Foto: Justin Tang /The Canadian Press via AP
Skoro tri nedelje protesti kamiondžija protiv obavezne vakcinacije mestimično blokiraju zemlju. Kanadska vlada se prvi put u istoriji poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji kabinetu premijera daje ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“, tj. da naredi bezbednosnim snagama da razbiju demonstracije i pohapse demonstrante
Kanadska policija počela je 16. februara akciju obuzdavanja i rasterivanja demonstranacija „Konvoj slobode“ koji već 20 dana kampuju u centru Otave. Policija je počela da deli letke upozoravajući demonstrante, uglavnom vozače oko 360 teških kamiona i stotine pešaka, da napuste to područje ili da se suoče sa krivičnim prijavama.
„Morate napustiti ovo područje sada“, kaže se u obaveštenju. „Svako ko blokira ulice ili pomaže drugima u blokiranju ulica, čini krivično delo i može biti uhapšen. Morate odmah prekinuti dalje nezakonite aktivnosti ili ćete se suočiti sa optužbama.“
Ovaj potez je znak da policija pojačava napore da posle skoro tri nedelje okonča blokadu kamiondžija. U obaveštenju se citira Savezni zakon o vanrednim situacijama, na koji se premijer pozvao u ponedeljak, rekavši da on predviđa i zabranu putovanja u, iz ili unutar određenih oblasti. Dovođenje maloletnika na proteste i snabdevanje gorivom može takođe biti zabranjeno Zakonom o vanrednim situacijama.
„To znači da svako ko dolazi u Otavu da bi se pridružio okupaciji koja je u toku krši zakon“, kaže se i dodaje da taj akt takođe omogućuje policiji da zapleni vozila koja su deo demonstracija.
Roditelje koji su na protest došli sa decom udruženje za brigu o deci Children’s Aid Society of Ottawa (CASO) opominje da treba da se postaraju da im neko čuva decu ako budu bili uhapšeni.
Frustriran zbog neuspeha kanadske policije da ukine blokade na granici i u blizini parlamenta u kanadskom glavnom gradu Otavi, premijer Džastin Trido je 14. februara zatražio hitna ovlašćenja da bi suzbio protest koji organizatori nazivaju „Konvoj slobode“. To je serija protesta i blokada u Kanadi protiv ograničenja i obaveznog vakcinisanja protiv Kovida 19 koji je počeo 22. januara protestima protiv obaveznog vakcinisanja radi prelaska granice Sjedinjenih Država, što pogađa 12.000 do 16.000 kanadskih vozača teških kamiona (od 120.000 profesionalnih vozača).
Formirani su konvoji stotina vozila na nekoliko tačaka, da bi se 29. januara 2022. okupili u Otavi pred Parlamentom. Kolonama vozila tada su se pešice pridružile hiljade demonstranata. Protest uključuje oko 360 kamiona i vozila. Nekoliko protesta blokiralo je glavne gradove provincija i granične prelaze sa Sjedinjenim Državama.
Diskusije o aktiviranju specijalnih ovlašćenja premijera prvi put su počele nakon blokade mosta Ambasador, ključne američko-kanadske trgovinske arterije između Detroita i Vindzora u Ontariju. Blokada tog mosta dovela je do privremenog zatvaranja nekoliko fabrika automobila pre nego što ga je policija deblokirala posle šest dana i nakon poziva predsednika SAD Džoa Bajdena Tridou.
Policija u Alberti je kasnije uhapsila 11 osoba i zaplenila oružje i municiju od grupe povezane sa graničnim protestima.
Kanadska vlada se prvi put u istoriji Kanade poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji daje kabinetu permijera ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“ kako bi okončao antivladine blokade koje je proglasila nezakonitim. Naložila je da se obezbede kritične tačke kao što su granični prelazi i aerodromi.
Ministarka finansija Kristija Frilend rekla je da u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama platforme za masovno finansiranje i provajderi platnih usluga koje koriste moraju da se registruju u Kanadskom centru za analizu finansijskih transakcija i izveštaja, nacionalnoj finansijskoj obaveštajnoj agenciji. Takođe moraju prijaviti velike i sumnjive transakcije. To za cilj ima ograničavanje finansiranja protesta, za koje su organizatori konvoja prikupili milione dolara od donatora iz Sjedinjenih Država i Kanade.
R.S./BBC/Reuters/cntvnew.ca
Čitajte dnevne vesti, analize komentare i intervjue na www.vreme.com
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditleja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
