Foto: Justin Tang /The Canadian Press via AP
Skoro tri nedelje protesti kamiondžija protiv obavezne vakcinacije mestimično blokiraju zemlju. Kanadska vlada se prvi put u istoriji poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji kabinetu premijera daje ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“, tj. da naredi bezbednosnim snagama da razbiju demonstracije i pohapse demonstrante
Kanadska policija počela je 16. februara akciju obuzdavanja i rasterivanja demonstranacija „Konvoj slobode“ koji već 20 dana kampuju u centru Otave. Policija je počela da deli letke upozoravajući demonstrante, uglavnom vozače oko 360 teških kamiona i stotine pešaka, da napuste to područje ili da se suoče sa krivičnim prijavama.
„Morate napustiti ovo područje sada“, kaže se u obaveštenju. „Svako ko blokira ulice ili pomaže drugima u blokiranju ulica, čini krivično delo i može biti uhapšen. Morate odmah prekinuti dalje nezakonite aktivnosti ili ćete se suočiti sa optužbama.“
Ovaj potez je znak da policija pojačava napore da posle skoro tri nedelje okonča blokadu kamiondžija. U obaveštenju se citira Savezni zakon o vanrednim situacijama, na koji se premijer pozvao u ponedeljak, rekavši da on predviđa i zabranu putovanja u, iz ili unutar određenih oblasti. Dovođenje maloletnika na proteste i snabdevanje gorivom može takođe biti zabranjeno Zakonom o vanrednim situacijama.
„To znači da svako ko dolazi u Otavu da bi se pridružio okupaciji koja je u toku krši zakon“, kaže se i dodaje da taj akt takođe omogućuje policiji da zapleni vozila koja su deo demonstracija.
Roditelje koji su na protest došli sa decom udruženje za brigu o deci Children’s Aid Society of Ottawa (CASO) opominje da treba da se postaraju da im neko čuva decu ako budu bili uhapšeni.
Frustriran zbog neuspeha kanadske policije da ukine blokade na granici i u blizini parlamenta u kanadskom glavnom gradu Otavi, premijer Džastin Trido je 14. februara zatražio hitna ovlašćenja da bi suzbio protest koji organizatori nazivaju „Konvoj slobode“. To je serija protesta i blokada u Kanadi protiv ograničenja i obaveznog vakcinisanja protiv Kovida 19 koji je počeo 22. januara protestima protiv obaveznog vakcinisanja radi prelaska granice Sjedinjenih Država, što pogađa 12.000 do 16.000 kanadskih vozača teških kamiona (od 120.000 profesionalnih vozača).
Formirani su konvoji stotina vozila na nekoliko tačaka, da bi se 29. januara 2022. okupili u Otavi pred Parlamentom. Kolonama vozila tada su se pešice pridružile hiljade demonstranata. Protest uključuje oko 360 kamiona i vozila. Nekoliko protesta blokiralo je glavne gradove provincija i granične prelaze sa Sjedinjenim Državama.
Diskusije o aktiviranju specijalnih ovlašćenja premijera prvi put su počele nakon blokade mosta Ambasador, ključne američko-kanadske trgovinske arterije između Detroita i Vindzora u Ontariju. Blokada tog mosta dovela je do privremenog zatvaranja nekoliko fabrika automobila pre nego što ga je policija deblokirala posle šest dana i nakon poziva predsednika SAD Džoa Bajdena Tridou.
Policija u Alberti je kasnije uhapsila 11 osoba i zaplenila oružje i municiju od grupe povezane sa graničnim protestima.
Kanadska vlada se prvi put u istoriji Kanade poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji daje kabinetu permijera ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“ kako bi okončao antivladine blokade koje je proglasila nezakonitim. Naložila je da se obezbede kritične tačke kao što su granični prelazi i aerodromi.
Ministarka finansija Kristija Frilend rekla je da u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama platforme za masovno finansiranje i provajderi platnih usluga koje koriste moraju da se registruju u Kanadskom centru za analizu finansijskih transakcija i izveštaja, nacionalnoj finansijskoj obaveštajnoj agenciji. Takođe moraju prijaviti velike i sumnjive transakcije. To za cilj ima ograničavanje finansiranja protesta, za koje su organizatori konvoja prikupili milione dolara od donatora iz Sjedinjenih Država i Kanade.
R.S./BBC/Reuters/cntvnew.ca
Čitajte dnevne vesti, analize komentare i intervjue na www.vreme.com
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
