Milan Čolaković, vlasnik Pro-Tech Teama: "Firmu sam kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima… Nasledili smo i njene dugove. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci"
Pre dve godine maskirani profesionalci (zelene hirurške kapice i maske!) mlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove usluge plati Pro-Tech Teamu 264.770,00 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu neverica: da li je ovo moguće, da li je ovo legalno, da li je ovo logično i da li je ovo normalno?
Naš list je doneo hroniku tužnih i neverovatnih zbivanja na Elektrotehničkom fakultetu („Mlati pa naplati“;“Vreme“, 25. jul 2002).
Pro-Tech Team smatra da je ovim tekstom „u javnosti stvorena pogrešna slika o događajima iz bliske prošlosti, o kojima nadležni organi još nisu dali konačan sud. Naši dobri napori da poslujemo profesionalno i apolitično neopravdano su dovedeni u sumnju“.
Pokazuju nam listu korisnika svojih usluga: ambasade, apoteke, banke, savezni organi, menjačnice, vojne ustanove…
NOVIVLASNIK: Naši sagovornici iz Pro-Tech Teama u prvi plan ističu činjenicu da su aprila 2001. godine promenjeni vlasnici i rukovodeća struktura preduzeća tako da među njima nema svedoka događaja iz maja meseca 2000. godine: „Nasleđena je obimna dokumentacija koja svedoči da je izvršena usluga obezbeđenja koja ni do danas nije plaćena. Posle više usmenih razgovora s predstavnicima fakulteta i pismene opomene da se dospeli dug plati, Trgovinskom sudu podnet je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“, ukazuje advokat preduzeća i pokazuje Ugovor o obezbeđenju od 10. januara 2.000. godine i time osporava tvrdnju fakulteta da nije imao nikakav pisani ugovor s firmom Pro-Tech Team. Doista, naručilac posla – Vlada Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Svojeručni potpis, pečat fakulteta, u arhivi zavedeno pod brojem 365, 3.III.2000. S druge strane, pečat, potpis, izvršilac posla generalni direktor Pro-Tech Team-a Mr Milorad Kačić. Izvršilac posla se obavezuje da „fizički obezbeđuje ulaz u zgradu i amfiteatre fakulteta kada se obavljaju predavanja po rasporedu i uputstvu naručioca posla“.
Ugovorom je preciziran honorar za obezbeđenje: 4.000 dinara po radnom danu.
Dvogodišnje čekanje da naplati dug Pro-Tech Team objašnjava jednostavnom formulom trojne kompenzacije: za „usluge obezbeđenja“ Elektrotehnički fakultet u Beogradu plaća preduzeću Javor iz Ivanjice, koje onda Pro-Tech-Teamu šalje košulje! Ponovimo, računi po fakturama iznose 264.700,00 dinara. Javor je poslao košulje, a Elektrotehnički fakultet ništa nije platio i zato sad Protech-Team sudski „usklađuje finansijske obaveze s Elektrotehničkim fakultetom“.
Podsetimo: i Elektrotehnički fakultet pokušava sudski da uskladi obaveze s bivšim dekanom Vladom Teodosićem koji je novac iz fakultetske kase štedro trošio na „obezbeđenje“: konkretno 180.000 DM za profesionalne „gorile“ i njihove usluge, lance, katance, okove. Ovaj sudski spor je još u toku.
KOJETUKAOSTUDENTE: U zvaničnom pismu upućenom na adresu naše redakcije naglašava se da „vlasnici i rukovodstvo Pro-Tech Teama nemaju odgovor na osnovno pitanje u tekstu: ‘Ko je tukao studente i zaposlene na Elektrotehničkom fakultetu?’, ali podržavaju nadležne organe u otkrivanju i kažnjavanju počinilaca i spremni su da im stave na raspolaganje svu dokumentaciju“.
Milanu Čolakoviću, sadašnjem vlasniku Pro-Tech Teama kažemo da u traženju odgovora možda treba početi od prethodnog vlasnika. „Firmu sam kupio od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima, gotovo svi su je napustili, počinjali smo od nule i većinu ljudi koje danas imamo angažovali smo preko omladinske zadruge.“
Zašto ste onda zadržali ime kada je firma i materijalno loše stajala i bila na zlu glasu?
„Meni se to ime dopada! A i jeftinije je da ne menjate naziv. Pored toga, ja nisam ništa znao o Pro-Tech Teamu, ne znam šta je radio, prvi put sam za njega čuo iz novina. U ovim prostorijama nismo našli nikakve bezbol palice, nikakve maske, niti druge instrumente za mučenje. Možda studente i profesore i nisu mlatili ljudi iz Pro-Tech Teama…Zašto istražni organi ne utvrde ko je to uradio?! Neka utvrde činjenično stanje! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“, pita Čolaković.
Pro-Tech Team je mesecima vrlo prilježno „trenirao strogoću“ na Elektrotehničkom, otkud da baš te noći „posao“ uradi neko drugi?
„Sve je moguće! Možda su angažovane neke druge službe. U bivšem Upravnom odboru Pro-Tech Teama predsednikovao je Aleksandar Đorđević, načelnik VI uprave DB-a. On se obračunavao s požarevačkim otporašima. Postojale su razne paralelne ekipe. To su moje pretpostavke. Ali, neka sud utvrdi istinu“, poručuje Milan Čolaković, bivši bokser, izbacivač, vlasnik pekare u Kijevu (Ukrajina).
Pitamo ga šta je radio u vreme protesta na univerzitetu.
„Učestvovao sam u svim demonstracijama, bio sam drugar Zvonka Osmajlića. Možda sam se tukao i s obezbeđenjem Pro-Tech Teama, ko zna.“
Kako onda kao opozicionar, kao neko ko se borio protiv bivšeg režima može da ispostavlja račun za šikaniranje profesora i mlaćenje studenata za vreme tog režima?
„Ostavite komunističke, moralne parole! Mi u Pro-Tech Teamu nemamo nikakvu političku orijentaciju i ne zanimaju nas nikakvi režimi, ni bivši, ni sadašnji, ni budući. Mi samo obavljamo posao. Mi smo profesionalci. Neka sud presudi ko mora da plati! Nemam ambicija da budem popularan u javnosti! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vlasti Aleksandra Vučića pojačavaju represiju i huškaju svoje protivnike jedne na druge. Ideja je prosta – pokazati da se pobuna tobože ne isplati i da je „pametnije“ odustati
Može se reći da su izbori koji se održavaju u deset lokalnih samouprava – najskuplji lokalni izbori u istoriji svetskog višestranačja. Upregli su naprednjaci sve svoje resurse da bi pobedili na tim izborima, ne bi li održali utisak nepobedivosti. Represija koju svakodnevno sprovode ima pre svega za cilj da stvori percepciju režimske moći i odlučnosti. Bitka se, kako stvari stoje, vodi pre svega na psihološkom planu. Ključno je pitanje da li će utiske koje produkuju naprednjaci uspeti da nametnu većini građana i da im oduzmu svaku nadu da su političke promene moguće
Šta se zaista dešava u poslednjih nedelju-dve na Kosovu? Da li je zaista rešeno pitanje boravišnih dozvola i da li je uzimanje, odnosno dobijanje kosovskih dokumenata veliki ili mali korak i ka čemu? Da li je srpskoj zajednici na Kosovu išta lakše ili ne? Kako na to gleda, ako uopšte gleda, Brisel? Hoće li Srbija zatvoriti makar jedno pregovaračko poglavlje u okviru onog čuvenog i sve daljeg puta ka članstvu u EU? I kakve veze, ako ikakve, sa tim imaju predlozi Aleksandra Vučića
Hoće li Crna Gora ispuniti uslove za ulazak u EU 2028. godine
Status Kosova ostaje centralno pitanje za Srbiju. U takvom kontekstu, dinamika evropskih integracija susednih država dobija poseban značaj. Brza integracija Crne Gore značila bi dodatno razdvajanje političkih tokova u regionu i smanjenje manevarskog prostora Beograda u odnosima sa Evropskom unijom
Naša prva adresa je zgrada iz pedesetih godina – verovatno neokrečena od tada. Gospođa u penziji: “Mi smo aktivisti za studentsku listu. – Izvinite, ja vas ne podržavam.” Entuzijazam blago opada. Ulazimo u sledeću zgradu. Građena je kasnih sedamdesetih, fasada je od betona i crvene cigle, osam spratova, bez lifta. “Oooo, pa gde ste vi meni, znam sve, vidimo se na glasanju”
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
