Predstava na mostu

Opština, i varošica, Koceljeva, u zapadnoj Srbiji, na pola puta između Valjeva i Loznice. Tu i dalje, samo što joj se u poslednje vreme događa biblijski napredak. To, taj napredak, koincidira sa prelaskom višegodišnjeg predsednika opštine Veroljuba Matića, koji bio grupa građana, u redove SNS, koji je po zakonima napretka postao Republički poslanik. Od tada je Koceljeva na vrućoj liniji sa vlast. Recimo i npr. gospodin Vučić je, za prošlogodišnjih majskih poplava, prvo pa vojnim helikopterom, sve sa vodu, ćebad i lebac, sleteo na put pored Koceljeve. Na putu dobio aplauze, i rek’o da će doći opet.

Nekoliko meseci po poplavama, tačno početkom oktobra, u Koceljevi počeli radovi na obnovi mosta na obilaznici na koju sa zrakomlat sleteo Vučić. Direktor Puteva Srbije, gospodin Drobnjak, na licu mesta rek’o da je rok za završetak mosta 75 dana. I, posle tri puta po 75 dana, javljeno da lično gospodin Premijer dolazi da otvori most.

RAŠIRI PO PUTU: Dakle, subota, znameniti 18. april. Na obilaznici pored Koceljeve most, pred kojim na plavoj tabli piše, Most na Tamnavi. Na mostu žuta ograda, ispred njega žuta traka razapeta širinom puta. Na tremu obližnje kuće, uz put, nekoliko ljudi se sklonilo od kiše. Jedan u kožni mantil, na koji radi samo jedno dugme, namešta šajkaču, veli stig’o jutros u osam, ‘oće vidi kako Vučić stiže helikopterom. Ostali ga uveravaju da nema ništa od helikoptera, loše vreme. Pred podne na putu samo policija, obezbeđenje sa žuti putarski prsluci, gdekoji pripadnik naroda.

Dok su žuti prsluci primali naredbe, od motela Dvorac, koji bio nekoliko stotina metara uz put, iz pristiglih autobusa – koje, kako poverljiv izvor objasni, organizov’o pogonski geometar, predsednik opštine Ub, gospodin Darko Glišić, kome lično Vučić bio kum na venčanju – stupi kolona spontanog naroda, koja se strogo držala desne strane puta. Kad priđoše mostu, rekoše im da se rašire po putu. U sve pristiže poslanik Veroljub Matić, koji po Palma ključu samo predsednik Skupštine opštine Koceljeva, kao i više komada devojaka u narodnu nošnju, kod kojih bejahu crveni jastučići i makaze za presecanje vrpce.

Sve se spontano rasporedi, ona Šajkača, što poranila, stala uz ivicu mosta, na glavi neke naočari zasunce, sve drkće od ‘ladnoću. Reporter glasno, i za sebe, reče da epohalni most mora da ima nekoliko desetina metara. Odgovori gologlav čovek, tačno 59,82 metra, lično potpiso projekat. Ošamućen velikom cifrom novinar opazi gospođu koja na prsa držaše neku slikovnicu naslova „Susreti za nezaborav“. Gospođa u godinama se spremno izjavi, dogovorila se da to pokloni Premijeru, ima i posvetu, otvori slikovnicu, uze čita: Poštovanom premijeru Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, sa poštovanjem i divljenjem, u potpisu, Upravni odbor žena Koceljeve, ima i lični potpis, Gordana Jović. Gospođa se lično potvrdi, njen potpis, mnogo joj je drago što je došao jedan tako mlad i perspektivan čovek, i što je za saradnika uzeo gospodina Veroljuba Matića, čoveka koji voli omladinu i poštuje njihovo udruženje, koje slavi 70 godina postojanja. Vučić je za nju novi Tito, i ona apeluje da se čuva bratstvo i sestrinstvo kao zenica oka svoga…

Onu žutu vrpcu pred mostom zameniše sa crvenom, bi naredba da obezbeđenje skine žute putarske prsluke, da svi budu narod. Jedan što zatez’o svečanu vrpcu skide i šešir, kolege ga savetovaše da namesti kosu, on desnim dlanom uze da ravnja kosu po temenu. Kad sve bilo spremno, SNS poslanik Matić i od Uba Vučića kum Glišić, odoše, na stranu sa koje došla spontana kolona naroda, dočekaju Premijera. Premijer, iako drumom, stiže na vreme, pristigle kamere su bile uključene, narod je bio na putu. Reporter u predstavu pristiže kad je gospodin Vučić spontanom narodu iznosio program: Hvala vam za podršku koju dajete vladi Srbije, jer nam to daje snagu da radimo još jače, još više, još snažnije, još energičnije, odgovorno ćemo nastaviti tako da radimo, i videćete te rezultate. Biće u Srbiji rezultati bolji i sve bolji, kao što vidite ceo svet danas kaže da su nam rezultati u fiskalnoj konsolidaciji bolji nego što smo očekivali, običnom građaninu, svakom od nas, biće potrebno još šest meseci da istrajemo, da biste počeli da osećate boljitak. Hvala vam na svemu, bez vaše snage i energije ne bi mogli ništa da postignemo, a sad vas molim da prošetamo ovim mostom, da vidimo kako to izgleda, i da li su Putevi Srbije dobro obavili posao!

U TVOJA USTA VERUJEM: Privedeni narod dade aplauz, bi naredba da to bude jače, svi konsolidovano povikaše jače, i udariše u jači aplauz. Priđoše vrpci, poslanik Matić i još jedno lice, novim makazama, presekoše vrpcu, Vučić dade veliki aplauz. Onda nasta opšta spontanost, Vučić se zdravio sa obe ruke, dodadoše mu jednog starijeg i gologlavog koji uze priča problem sa neki lokalni most, Vučić naredi Drobnjaku odma’ da se reši, Gologlavi muškarac je pokušavao da mu poljubi ruku, pređe u klečeći položaj, uze nariče, Samo u tvoja usta verujem! Vučiću primakoše i gospođu koja mu pokloni „Susreti za nezaborav“ slikovnicu, bi i jedan sa kesom, u kojoj bejaše rakija za Premijera, jedan iz publike viknu: Vučiću, čuvaj se preletača, preletači su opasni…

Premijera, po taj scenario, primakoše ogradi mosta, pogleda uzvodno. Kiša je sipila, vetar je lomatao, a on gologlav, suve kose, ko da mu glava ima vatru na sopstveni pogon. Povrati se Vučić u predstavu, javi mu se jedan sa papir da nema sve ‘artije da vozi narod u Beč, primakoše i onu Šajkaču što stigla u osam sati, koja se javi, Slušaj, da ti kažem, imaju ovi što primaju penziju, a primaju i platu, Vučić mu zahvali na dolasku, i Šajkača zahvali njemu. Pa Vučić njega upita, Kako vam izgleda most, a ovaj njemu odgovori, Odlično mi izgleda most. Pa Premijer Šajkači, i ostalima koliko ih bilo, završno poruči, Sve najbolje vam želim, Šajkača ko da bi zatečen, ali ostali spremno dadoše repliku, Sve najbolje.

Gospodin Premijer produži u austrijsku fabriku sokova „Rauh“ gde odigrana završna scena predstave Na mostu u Koceljevi. Reporter „Vremena“ pristiže kad se TV ekipe postrojile dočekaju Vučić gospodina po izlasku iz proizvodnog pogona. Protokol i kamere se sve dogovoriše, viknuše, Evo ga, Vučić stade gde treba, upita, Može li, pa reče, Pre svega hvala vam što ste ovde, hvala narodu, to je most preko koga pređe 2000 vozila dnevno, dobro je urađen, tri metra je širi, 12 metara duži i 70 santimetara viši, koštao je 76 miliona 683 hiljade dinara, ljudi su zadovoljni… došli smo u Rauh, to je jedna od najboljih kompanija, 179 ljudi zaposleno, plus 50 sezonaca… ovo je jedno od mesta najžešće pogođenih poplavama, dosta je urađeno u celoj Srbiji, gotovo da smo sve završili za naš narod, nismo zaboravili na obećanja, zato sam zahvalan ljudima u Koceljevi, koji su nas u ovakvom broju sačekali na mostu, i pokazali da poštuju ono što je država uradila…

Onda bila ta pitanja, svako bolje od boljeg, prvo pit’o „Pink“, Ekonomski pokazatelji bolji, a Vučić gospodin odgovorio da je sve u preticanju u odnosu na april prošle godine, to će dovesti do boljeg standarda, veruje da će građani pre kraja godine osetiti boljitak, i u smislu povećanja penzija i plata, ne odustaje, potrebno je još pet meseci da budemo dobri, to je ono što je važno, kako ide, da se tako nastavi… „Pink“ im’o i to Tači pitanje, a Vučić iz prve odgovorio da će se Srbija ponašati u skladu sa zakonom, presuda Tačiju nije ukinuta…

„Studiju B“ zapade pitanje, Da li će, i kada, biti raspisani izbori u Vojvodini, na koje Vučić gospodin spremno odgovori da danas ne bi da priča o partijskim stvarima, ali, u svakom slučaju, ulazi se u izbornu godinu, a uveren je da će ljudi u Vojvodini znati da izaberu svoju budućnost… Bi i spontano pitanje o nabavci helikoptera, a Vučić gospodin objavi da će lično zamoliti šeika Muhameda, da nam pokloni jedan, ili dva helikoptera, tako da ćemo u smislu broja helikoptera biti bolji nego što smo bili.

Kad bilo takoreći gotovo, i RTS se setio svog pitanja, oli će, posle incidenta sa predsednik Nikolić, biti obnove flote za državno rukovodstvo. Gospodin premijer pohvali novinarku, i odgovori iz rukava, Moj odgovor je kratak, ne. Nema para, ili, ako hoćete, ne dam pare. Premijer završi sa svojom završnicom, Sve najbolje vam želim. I ode dalje. Novinarske ekipe ostadoše dobiju po zaslužen „Rauh“ sok. Ako se neko pita, što reporter „Vremena“ ne pit’o pitanje, odgovor je prost, reporter od protokola ne dobio ni jedno pitanje, na njega se u ovoj predstavi, prosto rečeno, nije računalo.

Se sabere novinar „Vremena“ sedne u kafanu preko puta crkve, u glavnoj, i takoreći jedinoj ulici. Za susednim stolom jedan, zavrnutih rukava, pokazuje ruku kojom se rukovao sa Vučićem. Sa drugog stola, sa flašama velikog piva, stiže odgovor: Ja njemu ne verujem, tri dana ‘leba da ne jedem!