Novovekovni srpski vladari ženili su se po pravilu mlađim devojkama – u proseku devet godina, ali su dvojica oženili i starije: kralj Aleksandar Obrenović oženio je deset godina stariju udovicu Dragu Mašin (rođ. Lunjevica) a kralj Petar II Karađorđević dve godine stariju Aleksandru, posmrče grčkog kralja Aleksandra I
Srpski narod, istorijski postojan i državotvoran, iznedrio je iz svog okrilja više dinastija: Vlastimiroviće, Nemanjiće, Kotromaniće, Hrebeljanović-Lazareviće, Brankoviće, Crnojeviće, Balšiće, Petrović-Njegoše, Karađorđeviće, Obrenoviće. Poslednje dve vladale su novovekovnom srpskom državom 141 godinu (1804–1945), smenjujući se na vlasti četiri puta. Karađorđevići su vladali 68, a Obrenovići 72 godine (1814. godina nije uračunata), davši srpskom rodu po pet vladara. Izuzev Milana Obrenovića (sina Kneza Miloša) koji je umro mlad – vladao je samo 26 dana, i Petra I Karađorđevića, koji je na presto stupio kao udovac, ostali vladari iz obe dinastije bili su tokom svoje vladavine oženjeni.
Od ukupno deset novovekovnih vladara Srbije samo su četvorica stupili na presto oženjeni: Karađorđe Petrović, njegov sin Aleksandar i unuk Petar, i jedini Obrenović – rodonačelnik dinastije, Miloš.
Najmlađi se oženio Milan Obrenović, unuk Miloševog brata Jevrema, knez 1868–1882. i kralj 1882–1889, koji je na dan venčanja imao nešto više od 21 godinu. Milanova supruga Natalija imala je na dan venčanja samo 16 godina, pa je tako bila najmlađa srpska kneginja. Najstariji se oženio Petar I Karađorđević, u svojoj 39. godini.
Draga Obrenović
Novovekovni vladari Srbije ženili su se po pravilu mlađim devojkama – u proseku devet godina mlađim, ali su dvojica oženili i starije: kralj Aleksandar Obrenović oženio je deset godina stariju udovicu Dragu Mašin (rođ. Lunjevica) a kralj Petar II Karađorđević dve godine stariju Aleksandru, posmrče grčkog kralja Aleksandra I. Najveća razlika u godinama (20) bila je između tada (1883) pretendenta na srpski presto Petra I Karađorđevića i princeze Ljubice (zvane Zorka), kćeri crnogorskog knjaza Nikole Petrovića. Nažalost, Zorka je umrla posle samo sedam godina braka, u svojoj 26. godini.
Od devet vladara četvorica su oženili strankinje: Mihailo mađarsku groficu Juliju Hunjadi, Milan rumunsku aristokratkinju Nataliju Keško, Aleksandar Karađorđević rumunsku princezu Mariju Hoencolern i Petar II Karađorđević grčku princezu Aleksandru. Inače, Milan i Natalija su bili veoma bliski rođaci, odnosno njihovi roditelji (Natalijin otac Jovan Keško i Milanova majka Marija Katardži) bili su deca od dve rođene sestre, odnosno imali su istog dedu. Kako su Milan i Natalija bili šesto koleno, odnosno druga bratučad, njihov brak je morala prethodno da odobri crkva, tj. mitropolit Mihailo, što nije učinjeno. Po paragrafu 51. Bračnih pravila Srpske pravoslavne crkve, brak šestog stepena-kolena mora da „razreši“ nadležni arhijerej, uzimajući u obzir „da ne bi razrešenje proizvelo sablazan u porodici, zadruzi ili narodu“. Iz takvog braka se 1876. godine rodio Aleksandar, koji je vladao Srbijom od 1889. godine, posle abdikacije svoga oca Milana.
Persida Karađorđević
Najviše dece (devetoro) podarila je svom suprugu kneginja Persida, rođ. Nenadović (udata za Aleksandra Karađorđevića koji je vladao od 1842. do 1858. godine), dok kneginja Julija (Mihailova) i kraljica Draga (Aleksandrova) nisu rađale. Ipak, knez Mihailo je sa Slovenkom Marijom Berghauz imao sina Velimira, a Milan sa Artemizom Hristić vanbračnog sina Đorđa.
Najduže je trajao brak Karađorđa i Jelene (31 godinu), a najkraće brak kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage (2 godine i 10 meseci), koji je gnusnim činom ubistva kraljevskog para neslavno prekinut. Najduže je uz svog supruga, dok je ovaj bio vladar, bila Ljubica Obrenović (24 godine sa Milošem), a najkraće Draga Obrenović sa Aleksandrom.
Dva vladara iz dinastije Obrenović su se razvela: knez Mihailo od Julije (1868) i kralj Milan od Natalije (1888). Jedanaest godina posle Mihailovog ubistva Julija se ponovo udala. Živela je 88 godina, punu 51 godinu posle Mihailove smrti. I Natalija je doživela duboku starost. Posle razvoda sa Milanom uglavnom je živela u Bijaricu, gradiću na francuskoj atlantskoj obali, u vili koju je po sinu jedincu nazvala „Sašino“. Teško razočarenje donelo joj je Aleksandrovo (Sašino) venčanje sa njenom bivšom dvorskom damom Dragom Mašin. Posle sinovljevog ubistva („Majski prevrat“ 1903) utehu je našla u društvu jedne španske katoličke porodice, pa je prešla u katoličku veru i zamonašila se. Prva novovekovna srpska kraljica umrla je 5. maja 1941. u 82. godini, 40 godina posle smrti bivšeg supruga Milana. Počiva na groblju Lardi kraj Pariza.
Natalija Obrenović
Posle ubistva sina Aleksandra, Natalija je nasledila svu imovinu dinastije Obrenović. Deo te imovine testamentom je ostavila Beogradskom univerzitetu i manastirima i crkvama u Srbiji, zadužbinama Obrenovića. Taj deo testamenta je realizovan. Znajući da u selu Brusnici kod Gornjeg Milanovca žive potomci dinastije Obrenović, bivša kraljica je drugi deo testamenta posvetila njima. Godine 1961. u Brusnicu je dolazio jedan službenik francuske ambasade i raspitivao se da li postoje živi rođaci pokojnih vladara, kako bi se u potpunosti realizovao Natalijin testament. Ali, okolnosti su bile takve da nijedan tada živi Obrenović nije smeo da prizna krvno srodstvo sa dinastijom. Testament ni do danas nije u potpunosti realizovan (niti je poznat njegov sadržaj), a povremeno se javljaju lica koja se trude da dokažu da su potomci znamenitih srpskih vladara. Natalija je iza sebe ostavila memoare, za koje se opravdano pretpostavlja da se nalaze u Vatikanu.
Dve supruge bivših vladara proterane su iz Srbije: kneginja Ljubica 1842. i kraljica Natalija 1891. godine, obe zbog bojazni aktuelnih vlasti da bi one mogle, preko svojih sinova, uticati na državnu politiku.
Tri supruge srpskih vladara bile su udovice: Jelena (Đorđa Petrovića Karađorđa), Marija (Aleksandrova) i Aleksandra (Petra II), sve tri iz dinastije Karađorđević. Nijedna se nije ponovo udala.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
