Istog dana kada su u Srbiji raspisani parlamentarni izbori, Šešelj je započeo štrajk glađu
PODRŠKA ZATVORENOM I GLADNOM PREDSEDNIKU: Tomislav Nikolić i Maja Gojković
U ponedeljak, 27. novembra u Međunarodnom tribunalu u Hagu počelo je suđenje Vojislavu Šešelju. Optuženi je odlučio da nastavi štrajk glađu i nije želeo da se pojavi u sudnici. Nakon što je Sudsko veće, kojem predsedava sudija Alfons Ori, u nekoliko navrata privremeno oduzimalo Šešelju pravo da sam sebe zastupa, doneta je odluka da to bude učinjeno trajno. „Otkad mu je 25. oktobra vraćeno pravo da se brani sam, njegovo ponašanje onemogućavalo je adekvatno i efikasno suđenje“, rekao je Ori u kratkom obrazloženju odluke. U nastavku suđenja, lidera radikala zastupaće britanski advokat Dejvid Huper, koji je već bio u ovoj ulozi, kada je Šešelju poslednji put stavljena privremena zabrana da se sam brani. Sudsko veće je holandskom advokatu Tjardu van der Spulu, koji je svojevremeno bio Šešeljev branilac u pripravnosti, ostavilo mogućnost da kao nezavisan zastupnik uloži žalbu na odluku suda ako smatra da je to potrebno.
ZAHTEVI, ŠTRAJKILEKARI: Vojislav Šešelj započeo je štrajk glađu 10. novembra u 18 časova, istog dana kada su u Srbiji raspisani parlamentarni izbori, a samo tri dana nakon što je na statusnoj konferenciji izjavio da je spreman za početak suđenja. Srpska radikalna stranka obznanila je 11. novembra da njen lider odbija hranu, pije samo vodu, da je prestao da uzima lekove za visok krvni pritisak i astmu i da odbija svaku vrstu medicinske pomoći. Interesantno je da je domaća javnost saznala koji su Šešeljevi zahtevi pre nego što je o tome obavešten iko od nadležnih u Tribunalu. U prvom trenutku lider radikala zahtevao je da se ukinu restriktivne mere u pogledu poseta supruge Jadranke Šešelj, da se registruju pravni savetnici po njegovom izboru, dostave svi sudski dokumenti isključivo na srpskom jeziku i na papiru i ukinu odluke o uvođenju branilaca u pripravnosti. Drugog dana štrajka, Šešelj je obavestio osoblje pritvora da odbija hranu, ali Tribunalu nije dostavio nikakav zvaničan dopis. Portparol Haškog tribunala Refik Hodžić izjavljivao je da je jedina informacija kojom raspolaže ta da Šešelj odbija zatvorsku hranu, ali ne i da štrajkuje glađu. Ipak, zatvorski lekari i medicinske sestre stavljeni su u stanje pripravnosti, bez obzira na to što Šešelj nijednog trenutka nije dozvolio da ga bilo ko pregleda. Prema informacijama kojima je na dan početka suđenja raspolagao Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Šešelj ne samo da je odbio zatvorske lekare već i one iz Beograda. Jedina mogućnost koju bi eventualno razmotrio jeste da ga pregledaju lekari bosanski Srbi, koji su u pritvoru sa njim. Šešelj je 27. novembra obavestio upravnika pritvorske jedinice, Sekretarijat i predsednika suda da, kada dođe u stanje gubitka svesti, izričito zabranjuje da se nad njim sprovode bilo kakve mere reanimacije i veštačkog hranjenja, a da u slučaju smrti ne želi da se vrši obdukcija nad njegovim telom. Srećna okolnost po Šešeljev život, bez obzira na njegove zahteve, jeste postojanje Malteške deklaracije koja obavezuje svakog lekara koji se nađe u njegovoj blizini u trenutku gubitka svesti da mu pruži pomoć.
DODATNIZAHTEVI: Dvanaestog dana štrajka, 22. novembra, kada je održana poslednja statusna konferencija pred suđenje Šešelj je od Sekretarijata suda dobio pismo na pet stranica, na srpskom jeziku, u kom je obavešten o uslovima koje je tražio i zbog kojih je stupio u štrajk glađu. Naime, 20. novembra istekla je odluka Haškog suda kojom je Jadranki Šešelj zabranjeno da mesec dana posećuje supruga, pa je Šešeljeva žalba na tu odluku odbačena kao bespredmetna. Između ostalog, Šešelj je tražio da mu se ustupi ćelija spojena sa onom u kojoj spava, kako bi mogao da je koristi kao kancelariju. Tribunal je odbio i ovaj zahtev, budući da Šešelj već ima na raspolaganju još jednu ćeliju u kojoj drži materijal za suđenje. Sekretarijat ga je obavestio da njegov zahtev da ćelije budu spojene ne može biti ispunjen jer to ne dozvoljava struktura samog objekta. Kada je reč o zahtevu za registraciju pravnih savetnika po sopstvenoj želji, Šešelj je obavešten da mu želja može biti uslišena, ali da Zoran Krasić i Slavko Jerković, koje je odabrao iz redova Srpske radikalne stranke, ne ispunjavaju propisane uslove, te da će morati da odabere savetnike koji su registrovani u Haškom tribunalu ili u Advokatskoj komori Srbije. Tribunal je istovremeno napravio svojevrstan presedan, jer je prvi put otkako je osnovan (1993) na svoj sajt postavio sedmominutni video-snimak na kome se mogu videti uslovi u kojima borave pritvorenici i osuđenici u Sheveningenu. Uprkos ovim objašnjenjima, Šešelj nije prekinuo štrajk glađu, kao što se nije pojavio na statusnoj konferenciji, objasnivši da je suviše slab da bi izdržao put od Sheveningena do sudnice. Sudijama je, u svom stilu, poručio da su „idioti ako misle da ću doći“. U međuvremenu, SRS je saopštio da je njihov lider spisku zahteva priključio još dva: da se u celosti promeni sastav Pretresnog veća, jer su sudije koje ga trenutno čine „monstruozno, u odsustvu prof. dr Vojislava Šešelja održale Statusnu konferenciju dvanaestog dana njegovog štrajka glađu i donele velik broj nezakonitih odluka kojima se krše njegova osnovna procesna prava“. Drugi zahtev odnosi se na Uputstvo predsednika Haškog tribunala kojim je precizno utvrđen broj reči koje treba da sadrže podnesci i zahtevi. Šešelj, koji je od početka devedesetih napisao preko sedamdeset knjiga, traži da se ovo uputstvo ne primenjuje kao opšteobavezujući pravni akt. Nakon što mu je 27. novembra Sudsko veće trajno oduzelo pravo da sam sebe zastupa, Šešelj je izneo novi zahtev da budu poništene sve pretpretresne radnje od 10. novembra ove godine, kada je započeo štrajk glađu, i da po ispunjenju njegovih prethodnih zahteva suđenje krene iz početka.
DOBROVOLJNA PREDAJA: Šešelj
Poslednjih nedelja bilo je raznih spekulacija o tome da li Šešelj zaista štrajkuje glađu. Tome je znatno doprineo i sam Šešelj, odbijajući lekarske preglede, tako da u Haškom tribunalu zaista nisu imali pouzdanih dokaza o njegovom gladovanju. Pored toga, na konferencijama za štampu koje SRS drži svakodnevno, mogla su se čuti novinarska pitanja o tome da li je štrajk samo propaganda i deo izborne kampanje. Sumnje u verodostojnost Šešeljevog štrajka odagnao je Rasim Ljajić, koji ga je video u ponedeljak i potvrdio da on zaista ne uzima hranu i da je vidno smršao. Nedoumice oko toga koliko je Šešelj izgubio na težini još uvek postoje, iako SRS uredno o tome obaveštava građane, prateći ritam od kilogram dnevno. Prema informacijama koje je „Vreme“ dobilo iz Haškog tribunala, pritvorenici u Sheveningenu nemaju vage u sobama. Dok ne dopusti lekarski pregled, vesti o Šešeljevom zdravstvenom stanju pristižu jedino iz SRS-a. Poslednji je o tome detaljno govorio Milorad Mirčić koji je rekao da se Šešelj iz dana u dan oseća sve gore. „Velika iscrpljenost organizma doprinosi sve većoj atrofiji mišića. Zbog toga oseća, iz dana u dan, sve veću malaksalost. Čak i pod tušem ne može da stoji, nego koristi plastičnu stolicu“, opisao je Mirčić Šešeljevo stanje na konferenciji za novinare u nedelju.
STATISTIKA: Vojislav Šešelj dobrovoljno je otišao u Hag 24. februara 2003, desetak dana pošto je Tribunal potvrdio da je protiv njega podignuta optužnica. Godinama pre toga, Šešelj je u svojim javnim nastupima prozivao glavnu tužiteljku Karlu del Ponte i prizivao optužnicu. Od kada se konačno domogao Haga, pred Sudskim većem pojavio se ukupno šesnaest puta. U pritvoru se nalazi tri godine i devet meseci. Dužinu pritvora u Hagu objašnjavaju nedostatkom slobodnih sudnica, premda ima nekoliko primera haških optuženika koji su u Sheveningen došli posle Šešelja, a već su dočekali i da im budu izrečene presude. S druge strane, ni sam Šešelj od države nikada nije tražio garancije koje bi mu omogućile da do početka suđenja bude na slobodi. Na kraju, suđenje je ipak počelo. U prva dva dana, Tužilaštvo je iznelo uvodnu reč tokom koje su prikazani inserti Šešeljevih javnih nastupa tokom devedesetih. Eksperti tužilaštva nastojaće da, u daljem toku suđenja, pokažu kako je širenje straha među Srbima prethodilo jačanju mržnje i činjenju zločina nad drugim narodima. Tužilac Danijel Sakson rekao je da su u takvim okolnostima obični ljudi sposobni da počine najteža krivična dela i dodao da je Šešeljevoj propagandi podlegao veliki broj veoma mladih ljudi koji su išli u rat i činili zločine. Deo uvodne reči Tužilaštva posvećen je podsećanju na pravnu istoriju koja od Nirnberga do Ruande beleži slučajeve suđenja optuženima za huškačke govore i širenje mržnje. Prema tvrdnji tužioca Šešelj je, osim učešća u kampanji progona nesrba, slučaj proširio tako što je i lično učestvovao u deportacijama. Tužilaštvo je najavilo da će tokom dokaznog postupka pred sud izvesti 102 svedoka.
Sudsko veće procenilo je da će izvođenje dokaza Tužilaštva trajati oko 82 sata, odnosno oko 20 radnih dana. Suđenje Vojislavu Šešelju biće nastavljeno 6. decembra.
Odlazak
Vojislav Šešelj otputovao je u Hag 24. februara 2003. godine, nekoliko dana nakon što je na Šestom kongresu Srpske radikalne stranke ponovo izabran za predsednika. Dan ranije, na beogradskom Trgu republike održan je oproštajni miting. Pored funkcionera SRS-a, okupljenima su se sa bine obratili funkcioneri SPS-a Bogoljub Bjelica i Živorad Igić, glumac i nekadašnji aktivista Jugoslovenske udružene levice Desimir Stanojević i Damir Dokić, otac teniserke Jelene Dokić. Radikali su na binu doneli i pečeno prase. Na dan odlaska, Šešelj je došao na beogradski aerodrom u pratnji porodice i najbližih saradnika. U prostorijama aerodroma dočekalo ga je stotinak građana uzvikujući njegovo ime. Prošao je kroz okupljene ljude i lično čekirao avionsku kartu, a zatim se uputio ka pasoškoj kontroli. Okupljenima je poručio da u Hag ide da pobedi, da u Srbiji već oseća pobedničko raspoloženje i da je najvažnije da on ostane poslednji Srbin koji je otišao u Haški tribunal. Većini prisutnih radikala krenule su suze dok se njihov lider pozdravljao sa svojim unukom, četvoricom sinova i suprugom Jadrankom. Posle toga, Šešelj je žurno prošao kroz carinsku i pasošku kontrolu i, ne osvrnuvši se, nestao iz vidokruga okupljenih.
Robijaš sa iskustvom
Pre nego što se dobrovoljno predao, Vojislav Šešelj proveo je u zatvoru ukupno tri godine, od čega šest meseci u samici. Prvi put je osuđen 1984. godine. Zbog verbalnog delikta, odnosno „delovanja sa anarholiberalističkih i nacionalističkih pozicija čime je počinio krivično delo ugrožavanje državnog uređenja“ dobio je osam godina zatvora. Od ukupno 22 meseca, koliko je odležao u Zenici, šest meseci nalazio se u samici. Period od 23. oktobra do 15. novembra 1990. godine proveo je u Padinskoj Skeli, zbog pokušaja rušenja Kuće cveća i prikupljanja dobrovoljaca za vojsku Republike Srpske Krajine. Četiri godine kasnije našao se u beogradskom Centralnom zatvoru zbog fizičkog obračuna sa Radomanom Božovićem, tadašnjim predsednikom Veća građana Savezne Republike Jugoslavije. Centralni zatvor posetio je još jednom, 1995, kada je zbog organizovanja protesta u Gnjilanu, odnosno zbog ugrožavanja javne bezbednosti osuđen na šezdeset dana zatvora. Šešelj je prvi put štrajkovao glađu u maju 1984, dok je služio zatvorsku kaznu u Zenici. Detaljan opis muka kroz koje je prošao dao je u knjizi Mafijaškemeditacije. Trećeg dana štrajka prestao je da ustaje iz kreveta. Osmog dana dobio je tahikardiju, ali je i dalje odbijao da jede, pa je lekar naložio da mu daju infuziju. Nakon dvadesetak dana došlo je do otkazivanja funkcije bubrega i poremećaja rada jetre i srca. „Posle izvesnog vremena u ćeliju je ušla mlada i lepuškasta bolničarka i počela me je ubeđivati da pojedem supu koju mi je donela, držala me je za ruku, milovala po licu, ali meni nije bilo ni do čega“, napisao je Šešelj. Nakon epizode sa bolničarkom, odveden je u zatvorsku ambulantu, gde su mu, uz primenu sile, u nos stavili sondu, a u zube levak kroz koji su sipali supu. Uvidevši da je svaki otpor uzaludan, Šešelj je odlučio da prekine štrajk glađu.
Optužnica
Pred Haškim tribunalom, Vojislav Šešelj optužen je za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu počinjenom u periodu od 1991. do 1995. godine. Prema optužnici, Šešelj je učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju i pružanju podrške srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS-om. Pored toga, držao je huškačke govore u medijima i prilikom svojih poseta dobrovoljačkim jedinicama, čime ih je podsticao na činjenje zločina. Zagovarao je i podsticao nasilno stvaranje homogene „Velike Srbije“, te na taj način učestvovao u širenju ratne propagande i raspirivanju mržnje prema nesrpskom stanovništvu. U svojim javnim govorima pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iz delova Pokrajine Vojvodine u Srbiji, i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da uzmu učešća u kampanji progona lokalnog hrvatskog stanovništva. Optužnica obuhvata i Šešeljevo učešće u pripremama za preuzimanje vlasti u pojedinim selima u Hrvatskoj i u bosanskim opštinama Bosanski Šamac i Zvornik i za prisilno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa tih područja. Šešelju se stavljaju na teret zatvaranje, mučenje, deportacija i prisilno premeštanje, razaranje, pljačkanje javne i privatne svojine i protivpravni napadi na civilne objekte u Vukovaru, Zapadnoj Slavoniji, Bosanskom Šamcu i Zvorniku. Poseban deo optužnice odnosi se na dešavanja u Vojvodini tokom 1992. i 1993. godine. Kako je navedeno, Šešelj je u maju 1992. godine došao u Vojvodinu, gde se sastao sa svojim saradnicima iz Srpske radikalne stranke. Uputio ih je da kontaktiraju s nesrbima i zaprete im smrću ako odbiju da odu sa tog područja. U selu Hrtkovci, Šešelj je 6. maja 1992. godine održao huškački govor u kom je pozivao na proterivanje Hrvata i pročitao spisak sa imenima pojedinih meštana koji bi trebalo da odu u Hrvatsku. Nakon tog govora, u Hrtkovcima je počela kampanja etničkog čišćenja usmerena protiv nesrba, a naročito Hrvata. Tokom sledeća tri meseca, mnogi nesrbi bili su šikanirani i zastrašivani, prećeno im je smrću, čime su bili prisiljeni da odu. Kuće Hrvata su opljačkane i u njih su se uselili Srbi. Često su se u kuće nesrba koji su bili naterani na odlazak useljavale srpske porodice raseljene iz drugih delova bivše Jugoslavije, kaže se u optužnici protiv Vojislava Šešelja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U trenutku u kojem je pažnja čitave svetske javnosti usmerena na fudbalske terene Amerike, Meksika i Kanade, i kada je glavno pitanje da li će Lionel Mesi sa Argentinom ponovo osvojiti titulu prvaka sveta ili će Francuzi ovog puta da im se osvete za poraz u finalu 2022. godine, srpsku javnost potresla je informacija da je nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza planirao da posredstvom fudbalskih huligana i italijanske mafije fizički naudi jednom od najuspešnijih domaćih fudbalera u 21. veku zbog toga što se uplašio da bi on svojim kritikama mogao da ugrozi njegov položaj u savezu
Beogradski advokat Ivan Ninić kaže za “Vreme” da je u Srbiji upotreba Skaj komunikacije strogo kontrolisana i hirurški ograničena isključivo na nivo izvršilaca na terenu, dok je u Crnoj Gori ona postala alat za demontažu kriminalizovanog državnog aparata. On smatra da su razlozi za ovu selektivnu primenu pravno-političke prirode, jer u Srbiji Aleksandar Vučić još uvek drži pod kontrolom sektor bezbednosti i odlučuje šta će biti predmet tužilačkog procesuiranja
U Srbiji od malignih bolesti svake godine oboli desetine hiljada ljudi. Iza svake statistike su ljudi koji se ne mogu svesti samo na broj. “Vreme” istražuje kako izgleda put od dijagnoze do lečenja – od kapaciteta zdravstvenog sistema i dostupnosti terapija, do svakodnevnog života obolelih i izuzetnoj važnosti psihoonkološke podrške
Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini. Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije
Intervju: Vladimir Vučković, ekonomista, bivši član Fiskalnog saveta, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi
Empirijska istraživanja pokazuju snažnu povezanost između klijentelističkih režima i siromaštva. Kada su birači ranjivi, mala, neposredna i selektivna korist – posao, jednokratna pomoć, subvencija, poklon, pažnja lokalnih vlasti – može imati veću političku vrednost od apstraktne koristi dugoročnog rasta, institucija ili javnih dobara. Siromašniji glasači su jeftiniji za održavanje i lakše se mobilišu. Dakle, stvara se začarani krug između siromaštva i loših politika
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
