U jedan sat posle ponoći, 28. februara ove godine, u prostorijama konsultantske firme Ces Mecon Zvonimira Nikezića – Divčevog pravnog zastupnika – našlo se pet osoba: pored Nikezića, Divca i Đorđevića, tu su bili i predstavnik beogradskog Petog opštinskog suda kojeg su "u to doba noći omogućili" predstavnici Ces Mecona, i jedan, prema tvrdnji Đorđevića, "danas visoki funkcioner u Srbiji"
Pre nekoliko dana, po povratku sa puta u Ameriku, biznismen Vojin Đorđević, predsednik Si&Si Grupe, „nije mogao da poveruje sopstvenim očima“ kada je na sajtu Agencije za privredne registre video podatak da više nije vlasnik kompanije „Voda Voda“ koja je bila u sklopu Grupe, već da je to Vlade Divac. Onda je u nekoliko saopštenja i mnogo izjava za medije optužio bivšeg košarkaša da je oteo kompaniju, obmanuo državne organe i falsifikovao dokumenta, a Agenciju za privredne registre da je prekršila zakon. Pominjao je i da iza svega stoji neimenovani tajkun iz regiona, kao i političar na visokoj poziciji i Divčevi zastupnici… Da je, jednom rečju – prevaren.
Za to vreme, Vlade Divac dao je samo jednu kratku izjavu u kojoj tvrdi da nikog nije prevario, a neimenovani predstavnici kompanije „Voda Voda“ rekli su za da je sve urađeno uz Đorđevićevu saglasnost. U svakom slučaju, i jedni i drugi obećavaju da će do kraja nedelje sve biti mnogo jasnije i mnogo skandaloznije.
O čemu se ovde radi?
U SITNE SATE: Prema jednoj teoriji, Vojin Đorđević, odnosno njegovih desetak firmi, već godinama posluje sa velikim gubicima, a krajem godine postao je toliko prezadužen da je, kako bi očuvao Si&Si, zatražio pomoć od Divca. Otkako je početkom devedesetih sa bratom Živojinom počeo najpre sa trgovinom a onda i proizvodnjom i licencom za Sinalko, nekoliko puta su imali krize i iz njih izlazili zahvaljujući kreditima i prodaji kompanija, zaključno sa 45,62 odsto kapitala hotela u Banji Vrujci koji je letos prodat rumunskoj firmi Tender Grup. Si&Si navodno duguje i oko 2,4 miliona evra Košarkaškom savezu Srbije, čiji je dugogodišnji sponzor. S druge strane, Đorđević je vlasnik i veoma jakih brendova koji vrede mnogo više od dugova, o čemu je i on sam govorio.
Prema istoj ovoj teoriji, Vlade Divac se, bez obzira na sva loša poslovna iskustva u Srbiji, pretnje i afere koje su ga pratile kad god je pokušao da uloži novac u nekakav biznis, ipak krajem prošle godine najpre neformalno upustio u posao sa Đorđevićem uloživši više od 20 miliona evra uz dogovor da će dobiti po 30 odsto udela u vlasništvu nad preduzećima „Voda Voda“ i „Gorki list“. Navodno, Đorđević je pokušao da odugovlači sa svojim obavezama, pa se stvar našla na papiru tek u februaru.
Đorđevićeva priča je potpuno drugačija: Divca je, i pored afera, zbog dugogodišnje podrške košarkaškim selekcijama u jesen 2006. prihvatio kao partnera. Kako je objasnio, Divac mu se sam nametnuo i on ga je, misleći da ima dobre namere, oberučke prihvatio, a sebe lišio partnerstva sa nekoliko izuzetno moćnih kompanija koje su mu se nudile.
Kako bilo, u jedan sat posle ponoći, 28. februara ove godine, u prostorijama konsultantske firme Ces Mecon Zvonimira Nikezića – Divčevog pravnog zastupnika – našlo se pet osoba: pored Nikezića, Divca i Đorđevića, tu su bili i predstavnik beogradskog Petog opštinskog suda kojeg su „u to doba noći omogućili“ predstavnici Ces Mecona, i jedan, prema tvrdnji Đorđevića, „danas visoki funkcioner u Srbiji“. Jedino u čemu se verovatno i sada sve strane slažu jeste da je te noći potpisan ugovor koji se sastoji od niza pravnih koraka i dokumenata čiji je krajnji cilj bio da Divac postane vlasnik po 30 odsto udela u dve kompanije – „Voda Voda“ i „Gorki list“.
Agencija za privredne registre proteklih dana dostavila je u nekoliko beogradskih redakcija dokumente na osnovu kojih je obavljen upis Divca kao vlasnika „Voda Vode“. Prvi dokument je ugovor kojim je „Voda Voda“ sa kompanije Si&Si preneta na Vojina Đorđevića. U drugom Đorđević prenosi 100 odsto vlasništva nad „Voda Vodom“ sa sebe na Vladu Divca, i u trećem se Đorđević i Divac saglašavaju da će naknadno dokapitalizovati preduzeće „Voda Voda“ – Đorđević sa 70, a Divac sa 30 odsto. Sva ta tri dokumenta nose datum 28. februar i sa tim datumom su overena pečatom Petog opštinskog suda.
DVA TUMAČENjA: U celoj priči sporan je izmenjeni osnivački akt koji Đorđević nikad nije potpisao, a koji je po njegovoj tvrdnji bio nephodan za prenos „Voda Vode“ na Divca. „Ugovorom je predviđeno da se tek u trenutku kada Vlade Divac isplati 100 odsto sume predviđene ugovorom i obezbede neophodna kreditna sredstva, stiču uslovi za izmenu po zakonu neophodnog akta o osnivanju kojim će se osim vlasništva regulisati i niz drugih prava i obaveza. Po zakonu, tek nakon tih promena akta o osnivanju moguć je upis kod Agencije za privredne registre, pa bi time Vlade Divac tek tada mogao biti upisan u Registar, i to kao manjinski partner sa udelom u vlasništvu od po 30 odsto u preduzećima ‘Voda Voda’ i ‘Gorki list’. Divac je do danas isplatio oko 65 odsto svojih obaveza i još uvek nije obezbedio ni dinar kreditnih sredstava predviđenih ugovorom. S druge strane, Vojin Đorđević je ispunio sve obaveze, uključujući i to da je prihvatio da Divčev zastupnik Zvonko Nikezić postane direktor oba preduzeća – i ‘Gorkog lista’ i ‘Voda Vode’…“, ističe se u saopštenju Si&Si Grupe.
Suština optužbi protiv Divca svodi se na to da je procedura trebalo da se odvija u pet faza, ali da je ovaj iskoristio poziciju koju je imao „u trećem koraku“ i podneo registracionu prijavu Agenciji za privredne registre.
Đorđević, naime, optužuje Divca da je već dva puta pokušao da uknjiži kompaniju na svoje ime, i da je odbijen i od strane Agencije za privredne registre i od drugostepene instance – Ministarstva ekonomije. Iako se situacija nije promenila, ovih dana to mu je pošlo za rukom. U Agenciji su u međuvremenu demantovali da je iko na njih vršio pritiske oko uknjižbe. Oni objašnjavaju da su u dva navrata zaista odbili upis, jer zahtevi za uknjižbu nisu podrazumevali istovremeni prenos od Si&Sija na Đorđevića, pa na Vladu Divca. Konkretno, u etapnom preknjižavanju bio je neophodan izmenjeni osnivački akt sa potpisom Đorđevića, a Divac ga nije imao i zato je odbijen. Međutim, pošto su 11. oktobra podneti svi registracioni papiri sa istovremenim prenosom, taj dokument više nije bio potreban. U Agenciji još kažu da je taj dopunjeni osnivački akt njima Divac dostavio i potpisao ga upravo kako taj ugovor predviđa. Pojednostavljeno – ako je Divac vlasnik, kome treba Đorđevićev potpis?
Ipak, vršilac dužnosti predsednika Trgovinskog suda Steva Đuranović izjavio je za „Press“ da se od objašnjenja Agencije za privredne registre o tom potezu „svima u Trgovinskom sudu digla kosa na glavi“. On prognozira da će se stvar rešavati na sudu.
OPREZ ILI PREVARA: Neimenovani predstavnici firme „Voda Voda“ navode da im nije jasno otkud ovakav napad Đorđevića jer je sve rađeno uz njegovu saglasnost i potpise. Njihovo, i verovatno najrealnije objašnjenje jeste da je Đorđević nezadovoljan zato što cela transakcija nije završena do kraja, a ime novog vlasnika „Voda Vode“ se već našlo na sajtu Agencije za privredne registre. U prilog tvrdnji radnika „Voda Vode“ takođe ide i zabeležba koju su Divčevi zastupnici predali Agenciji za privredne registre, a čija je suština da ugovor nije ispunjen do kraja i da postoji odluka o povećanju osnovnog kapitala. To je bio krajnji cilj prvobitnog dogovora i ono što i Vojin Đorđević želi.
Ipak, da je Divac sačekao da sve bude obavljeno po planu, ova trenutna faza ostvarenja ugovora bila bi preskočena bar za javnost, i Agencija bi u registru napravila samo konačnu izmenu po kojoj je on vlasnik 30 odsto firme. Dakle, nigde ne bi pisalo da je u jednom trenutku posedovao celu firmu „Voda Voda“.
Podrazumeva se da to „gubljenje“ cele kompanije umesto prodaje 30 odsto nimalo ne doprinosi poslovnom ugledu Vojina Đorđevića u očima potencijalnih partnera. On to i sam kaže objašnjavajući da su „ovakve stvari pogubne po reputaciju naše firme, utoliko pre što se dešavaju u trenutku kada smo bili pred potpisivanjem dva značajna ugovora sa inostranim partnerima. Ova zbivanja svakako će uznemiriti i našeg nemačkog partnera Sinalko Internešenel koji će braniti svoje interese kao suvlasnik, ali kvare i sliku o poslovno-pravnom ambijentu u Srbiji.“
„Iza svega se krije još veća afera o kojoj će već u narednoj nedelji govoriti naši advokati“ koji su trenutno u Americi, navodi se u saopštenju Si&Si Grupe. Isto tako, u ovoj kompaniji tvrde da se Đorđevićevi advokatski timovi sada bave i istragom drugih nezakonitih radnji vezanih za otplatu kredita preduzeća „Voda Voda“. Nikezić je, kako navodi Si&Si, u međuvremenu tu poziciju koristio i za razne manipulacije, za sprečavanje revizora Si&Si Grupe da dobiju uvid u poslovanje, kao i za urušavanje vrednosti oba preduzeća.
Pokušaj otimanja „Voda Vode“ samo je uvod u preuzimanje celog poslovnog sistema Si&Si, a iza svega stoji tajkun iz regiona koji svoje namere pokušava da ostvari preko jedne velike ovdašnje banke i inostranih fantomskih firmi. A sve ovo delo je visokog funkcionera koji je bio prisutan prilikom potpisivanja ugovora, smatraju u toj kompaniji.
Đorđević je ponovo prosledio žalbu na odluku Agencije za privredne registre Ministarstvu koje treba da odgovori u roku od 30 dana, a sledeća instanca je Vrhovni sud, i obe postupak mogu vratiti na početak u Agenciju. Na kraju, on kaže da veruje da je sve ovo maslo Divčevih zastupnika, a ne njegovo lično.
Za svo to vreme Vlade Divac se nalazi u Madridu, a zastupnici odbijaju da bez njega išta komentarišu. „I Vojin Đorđević zna da sam stopostotni gazda… Postoji valjda u Srbiji zakon i neka se sada izjasne svi državni organi na ovu temu. Niti sam neki prevarant, niti se lično bavim investicijama i uknjižbama, to je posao za stručne ljude u mojoj firmi i to je zadatak advokata“, rekao je Divac tokom vikenda za novosadski „Dnevnik“. Još je dodao da se u Madridu sreo sa Vojinom Đorđevićem i da „sem kurtoaznog pozdrava nisu ni reč progovorili“, iako je Đorđević i tada znao za aktivnosti oko prenosa vlasništva.
Preduzeće „Voda Voda“ osnovano je maja 2004. a registrovano godinu dana kasnije. Stoprocentni vlasnik firme od pre nekoliko dana je Vlade Divac. Prema podacima Agencije za privredne registre, Divac je u ovu firmu uneo novčani kapital od 2.039,15 evra, i nenovčani kapital od 2,86 miliona evra. Kao direktor „Voda Vode“ od 16. oktobra vodi se Zvonimir Nikezić na osnovu odluke osnivača o povećanju osnivačkog kapitala od 28. februara 2007. godine, kada je potpisan ugovor između Vojina Đorđevića i Vlade Divca. Sedište firme sada je u Beogradu u Danijelovoj 12-16, gde je i sedište Ces Mecona Zvonimira Nikezića – Divčeve konsultantske firme i pravnog zastupnika, inače učesnika u mnogim velikim privatizacijama proteklih decenija.
Vojin Đorđević je u preduzeću „Voda Voda“ zastupnik bez ikakve funkcije, a u firmi „Gorki list“ je većinski vlasnik sa 70 odsto kapitala, dok 30 odsto ima Divac. Kao direktor „Gorkog lista“ takođe je upisan Nikezić.
Ukupan dobitak „Vode Vode“ u prošloj godini je 115 miliona dinara, vrednost kapitala 393 miliona, a vrednost aktive 865 miliona. Pogon za izvorsku vodu kapaciteta je 15 miliona litara mesečno. Brend je do sada dobio više nagrada na raznim međunarodnim sajmovima, i u isto vreme proglašavan za omiljeni domaći brend.
Prema podacima sa sajta Si&Si Grupe, „Gorki list“ ima 85,66 odsto tržišnog udela u kategoriji gorkih likera.
Si&Si Grupa, čiji je deo do februara bila i „Voda Voda“, osnovana je 1997, i u njenom sastavu su između ostalih i pogon za Sinalco napitke kapaciteta 20 miliona litara mesečno. Kapacitet pogona za alkoholni program je 50.000, a marmelada i džemova 12.000 jedinica dnevno. Podrum Palić raspolaže podrumskim kapacitetom od 12 miliona litara.
U 2006. godini, prema podacima iz medija, Si&Si Grupa poslovala je sa gubitkom od 124 miliona dinara.
Šest dana nakon što je Vojin Đorđević optužio Vladu Divca za krađu „Voda Vode“, a u trenutku kada ovaj tekst odlazi u štampu (utorak po podne), Divac se oglasio saopštenjem u kojem je objasnio svoje postupke i izneo više optužbi na račun predsednika Si&Si grupe.
Divac navodi da iako je transakcija na kraju podrazumevala odnos vlasništva 70:30 u korist Đorđevića, prema Divcu, ovaj nije uneo ugovorenu imovinu za proces dokapitalizacije, nije izvršio smanjenje kreditnih obaveza „Voda Vode“ na ugovoreni iznos, odnosno ostao je dužan „Voda Vodi“ oko tri miliona evra. Takođe, Đorđević nije regulisao obaveze prema zaposlenima, dobavljačima i poreznicima za 2005. i 2006. godinu, odnosno ostao je dužan preduzećima „Voda Voda“ i „Gorki list“ preko dva miliona evra. Đorđević nije ni sproveo preuzetu obavezu registracije Divčevog udela u Agenciji za privredne registre više meseci, „uz obrazloženje da mu je advokat na odmoru, da se svakog dana očekuje Rešenje itd. (period mart – april 2007. godine)“.
Krajem aprila, Đorđević je Divcu ponudio da upošte ne registruju Divčev udeo, da partnerski odnos preraste u pozajmicu, i da Đorđević „vrati novac, koji je u međuvremenu potrošio, dakle ne odmah, već u narednom periodu kada firme proda nekom drugom (po principu „dođem ti“)“. Divac napominje i da je Đorđević 11. septembra na nezakonit način i suprotno Ugovoru oduzeo licencu Gorki list i time ga ugrozio kao suvlasnika, kao i najvećeg poverioca kome je takođe ugovorom garantovao da će licenca ostati u preduzeću do ispunjenja svih obaveza u naredne tri godine.
Divac zaključuje da suštinski ne postoje značajne razlike između Vojina Đorđevića i njega po pitanju registracije u „Voda Vodi“ i „Gorkom listu“, i napominje da ovaj „ugledni“ srpski biznismen „duguje državi Srbiji više od milijarde dinara u neplaćenim porezima i akcizama, koje je vešto godinama izbegavao da plati; ne plaća državi naknadu za korišćenje vode; sklapa fiktivne sponzorske ugovore; poseduje preko 20 preduzeća, čiji su računi blokirani godinama, i to u višemilionskim iznosima; pokreće stečajeve u svojim firmama kako bi izbegao plaćanje dugova; duguje bankama i pojedincima preko 20 miliona evra; i što je najgore, neredovno isplaćuje plate radnicima i ne plaća penziono i zdravstveno osiguranje“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
