Foto: Justin Tang /The Canadian Press via AP
Skoro tri nedelje protesti kamiondžija protiv obavezne vakcinacije mestimično blokiraju zemlju. Kanadska vlada se prvi put u istoriji poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji kabinetu premijera daje ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“, tj. da naredi bezbednosnim snagama da razbiju demonstracije i pohapse demonstrante
Kanadska policija počela je 16. februara akciju obuzdavanja i rasterivanja demonstranacija „Konvoj slobode“ koji već 20 dana kampuju u centru Otave. Policija je počela da deli letke upozoravajući demonstrante, uglavnom vozače oko 360 teških kamiona i stotine pešaka, da napuste to područje ili da se suoče sa krivičnim prijavama.
„Morate napustiti ovo područje sada“, kaže se u obaveštenju. „Svako ko blokira ulice ili pomaže drugima u blokiranju ulica, čini krivično delo i može biti uhapšen. Morate odmah prekinuti dalje nezakonite aktivnosti ili ćete se suočiti sa optužbama.“
Ovaj potez je znak da policija pojačava napore da posle skoro tri nedelje okonča blokadu kamiondžija. U obaveštenju se citira Savezni zakon o vanrednim situacijama, na koji se premijer pozvao u ponedeljak, rekavši da on predviđa i zabranu putovanja u, iz ili unutar određenih oblasti. Dovođenje maloletnika na proteste i snabdevanje gorivom može takođe biti zabranjeno Zakonom o vanrednim situacijama.
„To znači da svako ko dolazi u Otavu da bi se pridružio okupaciji koja je u toku krši zakon“, kaže se i dodaje da taj akt takođe omogućuje policiji da zapleni vozila koja su deo demonstracija.
Roditelje koji su na protest došli sa decom udruženje za brigu o deci Children’s Aid Society of Ottawa (CASO) opominje da treba da se postaraju da im neko čuva decu ako budu bili uhapšeni.
Frustriran zbog neuspeha kanadske policije da ukine blokade na granici i u blizini parlamenta u kanadskom glavnom gradu Otavi, premijer Džastin Trido je 14. februara zatražio hitna ovlašćenja da bi suzbio protest koji organizatori nazivaju „Konvoj slobode“. To je serija protesta i blokada u Kanadi protiv ograničenja i obaveznog vakcinisanja protiv Kovida 19 koji je počeo 22. januara protestima protiv obaveznog vakcinisanja radi prelaska granice Sjedinjenih Država, što pogađa 12.000 do 16.000 kanadskih vozača teških kamiona (od 120.000 profesionalnih vozača).
Formirani su konvoji stotina vozila na nekoliko tačaka, da bi se 29. januara 2022. okupili u Otavi pred Parlamentom. Kolonama vozila tada su se pešice pridružile hiljade demonstranata. Protest uključuje oko 360 kamiona i vozila. Nekoliko protesta blokiralo je glavne gradove provincija i granične prelaze sa Sjedinjenim Državama.
Diskusije o aktiviranju specijalnih ovlašćenja premijera prvi put su počele nakon blokade mosta Ambasador, ključne američko-kanadske trgovinske arterije između Detroita i Vindzora u Ontariju. Blokada tog mosta dovela je do privremenog zatvaranja nekoliko fabrika automobila pre nego što ga je policija deblokirala posle šest dana i nakon poziva predsednika SAD Džoa Bajdena Tridou.
Policija u Alberti je kasnije uhapsila 11 osoba i zaplenila oružje i municiju od grupe povezane sa graničnim protestima.
Kanadska vlada se prvi put u istoriji Kanade poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji daje kabinetu permijera ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“ kako bi okončao antivladine blokade koje je proglasila nezakonitim. Naložila je da se obezbede kritične tačke kao što su granični prelazi i aerodromi.
Ministarka finansija Kristija Frilend rekla je da u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama platforme za masovno finansiranje i provajderi platnih usluga koje koriste moraju da se registruju u Kanadskom centru za analizu finansijskih transakcija i izveštaja, nacionalnoj finansijskoj obaveštajnoj agenciji. Takođe moraju prijaviti velike i sumnjive transakcije. To za cilj ima ograničavanje finansiranja protesta, za koje su organizatori konvoja prikupili milione dolara od donatora iz Sjedinjenih Država i Kanade.
R.S./BBC/Reuters/cntvnew.ca
Čitajte dnevne vesti, analize komentare i intervjue na www.vreme.com
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Građani su se tokom 2025. promenili i po tome što više nisu tražili vođe. Nisu čekali signal sa bine, niti su očekivali spas od izbora. Naučili su da je pritisak sam po sebi politička činjenica. U toj tihoj transformaciji leži najveći problem za vlast. Režim koji počiva na kontroli ne zna šta da radi sa ljudima koji su prestali da se plaše
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i njegove kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu zaštitu za Generalštab. Zato je “Vreme” proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
