Prvi sin u svom gradu

Dve duge godine čekao je Radomir Nikolić da postane gradonačelnik Kragujevca i konačno je dočekao. Svakako da za te dve godine čekanja nije sedeo skrštenih ruku – nekoliko Nikolićevih pokušaja da oformi novu skupštinsku većinu koja bi pokrenula inicijativu za smenu Veroljuba Stevanovića slavno su propadali, a za njima bi usledilo šestomesečno zatišje, koliko mora da prođe između dva glasanja o smeni gradonačelnika. No Radomir Nikolić nije odustajao, pa je 30. oktobra konačno i uspeo. Od 87 odbornika Skupštine Kragujevca, 49 je glasalo da on bude novi prvi čovek grada. To je pet više od broja odbornika koji su tražili da se glasanje o poverenju gradonačelniku uopšte stavi na dnevni red. Svega nedelju dana pred istorijsku sednicu na kojoj je izabran za gradonačelnika, odnos snaga bio je 44 prema 43 u Nikolićevu korist. U međuvremenu, dogodio se jedan misteriozni karantin za tridesetak odbornika iz raznih stranaka, nekoliko „preletačkih“ iznenađenja i jake policijske snage u zgradi Skupštine na dan sednice. Kada je o „preletanju“ reč, najzanimljivije je jedno koje se dogodilo u poslednjem trenutku. Naime, predsednik Skupštine Kragujevca Saša Milenić smenjen je glasovima 48 odbornika. Za smenu Veroljuba Stevanovića glasao je jedan više. Taj jedan je čekao da vidi da li će Radomir Nikolić i Srpska napredna stranka stvarno uspeti da obezbede većinu, pa onda preleteo. Navodno, reč je o Zoranu Jovanoviću, dojučerašnjem članu kragujevačkog Gradskog veća, koji se naprasno, u večernjim satima tog 30. oktobra, pojavio i na spisku novog, naprednjačkog sastava veća.

Radomiru je prvi čestitao otac, predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Sačekao ga je po izlasku iz skupštinske sale, zagrlio i triput poljubio. Doskorašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović izjavio je da primopredaje funkcije i dužnosti sa novim gradonačelnikom Radomirom Nikolićem nije bilo, jer mu je vlast, kako je rekao – oteta: „Kada izgubite vlast u normalnim i legalnim uslovima, onda je lepo i predate. Da sam izgubio na izborima, razmišljao bih o tome da li sam loše radio i da građani nisu zadovoljni. Preuzimanje vlasti u Kragujevcu nije bilo primereno, oteto je nešto što nije trebalo i nemam šta da predajem.“

U jednom od prvih tekstova na temu političke biografije novog gradonačelnika Kragujevca, objavljenom u „Politici“, izneta je teza da će naredni meseci biti presudni za političku karijeru Radomira Nikolića: „Ukoliko izvuče Kragujevac iz krize, moći će da računa na nastavak ‘priče’. U tom smislu, Kragujevčani mogu bar da se nadaju boljem životu, jer Radomir Nikolić sasvim sigurno nije došao na mesto gradonačelnika da bi propao i završio karijeru pre nego što ju je i započeo.“

I zaista, u zvaničnoj biografiji Radomira Nikolića kao godina njegovog ulaska u politiku zabeležena je 2009. To znači da je mlađi Nikolić u politiku, a samim tim i u Srpsku naprednu stranku, ušao tek godinu dana nakon njenog osnivanja. Verovatno ni Kragujevčani koji ga svim srcem podržavaju ne znaju baš precizno da kažu koju funkciju Nikolić obavlja u SNS-u, iako je on već gotovo dve godine na čelu Izvršnog odbora stranke, i zadužen je uglavnom za funkcionisanje stranke na lokalu i raspuštanje neposlušnih odbora i smene neposlušnih funkcionera. Još kad je izabran na ovu funkciju, govorkalo se da je tu u cilju kompromisa između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Razmimoilaženje među njima dvojicom odavno nije nikakva tajna, a podele među naprednjacima na Vučićeve i Nikolićeve ljude sasvim su uobičajena pojava.

Svega nedelju dana pre nego što je došao na čelo Kragujevca, Radomir je uzburkao strasti u stranci isključivanjem dvojice „Vučićevih ljudi“ – Saše Mirkovića, poslanika i predsednika Skupštine grada Zaječara, i Ljubivoja Slavkovića, zamenika gradonačelnika Niša i člana Skupštine Privrednog društva „Jugoistok“. Umesto da se na sednici Izvršnog odbora SNS-a raspravlja o raspuštanju dvadesetak lokalnih odbora koji ne rade dobro, Nikolić je pokrenuo pitanje ove dvojice zbog duplih plaćenih funkcija. Iako, navodno, takvih funkcionera u ovoj stranci ima dvestotinak, Nikolić je odbio da se o njima raspravlja jer je reč o ljudima bliskim njegovom ocu Tomislavu.

Svoj odnos s Vučićem Radomir Nikolić, koji je, kao predsednik IO SNS-a, zadužen za infrastrukturu najveće partije u Srbiji sa oko 400.000 članova, nikada nije opširno opisivao. Uglavnom je govorio: „Vučić je moj šef.“ Za „Politiku“ je izjavio: „Ako šef nije zadovoljan mojim radom, spreman sam i na konsekvence.“ U intervjuu za beogradski „Danas“ bio je nešto rečitiji: „U politiku sam inicijalno ušao zbog Kragujevca. Stranačku funkciju sam prihvatio zbog Aleksandra Vučića. To i danas ostaju moje dve najveće želje. Želim da uradim nešto za grad i da pomognem svom prijatelju.“

Da se ne šali kada je o zavođenju reda u stranci reč, Nikolić je pokazao i u avgustu ove godine kada je jednim udarcem raspušten 31 opštinski odbor SNS-a. Među njima se našao i kragujevački, koji je Radomir Nikolić vodio sve do 2012, kada je postao predsednik Izvršnog odbora stranke. U tom smislu, razlozi za raspuštanje kragujevačkog odbora bili su nešto drugačiji nego kod ostalih. „U većini slučajeva promene donete zbog nerada, svojeglavog ponašanja i želje da se vlada kao za vreme prethodne vlasti, dok je u Kragujevcu tehnička stvar i radi se o osveženju Odbora“, izjavio je Nikolić tada. Kragujevački odbor bio je pred raspuštanjem pred sam kraj izborne kampanje u martu 2013. Istog dana, Kragujevac su posetili Aleksandar Vučić i Dragica Nikolić. Najviše Radomirovom zaslugom, više je aktivista SNS-a došlo da pozdravi Dragicu koja je donela donaciju kragujevačkom porodilištu nego što ih je bilo ispred sedišta stranke gde se nalazio Vučić. Današnji premijer bio je, kažu, izuzetno besan zbog toga, međutim, ubedljiva pobeda na izborima i zadovoljavajući rezultat u Kragujevcu (28 odsto glasova za SNS) učinili su da stvar nekako „legne“.

No vratimo se na u najmanju ruku čudne okolnosti pod kojima je tridesetosmogodišnji Radomir, diplomirani menadžer i prvi sin predsednika Srbije, izabran za gradonačelnika Kragujevca. Osim tri pokušaja pravljenja nove skupštinske većine, od kojih se ovaj poslednji pokazao kao uspešan, u cilju destabilizovanja donedavno vladajuće koalicije u Kragujevcu bilo je i neobičnih hapšenja i privođenja. Prvo je u januaru 2013. priveden Zlatko Milić, direktor Zajedno za Šumadiju, stranke Veroljuba Stevanovića. On je uhapšen zbog optužbi da je zloupotrebom položaja oštetio partiju za 185.000 evra, nekoliko dana je proveo u pritvoru, a onda je pušten da se brani sa slobode. Milić je tada ispričao da su mu pojedini pripadnici policijske uprave posle privođenja i tokom ispitivanja rekli da će, ako bude „lepo sarađivao i lepo pričao, do podne biti kod kuće“, ali i da su neki policajci bili potpuno korektni. Dodao je i da su ga pitali da li je novac podelio s Veroljubom Stevanovićem ili drugim funkcionerima te partije, kao i da je nad njim vršen pritisak pretnjom da će ići u zatvor, pa u specijalni sud i specijalno tužilaštvo. Za sada taj slučaj nema nikakav rasplet.

Još čudnovatije privođenje snašlo je u septembru ove godine tri odbornice G17 plus koji je u kragujevačku vlast ušao u koaliciji sa Stevanovićem, da bi potom 11 odbornika rešilo da formira svoj odbornički klub i izađe iz vlasti. Tri odbornice, međutim, rešile su da ostanu uz Stevanovića, da bi u noći između 4. i 5. septembra bile privedene pod sumnjom da su za to dobile mito. Policijska uprava Kragujevca tada je i zvanično potvrdila da su njih tri bile na kratkom informativnom razgovoru u svojstvu građanki.

Paralelno, pojedinim odbornicima Liberalno-demokratske partije protiv kojih su vođeni krivični postupci za stvari koje nikakve veze s politikom nemaju nuđeno je obustavljanje procesa ako LDP podrži SNS u nameri da smeni Stevanovića.

Krajem jula kragujevačke demokrate bile su u kratkim i neuspešnim pregovorima sa naprednjacima, nakon kojih su odlučile da iz opozicije pređu u gradsku vlast predvođenu Veroljubom Stevanovićem. Iako im je učešće u vlasti bilo kratkog daha, na poslednjoj sednici Skupštine grada bili su protiv smene Stevanovića, a svog jednog odbornika, Slađana Rakića, koji se pridružio naprednjacima, iz stranke su isključili iste večeri.

Time stižemo i do najčudnijeg događaja u vezi sa izborom Nikolića za gradonačelnika. Više od trideset odbornika iz SNS-a, SPS-a, Jedinstvene Srbije, LDP-a i drugih stranaka koje podržavaju smenu vlasti, tri dana pred sednicu Skupštine grada proveli su u hotelu „Alfa“ u Končarevu nadomak Jagodine. Taj misteriozni boravak u Končarevu mnogi još uvek nazivaju javnom tajnom, mada nikakve tajne nema, s obzirom na to da su ih spazile najmanje dve novinarske ekipe – „Blica“ i Televizije Kragujevac. I jedni i drugi primetili su i Radomira Nikolića u ovom hotelu, ali je on, prema tvrdnjama svedoka, samo obilazio odbornike koji su tu bili smešteni. Ni „Blicovoj“ ni ekipi kragujevačke televizije niko od osoblja hotela nije želeo da potvrdi da se u objektu nalaze kragujevački odbornici. Obe ekipe ipak su uspele da uđu u hotel i snime pojedine odbornike iz Kragujevca. I dok su reportere „Blica“ pod fizičkom pretnjom iz hotela uklonili „krupni momci“ bez oznaka, ekipi TV Kragujevca koja se pojavila u hotelskom baru rečeno je da ne mogu tu da budu, ali umesto da izbace novinare, pripadnici obezbeđenja su izveli iz bara desetak odbornika koji su se tu zatekli. Nema, dakle, nikakve sumnje da su odbornici iz različitih kragujevačkih stranaka bili u Končarevu, ali i dalje ostaje misterija zašto su bili tamo i zašto su bili tako strogo čuvani. Obrazloženje da su u karantinu kako ne bi trgovali mandatima pomalo je šuplje, jer teško da bi ih puko fizičko odstranjivanje iz Kragujevca u tome sprečilo. Osim toga, produženi vikend u Končarevu pao je u vreme kada SNS slavi stranačku slavu, Svetu Petku, a mnogi od onih koji su viđeni u Končarevu, bili su i na proslavi u Kragujevcu. Navodno, pušteni su na dva sata, pa vraćeni u hotel. Ako je teorija o karantinu tačna, i dalje ostaje potpuno neshvatljivo kako je više od 30 odraslih ljudi pristalo na to da im neko 72 sata ograničava i kontroliše kretanje. Ostaje mala nada, u ime zdravog razuma i ljudskog dostojanstva, da je boravak u hotelu „Alfa“ bio nekakva nagrada ili zahvalnica za obećani glas. Ali i dalje ostaje činjenica da su na dan sednice oni bukvalno stražarno sprovedeni u zgradu Skupštine i da ih je pratilo obezbeđenje. Pokušaje pojedinih odbornika iz karantina da se jave poznanicima u holu Skupštine isto to obezbeđenje fizički je sprečavalo uz povike: „Nema razgovora!“

„Izletnicima“ u Končarevo u zgradi Skupštine deljeni su lanč-paketi, koji su se videli u direktnom prenosu sednice, dok su odbornici ustajali da preuzmu glasačke listiće i izlazili iz sale da tajno glasaju. Da ni slučajno niko ne izda, nova većina osigurala je i tako što je svaka od stranaka koje su obećale podršku Radomiru Nikoliću imala svoju boju flomastera za glasanje. Osim toga, a iz potpuno nejasnih razloga, zgrada Skupštine tog dana bila je prepuna policajaca, kao da je reč o događaju visokog bezbednosnog rizika. Poznavaoci kragujevačkih prilika kažu da je razlog tome bila strepnja naprednjaka da bi Stevanovićeve pristalice mogle da se okupe i izazovu nerede.

Radomir Nikolić uhvatio se vođenja Kragujevca u trenutku kada je grad u vrlo nezgodnoj situaciji. Dugovi grada u ovom trenutku iznose više od pet milijardi dinara, plate u javnim preduzećima kasne u proseku oko tri meseca, nekolicini su zbog neizmirenih dugova isključeni struja i telefoni. Likvidacija nekolicine javnih preduzeća samo je pitanje trenutka. Iako je dobar deo problema svakako krivica prethodne vlasti, istine radi treba reći da je Kragujevac imao problema sa naplatom budžetskih sredstava koja mu duguje Republika još od vremena kada je zemlju vodila Demokratska stranka. Ali, ono što je u to vreme bila tek teškoća u naplati, sa dolaskom SNS-a na vlast postalo je potpuno nemoguće.

Šta će se sada desiti i koliko je uopšte moguće postaviti grad na noge dva su najvažnija pitanja za Radomira Nikolića. Osim toga, četvrti po veličini grad u Srbiji sada je u rukama čoveka bez političke i profesionalne biografije, u kojoj je najzvučnija referenca to da je sin predsednika Srbije. Ipak, može biti da Radomir Nikolić vlada nekim tajnim veštinama koje mogu da spasu Kragujevac, s obzirom na to da je ocu Tomislavu svojevremeno poklonio automobil audi A6. Tomislav Nikolić time se javno hvalio, a Radomir, u to vreme zaposlen u Srbijagasu, odbio je da komentariše očevu izjavu.