Ako posle nekoliko uzastopnih izbornih kampanja još ima snage da prati razvoj političke situacije u zemlji, prosečan birač u Srbiji u poslednjih nekoliko dana trebalo je da „svari“ i u logičan sistem poveže nepreglednu količinu kontradiktornih informacija, prouzrokovanih kombinacijom šarolikog rasporeda snaga u novim lokalnim skupštinama s jedne, i različitim interesima ključnih aktera s druge strane. Ni pokušaj odabira samo najkrupnijih kontradiktornosti ne rezultira formiranjem kratkog spiska: najvažnija izborna vest posle prvog kruga lokalnih izbora trebalo je da bude ona prema kojoj su se posle višednevnih pregovora, predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, sporazumeli o podršci demokratskim kandidatima u drugom izbornom krugu i principima na osnovu kojih će partije na čijem su čelu – Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, formirati lokalne organe uprave u većini srpskih opština. Istovremeno, novosadski funkcioneri DSS-a, koji će, prema najavama iz stranačke centrale, poslušati zvanični stav, nastavili su da odgovaraju svoje simpatizere od poštovanja zvaničnog stranačkog uputstva u drugom izbornom krugu, zalažući se za saradnju sa radikalima i zaklinjući se u principijelnost stava da je za njih nemoguće da podrže kandidata DS-a za gradonačelnika Novog Sada Borisa Novakovića, zbog poznate afere sa glasanjem iz Soluna. A portparol DSS-a Andreja Mladenović, prema pisanju dnevne štampe, najavio je i moguća iznenađenja, koaliciju sa radikalima i socijalistima „radi formiranja jake lokalne vlasti“.
KARIĆ DEMOKRATA: Iz DSS-a su stigle i ocene o „korektnim odnosima između svih stranaka“ i „vremenu u kome je moguće sarađivati sa svima“, ali nikako i sa Savezom vojvođanskih Mađara Jožefa Kase, Listom za Sandžak Sulejmana Ugljanina i Ligom socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, sa kojima njihov novi glavni partner, Tadićev DS, opet, ima različite oblike pozitivnih odnosa. S druge strane, u DS-u tvrde da je za njih i dalje nemoguća saradnja sa radikalima i socijalistima (Tadić je čak bio pripretio „krajem kohabitacije“ ukoliko bi Koštunica prihvatio radikalsku postizbornu ponudu o saradnji SRS-a i DSS-a). Istovremeno, ni DS ni DSS nisu gadljivi po pitanju saradnje sa Pokretom snaga Srbije Bogoljuba Karića, najuspešnijeg tajkuna iz vremena vladavine Slobodana Miloševića – ali, na sporazum sa Karićevom strankom, za koju tvrdi da je „sve samo ne demokratska“, nikako ne pristaje članica Koštuničine vlade, G 17 plus Miroljuba Labusa (bez čega je, recimo, nemoguć dogovor o formiranju prve nesocijalističke i neradikalske vlasti u Vranju). Koštuničin DSS, naravno, podržava kandidate G17 plus i drugih koalicionih partnera u Vladi u drugom krugu lokalnih izbora.
To nikako nije sve: zvanična stranačka saopštenja DS-a i DSS-a, i nakon lošeg rezultata stranaka članica vladajuće koalicije u prvom krugu lokalnih izbora, ostala su na liniji uspostavljenoj posle debakla predstavnika vladajuće koalicije Dragana Maršićanina na junskim predsedničkim izborima. Prema tim saopštenjima, uprkos očiglednoj promeni raspoloženja birača, neće biti brzog raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora, jer je pre toga neophodno doneti novi ustav (što je za Koštunicu još odavno pitanje svih pitanja). Istovremeno, tačno u skladu sa teorijom koju uporno demantuje, prema kojoj namerava da potisne lidera DSS-a Koštunicu i preuzme vlast u toj stranci, Zoran Drakulić, čovek za čije ime se vezuje aktuelno zaustavljanje pada rejtinga DSS-a, javno je izneo potpuno suprotne stavove od zvaničnih. On se, naime, založio za raspisivanje prevremenih izbora pre donošenja novog ustava, u slučaju da DS u narednih mesec dana ne uđe u vladu Vojislava Koštunice. Koštuničina stranka se odmah distancirala od „ličnog stava“ svog novog člana – starog finansijera, a predsednik i potpredsednik DS, Boris Tadić i Dušan Petrović, objasnili su i razloge zbog kojih DS, kao trenutno najjača stranka u Srbiji, nikako ne može da uđe u Vladu u kojoj bi bila mlađi partner i preuzme odgovornost za politiku na koju ne bi mogla da vrši značajan uticaj. Ipak, Petrović je, nakon Drakulićevog „ličnog stava“, izneo tvrdnju koja se razlikuje od Tadićevog junskog zalaganja za održavanje stabilnosti u Srbiji (odnosno opstanak aktuelne vlade) još godinu dana. Prema njegovim rečima, naime, vanredni parlamentarni izbori trebalo bi da se održe u februaru, u slučaju da ustav ne bude donet – što teško da može prijati ušima premijera Koštunice, ali za Drakulića ne mora biti neprihvatljivo. I drugi predsednik DS-a Slobodan Gavrilović ocenio je da je lično najbliži opciji istovremenih izobra u Srbiji i izbora u državnoj zajednici, koji treba da budu održani 3. februara, pri čemu nije eksplicitno isticao donošenje ustava kao uslov za održavanje izbora. On je, istovremeno, ocenio i da je moguće da vlada bude rekonstruisana, i da izbori budu povezani sa donošenjem novog ustava.
ŠPIJUN U PORODILIŠTU: Aktuelnoj akciji zbunjivanja javnosti ništa manji doprinos nisu dali ni radikali: dok su kandidati te stranke za gradonačelnike Beograda i Novog Sada, Aleksandar Vučić i Maja Gojković, javno uvežbavali uloge modernih, demokratskih političara, široj javnosti slabo poznati funkcioner te stranke (po zanimanju književnik) u zakupljenom terminu na TV Inđija evocirao je uspomene na minuli rad i dobro poznati imidž matične stranke, čije ime ni Vučić ni „naša Maja“ nisu rado isticali tokom kampanje (a nisu se setili ni da, kao u nekim prethodnim situacijama, obuku majice sa likom svog lidera, haškog pritvorenika Vojislava Šešelja). Dotični književnik sa članskom kartom SRS-a, po imenu Momir Lazić, javno je, naime, prebrojavao Albanke koje su se „po zadatku“ porodile u novosadskim bolnicama, a o predsedniku Srbije govorio je kao o „izdajniku koji je rasturio vojsku“ i „dovukao nam Al Kaidu na vlast“ jer je „sklopio ugovor sa Izraelom o prodaji kalašnjikova“. Aktuelnog predsednika opštine Gorana Ješića, inače člana Građanskog saveza Srbije i finalistu u drugom krugu izbora za predsednika opštine, Lazić je optužio da je „direktan krivac za to što 47 odsto mladih u Inđiji uzima drogu“ kao i da ima svoje „eskadrone smrti“. Radikalskom književniku se, kao nekad Tomislavu Nikoliću („poručite Đinđiću da je pred smrt i Tito ostao bez noge“), javilo i da Ješića ne čeka baš blistava budućnost: „Đinđić je platio naivnu vjeru u Zapad. Oni kada obave svoje poslove, oni ovako ko poslednju gnjidu bacaju i likvidiraju, tako će uraditi i sa Ješićem,“
Kontradiktorne poruke koje su javnosti uputile ključne političke partije ipak nisu posledica promenljivog vremena i trenutnog raspoloženja stranačkih funckionera, već su prouzrokovane bitno različitim interesima svake od tih grupacija. Jer, prema mišljenju većine analitičara, uprkos najvećem broju osvojenih glasova na lokalnim izborima u Srbiji, koji su potvrdili istraživanja o najboljem rejtingu DS-a, partija predsednika Srbije Borisa Tadića (koja još nema stabilnu partijsku strukturu) ima interes da još neko vreme očuva oslabljenu vladu Vojislava Koštunice i prepusti joj odgovornost za nekoliko nepopularnih poteza koji prednjače na listi najvažnijih državnih poslova. Istovremeno, Koštuničinom DSS-u je potrebno da ostane na vlasti do postizanja konkretnog rezultata (Ustav) na koji bi mogao da se pozove u sledećim pokušajima da sačuva sadašnje i povrati neke od bivših simpatizera. A radikali, koji su još jednom izborno potvrdili svoju snagu, u potrazi su za receptom koji bi im omogućio pretvaranje izborne snage u realnu vlast: u tu svrhu, morali bi da sačuvaju i svoje stare birače, navikle na ekstremno desničarski imidž stranke, ali i da se transformišu u partiju koja više neće biti neprihvatljiv koalicioni partner za sve druge grupacije koje su u stanju da pređu izborni cenzus.
U takvoj atmosferi, građani bi trebalo da osete potrebu da i u nedelju 3. oktobra izađu na izbore makar u onom, ne preterano velikom broju (nešto više od trećine upisanih) u kome su to učinili 19. septembra. Izbori se održavaju u većini srpskih opština (za predsednika opština), ali i širom Vojvodine (drugi krug pokrajinskih izbora, koji se održavaju po kombinovanom sistemu – polovina poslanika u novoj skupštini Vojvodine već je izabrana po proporcionalnom sistemu, dok se za drugu polovinu organizuje dvokružni većinski sistem). Drugi krug neophodan je i u sva četiri srpska grada, pri čemu najviše kandidata ima DS (u sva četiri grada), dok radikali imaju dvoje finalista, a Nova Srbija Velimira Ilića i Srpski pokret obnove Vuka Draškovića po jednog. Pored već pomenutih takmičarskih parova Bogdanović (DS) – Vučić (SRS) u Beogradu i Gojković (SRS) – Novaković (DS) u Novom Sadu, kladioničari bi mogli da porazmisle i o ishodu utakmice između Veroljuba Stevanovića (SPO) i Dragutina Radosavljevića (DS) u Kragujevcu i Gorana Ćirića (DS) i Smiljka Kostića (NS) u Nišu. Da stvar bude komplikovanija, uprkos dogovoru Tadić–Koštunica, DSS će u Kragujevcu i Nišu, gde DS ima finaliste, zbog obaveze prema svojim koalicionim partnerima na republičkom nivou, podržati kandidate SPO-a i NS-a. Postignuti dogovor neće važiti u petnaestak opština gde će se u drugom krugu suočiti kandidati iz DS-a i DSS-a.
PREDIZBORNA KORUPCIJA: Različite kombinacije stranka koje su stale iza pojedinih kandidata, otežavaju iznošenje preciznih podataka o plasmanima svake partije ponaosob (iza Milenka Flipovića, koji je ušao u drugi krug u Sremskim Karlovcima, tako, recimo, stoje DS, DSS, G17 plus i SPO, a mnogi finalisti – u Ivanjici čak oba protivkandidata –predstavnici su grupa građana). Ipak, više nego očigledno je da najviše finalista imaju demokrate i radikali. U nedostatku preciznih istraživanja javnog mnjenja, većina analitičara sklona je proceni prema kojoj će proklamovano ujedinjenje „svih demokratskih snaga“ izazvati sličan efekat kao i u junskom predsedničkom duelu Borisa Tadića i Tomislava Nikolića (SRS) i dovesti do pobede neradikalskih kandidata. Prema nekim mišljenjima, međutim, naročito u Beogradu i Novom Sadu, rezultat je još krajnje neizvestan.
Zbog toga su pretendenti na funkcije gradonačelnika, pre svega oni iz redova SRS-a, uoči drugog kruga dodali gas u kampanji: Maja Gojković je snimila TV reklamu koja parafrazira ranije najuspešnije slogane demokratskih stranaka („Dajem reč da ću ispuniti sva obećanja, da će od sada biti zaista pošteno„), a modernizovana varijanta Aleksandra Vučića pribegla je starom radikalskom receptu – optuživanju konkurencije za korupciju (Vučićev protivkandidat na izborima za gradonačelnika Beograda ipak je izbegao epitet „najvećeg kriminalca u Srbiji“ koji je ta stranka ranije umela da prišije trenutnim suparnicima). Predizborno predajući nadležnom sudu prijavu protiv Bogdanovića za krivično delo korupcije pri raspisivanju tendera, korupcije u javnim nabavkama i nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta Beograda tokom prethodne četiri godine vladavine, Vučić je, u maniru deteta iz fine porodice, koje nikad nije izgovorilo ružnu reč, čak izbegao da ponovi i reakciju DS-a na njegove optužbe. Prozvani Bogdanović ocenio je da se Vučić služi izmišljotinama, obećavši da neće izostati reakcija DS-a na podnošenje krivične prijave protiv radikala, ali do utorka, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, nije bilo poznato o kakvoj je reakciji reč. Poteglo se i za drugim već viđenim sredstvima: radikalska optužba na račun Sava centra, prema kojoj radikalima nije dozvoljeno održavanje predizborne konvencije u tom prostoru, trebalo bi da stvori sliku o neslobodi pod aktuelnim (gradskim) režimom, a ponavljanje poziva Bogdanoviću na svakodnevne TV duele trebalo bi da Vučića predstavi kao neustrašivog pravednika.
U međuvremenu, na terenu se, u skladu sa principima oko kojih su se složili Tadić i Koštunica, vode komplikovani pregovori koji, zavisno od izbornih rezultata i broja stranaka neophodnih za formiranje većine, uključuju različit broj stranaka. Prema rečima potpredsednika DS-a Dušana Petrovića, koji je, u ime te stranke, zadužen za nastavak pregovora, veći deo tih razgovora ipak će biti vođen posle drugog kruga lokalnih izbora.
