Istog dana kada su u Srbiji raspisani parlamentarni izbori, Šešelj je započeo štrajk glađu
U ponedeljak, 27. novembra u Međunarodnom tribunalu u Hagu počelo je suđenje Vojislavu Šešelju. Optuženi je odlučio da nastavi štrajk glađu i nije želeo da se pojavi u sudnici. Nakon što je Sudsko veće, kojem predsedava sudija Alfons Ori, u nekoliko navrata privremeno oduzimalo Šešelju pravo da sam sebe zastupa, doneta je odluka da to bude učinjeno trajno. „Otkad mu je 25. oktobra vraćeno pravo da se brani sam, njegovo ponašanje onemogućavalo je adekvatno i efikasno suđenje“, rekao je Ori u kratkom obrazloženju odluke. U nastavku suđenja, lidera radikala zastupaće britanski advokat Dejvid Huper, koji je već bio u ovoj ulozi, kada je Šešelju poslednji put stavljena privremena zabrana da se sam brani. Sudsko veće je holandskom advokatu Tjardu van der Spulu, koji je svojevremeno bio Šešeljev branilac u pripravnosti, ostavilo mogućnost da kao nezavisan zastupnik uloži žalbu na odluku suda ako smatra da je to potrebno.
ZAHTEVI, ŠTRAJK I LEKARI: Vojislav Šešelj započeo je štrajk glađu 10. novembra u 18 časova, istog dana kada su u Srbiji raspisani parlamentarni izbori, a samo tri dana nakon što je na statusnoj konferenciji izjavio da je spreman za početak suđenja. Srpska radikalna stranka obznanila je 11. novembra da njen lider odbija hranu, pije samo vodu, da je prestao da uzima lekove za visok krvni pritisak i astmu i da odbija svaku vrstu medicinske pomoći. Interesantno je da je domaća javnost saznala koji su Šešeljevi zahtevi pre nego što je o tome obavešten iko od nadležnih u Tribunalu. U prvom trenutku lider radikala zahtevao je da se ukinu restriktivne mere u pogledu poseta supruge Jadranke Šešelj, da se registruju pravni savetnici po njegovom izboru, dostave svi sudski dokumenti isključivo na srpskom jeziku i na papiru i ukinu odluke o uvođenju branilaca u pripravnosti. Drugog dana štrajka, Šešelj je obavestio osoblje pritvora da odbija hranu, ali Tribunalu nije dostavio nikakav zvaničan dopis. Portparol Haškog tribunala Refik Hodžić izjavljivao je da je jedina informacija kojom raspolaže ta da Šešelj odbija zatvorsku hranu, ali ne i da štrajkuje glađu. Ipak, zatvorski lekari i medicinske sestre stavljeni su u stanje pripravnosti, bez obzira na to što Šešelj nijednog trenutka nije dozvolio da ga bilo ko pregleda. Prema informacijama kojima je na dan početka suđenja raspolagao Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Šešelj ne samo da je odbio zatvorske lekare već i one iz Beograda. Jedina mogućnost koju bi eventualno razmotrio jeste da ga pregledaju lekari bosanski Srbi, koji su u pritvoru sa njim. Šešelj je 27. novembra obavestio upravnika pritvorske jedinice, Sekretarijat i predsednika suda da, kada dođe u stanje gubitka svesti, izričito zabranjuje da se nad njim sprovode bilo kakve mere reanimacije i veštačkog hranjenja, a da u slučaju smrti ne želi da se vrši obdukcija nad njegovim telom. Srećna okolnost po Šešeljev život, bez obzira na njegove zahteve, jeste postojanje Malteške deklaracije koja obavezuje svakog lekara koji se nađe u njegovoj blizini u trenutku gubitka svesti da mu pruži pomoć.
DODATNI ZAHTEVI: Dvanaestog dana štrajka, 22. novembra, kada je održana poslednja statusna konferencija pred suđenje Šešelj je od Sekretarijata suda dobio pismo na pet stranica, na srpskom jeziku, u kom je obavešten o uslovima koje je tražio i zbog kojih je stupio u štrajk glađu. Naime, 20. novembra istekla je odluka Haškog suda kojom je Jadranki Šešelj zabranjeno da mesec dana posećuje supruga, pa je Šešeljeva žalba na tu odluku odbačena kao bespredmetna. Između ostalog, Šešelj je tražio da mu se ustupi ćelija spojena sa onom u kojoj spava, kako bi mogao da je koristi kao kancelariju. Tribunal je odbio i ovaj zahtev, budući da Šešelj već ima na raspolaganju još jednu ćeliju u kojoj drži materijal za suđenje. Sekretarijat ga je obavestio da njegov zahtev da ćelije budu spojene ne može biti ispunjen jer to ne dozvoljava struktura samog objekta. Kada je reč o zahtevu za registraciju pravnih savetnika po sopstvenoj želji, Šešelj je obavešten da mu želja može biti uslišena, ali da Zoran Krasić i Slavko Jerković, koje je odabrao iz redova Srpske radikalne stranke, ne ispunjavaju propisane uslove, te da će morati da odabere savetnike koji su registrovani u Haškom tribunalu ili u Advokatskoj komori Srbije. Tribunal je istovremeno napravio svojevrstan presedan, jer je prvi put otkako je osnovan (1993) na svoj sajt postavio sedmominutni video-snimak na kome se mogu videti uslovi u kojima borave pritvorenici i osuđenici u Sheveningenu. Uprkos ovim objašnjenjima, Šešelj nije prekinuo štrajk glađu, kao što se nije pojavio na statusnoj konferenciji, objasnivši da je suviše slab da bi izdržao put od Sheveningena do sudnice. Sudijama je, u svom stilu, poručio da su „idioti ako misle da ću doći“. U međuvremenu, SRS je saopštio da je njihov lider spisku zahteva priključio još dva: da se u celosti promeni sastav Pretresnog veća, jer su sudije koje ga trenutno čine „monstruozno, u odsustvu prof. dr Vojislava Šešelja održale Statusnu konferenciju dvanaestog dana njegovog štrajka glađu i donele velik broj nezakonitih odluka kojima se krše njegova osnovna procesna prava“. Drugi zahtev odnosi se na Uputstvo predsednika Haškog tribunala kojim je precizno utvrđen broj reči koje treba da sadrže podnesci i zahtevi. Šešelj, koji je od početka devedesetih napisao preko sedamdeset knjiga, traži da se ovo uputstvo ne primenjuje kao opšteobavezujući pravni akt. Nakon što mu je 27. novembra Sudsko veće trajno oduzelo pravo da sam sebe zastupa, Šešelj je izneo novi zahtev da budu poništene sve pretpretresne radnje od 10. novembra ove godine, kada je započeo štrajk glađu, i da po ispunjenju njegovih prethodnih zahteva suđenje krene iz početka.
Poslednjih nedelja bilo je raznih spekulacija o tome da li Šešelj zaista štrajkuje glađu. Tome je znatno doprineo i sam Šešelj, odbijajući lekarske preglede, tako da u Haškom tribunalu zaista nisu imali pouzdanih dokaza o njegovom gladovanju. Pored toga, na konferencijama za štampu koje SRS drži svakodnevno, mogla su se čuti novinarska pitanja o tome da li je štrajk samo propaganda i deo izborne kampanje. Sumnje u verodostojnost Šešeljevog štrajka odagnao je Rasim Ljajić, koji ga je video u ponedeljak i potvrdio da on zaista ne uzima hranu i da je vidno smršao. Nedoumice oko toga koliko je Šešelj izgubio na težini još uvek postoje, iako SRS uredno o tome obaveštava građane, prateći ritam od kilogram dnevno. Prema informacijama koje je „Vreme“ dobilo iz Haškog tribunala, pritvorenici u Sheveningenu nemaju vage u sobama. Dok ne dopusti lekarski pregled, vesti o Šešeljevom zdravstvenom stanju pristižu jedino iz SRS-a. Poslednji je o tome detaljno govorio Milorad Mirčić koji je rekao da se Šešelj iz dana u dan oseća sve gore. „Velika iscrpljenost organizma doprinosi sve većoj atrofiji mišića. Zbog toga oseća, iz dana u dan, sve veću malaksalost. Čak i pod tušem ne može da stoji, nego koristi plastičnu stolicu“, opisao je Mirčić Šešeljevo stanje na konferenciji za novinare u nedelju.
STATISTIKA: Vojislav Šešelj dobrovoljno je otišao u Hag 24. februara 2003, desetak dana pošto je Tribunal potvrdio da je protiv njega podignuta optužnica. Godinama pre toga, Šešelj je u svojim javnim nastupima prozivao glavnu tužiteljku Karlu del Ponte i prizivao optužnicu. Od kada se konačno domogao Haga, pred Sudskim većem pojavio se ukupno šesnaest puta. U pritvoru se nalazi tri godine i devet meseci. Dužinu pritvora u Hagu objašnjavaju nedostatkom slobodnih sudnica, premda ima nekoliko primera haških optuženika koji su u Sheveningen došli posle Šešelja, a već su dočekali i da im budu izrečene presude. S druge strane, ni sam Šešelj od države nikada nije tražio garancije koje bi mu omogućile da do početka suđenja bude na slobodi. Na kraju, suđenje je ipak počelo. U prva dva dana, Tužilaštvo je iznelo uvodnu reč tokom koje su prikazani inserti Šešeljevih javnih nastupa tokom devedesetih. Eksperti tužilaštva nastojaće da, u daljem toku suđenja, pokažu kako je širenje straha među Srbima prethodilo jačanju mržnje i činjenju zločina nad drugim narodima. Tužilac Danijel Sakson rekao je da su u takvim okolnostima obični ljudi sposobni da počine najteža krivična dela i dodao da je Šešeljevoj propagandi podlegao veliki broj veoma mladih ljudi koji su išli u rat i činili zločine. Deo uvodne reči Tužilaštva posvećen je podsećanju na pravnu istoriju koja od Nirnberga do Ruande beleži slučajeve suđenja optuženima za huškačke govore i širenje mržnje. Prema tvrdnji tužioca Šešelj je, osim učešća u kampanji progona nesrba, slučaj proširio tako što je i lično učestvovao u deportacijama. Tužilaštvo je najavilo da će tokom dokaznog postupka pred sud izvesti 102 svedoka.
Sudsko veće procenilo je da će izvođenje dokaza Tužilaštva trajati oko 82 sata, odnosno oko 20 radnih dana. Suđenje Vojislavu Šešelju biće nastavljeno 6. decembra.
Vojislav Šešelj otputovao je u Hag 24. februara 2003. godine, nekoliko dana nakon što je na Šestom kongresu Srpske radikalne stranke ponovo izabran za predsednika. Dan ranije, na beogradskom Trgu republike održan je oproštajni miting. Pored funkcionera SRS-a, okupljenima su se sa bine obratili funkcioneri SPS-a Bogoljub Bjelica i Živorad Igić, glumac i nekadašnji aktivista Jugoslovenske udružene levice Desimir Stanojević i Damir Dokić, otac teniserke Jelene Dokić. Radikali su na binu doneli i pečeno prase. Na dan odlaska, Šešelj je došao na beogradski aerodrom u pratnji porodice i najbližih saradnika. U prostorijama aerodroma dočekalo ga je stotinak građana uzvikujući njegovo ime. Prošao je kroz okupljene ljude i lično čekirao avionsku kartu, a zatim se uputio ka pasoškoj kontroli. Okupljenima je poručio da u Hag ide da pobedi, da u Srbiji već oseća pobedničko raspoloženje i da je najvažnije da on ostane poslednji Srbin koji je otišao u Haški tribunal. Većini prisutnih radikala krenule su suze dok se njihov lider pozdravljao sa svojim unukom, četvoricom sinova i suprugom Jadrankom. Posle toga, Šešelj je žurno prošao kroz carinsku i pasošku kontrolu i, ne osvrnuvši se, nestao iz vidokruga okupljenih.
Pre nego što se dobrovoljno predao, Vojislav Šešelj proveo je u zatvoru ukupno tri godine, od čega šest meseci u samici. Prvi put je osuđen 1984. godine. Zbog verbalnog delikta, odnosno „delovanja sa anarholiberalističkih i nacionalističkih pozicija čime je počinio krivično delo ugrožavanje državnog uređenja“ dobio je osam godina zatvora. Od ukupno 22 meseca, koliko je odležao u Zenici, šest meseci nalazio se u samici. Period od 23. oktobra do 15. novembra 1990. godine proveo je u Padinskoj Skeli, zbog pokušaja rušenja Kuće cveća i prikupljanja dobrovoljaca za vojsku Republike Srpske Krajine. Četiri godine kasnije našao se u beogradskom Centralnom zatvoru zbog fizičkog obračuna sa Radomanom Božovićem, tadašnjim predsednikom Veća građana Savezne Republike Jugoslavije. Centralni zatvor posetio je još jednom, 1995, kada je zbog organizovanja protesta u Gnjilanu, odnosno zbog ugrožavanja javne bezbednosti osuđen na šezdeset dana zatvora. Šešelj je prvi put štrajkovao glađu u maju 1984, dok je služio zatvorsku kaznu u Zenici. Detaljan opis muka kroz koje je prošao dao je u knjizi Mafijaške meditacije. Trećeg dana štrajka prestao je da ustaje iz kreveta. Osmog dana dobio je tahikardiju, ali je i dalje odbijao da jede, pa je lekar naložio da mu daju infuziju. Nakon dvadesetak dana došlo je do otkazivanja funkcije bubrega i poremećaja rada jetre i srca. „Posle izvesnog vremena u ćeliju je ušla mlada i lepuškasta bolničarka i počela me je ubeđivati da pojedem supu koju mi je donela, držala me je za ruku, milovala po licu, ali meni nije bilo ni do čega“, napisao je Šešelj. Nakon epizode sa bolničarkom, odveden je u zatvorsku ambulantu, gde su mu, uz primenu sile, u nos stavili sondu, a u zube levak kroz koji su sipali supu. Uvidevši da je svaki otpor uzaludan, Šešelj je odlučio da prekine štrajk glađu.
Pred Haškim tribunalom, Vojislav Šešelj optužen je za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu počinjenom u periodu od 1991. do 1995. godine. Prema optužnici, Šešelj je učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju i pružanju podrške srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS-om. Pored toga, držao je huškačke govore u medijima i prilikom svojih poseta dobrovoljačkim jedinicama, čime ih je podsticao na činjenje zločina. Zagovarao je i podsticao nasilno stvaranje homogene „Velike Srbije“, te na taj način učestvovao u širenju ratne propagande i raspirivanju mržnje prema nesrpskom stanovništvu. U svojim javnim govorima pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iz delova Pokrajine Vojvodine u Srbiji, i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da uzmu učešća u kampanji progona lokalnog hrvatskog stanovništva. Optužnica obuhvata i Šešeljevo učešće u pripremama za preuzimanje vlasti u pojedinim selima u Hrvatskoj i u bosanskim opštinama Bosanski Šamac i Zvornik i za prisilno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa tih područja. Šešelju se stavljaju na teret zatvaranje, mučenje, deportacija i prisilno premeštanje, razaranje, pljačkanje javne i privatne svojine i protivpravni napadi na civilne objekte u Vukovaru, Zapadnoj Slavoniji, Bosanskom Šamcu i Zvorniku. Poseban deo optužnice odnosi se na dešavanja u Vojvodini tokom 1992. i 1993. godine. Kako je navedeno, Šešelj je u maju 1992. godine došao u Vojvodinu, gde se sastao sa svojim saradnicima iz Srpske radikalne stranke. Uputio ih je da kontaktiraju s nesrbima i zaprete im smrću ako odbiju da odu sa tog područja. U selu Hrtkovci, Šešelj je 6. maja 1992. godine održao huškački govor u kom je pozivao na proterivanje Hrvata i pročitao spisak sa imenima pojedinih meštana koji bi trebalo da odu u Hrvatsku. Nakon tog govora, u Hrtkovcima je počela kampanja etničkog čišćenja usmerena protiv nesrba, a naročito Hrvata. Tokom sledeća tri meseca, mnogi nesrbi bili su šikanirani i zastrašivani, prećeno im je smrću, čime su bili prisiljeni da odu. Kuće Hrvata su opljačkane i u njih su se uselili Srbi. Često su se u kuće nesrba koji su bili naterani na odlazak useljavale srpske porodice raseljene iz drugih delova bivše Jugoslavije, kaže se u optužnici protiv Vojislava Šešelja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
