Iako je prošlo osam godina otkad je poslaničku klupu Skupštine Srbije zamenio optuženičkom klupom Haškog tribunala, za Vojislava Šešelja se nikako ne može reći da je odsutan sa domaće scene. Naprotiv, Vojislav Šešelj u političkom životu Srbije učestvuje igrajući dve uloge: predsednika Srpske radikalne stranke i publiciste.
Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu u februaru 2003, a suđenje mu je počelo u novembru 2007.
Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine, a 21. januara 2009. dodatno je optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet bio zaštićen od javnosti.
On je 24. jula 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i ta kazna mu je potvrđena 19. maja 2010, a 4. februara 2010. je drugi put optužen zbog objavljivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka.
PREDSEDNIK STRANKE: Kao predsednik stranke Vojislav Šešelj je prisutan u političkom životu Srbije kao i drugi predsednici, što će reći da odlučuje o strategiji i taktici partije, reaguje na dnevne događaje u Srbiji i vodi kadrovsku politiku stranke (na primer, prošle godine je vratio Verana Panića, koga je iz stranke isključila Centralna otadžbinska uprava) i otpravlja ostale partijske poslove. U toj ulozi simbolično je prisutan i u skupštini Srbije – radikalski poslanici nose bedževe na reverima, a povremeno oblače i majice sa njegovim likom.
Lider radikala (januara 2009) na suđenju u Hagu tvrdio je da je aktivno učestvovao u pregovorima o usvajanju budžeta Srbije za 2009. godinu. „Nije tačna tvrdnja Tomislava Nikolića da je SRS od vlasti dobio dva miliona evra da bi omogućio usvajanje budžeta u Skupštini Srbije. Ja jesam aktivno učestvovao u pregovorima oko budžeta i postavio sam uslove za njegovo izglasavanje, ali su to bili uslovi političke, a ne novčane ili korupcionaške prirode.“
Zapisnici sa sednica tima za odbranu Šešelja na kojima je došlo do raskola u SRS-u i kasnijeg stvaranja SNS-a potvrđuju da je predsednik SRS-a iz Haga naložio da radikali glasaju za ratifikaciju SSP-a ukoliko bude usvojen njihov amandman. Prema objavljenim zapisnicima, on je na sednici 5. septembra potpuno promenio svoju odluku.
Tokom 2008. godine Šešelj se u haškoj sudnici predstavljao kao „predsednik stranke koja u Srbiji pravi vladu“.
Vojislav Šešelj je pred Haškim tribunalom izjavio (maja 2008) da Zvezdan Jovanović, koji je za ubistvo premijera Zorana Đinđića osuđen na 40 godina zatvora, zaslužuje slavu kakvu u srpskoj istoriji ima Gavrilo Princip: „Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije – uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji.“
Vojislav Šešelj se pred izbore oglašava porukama koje se čitaju na konvencijama njegove stranke. Tako je „Blic“ pred izbore 2008. objavio da su još pre raspisivanja izbora Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o saradnji, koji je Šešelju u Hag na parafiranje odnela supruga Jadranka. Ona je to demantovala.
Šešelj je u oktobru 2010. od sudskog veća Haškog tribunala zatražio da mu omogući da se pred prevremene lokalne izbore u opštini Odžaci obrati javnosti u Srbiji.
Njegovo prisustvo u Srbiji dovelo je do toga da Vojislav Šešelj ima svoje mesto i među političarima od poverenja. Tako se 2010. u istraživanju agencije Politikum našao u grupi od 16 političara o kojima su se građani Srbije izjašnjavali, bilo je 4,2 odsto onih koji mu veruju, a iza njega su ostali mnogi ministri i predsednici partija.
ATENTATOR: Lider Srpske radikalne stranke optužen je da stoji iza dva atentata – na novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića i kuma Tomislava Nikolića.
U junu 2010. objavljeno je da su službe bezbednosti dobile informaciju da je lider radikala naredio Luki Bojoviću da likvidira predsednika naprednjaka Tomislava Nikolića.
Vojislav Šešelj negirao je u sudnici Haškog tribunala da je naručio ubistvo svog nekadašnjeg saradnika Tomislava Nikolića, rekavši da je to „laž i kleveta“, i tužio listove „Blic“ i „Pres“ zbog objavljivanja tih neistina.
Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“, izjavio je u „Blicu“ (jula 2010): „I te kako imam razloga da verujem da Vojislav Šešelj stoji iza bombaškog napada na mene i moju porodicu u aprilu 2007. godine. Tim pre što sam saznao i kome je Jadranka Šešelj, po povratku iz Ševeningena u Beograd, predala spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti, a koji je sastavio njen suprug.“ Šešeljeva supruga Jadranka podnela je tužbu protiv Dejana Anastasijevića zbog ove izjave.
