Foto: Justin Tang /The Canadian Press via AP
Skoro tri nedelje protesti kamiondžija protiv obavezne vakcinacije mestimično blokiraju zemlju. Kanadska vlada se prvi put u istoriji poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji kabinetu premijera daje ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“, tj. da naredi bezbednosnim snagama da razbiju demonstracije i pohapse demonstrante
Kanadska policija počela je 16. februara akciju obuzdavanja i rasterivanja demonstranacija „Konvoj slobode“ koji već 20 dana kampuju u centru Otave. Policija je počela da deli letke upozoravajući demonstrante, uglavnom vozače oko 360 teških kamiona i stotine pešaka, da napuste to područje ili da se suoče sa krivičnim prijavama.
„Morate napustiti ovo područje sada“, kaže se u obaveštenju. „Svako ko blokira ulice ili pomaže drugima u blokiranju ulica, čini krivično delo i može biti uhapšen. Morate odmah prekinuti dalje nezakonite aktivnosti ili ćete se suočiti sa optužbama.“
Ovaj potez je znak da policija pojačava napore da posle skoro tri nedelje okonča blokadu kamiondžija. U obaveštenju se citira Savezni zakon o vanrednim situacijama, na koji se premijer pozvao u ponedeljak, rekavši da on predviđa i zabranu putovanja u, iz ili unutar određenih oblasti. Dovođenje maloletnika na proteste i snabdevanje gorivom može takođe biti zabranjeno Zakonom o vanrednim situacijama.
„To znači da svako ko dolazi u Otavu da bi se pridružio okupaciji koja je u toku krši zakon“, kaže se i dodaje da taj akt takođe omogućuje policiji da zapleni vozila koja su deo demonstracija.
Roditelje koji su na protest došli sa decom udruženje za brigu o deci Children’s Aid Society of Ottawa (CASO) opominje da treba da se postaraju da im neko čuva decu ako budu bili uhapšeni.
Frustriran zbog neuspeha kanadske policije da ukine blokade na granici i u blizini parlamenta u kanadskom glavnom gradu Otavi, premijer Džastin Trido je 14. februara zatražio hitna ovlašćenja da bi suzbio protest koji organizatori nazivaju „Konvoj slobode“. To je serija protesta i blokada u Kanadi protiv ograničenja i obaveznog vakcinisanja protiv Kovida 19 koji je počeo 22. januara protestima protiv obaveznog vakcinisanja radi prelaska granice Sjedinjenih Država, što pogađa 12.000 do 16.000 kanadskih vozača teških kamiona (od 120.000 profesionalnih vozača).
Formirani su konvoji stotina vozila na nekoliko tačaka, da bi se 29. januara 2022. okupili u Otavi pred Parlamentom. Kolonama vozila tada su se pešice pridružile hiljade demonstranata. Protest uključuje oko 360 kamiona i vozila. Nekoliko protesta blokiralo je glavne gradove provincija i granične prelaze sa Sjedinjenim Državama.
Diskusije o aktiviranju specijalnih ovlašćenja premijera prvi put su počele nakon blokade mosta Ambasador, ključne američko-kanadske trgovinske arterije između Detroita i Vindzora u Ontariju. Blokada tog mosta dovela je do privremenog zatvaranja nekoliko fabrika automobila pre nego što ga je policija deblokirala posle šest dana i nakon poziva predsednika SAD Džoa Bajdena Tridou.
Policija u Alberti je kasnije uhapsila 11 osoba i zaplenila oružje i municiju od grupe povezane sa graničnim protestima.
Kanadska vlada se prvi put u istoriji Kanade poziva na Zakon o vanrednim situacijama koji daje kabinetu permijera ovlašćenja da preduzme „specijalne privremene mere koje nisu prikladne u normalnim vremenima“ kako bi okončao antivladine blokade koje je proglasila nezakonitim. Naložila je da se obezbede kritične tačke kao što su granični prelazi i aerodromi.
Ministarka finansija Kristija Frilend rekla je da u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama platforme za masovno finansiranje i provajderi platnih usluga koje koriste moraju da se registruju u Kanadskom centru za analizu finansijskih transakcija i izveštaja, nacionalnoj finansijskoj obaveštajnoj agenciji. Takođe moraju prijaviti velike i sumnjive transakcije. To za cilj ima ograničavanje finansiranja protesta, za koje su organizatori konvoja prikupili milione dolara od donatora iz Sjedinjenih Država i Kanade.
R.S./BBC/Reuters/cntvnew.ca
Čitajte dnevne vesti, analize komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
