Milan Čolaković, vlasnik Pro-Tech Teama: "Firmu sam kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima… Nasledili smo i njene dugove. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci"
Pre dve godine maskirani profesionalci (zelene hirurške kapice i maske!) mlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove usluge plati Pro-Tech Teamu 264.770,00 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu neverica: da li je ovo moguće, da li je ovo legalno, da li je ovo logično i da li je ovo normalno?
Naš list je doneo hroniku tužnih i neverovatnih zbivanja na Elektrotehničkom fakultetu („Mlati pa naplati“;“Vreme“, 25. jul 2002).
Pro-Tech Team smatra da je ovim tekstom „u javnosti stvorena pogrešna slika o događajima iz bliske prošlosti, o kojima nadležni organi još nisu dali konačan sud. Naši dobri napori da poslujemo profesionalno i apolitično neopravdano su dovedeni u sumnju“.
Pokazuju nam listu korisnika svojih usluga: ambasade, apoteke, banke, savezni organi, menjačnice, vojne ustanove…
NOVI VLASNIK: Naši sagovornici iz Pro-Tech Teama u prvi plan ističu činjenicu da su aprila 2001. godine promenjeni vlasnici i rukovodeća struktura preduzeća tako da među njima nema svedoka događaja iz maja meseca 2000. godine: „Nasleđena je obimna dokumentacija koja svedoči da je izvršena usluga obezbeđenja koja ni do danas nije plaćena. Posle više usmenih razgovora s predstavnicima fakulteta i pismene opomene da se dospeli dug plati, Trgovinskom sudu podnet je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“, ukazuje advokat preduzeća i pokazuje Ugovor o obezbeđenju od 10. januara 2.000. godine i time osporava tvrdnju fakulteta da nije imao nikakav pisani ugovor s firmom Pro-Tech Team. Doista, naručilac posla – Vlada Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Svojeručni potpis, pečat fakulteta, u arhivi zavedeno pod brojem 365, 3.III.2000. S druge strane, pečat, potpis, izvršilac posla generalni direktor Pro-Tech Team-a Mr Milorad Kačić. Izvršilac posla se obavezuje da „fizički obezbeđuje ulaz u zgradu i amfiteatre fakulteta kada se obavljaju predavanja po rasporedu i uputstvu naručioca posla“.
Ugovorom je preciziran honorar za obezbeđenje: 4.000 dinara po radnom danu.
Dvogodišnje čekanje da naplati dug Pro-Tech Team objašnjava jednostavnom formulom trojne kompenzacije: za „usluge obezbeđenja“ Elektrotehnički fakultet u Beogradu plaća preduzeću Javor iz Ivanjice, koje onda Pro-Tech-Teamu šalje košulje! Ponovimo, računi po fakturama iznose 264.700,00 dinara. Javor je poslao košulje, a Elektrotehnički fakultet ništa nije platio i zato sad Protech-Team sudski „usklađuje finansijske obaveze s Elektrotehničkim fakultetom“.
Podsetimo: i Elektrotehnički fakultet pokušava sudski da uskladi obaveze s bivšim dekanom Vladom Teodosićem koji je novac iz fakultetske kase štedro trošio na „obezbeđenje“: konkretno 180.000 DM za profesionalne „gorile“ i njihove usluge, lance, katance, okove. Ovaj sudski spor je još u toku.
KO JE TUKAO STUDENTE: U zvaničnom pismu upućenom na adresu naše redakcije naglašava se da „vlasnici i rukovodstvo Pro-Tech Teama nemaju odgovor na osnovno pitanje u tekstu: ‘Ko je tukao studente i zaposlene na Elektrotehničkom fakultetu?’, ali podržavaju nadležne organe u otkrivanju i kažnjavanju počinilaca i spremni su da im stave na raspolaganje svu dokumentaciju“.
Milanu Čolakoviću, sadašnjem vlasniku Pro-Tech Teama kažemo da u traženju odgovora možda treba početi od prethodnog vlasnika. „Firmu sam kupio od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima, gotovo svi su je napustili, počinjali smo od nule i većinu ljudi koje danas imamo angažovali smo preko omladinske zadruge.“
Zašto ste onda zadržali ime kada je firma i materijalno loše stajala i bila na zlu glasu?
„Meni se to ime dopada! A i jeftinije je da ne menjate naziv. Pored toga, ja nisam ništa znao o Pro-Tech Teamu, ne znam šta je radio, prvi put sam za njega čuo iz novina. U ovim prostorijama nismo našli nikakve bezbol palice, nikakve maske, niti druge instrumente za mučenje. Možda studente i profesore i nisu mlatili ljudi iz Pro-Tech Teama…Zašto istražni organi ne utvrde ko je to uradio?! Neka utvrde činjenično stanje! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“, pita Čolaković.
Pro-Tech Team je mesecima vrlo prilježno „trenirao strogoću“ na Elektrotehničkom, otkud da baš te noći „posao“ uradi neko drugi?
„Sve je moguće! Možda su angažovane neke druge službe. U bivšem Upravnom odboru Pro-Tech Teama predsednikovao je Aleksandar Đorđević, načelnik VI uprave DB-a. On se obračunavao s požarevačkim otporašima. Postojale su razne paralelne ekipe. To su moje pretpostavke. Ali, neka sud utvrdi istinu“, poručuje Milan Čolaković, bivši bokser, izbacivač, vlasnik pekare u Kijevu (Ukrajina).
Pitamo ga šta je radio u vreme protesta na univerzitetu.
„Učestvovao sam u svim demonstracijama, bio sam drugar Zvonka Osmajlića. Možda sam se tukao i s obezbeđenjem Pro-Tech Teama, ko zna.“
Kako onda kao opozicionar, kao neko ko se borio protiv bivšeg režima može da ispostavlja račun za šikaniranje profesora i mlaćenje studenata za vreme tog režima?
„Ostavite komunističke, moralne parole! Mi u Pro-Tech Teamu nemamo nikakvu političku orijentaciju i ne zanimaju nas nikakvi režimi, ni bivši, ni sadašnji, ni budući. Mi samo obavljamo posao. Mi smo profesionalci. Neka sud presudi ko mora da plati! Nemam ambicija da budem popularan u javnosti! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“
Stvarno, šta rade istražni organi?
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
