Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
“Uputili smo apel – rešenje je ili sanacija ovog prostora ili potraga za novim. Siguran sam nismo iscrpeli sve mogućnosti za ovaj objekat, bolnica ovde radi već više od 40 godina“, rekao je Predsednik kluba lečenih alkoholičara Dejan Đoković za N1
U dvorištu Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti „Prim. dr Branko Gačić“ u Paunovoj održan je protest pacijenata. Okupili su se, kako kažu za N1, zato što su „ostavljeni bez adekvatne medicinske pomoći“.
Rešenjem Odeljenja za građevinsku inspekciju zabranjeno je korišćenje objekta Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti „Prim. dr Branko Gačić“ u Paunovoj ulici u Beogradu, koja je deo Instituta za mentalno zdravlje.
Najosetljiviji pacijenti koji se u okviru porodične terapije leče od alkoholizma, kockanja, psihoaktivnih supstanci, sedativa, ostali su bez svoje bolnice, jer Grad Beograd nije odobrio rekonsturkciju zgrade ove bolnice.
Agencija FoNet je tokom dana na više adresa u Ministarstvu zdravlja i gradskoj upravi pokušala da dobije komentar o mogućem rešenju za zgradu bolnice i terapiju pacijenata, ali su odgovori nadležnih izostali.
Pročitajte još Pacijenti Paunove ostali bez prostora za lečenje
Predsednik kluba lečenih alkoholičara Dejan Đoković kaže za N1 da su pacijenti dobili otpusne liste i da je njihovo lečenje prekinuto, kao i to da je primarni cilj ovog okupljanja taj da privuku pažnju javnosti.
“Ne tražimo krivca, već rešenje.”
Dodaje da su se u ovom cilju ujedinili sadašnji i bivši pacijenti, njihove porodice i zaposleni. “Uputili smo apel – rešenje je ili sanacija ovog prostora ili potraga za novim. Siguran sam nismo iscrpeli sve mogućnosti za ovaj objekat, bolnica ovde radi već više od 40 godina.“
Kako je rekao za N1 već ranije su razgovarali sa ministarkom zdravlja doktorkom Danicom Grujičić i sa gradskim menadžerom Miroslavom Čučkovićem, ali bez pravog rešenja.
M.S/N1/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve