Profit preči od zdravlja

Kao na Marsu, a u Podunavlju. „Crveni prah prekriva sve. Redovno. Neprestano. Oseća se kako pada po licu, skupljaju se usta, jedva se diše“, kaže Dragana Milić, iz sela Radinac, sedam kilometara jugoistočno od Smedereva. Ima 54 godine, i zajedno sa suprugom Čobijem živi u kući tik do Železare, u takozvanom Sedmom reonu sela, najugroženijih radom Železare. Lišće uredno gajenih kana, kadifa, loze, cipele pred pragom, ograde koje su nekad bile sive, roletne, oluci, pa čak i dlaka pasa koji jedini koriste dvorište – sve je crvenkasto…

Stanovnici Smedereva i okoline odavno žive u ritmu Železare. Počela je sa radom 1921. godine, kada ju je vodilo Srpsko akcionarsko rudarsko-topioničarsko industrijsko društvo, ­SARTID, da bi posle Drugog svetskog rata bila nacionalizovana. Početkom dvehiljaditih je proglašen stečaj, upravu je 2002. preuzeo US Steel, 2012. država ju je otkupila od US Steela, a 2016. je 98 imovinskih celina Železare za 46 miliona evra prodala kineskoj kompaniji Hestil – HBIS Srbija.

foto: marija janković

ISELJAVANJE KAO JEDINI IZLAZ

„Mi smo se ovde nastanili 1987. godine. Tada su se deca igrala napolju, ispred svake kuće su bili orasi, svuda zelenilo. Kontrolisalo se šta se ispušta. Kada su Amerikanci preuzeli rukovodstvo, jedva se osećalo zagađenje jer su unapredili filtere. Ali od kako je kineski HBIS preuzeo postrojenje, povećali su proizvodnju i sve se otelo kontroli. Ustajem u 4.30 ujutro, sve se trese, tada se radi punom parom“, tvrdi Dragana, kuvarica u obližnjem vrtiću. „Unuci mi kažu: ‘Baba, nećemo kod tebe da dolazimo, prljavo je i ne daš nam da se igramo napolju.’ Odavno više ne pijemo kafu u dvorištu, niti prostiremo veš, a Čobi, moj muž koji je taksista, auto pere kiselinom ili sirćetom“, žali se ona dok loži prvu jesenju vatru u smederevcu, nasmejana uprkos svemu. Kao i većina meštana, okrečila je fasadu u crveno, da se manje sekira, jer ionako sve pocrveni.

Draganine komšije su uložili u plastenike, jer inače ne mogu da konzumiraju ono malo što posade u dvorištu za porodicu. „Kad se probudimo, sve je prašnjavo“, kaže Miranda Dejanović, majka troje male dece, raseljena iz Uroševca, sa Kosova, pre dvadeset godina.

Železara redovno ispusti i sumpornu kiselinu, pa smrad pokvarenih jaja dodatno natera u beg unutra. Od letos sipi i mastan prah iz oblaka pepela i prašine. Nekad deluje kao šljokice.

foto: marija janković

„Odjednom je sve pocrnelo. Dete nam je trčalo po travi boso, i videli smo da su joj noge čađave“, priča Jovana Durak. „Sad slabo puštamo našu Sofiju od dve godine u dvorište, kašlje, na inhalatoru je redovno. Nekad moram, da vidi nebo, pa se nagaravi. Posle sve bacim, i odeću i igračke, ne može da se opere“, kaže Jovana koja se doselila u Radinac sa mužem Damirom pre pet godina. „Bili smo mladi, 25 godina, želeli smo da se odvojimo od roditelja, ali kad su došli Kinezi postalo je nemoguće. Imaju protekciju od države, rade šta hoće. A za nas, niko ništa. Ubijaju nam decu“, smatra Damir, koji živi od sitnih poslića. Ponekad nešto upeca u obližnjoj Ralji, u kojoj se pojavljuju plave fleke i mehurići kada Železara ispusti vodu. Kao i većina, hoće da proda kuću, ali kupaca nema.

„Ko da kupi?! Država mora da nas iseli odavde i da nam nađe drugi smeštaj! Inače ćemo od ovog zagađenja svi da pomremo. Letos mi je od raka umrla još jedna komšinica, imala je 45 godina“, besno priča penzionerka Dobrila Ristić.

foto: marija janković / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

CRVENO I CRNO

Kao da Sofija i ostalih nekoliko hiljada meštana iz najugroženijih sela Radinac, Ralja i Vranovo ne postoje, dimnjaci, džinovske hale, cevi, utroba aždaje nemilosrdno hukte punom parom… Hiljade kvadratnih hektara na nekoliko desetina metara od ovih kuća, kao i pruga, u maksimalnoj su funkciji. Radi se u tri smene. Moćna HBIS Group Serbia Iron & steel ćuti i proizvodi sve intenzivnije. Zapošljava 5000 ljudi, većinski po ugovoru, na određeno, preko agencija. Na brojne molbe „Vremena“ za razgovor, nisu se udostojili da odgovore.

foto: marija janković

HBIS mesečno isporuči 100.000 tona čeličnih proizvoda, a kada rade obe peći, čak 160.000 tona mesečno. Dostignuta je maksimalna godišnja proizvodnja i sada je zvanično najveći izvoznik robe iz Srbije. Hteli bi još. Ali Evropska unija (EU) je u februaru 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oktobra 2019. godine, nakon povratka iz Brisela, rekao je da je molio zvaničnike EU da Železaru Smederevo oslobode kvote za čelik.

„Sva kapitalna ulaganja u životnu sredinu je US Steel uradio između 2006. i 2011. godine, ali to je tehnologija koji treba da se održava, i u trenutnom stanju ne može da izdrži ovaj intenzitet proizvodnje“, objašnjava stručnjak koji želi da ostane anoniman. Po njegovim saznanjima, najviše zagađenja potiče iz prve Aglomeracije gde se priprema ruda za prženje. Ona inače stiže baržama i pretovara se u luci Smedereva u kamione. To radi podizvođač koji ne pokriva inače preveliki tovar, te u samom prevozu nastaje zagađenje difuznim emisijama. Spremna ruda ide u visoku peć, pa u čeličanu, a obe imaju emisije. To su te „šljokice“, crni i crveni prah. Godišnje se tako ispusti čak 700 tona prašine kroz emitere.

Na sve to treba dodati problem šljake, koja se dobija pri proizvodnji u visokim pećima kao ostatak. Na Železaru se ne odnosi Zakon o upravljanu otpadom, pošto je ona izuzeta aktom Narodne skupštine Srbije iz 2016. godine. Još jedan Lex specialis, koji dozvoljava da šljaka koja se nalazila na području Železare pre dolaska HBIS rukovodstva može da se premesti bez preduzimanja mera koje su obavezne kada je opasan otpad u pitanju. Tako je poslednjih godina preko tri miliona tona šljake „izvezeno“ iz Železare. Deo je zatrpan na području koji pripada gradu Smederevu predviđenom za regionalnu deponiju otpada, a ostatak i novonastala šljaka odlažu se kod Vranova i Radinca, stvarajući sivocrna brdašca dvadesetak metara visine, na otvorenom prostoru.

foto: marija janković

ZAGAĐENJE I POSLEDICE

Čime Železara tačno truje i koji je njen udeo u ukupnom zagađenju? Studija uticaja na životnu sredinu trebalo je da odgovori na pitanje, a nije. Smederevo je inače zagađeno zbog kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Naime, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) objavljenom oktobra 2020, u 2019. godini vazduh u Smederevu je bio III kategorije, to jest prekomerno zagađen. Najviše se krive suspendovane čestice PM10 I PM2,5, poznate kao nevidljive ubice iz vazduha, prašina manja od 10 mikrona, mešavina čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. PM2,5 čestice još lakše dospevaju u organizam, jer su sitnije. U centru Smedereva, merna stanica Carina je zabeležila 2019. godine 51µg/m3 PM10 čestica u proseku i prekoračenje 121 dan u godini, a dozvoljeno je 50µg/m3 i ne više od 30 dana u godini.

U Radincu je US Steel svojevremeno merio zagađenje i održavao stanicu. Niko to nije preuzeo. Tek je krajem prošle godine SEPA ponovo pustila u rad uzorkivač suspendovanih čestica u neposrednoj blizini Železare, u porti crkve u Radincu. Rezultati su zabrinjavajući. Preko 200 µg/m3 u jeku grejne sezone, januara 2020. godine, 80 µg/m3 PM10 u junu, 85 µg/m3 PM10 u julu, 70 µg/m3 PM10 u avgustu. Dakle, relacija između rada Železare i aero-zagađenja je direktna. A ne zagađuje se samo vazduh, nego i voda, pre svega neobezbeđenim odlaganjem šljake. U izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u Srbiji, koji je 2020. objavio Institut za javno zdravlje Batut za 2019. godinu, 23,6 odsto vode je fizičko-hemijski neispravno, dok je prosek za Smederevo 8,9 odsto.

Posledice po zdravlje zbog ovih zagađenja su poznate. U svom godišnjem izveštaju SEPA naglašava: „U brojnim studijama uticaja pokazana je veza između srednje godišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, jer ove čestice prodiru direktno u pluća gde izazivaju upalne procese i pogoršavaju zdravstveno stanje ljudi sa srčanim i plućnim bolestima.“ Studija Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje, koju je pripremila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodi da je između 2010. i 2015. izloženost česticama PM2,5 izazvala 3585 prevremenih smrti svake godine u 11 gradova Srbije, među kojima je Smederevo. Ako se ništa ne promeni, tokom sledećih deset godina očekuje se da građani Srbije izgube 150.865 godina života usled zagađenja vazduha.

„Brojimo blizu 6500 obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća u Smederevu, a među njima svaki šesti ima težak oblik. Izvesna je veza između karcinoma pluća i aero-zagađenja, smatramo da je u pitanju 20 odsto“, kaže pneumofiziolog Dragan Radinac, doduše insistirajući da se ne zna koji deo uzrokuju emisije Železare, a koji gradske kotlarnice na mazut, individualna ložišta, saobraćaj i pušenje.

U specijalnom uključenju na panelu „Borba za vazduh“ Mikser festivala u oktobru ove godine, profesor humane genetike dr Miodrag Stojković podelio je saznanja iz studija o uticaju aero-zagađenja na sterilitet i uzrokovanje genetskih poremećaja. Izneseni su i podaci o prouzrokovanju demencije i Alchajmerove bolesti. A kada je u pitanju šljaka, koja sadrži velike količine štetnih metala, sumpora i fosfora, brojne studije takođe upozoravaju na štetnost po ljudsko zdravlje, kao i posledice po sadržaj zemljišta i kontaminaciju podzemnih voda.

BEZ POMAKA

Državne institucije su upoznate sa svim ovim podacima. Šta je preduzeto? Inspektor Ministarstva za zaštitu životne sredine (MZŽS) za sada je podneo dva zahteva za privredni prestup protiv Železare, jer ne vrši stalna merenja ispuštanja zagađujućih materija na dva dimnjaka pogona Aglomeracija, kao i zbog pogoršanja kvaliteta vazduha u okolini deponije šljake, ali je to sud odbio. Kada je crni prah letos prekrio ceo grad, ministar MZŽS Goran Trivan izjavio je da je „utvrđeno da crni prah potiče od specifične rude – siderit, da je doneto rešenje kojim je inspektor privremeno zabranio odlaganje rude do ispunjavanja uslova koje moraju da obezbede da bi se rasejavanje zaustavilo“ i da su prijave „moguće“. Na tome se stalo. Zabrana rada pogona nije zahtevana. Na brojne pozive „Vremena“, MZŽS se nije odazvalo. Nemamo odgovor kako Železara može da radi, a nema dozvolu koju predviđa Zakon o integrisanoj kontroli zagađenja, niti je jasno u kojoj je fazi. Nemamo ni odgovor na pitanje zašto je još jednim Lex specialisom 2016. godine rešeno pitanje velikog broja objekata koji nisu mogli da dobiju upotrebnu dozvolu.

Upitan šta je preduzeo, zaštitnik građana Zoran Pašalić odgovorio je da je informisan od strane MZŽS 2. oktobra ove godine da je Železara preduzela mere da spusti nivo zagađenja, te da sada pažljivo prati rad nadležnog Ministarstva i Grada Smedereva…

Uprava Grada Smederevo se takođe nije udostojila da odgovori na upite „Vremena“. Ali zvanični sajt jasno pokazuje da za gradonačelnika Jovana Beča, iz redova Srpske napredne stranke, nikakve zamerke na poslovanje HBIS-a ne dolaze u obzir. Naprotiv, 6. oktobra je održan sastanak sa direktorom Song Sihaijem i generalnim direktorom Džao Junom. Na svojoj internet stranici, gradska uprava ističe kako je atmosfera bila prijatna i dosadašnja saradnja uspešna. Ni reč o crvenoj i crnoj prašini, opasnom otpadu, ljudima koji trpe. Nije iznenađujuće, znajući da je obavezan predlog mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u Smederevu odobren od strane MZŽS 2018. godine, a do 2020. nije usvojen u Skupštini grada.

Jula 2019. godine, HBIS je organizovao ceremoniju polaganja kamena temeljca za izgradnju novog postrojenja Aglomeracije (inače sastavljenog od već korišćenih komponenti), investicija vredna 120 miliona dolara, koja treba da eliminiše štetne gasove. Predsednik Vučić je tada rekao da je za njega to veliki dan, da „imamo fabriku kojom se ponosimo“ i da je „samo nebo granica ako budemo radili zajedno sa Kinom“. A predsednik kompanije HBIS Vang Laniju je najavio: „Videćete zelenu, inteligentnu, modernu fabriku za uštedu energije, a očuvanje životne sredine će dostići napredni, svetski nivo.“

Godinu i po dana kasnije, pomak se nit vidi, nit oseća.

foto: marija janković

PROTESTI BEZ REZULTATA

Krajem avgusta ove godine, intenzivirali su se protesti građana koje je pokrenulo Udruženje „Tvrđava“. „Bilo je između 400 i 500 ljudi 22. avgusta, okupljenih pod sloganom ‘Za svu decu’, a neki su se odlučili i da tuže“, objašnjava aktivista Nikola Krstić. „Januara prošle godine, MZŽS je organizovalo sastanak sa HBIS-om. Obećano je da će se rešiti problem crvene kiše do jula ove godine, pustiti u pogon nova Aglomeracija i ugasiti stara do 1. septembra. Dogovoreno je i da kamioni imaju cirade kada prevoze šljaku, da se ostvari zeleni pojas, uklone brda šljake… Nijedan rezultat nije postignut“, ističe Krstić i obećava dalju borbu, tj. i uključivanje EU institucija.

Uneskova katedra za bioetiku za Evropu stala je na stranu građana, apelovala krajem avgusta na predsednika Srbije Aleksandra Vučića da imenuje odgovorne za dramatično zagađenje vazduha u Smederevu i okolini, i da obznani šta tim povodom planira da preduzme.

Međutim, reagovao je samo direktor SEPA Filip Radović: „Protesti građana zbog zagađenja koriste se isključivo u političke svrhe.“ Visok stepen zagađenja vazduha u Smederevu, koji je izazvan radom tamošnje Železare, obrazlaže „uspešnim radom“ tih postrojenja, te da zagađenje predstavlja fenomen koji se javlja „u svim državama“ koje su imale „nagli rast ekonomije“.

Šta na ovo da kaže Nadica Marković iz Radinca (43), koja redovno izgubi glas po tri-četiri meseca godišnje? „Doktor mi je rekao da je od prašine iz Železare, čak su potvrdili na VMA. Desi se svaki put kada radim u bašti“, kaže ona.

Za Mirka Popovića, programskog direktora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Srbija kasni sa usvajanjem Strategije za zaštitu vazduha i brojnih podzakonskih akata, a nema ni dovoljno mehanizama da se propisi preuzeti od EU sprovedu. Ali, po njemu, država ima obavezu da hitno izvesti stanovništvo i preduzme mere, jer je to svrha njenog postojanja.

Ostaje pitanje ko i kada će odgovarati za nečinjenje, posebno za neizmeštanje najugroženijih stanovnika, meštana Radinca, Ralje i Vranova. Da li životi Sofije, njenih roditelja i komšija vrede nekoliko miliona evra, koliko bi preseljenje koštalo, znajući koji profit ostvaruju Železara i država?

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.