Milan Čolaković, vlasnik Pro-Tech Teama: "Firmu sam kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima… Nasledili smo i njene dugove. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci"
Pre dve godine maskirani profesionalci (zelene hirurške kapice i maske!) mlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove usluge plati Pro-Tech Teamu 264.770,00 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu neverica: da li je ovo moguće, da li je ovo legalno, da li je ovo logično i da li je ovo normalno?
Naš list je doneo hroniku tužnih i neverovatnih zbivanja na Elektrotehničkom fakultetu („Mlati pa naplati“;“Vreme“, 25. jul 2002).
Pro-Tech Team smatra da je ovim tekstom „u javnosti stvorena pogrešna slika o događajima iz bliske prošlosti, o kojima nadležni organi još nisu dali konačan sud. Naši dobri napori da poslujemo profesionalno i apolitično neopravdano su dovedeni u sumnju“.
Pokazuju nam listu korisnika svojih usluga: ambasade, apoteke, banke, savezni organi, menjačnice, vojne ustanove…
NOVIVLASNIK: Naši sagovornici iz Pro-Tech Teama u prvi plan ističu činjenicu da su aprila 2001. godine promenjeni vlasnici i rukovodeća struktura preduzeća tako da među njima nema svedoka događaja iz maja meseca 2000. godine: „Nasleđena je obimna dokumentacija koja svedoči da je izvršena usluga obezbeđenja koja ni do danas nije plaćena. Posle više usmenih razgovora s predstavnicima fakulteta i pismene opomene da se dospeli dug plati, Trgovinskom sudu podnet je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“, ukazuje advokat preduzeća i pokazuje Ugovor o obezbeđenju od 10. januara 2.000. godine i time osporava tvrdnju fakulteta da nije imao nikakav pisani ugovor s firmom Pro-Tech Team. Doista, naručilac posla – Vlada Teodosić, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Svojeručni potpis, pečat fakulteta, u arhivi zavedeno pod brojem 365, 3.III.2000. S druge strane, pečat, potpis, izvršilac posla generalni direktor Pro-Tech Team-a Mr Milorad Kačić. Izvršilac posla se obavezuje da „fizički obezbeđuje ulaz u zgradu i amfiteatre fakulteta kada se obavljaju predavanja po rasporedu i uputstvu naručioca posla“.
Ugovorom je preciziran honorar za obezbeđenje: 4.000 dinara po radnom danu.
Dvogodišnje čekanje da naplati dug Pro-Tech Team objašnjava jednostavnom formulom trojne kompenzacije: za „usluge obezbeđenja“ Elektrotehnički fakultet u Beogradu plaća preduzeću Javor iz Ivanjice, koje onda Pro-Tech-Teamu šalje košulje! Ponovimo, računi po fakturama iznose 264.700,00 dinara. Javor je poslao košulje, a Elektrotehnički fakultet ništa nije platio i zato sad Protech-Team sudski „usklađuje finansijske obaveze s Elektrotehničkim fakultetom“.
Podsetimo: i Elektrotehnički fakultet pokušava sudski da uskladi obaveze s bivšim dekanom Vladom Teodosićem koji je novac iz fakultetske kase štedro trošio na „obezbeđenje“: konkretno 180.000 DM za profesionalne „gorile“ i njihove usluge, lance, katance, okove. Ovaj sudski spor je još u toku.
KOJETUKAOSTUDENTE: U zvaničnom pismu upućenom na adresu naše redakcije naglašava se da „vlasnici i rukovodstvo Pro-Tech Teama nemaju odgovor na osnovno pitanje u tekstu: ‘Ko je tukao studente i zaposlene na Elektrotehničkom fakultetu?’, ali podržavaju nadležne organe u otkrivanju i kažnjavanju počinilaca i spremni su da im stave na raspolaganje svu dokumentaciju“.
Milanu Čolakoviću, sadašnjem vlasniku Pro-Tech Teama kažemo da u traženju odgovora možda treba početi od prethodnog vlasnika. „Firmu sam kupio od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima, gotovo svi su je napustili, počinjali smo od nule i većinu ljudi koje danas imamo angažovali smo preko omladinske zadruge.“
Zašto ste onda zadržali ime kada je firma i materijalno loše stajala i bila na zlu glasu?
„Meni se to ime dopada! A i jeftinije je da ne menjate naziv. Pored toga, ja nisam ništa znao o Pro-Tech Teamu, ne znam šta je radio, prvi put sam za njega čuo iz novina. U ovim prostorijama nismo našli nikakve bezbol palice, nikakve maske, niti druge instrumente za mučenje. Možda studente i profesore i nisu mlatili ljudi iz Pro-Tech Teama…Zašto istražni organi ne utvrde ko je to uradio?! Neka utvrde činjenično stanje! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“, pita Čolaković.
Pro-Tech Team je mesecima vrlo prilježno „trenirao strogoću“ na Elektrotehničkom, otkud da baš te noći „posao“ uradi neko drugi?
„Sve je moguće! Možda su angažovane neke druge službe. U bivšem Upravnom odboru Pro-Tech Teama predsednikovao je Aleksandar Đorđević, načelnik VI uprave DB-a. On se obračunavao s požarevačkim otporašima. Postojale su razne paralelne ekipe. To su moje pretpostavke. Ali, neka sud utvrdi istinu“, poručuje Milan Čolaković, bivši bokser, izbacivač, vlasnik pekare u Kijevu (Ukrajina).
Pitamo ga šta je radio u vreme protesta na univerzitetu.
„Učestvovao sam u svim demonstracijama, bio sam drugar Zvonka Osmajlića. Možda sam se tukao i s obezbeđenjem Pro-Tech Teama, ko zna.“
Kako onda kao opozicionar, kao neko ko se borio protiv bivšeg režima može da ispostavlja račun za šikaniranje profesora i mlaćenje studenata za vreme tog režima?
„Ostavite komunističke, moralne parole! Mi u Pro-Tech Teamu nemamo nikakvu političku orijentaciju i ne zanimaju nas nikakvi režimi, ni bivši, ni sadašnji, ni budući. Mi samo obavljamo posao. Mi smo profesionalci. Neka sud presudi ko mora da plati! Nemam ambicija da budem popularan u javnosti! Zašto ne pišete protiv istražnih organa?“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
