U ovoj fazi kampanje ima čini se više međusobnog osporavanja i omalovažavanja, nego obećavanja. Laže se i ovog puta dosta, mada nijedan naš još nije slagao kao Hilari Klinton o sletanju na tuzlanski aerodrom 1996.
Omladinska mreža G17 plus je prvog aprila u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu organizovala akciju „Radikalililili“, tokom koje su se podsmevali obećanjima funkcionera Srpske radikalne stranke koja nisu ispunjena. Delili su letke „Obećanja radikala su prvoaprilska šala. Radikalilililili!“
Radikali su odgovorili kontraakcijom parolama „Prepošteni Dinkić“ i „Nije šala, nije šala, borba protiv kriminala“.
Posle objavljivanja imovinskih karti funkcionera DS-a i G17 plus pojavilo se i nekoliko novinskih tekstova o zaostavštini pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića. Njegova porodica je odbacila insinuacije o njegovom velikom bogatstvu, a i sam predsednik Tadić je u pismu „Politici“ zahtevao da novinari daju istražnim organima podatke ako ih imaju, a da ne objavljuju insinuacije. Iz „Politike“ odgovaraju da oni neće obavljati posao istražnih organa.
Radikali nisu odustali od priče o korupciji i uglavnom ponavljaju stare optužbe.
Neobično, a opet uobičajeno: dok političari jedni drugima prete zatvorom, partije, kao i ranije, i u zatvoru traže kandidate. Unija Roma Srbije apelovala je na predsednika Srbije Tadića da u okviru ustavnih prava i zakonskih ovlašćenja omogući da se legendarni fudbaler i bivši sportski funkcioner Dragan Džajić, koji je u pritvoru zbog sumnje za umešanost u malverzacije prilikom transfera fudbalera, brani sa slobode. Kažu da će ga kandidovali za poslanika.
CILJANE KAMPANJE: Vidljivi su pokušaji uspostavljanja mostova ka pojedinim socijalnim grupama. Predsednik Srbije Boris Tadić je posetio Savez samostalnih sindikata Srbije. Posle razgovora sa sindikalnim funkcionerima u kojima su učestvovali i ministri ekonomije, finansija i rada i socijalne politike Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković i Rasim Ljajić predsednik Tadić je izjavio da će insistirati na otpočinjanju socijalnog dijaloga koji bi trebalo da dovede do trajnog i održivog rešenja za probleme radnika u uslovima tranzicije. Obećao je da će u saradnji sa nadležnim ministarstvima, pokrenuti proceduru za hitno donošenje zakona protiv mobinga – zlostavljanja zaposlenih na radnom mestu. S druge strane, oseća se i porast sindikalnog pritiska. U utorak su radnici Magnohroma demonstrirali pred vladom tvrdeći da žive teže od Srba na Kosovu – imaju slobodu kretanja, ali nemaju šta da jedu.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović je u razgovoru s predstavnicima omladinskih organizacija u Centru za kulturnu dekontaminaciju naglasio da je uloga mladih u izbornom procesu veoma značajna, ali da najviše mogu da urade ukoliko ne budu pod patronatom partija, što ne znači da treba da se u potpunosti distanciraju od njih. Predlaže formiranje Agencije za rešavanje problema mladih.
VERIDBA I UDAJA: Još se provodadžiše i spekuliše o mogućim postizbornim koalicijama.
Čedomir Jovanović izrazio je uverenje da će LDP posle parlamentarnih izbora ući u vladu sa Demokratskom strankom i G17 plus.
Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton govori o očekivanju da će pobediti proevropska koalicija, čiji je nosilac liste Boris Tadić. Tvrdi da najnovija istraživanja (u izveštajima se ne precizira koja) pokazuju da Koalicija „Zajedno za Vojvodinu – Nenad Čanak“ već ima deset odsto glasova i da to uliva nadu da će 11. maja na pokrajinskim izborima imati dobar rezultat.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavljuje da je mogućnost da ta stranka uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom apsolutno isključena, pošto SPS nije spreman na bilo kakav dogovor u kome učestvuju Nenad Čanak ili Vuk Drašković. Kaže da je realno da novu vladu čine SPS, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije.
KURS EVRO: Možda i zato što vide da se u medijski zamišljenoj koaliciji koju bi oni predvodili rogovi sudaraju u vreći, demokrate su počele da naglašavaju da neće da govore o koalicijama i ponavljale su da se obraćaju direktno narodu. Nastoje da na vrhu liste izbornih poruka održe evropsku temu, da ospore Koštuničinu tvrdnju da će Srbija ući u EU za mnogo, mnogo godina, pa i da ponove da će ako oni uđu u vladu, Srbija ući u Evropu mnogo, mnogo pre.
Zamenik predsednika Demokratske stranke i ministar pravde Dušan Petrović izrazio je, na primer, očekivanje da će Srbija uskoro potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
U izbornu polemiku Tadićevog i Koštuničinog tabora uključene su bar tri lige funkcionera.
Iz Tadićevog tabora su ponavljali da Koštuničina stranka vodi politiku samoizolacije.
Ministar trgovine i usluga i funkcioner DSS-a Predrag Bubalo u raspravi za okruglim stolom „Održivi razvoj Beograda i Srbije“ odgovara da se Srbija ne može vratiti u devedesete godine prošlog veka, jer je promenila društveno-političko uređenje i iz socijalizma prešla u kapitalizam, a u proteklom periodu privatizovan je veliki broj firmi i kod nas sada posluje oko 2000 stranih i veliki broj domaćih kompanija.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izneo je optužbe da su predsednik vlade Vojislav Koštunica i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić stajali iza nereda u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici posle 17. marta. Odgovara mu savetnik premijera Branislav Ristivojević rečima da su te lažne optužbe potpuno identične sa optužbama koje stižu iz NATO-a. S te strane se Šutanovcu zamera da je za to da srpski vojnici ginu u Avganistanu i Iraku. Ristivojeviću odgovara Dušan Spasojević iz Ministarstva za odbranu, a potom ministar odbrane optužuje Demokratsku stranku Srbije da protiv njega vodi prljavu kampanju. Novinarima deli faksimil odluke da bi pokazao da je vlada Vojislava Koštunice 31. avgusta 2006. odobrila angažovanje profesionalnih vojnika u mirovnoj misiji u Avganistanu. Iz DSS-a odgovaraju da je tamo poslat jedan lekar.
Odgovarajući na zamerke da je diplomac američko-nemačkog Maršal centra, Šutanovac kaže da obrazovne programe te institucije prate predstavnici više od sto država, a da je kurseve u Maršal centru završilo 158 polaznika iz Srbije, 289 pitomaca iz Rusije i 111 iz Belorusije.
U ovoj fazi kampanje ima čini se više međusobnog osporavanja i omalovažavanja nego obećavanja.
Repertoar sukoba je proširen. Uz osporavanje osnovanosti sumnje u kosovsku zakletvu demokrate vode sa ministrom za KiM Samardžićem polemiku o tome da li je on predložio podelu Kosova. On tvrdi da nije. Polemika se prenosi na to da li Samardžić na terenu komunicira samo s funkcionerima DSS-a. Tvrdi da komunicira i sa demokratama i sa G17 plus. Kad je postalo jasno da je srpska politika na Kosovu ugrožena izbornom vrućicom, ugrožena lopta se malo spušta izjavama o tome da ministarstva spoljnih poslova i KiM i u novoj situaciji sarađuju.
Koštunica, koji je započeo kampanju intenzivnije nego što se očekivalo (skup u Beogradskoj areni, turneja po Šumadiji) ponavljao je kako je izgubio poverenje u DS i G17 plus. Iz njegove stranke su u svakoj prilici, pa i ovoj, dopunski ciljali na Čanka. Nešto od te taktike napada na tačku za koju misle da je najslabija primenjuju i radikali. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić, na primer, izjavljuje kako je zahtevima za uvođenje funkcije predsednika Vojvodine i za većim stepenom samostalnosti, koji su aktuelizovani u predizbornoj kampanji, počela „kosovizacija“ Vojvodine.
Kulminirala su i sporenja oko sudbine koncesije za izgradnju autoputa Horgoš–Požega (opisanim na drugom mestu u ovom broju „Vremena“) u kojima su funkcioneri iz Čankove grupacije išli nešto dalje od DS-a.
Vlada Srbije je u prošli četvrtak većinom glasova odbacila predlog Ministarstva za infrastrukturu da koncesionar austrijski Alpina Por započne radove na autoputu Horgoš–Požega, a u ponedeljak donela solomonsku telefonsku odluku o zamrzavanju ugovora. Koštuničina stranka je u međuvremenu optuživala drugu stranu da radi na tome da propadne ovaj koncesioni ugovor, ali i da ne zaživi gasni aranžman sa Rusijom.
Demokrate i G17 plus ponavljaju da je slučaj nepotrebno politizovan, da i oni jesu za to da se put gradi, ali da samo traže neophodne garancije. Predsednik Tadić ih je u tome podržao.
Radikalima svađa u dosadašnjoj vladajućoj koaliciji očito ide u prilog. Oni vide da je kredibilnost vladajuće strukture potkopana međusobnim osporavanjima. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izriče ocenu da je sukob u vladi uveo Srbiju u veliku krizu, što je nedopustivo, jer promene vlasti moraju da budu neosetne po vitalne interese zemlje. (Uzgred, zalaže se da se koncesija realizuje i da radovi počnu, zanemarujući to da se neki sećaju koliko su oštro radikali govorili protiv koncesija.)
I u ovoj kampanji se, naravno, dosta laže, mada, ruku na srce nijedan učesnik ovog takmičenja još nije slagao tako kao Hilari Klinton u američkoj predizbornoj kampanji o sletanju na tuzlanski aerodrom pod kišom metaka, a snimili je kako se mirno pozdravlja s nekom devojčicom…
I šesnaest godina posle uvođenja proporcionalnog sistema D’Ontov sistem izračunavanja broja mandata za mnoge je misterija. To je zato što naš mentalitet ne prihvata da politika ima veze s matematikom, jer i naš neuspeh je uvek veći i slavniji od njihovog bednog uspeha, naših je uvek na neki način više, bolji su i lepši i nikako se ne daju uporediti s njihovima. A formula je tako jednostavna: do ponoći se deli sve sa svačim (za pet lista to je 1000 računskih operacija), a od ponoći svako nosi svoje:
Član 82.
Republička izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika.
Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250.
Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada.
Ako dve izborne liste ili više izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema više neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova.
Ako nijedna izborna lista nije dobila najmanje 5% glasova, raspodela će se izvršiti na način određen u st. 1. do 3. ovog člana.
Izvod iz Zakona o izboru narodnih poslanika
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
