“Neke stvari ostaju u razgovorima između vlada država i nisu za javnost. Evidentno je da postoje mediji u Srbiji koji su kanali za širenje ruskih dezinformacija. Mislim na agresorski rat predsednika Putina u Ukrajini i, ponekad, oko uloge drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju. Mi dajemo veliki značaj ne samo podršci nezavisnim medijima u zemljama širom sveta, već i medijima visokog kvaliteta čiji je rad zasnovan na činjenicama, a ne na dezinformacijama ili teorijama zavere. U redu je da postoji neslaganje, ali ako se držite činjenica, imamo veće šanse da nađemo zajednički jezik”
Edvard Ferguson ne izbjegava novinarska pitanja. Mada mu je jezik diplomatski, odgovori su jasni i precizni. U intervjuu za “Vreme”, ambasador govori o srpsko-britanskoj suradnji i pojedinim različitim stanovištima dviju vlada, rezoluciji o Srebrenici, slučaju u selu Banjska, izbornim ciklusima i izazovima Srbije u svijetu, ali i o brojnim uspješnim primjerima partnerstva koji, nažalost, često nisu adekvatno primjećeni i zabilježeni.
“Kada uzmemo u obzir da je samo u poslednjih mesec dana u Beogradu bilo pet važnih poseta iz Ujedinjenog Kraljevstva, to najbolje govori o opsegu britansko-srpske međusobne komunikacije”, kaže za “Vreme” britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson. “Specijalni izaslanik premijera za Zapadni Balkan lord Pič razgovarao je o regionalnoj stabilnosti; trgovinski izaslanik Martin Vikers o povećanju razmene koja je prošle godine prvi put premašila milijardu funti; generalni direktor Vestminsterske fondacije za demokratiju potpisao je sporazum sa novom predsednicom Skupštine Srbije o saradnji na poboljšanju rada Parlamenta Srbije… U Beogradu su bili i generalni direktor agencije UK Export Finance (UKEF), koja nudi do pet milijardi funti za podršku velikim transformativnim projektima u infrastrukturi i energetskom sektoru Srbije, a baronesa Ketrin Ešton – 11 godina nakon Briselskog sporazuma – boravila je u Beogradu zbog razgovara o budućem smeru spoljne politike Srbije. Sve ovo govori o našoj pozitivnoj i praktičnoj saradnji.”
“VREME”: To su tačke koje spajaju dvije vlade. Gdje vidite razilaženja?
EDVARD FERGUSON: Između bilo koje dve vlade postoje pitanja oko kojih će postojati drugačija stanovišta. Mislim da je važno da imamo otvoreni razgovor o svemu i da se taj razgovor zasniva na međusobnom poštovanju.
Da li u taj korpus drugačijih stanovišta spada i slučaj u selu Banjska?
Ono što se desilo u Banjskoj, u septembru, ozbiljan je i potpuno neprihvatljiv incident, koji je doveo do smrti jednog kosovskog policijaca i trojice Srba. Sa stanovišta vlade Ujedinjenog Kraljevstva, mir i stabilnost u regionu su iznad svega. Sve što im preti izvor je velike zabrinutosti. Zato bismo voleli da vidimo transparentnost po ovom pitanju i pozivanje na odgovornost umešanih u incident u selu Banjska.
A rezolucija o Srebrenici?
To je komplikovano pitanje i za mnoge ljude – veoma emotivno pitanje. Da bi ovaj region krenuo napred, mora postojati proces dijaloga i proces pomirenja. Važno je da objasnim i dve stvari koje se tiču toga kako vlada UK pristupa ovom pitanju, jer mislim da se to ne razume na pravi način. Prvo – za nas termin genocid nije politički termin nego pravni i može se koristiti samo kada kompetentan međunarodni sud utvrdi da su se ispunili uslovi da se govori o pravnoj definiciji genocida, što jesu u slučaju Srebrenice. To je jedini razlog što koristimo termin genocid za Srebrenicu i razlog zašto ga ne koristimo u nekim drugim situacijama kada ne postoje sudske presude.
Drugo, mi smo veoma jasni da korišćenje termina genocid ni na jedan način ne implicira kolektivnu osudu Srba, Srbije ili bilo koje grupe ljudi. Važno je pročitati neke od prvobitnih presuda sudova, jer one ovo izričito adresiraju. Recimo, slučaj generala Krstića, kada je prvi put presuđeno da se u Srebrenici dogodio genocid. Predsedavajući sudija Almiro Rodrigez iz Portugala eksplicitno je rekao da mora biti napravljena jasna razlika između individualne i kolektivne odgovornosti: “Sudim optuženom, ne sudim narodu”. Mislim da je to veoma važno. Jedini ljudi odgovorni za zločin genocida u Srebrenici su ljudi koji su ga sproveli. Izuzetno je važno voditi odgovoran dijalog i rešiti probleme iz prošlosti da bi države iz ovog regiona krenule napred.
Vidite li bilo kakve promene izbornih uslova u Srbiji između dva izborna ciklusa – onog od 17. decembra i ovog zakazanog za 2. jun?
Ujedinjeno Kraljevstvo je podržalo misiju ODIHR-a u decembru, finansijski i kadrovski. Podržavamo više godina i
CRTA-u, domaću organizaciju za nadzor izbora. Naš cilj je da identifikujemo praktične stvari za poboljšanje integriteta izbornog sistema i institucija u Srbiji.
ODIHR je sastavio brojne preporuke. Tu je važan početak procesa političkog dijaloga između vladajuće stranke i opozicionih stranaka, uz uključivanje civilnog društva. Sada očekujemo napredak – pomeranje sa dijaloga na primenu. Nadamo se konkretnim promenama koje će ojačati izborni sistem u Srbiji pre 2. juna, ali taj proces se mora nastaviti i nakon izbora.
Da preformulišemo pitanje – da li su izborni uslovi takvi da možemo očekivati poštene izbore?
U zaključcima ODIHR-a bilo je zabrinutosti u vezi sa izbornim uslovima. Sada moramo videti da li se preporuke implementiraju. Deo tih problema tiče se transparentnosti biračkog spiska i pristupa javnom servisu. Nadamo se da ćemo na ovom planu videti napredak.
Kako vidite medijsku sliku Srbije? Pojedini političari na vlasti ili njihove pristalice skloni su da optuže Veliku Britaniju da radi protiv srpskih interesa…
Ujedinjeno Kraljevstvo je i dalje, kao što je i skoro dvesta godina, bilo i ostalo prijatelj Srbije. Naravno, u svakom odnosu postoje usponi i padovi, ali kroz duže vreme u ovom periodu bili smo veoma bliski prijatelji, uključujući periode savezništva u dva svetska rata. Moja ambicija kao britanskog ambasadora u Srbiji jeste da izgradim najsavremenije, najpozitivnije i dalekosežno partnerstvo sa Srbijom, koliko god mogu.
Što se tiče medijske slike Srbije, tenzije oko Kosova, neuvođenja sankcija Rusiji, grafiti o Ratku Mladiću na zidovima i slične priče predstavljaju izazov za Srbiju, jer međunarodnoj javnosti odavde šalju negativnu sliku. Na drugoj stani, postoji mnogo dobrih stvari koje se ovde dešavaju. Neke od najlepših priča o odnosima naših ljudi ili saradnji naših institucija retko završe u medijima i zbog toga mi je izuzetno žao. Na primer, pre nekoliko sedmica su u gostima beogradskom Institutu za majku i dete bila dvojica kardiologa iz londonske Great Ormond Street Hospital. Zajedno sa sjajnim timom Instituta, predvođenim dr Milom Stajević, izveli su nekoliko operacija kako bi pomogli mališanima sa komplikovanim bolestima srca. Ovo su sjajne priče o britansko-srpskoj saradnji, koje bukvalno znače život. Smatram da je veoma važno pričati o pozitivnim stvarima u ekonomskom ili kulturnom smislu. Uveren sam da je pravi interes Srbije ponekada sakriven u okviru nekih od vaših medija koji emituju veoma jednodimenzionalan pogled.
Početkom godine, ambasada je objavila saopštenje koje kaže da “verujemo kako postoje elementi u Srbiji koji direktno deluju u interesima Rusije i tako što prete stabilnosti i demokratskim kapacitetima u regionu”. Na koga se ovo odnosi?
Da sam želeo da kažem koji su to elementi, uradio bih to javno. Neke stvari ostaju u razgovorima između vlada država i nisu za javnost. Evidentno je da postoje mediji u Srbiji koji su kanali za širenje ruskih dezinformacija. Mislim na agresorski rat predsednika Putina u Ukrajini i, ponekad, oko uloge drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju. Ono čemu Velika Britanija daje veliki značaj jeste činjenica da je veoma važno podržavati ne samo nezavisne medije u zemljama širom sveta, već i medije visokog kvaliteta čiji je rad zasnovan na činjenicama, a ne na dezinformacijama ili teorijama zavere. U redu je da postoji neslaganje, ali ako se držite činjenica, imamo veće šanse da nađemo zajednički jezik.
Srbija je dobila novu vladu. Da li vas je iznenadilo imenovanje Aleksandra Vulina za potpredsednika i Nenada Popovića za ministra bez portfelja? Naime, obojica su pod američkim sankcijama.
Nisam bio iznenađen jer je to bilo najavljeno pre nego što sam otišao u Narodnu skupštinu. Procenjivaćemo vladu prema njenom delovanju. Ali, ako postoji namera da se pošalje poruka međunarodnoj zajednici nekim od pomenutih imenovanja, nadam se da ćemo od vlade čuti koja je to poruka.
foto: marija janković…
Kako u ovom trenutku vidite odnose Srbije sa Rusijom i Kinom?
Srbija ima dugu istoriju kulturnih i religioznih veza sa Rusijom. Sa druge strane, Kina je relativno novi akter na Zapadnom Balkanu. Pomenuli smo rat u Ukrajini. Jedna od stvari zbog koje podržavamo Vladu Ukrajine jeste pravo da birate svoje prijatelje i saveznike. Oni žele da budu prijatelji sa Evropskom unijom i
NATO-om, a predsednik Putin to ne želi, što je i razlog zašto ih je napao. Zato ne bih govorio Srbiji ko treba da joj bude prijatelj. U isto vreme, Srbija je bila veoma jasna da je njen strateški cilj da pristupi Evropskoj uniji. Međutim, u sve polarizovanijem svetu, teško je održati taj balans između rasta partnerstva sa Evropskom unijom uz istovremeno održavanje prijateljstva i odnosa sa drugim državama.
Kina očito postaje važan investitor u Srbiji, ali ostaje činjenica da se veliki deo srpske trgovine odvija sa Evropskom unijom. Na drugoj strani, Srbija u Kinu najviše izvozi sirovine. Zbog toga mislim da je odnos sa Evropom dosta dublji i bogatiji. Kina jeste važna država i predsednik Si je bio u Beogradu. Takođe, dolazio je i u London. Iz perspektive Vlade UK, Kina je važna država i gledamo da sarađujemo sa njom gde možemo. Postoje problemi poput klimatskih promena i svetskog zdravlja koje ne možemo rešiti bez Kine. Istovremeno, prepoznajemo da Kina ume da bude izazovan partner, te tom odnosu pristupamo pažljivo.
Kako ocenjujete veze Srbije sa Evropskom unijom, Velikom Britanijom i SAD?
Ujedinjeno Kraljevstvo potpuno podržava aspiracije Srbije da se pridruži Evropskoj uniji. Mi smo možda napustili Evropsku uniju iz nekih naših razloga, ali kao SAD i Norveška, koji takođe nisu njen deo, potpuno prepoznajemo i razumemo zbog čega Srbija treba da teži evropskoj budućnosti. Mi ćemu nastaviti da podržavamo tu težnju.
U Beogradu ste devet meseci. Zbog čega ste posebno zadovoljni?
Ponosan sam što gradimo veoma pozitivan, dalekosežan odnos, na stvarima koje su važne za Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbiju. Mi iz UK povećavamo trgovinsku povezanost sa Srbijom. Većina tog rasta je u veoma važnim, modernim ekonomskim oblastima, kao što su digitalni sektor, biotehnologije, veštačka inteligencija… Takođe, gradimo i veoma jak portfolio transformativnih projekata u ključnim infrastrukturim i energetskim investicijama u Srbiji da bismo omogućili srpskoj ekonomiji da krene napred. Jedan od takvih primera je Moravski koridor, koji se finansira i iz sredstava UKEF. Produbljujemo naša partnerstva i u oblasti bezbednosti sa više institucija u Srbiji da bismo adresirali probleme poput ilegalnih migracija i organizovanog kriminala. Naše oružane snage blisko sarađuju na polju vojne medicine, obrazovanja i rame uz rame, u mirovnoj misiji UN na Kipru. Pored toga, radimo na unapređenju naših kulturnih veza. U decembru prošle godine održali smo britansko-srpsku modnu reviju, gde smo spojili britanske i srpske dizajnerke. Kasnije ove godine, Srbija će otvoriti kulturnu ambasadu u Londonu – odlično mesto za Srbiju da prikaže svoje bogato kulturno nasleđe i ispriča tu lepu priču o sebi. Sve u svemu, ponosan sam što gradimo široko, pozitivno i savremenije partnerstvo. Nastojim da na tom planu posvetim što je moguće više vremena.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
