Neka nam neko kaže koga su teroristi hteli da ubiju, šta su hteli da dignu u vazduh, koji su njihovi motivi, ko ih finansira, ko su ljudi koji stoje iza njih – i još pitanja postavljaju građani s kojima smo razgovarali
U zelenilu i gustoj bukovoj šumi, pravoj prirodnoj idili nadomak Novog Pazara skrivali su se „vođa terorističke grupe“ Ismail Prentić (28) i dvojica „saradnika“, Senad Ramović (34) i Safet Bećirović (59). Na strateškom i preglednom uzvišenju Mava, iznad sela Donja Trnava, nalaze se tri kućice nalik bačijama do kojih se nije moglo doći vozilima, pa su snage MUP-a krenule u „pešadijsku“ akciju sa četrdeset policajaca. Žitelje u dolini, na stotinak metara od mesta događaja, prvo je probudio snažan i uporan lavež pasa čiji su vlasnici na brdu bili pripadnici vehabijskog pokreta.
Izjave meštana potvrđuje i zvanično saopštenje MUP-a Srbije u kojem se iznose detalji akcije u kojoj su se sukobile snage bezbednosti i grupa vehabija. Policija je oko 4.50 ujutru blokirala kuće, „posle operativne obrade da se u selu Donja Trnava, na nepristupačnom visu Mave, na sedmom kilometaru od Novog Pazara, nalazi vođa ove grupe Ismail Prentić. Kada je policija prišla kući, na njih je pušteno desetak pasa, a prilikom ulaska u kuću bačene su bombe i otvorena vatra na policiju. Tom prilikom jedan policajac je ranjen, a vlasnik kuće zadobio je povrede od gelera bombe“, navodi se u saopštenju.
Članovi grupe su pokušali da pobegnu bacajući bombe i pucajući na snage bezbednosti. Odgovarajući na napad, policija je otvorila vatru na njih i tom prilikom ubijen je Ismail Prentić, ranjen je Senad Ramović, a priveden Safet Bećirović, vlasnik kuće.
Meštani ovog sela, koje smo posetili neposredno nakon policijske akcije, kažu da su bili izuzetno uplašeni i ne žele da se identifikuju zbog straha od vehabija. „Mislili smo da je počeo rat. Na svega kilometar odavde je granica sa Kosovom, bili smo u panici ne znajući šta se dešava. Ovde je sve praštelo od jačine pucnjeva, bio je to pravi rat, ovde su se jasno čule i komande kao sada dok razgovaramo“, kaže stariji stanovnik sela, koji se nekoliko sati nakon akcije još nalazi u čudu šta ga je sve snašlo.
Ranjeni Senad Ramović i policajac, čiji identitet nije saopšten, prebačeni su u novopazarsku bolnicu koju su obezbeđivali pripadnici MUP-a. Dežurni hirurg Sinan Marovac rekao je da je policajac lakše povređen i da je pušten iz bolnice, dok je Ramović zadobio više prostrelnih rana kroz ruke i noge. On je, uz jaku policijsku pratnju, prebačen u Beograd.
SAHRANA: Građani Novog Pazara, bez obzira na nacionalnost, konfesiju ili profesiju, događaj su prepričavali na svakom uglu, u svakoj ulici i svakoj kafani praveći svako svoju konstrukciju prepunu razloga i motiva. Dodatni šlagvort za prepričavanje bila je i sahrana ubijenog Prentića. Njegovo telo bilo je prekriveno crnim, umesto tradicionalnim zelenim pokrovom. Među oko trista građana na dženazi nalazilo se i tridesetak vehabija. Više izvora i sagovornika kaže nam da broj vehabija u opštini Novi Pazar iznosi između 200 i 250. Čudno je što ih je na sahrani bilo svega tridesetak, što može biti pokazatelj da unutar ovog pokreta postoje i struje koje se ne slažu sa radikalnom politikom ili da su se mnogi od njih povukli u ilegalu.
Građani Novog Pazara ne opravdavaju ovu grupu zbog držanja velike količine oružja, i zbog nasilja koje su počinili ranije kada su pucali u jednoj od džamija. Pamte i kada su prekinuli kocert grupe Balkanika a, s druge strane, ne opravdavaju postupke novinara „Kurira“ i „Večernjih novosti“. Svi su bili jasno upozoreni da novinari na sahrani nisu poželjni, kaže jedan od meštana Novog Pazara, dodajući: „Neka je i terorista, trebalo je da puste porodicu da mirno obavi dženazu.“
DRŽAVNA TAJNA: Portparol specijalnog tužilastva za borbu protiv organizovanog kriminala Tomo Zorić potvrdio je da je preuzet predmet protiv grupe vehabija osumnjičenih za organizovanje terorizma na prostoru Novog Pazara. Predmet je službena tajna sve dok traje istražni postupak, rekao je Zorić. Ta informacija među građanima Sandžaka pothranjuje strepnju i strah, ali i baca senku sumnje na državne institucije i njene (dobre) namere. Na samo nekoliko kilometara od Novog Pazara nađeni su bombe, puške i eksploziv, a mesec dana potom – i mnogo bliže gradu – izbio je „rat između terorista i MUP-a“. Neka nam neko kaže koga su teroristi hteli da ubiju, šta su hteli da dignu u vazduh, koji su njihovi motivi, ko ih finansira, ko su ljudi koji stoje iza njih – i još pitanja postavljaju građani s kojima smo razgovarali. No, jedno im je zajedničko: hoće li se išta saznati, ili će ovu aferu odneti mutne podzemne vode neke druge afere?
Bitni činioci društvenog života u Novom Pazaru svakako su Bošnjačko nacionalno veće, SDA Sulejmana Ugljanina, SDP Rasima Ljajića, Demokratska stranka i nevladin sektor. Sulejman Ugljanin je u izjavi za javnost izrazio zabrinutost povodom tragičnih događaja i zakazao je hitnu sednicu Saveta za bezbednost opštine gde je pozvao sve političke stranke i organizacije, verske institucije i predstavnike državnih institucija da daju svoj doprinos očuvanju mira i stabilnosti u Novom Pazaru i regionu. „Na sednici je zaključeno da tragičan događaj nije destabilizovao stanje bezbednosti u gradu. Zaključeno je i da su građani pokazali visok nivo svesti i da treba da nastave saradnju sa državnim organima i institucijama. Od državnih organa je zatraženo da i dalje profesionalno izvršavaju poslove iz svoje nadležnosti kao i da ostvare punu međusobnu saradnju u cilju prevazilaženja nastale situacije“, navodi se u saopštenju Saveta za bezbednost.
DESTABILIZACIJA: Potpredsednik SDP-a i narodni poslanik Mujo Muković za „Vreme“ ocenjuje da Sandžak preživljava sve dublju političku, ekonomsku i socijalnu krizu, da je u Novom Pazaru teško rasulo i da je u takvoj situaciji kriza kulminirala. On kaže da SDP osuđuje ove pojave i misli je da je to pokušaj destabilizacije Islamske zajednice u vreme njenog objedinjenja. Oznaka „Državna tajna“ ide samo na štetu građana, ne zna se kako je jedan od aktera pobegao iz zatvora, niko ne zna ciljeve ove grupe, odakle tolika količina oružja – a sve ide na štetu ovdašnjih Bošnjaka, kaže Muković i dodaje da će na kraju ostati ljaga na poštenim ljudima. Kada je ubijeni „vođa“ u pitanju, Muković izražava sumnju da je Prentić zaista vođa terorističke grupe i kaže da je to nepoznanica. „Vehabije nisu pretnja po državu već su pretnja po Bošnjake“, kaže Muković, ponavljajući sumnju da se nikada neće saznati ko je vođa, šta su motivi i namere ove grupe, a sve u cilju prikrivanja nekoga ili nečega.
Predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke Vinko Dobić kaže za „Vreme“ da demokrate osuđuju svaki pokušaj udruživanja i delovanja terorističkih grupa, ne samo u Novom Pazaru već bilo gde. „Zabrinjavajuće je to što je ovde reč o mladim ljudima koji su pali pod uticaj verskih manipulanata i ovde je potrebna šira akcija svih društvenih činilaca da se predupredi dalji vid manipulisanja mladim ljudima. Novi Pazar je crna mrlja na socijalnoj karti i pogodno je tle za zavođenje mladih zbog velike nezaposlenosti i nemogućnosti da zasnuju porodicu“, kaže Dobić i naglašava da nisu svi u vehabijskom pokretu teroristi i da ne treba praviti takvu paralelu.
Prema rečima koordinatorke Sandžačkog odbora za ljudska prava Semihe Kačar, vehabije imaju rigidno ponašanje u odnosu na tradicionalne muslimanske vernike. „Oni su skloni incidentima, od pucnjave u Arap džamiji, preko koncerta grupe Balkanika, pa sve do današnjih događaja. Za onoliku količinu oružja i svega što je policija našla nema opravdanja. Smatramo da policija do sada nije blagovremeno niti na adekvatan način reagovala na ranije incidente, čak je jedan vezani vehabija pobegao snagama MUP-a, na planini Ninaja. Na koncertu Balkanike vehabije su polupale instrumente i napravile eksces, a policajci koji su obezbeđivali koncert uopšte nisu reagovali, da bi tek nakon nekoliko dana priveli jednog jedinog učesnika incidenta“, kaže Semiha Kačar, dodajući da „ovaj grad ne mogu više da prepoznam. Ovde sve puca po svim šavovima. Posebno zameramo medijima koji objavljuju naslove ‘Džihad u Sandžaku’ ili ‘Vehabije zapalile Sandžak’, ‘Pala krv’ i tome slično. Građani Srbije treba da znaju da se slika Sandžaka ne može gledati samo kroz novinske članke i prizmu beogradskih medija. Nije Sandžak Al kaida, niti smo ovde svi teroristi. Nisu svi teroristi čak ni unutar vehabijskog pokreta.“ Semiha Kačar je takođe izrazila sumnju da je ubijen vođa vehabijskog pokreta kako su preneli mediji. Ona tvrdi da unutar vehabijskog pokreta zasigurno postoji nekoliko struja koje se stepenuju prema radikalizmu, a neki mladi ljudi su tu i iz čistog pomodarstva, nose brade i malo kraće pantalone po nekoliko meseci pa se posle obriju i izađu iz te priče.
Kao u svakoj maloj sredini, u Novom Pazaru mnogo se ljudi međusobno poznaje – dosta ljudi s kojima smo razgovarali poznavalo je Ismaila Prentića i niko ne veruje da je on ma kakav vođa, a većina je čvrsto ubeđena da je to jasno i policiji.
Brojni sagovornici Međunarodne krizne grupe rekli su da se vehabije finansiraju preko Sarajeva, navodno sredstvima saudijskih dobrotvornih ustanova koje rade iz Beča. One dobijaju finansijsku podršku i od bošnjačke dijaspore iz Švedske, Austrije, Velike Britanije i Švajcarske, kao i iz Sarajeva. Čini se da je mali broj Bošnjaka koji su studirali na Bliskom istoku usvojio vehabijske nazore, već da su mnogi članovi regrutovani među onim sandžačkim Bošnjacima koji su prošli kroz versko buđenje nakon odlaska u Zapadnu Evropu devedestih godina.
(Iz izveštaja ICG-a „Srpski Sandžak, pomalo zaboravljen“)
Ubijeni Ismail Prentić umakao je policiji 17. marta kada je uhapšena grupa vehabija na planini Ninaja u mestu Zabren, 30 kilometara od Novog Pazara. Tada je uhapšen njegov brat Mirsad Prentić i otkriven kamp za obuku vehabija, pećina u kojoj su pronađeni veće količine oružja, municije raznog kalibra, plastični eksploziv sa satnim mehanizmom, noževi, dvogledi, mape i kompasi, propagnadni materijal, priručnici za rukovanje oružjem i preživljavanje, sanitetski materijal i nekoliko kanistera vode i nafte. U toj akciji uhapšeni su Vahid Vejselović, Senad Vejselović, Fuad Hodžić, a sedam dana kasnije Jasmin Smailović i Mehmed Koljsi.
MUP Srbije raspisao je poternicu za tada odbeglim Ismailom Prentićem tvrdeći da je sa grupom vehabija, odnevši veću količinu naoružanja pobegao na Kosovo. Kosovska policijska služba kasnije je potvrdila da ima saznanja da je Ismail Prentić na Kosovu i raspisala je poternicu.
Sociolog religije dr Mirko Đorđević kaže da su vehabije puritanska sekta iz XVIII veka koja okuplja sledbenike učitelja Ibn Vehaba. Strogo brane pušenje, alkohol, kocku i raskoš. Početkom XIX veka vehabije (ili vahabije) postaju militantna struja u islamu koja se u Saudijskoj Arabiji priključuje nekim radikalnim strujama i bitno menja suštinu svoje ideologije. Imamo posla ne sa islamom kao religijom nego sa islamizmom, koji podrazumeva agresivnu ideologiju na verskoj osnovi, kad neko svoja verska uverenja i ideale hoće da nametne silom oružja i nasiljem. U tom smislu oni postaju toliko moćan pokret da stvaraju čitavu jednu teokratsku državu, Saudijsku Arabiju. To je prva dimenzija. Druga je što je neko vehabija po uverenju, a problem je u korišćenju oružja – ali i u hrišćanstvu ima takvih i bilo ih je koji propovedaju nasilno širenje vere. Treća dimenzija je najneobičnija, a to su vehabije kod nas. Ranije ih nije bilo ili su bili retka pojava, u novije vreme to su bile marginalne grupe ili grupice ali, kada su dobili obrt kakav su dobili, oni postaju prepoznatljiva militantna struja koja se služi oružjem i terorom. To je islamizam jer, ponavljam, treba razdvajati islam i islamizam. Vehabije sada udaraju i na svaki oblik institucionalizovanog islama, na islamske verske zajednice i stvari su se razvile u nemile događaje. To već više nije vera nego nasilje na verskoj osnovi. Oni primećuju da su u društvu skrajnuti, marginalizovani i u takvoj situaciji povlače očajničke poteze.
U ovom momentu je vrlo teško reći koliko ih ima, još je teže reći odakle im oružje, ko ih instrumentalizuje i ko ih plaća. Oružje se ne može kupiti u svakoj trafici i to je ono što državni organi treba da kažu javnosti. Dakle, dve su stvari bitne: da državni organi razotkriju odakle vehabijama oružje i šta su njime hteli da urade i, drugo, treba ih uključiti u dijalog, kako bi se sami predstavili javnosti, pa da se vidi gde su granice verskih shvatanja, a gde je ono što se zove opšte društveno zlo. Vehabije nisu opasne po državu u toj meri da bi je srušile, ali su opasne po društvo i njegovu demokratizaciju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
