Glumac i režiser Dragan Bjelogrlić izabran je za ličnost godine većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika “Vreme”. Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, doprinos unapređenju institucija u javnom interesu.
Dragan Bjelogrlić ima impresivnu karijeru. Nabrajanje nagrada koje je dobio za svoj profesionalni rad zauzelo bi ogroman prostor. Međutim, priznanje nedeljnika “Vreme” stiže mu za društveni angažman. Kao inicijator ProGlasa, Bjelogrlić je dao nemerljiv doprinos u buđenju građanske svesti i hrabrosti, zaštite de
Foto: Marija Jankovićmokratskih i moralnih vrednosti, te nade da je u Srbiji moguće uspostaviti normalno i humano društvo sa vladavinom prava i kontrolom vlasti.
U godini kada su apatija i razočaranje postali pravilo, a lični angažman izuzetak, gore nabrojano je izuzetno važno. Kao mnogi drugi, Bjelogrlić je mogao da ćuti i ostane posvećen samo svom profesionalnom radu. Ali svestan opasnih devijacija društva u kojem živi, hrabro je istupio iz zone komfora. Ugled i priznanja koje je stekao na filmu i, posebno, svest da radi nešto na šta nije bio primoran, pokrenuli su mnoge da i oni daju doprinos zalaganju za promene kako bi Srbija postala pravednije, solidarnije, humanije i bolje mesto za život. Zbog toga su i on i njegova porodica platili veliku cenu tabloidnog i najprizemnijeg satanizovanja.
Inicijativa i zalaganje Dragana Bjelogrlića za promene u društvu došli su u poslednjem trenutku kao alternativa beznađu i strahu da ništa ne može da se promeni. U tom kontekstu, već je ostvario veliki uspeh.
Priznanje za ličnost godine “Vreme” dodeljuje od 2001. godine. Od tada do danas, ličnosti godine nedeljnika “Vreme” bili su: Božidar Đelić (2001), Mlađan Dinkić (2002), Ljiljana Raičević (2003), Rasim Ljajić (2004), Vladimir Vukčević (2005), Zdravko Ponoš (2006), Sonja Liht (2007), Vigor Majić (2008), Milica Delević (2009), Dragan Đilas (2010), Ivan Tasovac (2011), Jovan Ćulibrk (2012), Branko Kukić (2013), Olja Bećković (2014), Saša Janković (2015), Ivan Ivanji (2016), Ivan Medenica (2017), Tatjana Lazarević (2018), Ivanka Popović (2019), Pavle Petrović (2020), Goran Marković (2021) i Nikola Kovačević (2022).
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
