulaganja i da su protiv orkestriranog napada na kompaniju i rafineriju“. Dodao je da će oni poštovati volju građana koji su bojkotom referenduma izrazili svoj stav. „Izgubili smo godinu dana, ali važno je što nećemo biti kolateralna šteta Milana Lukića“, dodao je zamenik generalnog direktora Komiko oila za Srbiju.

Šta sledi? Opozicija opet može da traži referendum koji bi mogao da se održi najranije za pola godine. Iz vlasti, međutim, poručuju da će najverovatnije uspeti da na Sednici gradskog veća izglasaju predlog ugovora kojim bi se investitoru dalo zemljište u zakup. Potom bi Komiko oil tražio dozvolu od Ministarstva za energetiku, poslovno planiranje i ekologiju i ostalih republičkih institucija. Gradnja bi počela u roku od nekoliko meseci, a završetak bi usledio za tri godine. U suprotnom, pominju se druge lokacije, mada to nije potvrđeno u samoj kompaniji.

Njima zemljište u Smederevu, kako su i sami isticali, odgovara jer se prostire „u jednom komadu“ na 113 hektara, a atraktivno je zbog dobre logistike, blizine puteva, železnice i Dunava.

CRNO–BELA BUDUĆNOST: Građani Smedereva su od početka bili podeljeni, jedni ističu svetlu ekonomsku, a drugi tamnu ekološku budućnost. Iz kompanije Komiko oila uporno poručuju da će poštovati sve ekološke standarde, jer im se ne bi isplatilo da uđu u tako velik posao, a da budu zatvoreni zbog nepoštovanja zakona Srbije ili da ne mogu da izađu na tržište Evropske unije. A upravo to, po njihovim rečima, nameravaju.

U tom kontekstu, pominje se i takmičenje „Amerikanaca i Rusa“, zbog Gasproma i činjenice da Komiko oversiz, čija je filijala Komiko oil, čine tri američke firme. Iz Komiko oila su više puta odbacili takve tvrdnje. Kažu, naime, da oni nisu konkurencija, već mogu da se „susretnu“ pa da budu lideri Evrope. „Bavimo se ovde u Srbiji globalnom politikom, kao oko nas ratuju Rusija i Amerika, a nemamo para da platimo struju“, kaže Radivojević. No, svakako da ukoliko se rafinerija u Smederevu izgradi, ona bi bila konkurencija Gaspromu, a samim tim bi se više vodilo računa o poštovanju ekoloških standarda.

Inače, cena zakupa zemljišta iznosi, po predlogu ugovora, 250 miliona dolara. Međutim, Milan Lukić tvrdi da je Vlada Srbije poklonila 113 hektara Gradu, ali sa obavezom da Smederevo plati pedeset odsto od procenjene vrednosti zemljišta kao taksu na prenos zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Među dobre strane izgradnje rafinerije spada zapošljavanje nešto manje od 3000 ljudi, od kojih bi sedam stotina bili zaposleni direktno u rafineriji. Komiko se obavezuje i na direktnu donaciju gradskom budžetu 250.000 dolara za socijalno najugroženije, kao i na izgradnju objekta od 350 kvadrata za smeštaj dece ometene u razvoju. Takođe, oni bi snosili troškove prelaska na gas kao pogonsko gorivo za sva vozila gradskog prevoza i javnih službi, kao i zamene gorionika svih kotlova u 12 smederevskih kotlarnica. Uz to, ide i izgradnja kompletne infrastrukture na zemljištu i oko njega, a s kompanijom Transnafta potpisali su memorandum vredan 15 miliona dolara za izgradnju kraka gasovoda od Pančeva do Smedereva.

S druge strane, opozicija koja se protivi izgradnji smatra da će ona „oboriti poljoprivrednu proizvodnju“, a i da je 2,5 kilometara od centra grada premala razdaljina koja će itekako uticati na zdravlje ljudi. Zagovornici rafinerije se pozivaju na evropske primere, na Veneciju, Antverpen, Porto ili Beč.

Konačno, ovo pitanje se ponovo vraća u Skupštinu Grada gde će odbornici odlučiti šta dalje. Svi tvrde da će poštovati volju građana. Samo još kada bi zasigurno znali koja je njihova volja.