Prve reakcije na vest iz Torina bile su, naravno, pozitivne, ali i preterane: nije to baš idilična priča
Republički ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo obznanio je polovinom prošle nedelje da je Vlada Srbije postigla dogovor sa italijanskim Fijatom po kom kragujevačka fabrika Zastava automobili može da proizvodi „fijat punto“. Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, parafiran 28. jula u Torinu, trebalo bi da bude ratifikovan u septembru, a prvi kragujevački „punto“, prema najavama, biće gotov u oktobru. Prema rečima ministra Bubala, biće potpisana dva ugovora: o licenci i o isporuci rasklopljenih automobila koji će biti sklapani u Zastavi. Predviđeno je da kragujevačka fabrika u početku samo sklapa ovaj Fijatov model, da bi kasnije započela i delimičnu proizvodnju.
O pregovorima između Zastave i Fijata šuška se već neko vreme. Glasine su krenule pre godinu dana, kada je Fijat otpisao 72,5 odsto od 43 miliona evra koje Zastava duguje torinskoj kompaniji. Polovinom februara, skoro svi domaći mediji objavljivali su „ekskluzivnu vest“ da je sporazum o sklapanju „punta“ nadomak potpisivanja. Iako ovakve informacije nijednom nisu dobile zvaničnu potvrdu, ali ni demanti, sada se ispostavlja da su uglavnom bile tačne. Međutim, iako je dogovor postignut, detalji sporazuma koji treba da bude potpisan za mesec dana i dalje se kriju. Za sada se pouzdano zna da će Zastava sklapati između sedam i deset hiljada automobila godišnje, kao i da prva serija neće biti sklapana u Kragujevcu, već u Torinu, gde će se obučavati Zastavini radnici.
JUHUUU!!!: Prve reakcije na vest o sporazumu bile su, naravno, pozitivne, ali i pomalo preterane. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica dostavio je medijima pisanu izjavu u kojoj kaže da je ovaj sporazum veliki uspeh za Zastavu: „Sa nestrpljenjem očekujem prvi ‘fijat punto’ sklopljen u Kragujevcu“, rekao je Koštunica. On je dodao da očekuje da će ovaj sporazum doprineti novim investicijama italijanskih privrednika u našoj zemlji. Premijerovo oduševljenje podelili su i čelnici Zastave, kao i grada Kragujevca. Zoran Radojević, generalni direktor Zastava vozila, rekao je u razgovoru za „Vreme“ da ovaj ugovor nije samo povoljan već predstavlja prekretnicu za Zastavu jer se otvaraju nove mogućnosti za proizvodnju i zapošljavanje. Ni gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović ne skriva optimizam: „Ovo je više nego značajna stvar i za Zastavu i za grad. Reč je o rezultatu velikih napora rukovodstva fabrike, lokalne samouprave i Vlade Srbije. Lično, očekujem da ovo bude osnovni model automobila koji će se voziti u Srbiji“, kaže Stevanović za „Vreme“ i dodaje da Zastava prvi put ima šansu da proizvodi kvalitetan automobil. S druge strane, predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila Zoran Mihajlović smatra da nema razloga za preteranu radost: „Ovo je dobro, zato što će se fabrika pomeriti sa mrtve tačke, ali to još ne znači da imamo strateškog partnera, niti će doneti Zastavi neku značajnu materijalnu dobit. Trebalo bi sačekati da ugovor bude potpisan, pa se onda radovati.“
JEDANAEST I PO: Nažalost, postoji nešto što baca senku na priču o sporazumu i što može da spreči konačno pokretanje Zastave sa mrtve tačke. U julu 2004. godine Fijat je oprostio 72,5 odsto, a ne ceo dug kragujevačke fabrike automobila. Ostalo je još 11,5 miliona evra koje Zastava, za sada, nema odakle da vrati. Prema rečima Zorana Radojevića, dug će biti vraćen prodajom društava Zastava kamioni i Zastava promet. Radojević je odbacio tvrdnje nekih medija da je saradnja sa Fijatom uslovljena vraćanjem celog iznosa duga: „Mi smo u obavezi da dug vratimo do kraja decembra, a proizvodnja ‘punta’ će početi u novembru.“ Međutim, iz izvora bliskog Fijatu, koji je imao priliku da vidi tekst sporazuma, „Vreme“ saznaje da će on biti realizovan jedino i isključivo pod uslovom da Zastava vrati Fijatu celokupan dug. Osim toga, u sporazumu stoji da sklapanje modela „punto“ u Kragujevcu može da počne tek godinu dana po isplati duga.
Što se tiče planova rukovodstva Zastave da dug vrati prodajom nekih preduzeća, nije zgoreg pomenuti da u slučaju Zastava prometa za koji je predviđen model privatizacije putem aukcijske prodaje, aukcija održana 30. juna – nije uspela. Sindikalac Zoran Mihajlović smatra da se to desilo zato što je Zastava promet precenjen od strane Agencije za privatizaciju, te da će na kraju biti prodat ispod cene. Izvor „Vremena“ kaže i to da je država Srbija prilikom parafiranja sporazuma odbila da garantuje za vraćanje 11,5 miliona evra.
REZERVA: Problem sa isplatom duga nije jedina prepreka na Zastavinom putu ka oporavku. Naime, model „punta“, čije će sklapanje poveriti posrnulom „srpskom Detroitu“ ukoliko ovaj izmiri dug prema njemu, Fijat povlači iz proizvodnje jer ima noviji. Jedina povoljnost za Zastavu može da bude mogućnost proizvodnje rezervnih delova za stari „punto“, kog se Fijat odriče. Novi model već je predstavljen na internetu, a zainteresovani mogu da pročitaju i prikaz o njemu u „Slobodnoj Dalmaciji“ od 2. avgusta. Osim toga, model koji bude sklapala Zastava neće moći da prodaje pod imenom Fijata. Kad smo već kod prodaje, izvor „Vremena“ kaže da torinska kompanija neće preuzimati proizvodnju modela „punto“ iz Kragujevca i neće ga prodavati u svojoj mreži na tržištima van Srbije i Crne Gore. To znači da će Zastava sama morati da brine o prodaji i izvozu na domaćem i stranim tržištima.
Dalje, nije jasno da li će Zastava uspeti da odgovori tehničkim zahtevima ukoliko bude krenula u proizvodnju Fijatovog modela. Naime, robotizovana linija za završno bojenje u Zastavinoj lakirnici potpuno je uništena za vreme bombardovanja 1999. godine. Za njenu obnovu potrebno je oko 15 miliona evra, koje fabrika automobila, naravno – nema. Pre dva meseca, ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je da će država dati novac čim Zastava potpiše ugovor o licenci sa bilo kojom stranom kompanijom. Pošto ugovor još nije potpisan, rano je za zaključke o tome da li će minisar finansija ispuniti obećanje.
U reakcijama rukovodstva Zastave moglo se čuti da je ovaj sporazum povoljan zbog toga što će otvoriti nova radna mesta, a nezaposlenost je problem broj jedan u Kragujevcu. Prema nekim verodostojnim podacima o proizvodnim standardima Fijata, za montažu između sedam i deset hiljada „punta“ godišnje nije potrebno više od 200 radnika po smeni. Nije malo, ali nije ni približno dovoljno da reši problem grada poznatog kao „dolina gladi“.
STARO ZA NOVO: Kad se sve sabere i oduzme, ispada da Fijat prodaje Zastavi licencu svog starog modela za sumu koju mu Zastava duguje već duže vreme, a nije bilo šanse da je drugačije naplati. Ako su podaci kojima izvor „Vremena“ raspolaže tačni, idilična ljubavna priča Zastave i Fijata više liči na brak iz računa, a mladu je sramota da prizna da je potpisala predbračni ugovor.
U slučaju da Zastavin „punto“ ugleda svetlost dana, pa čak i da se sa uspehom prodaje, problem Zastave i dalje ostaje, jer rešenje nije preuzimanje tuđe stare tehnologije i starog modela, već sve to isto, samo novo i, podrazumeva se, ozbiljan strateški partner. Zato se nameće utisak da optimizam političara i rukovodstva Zastave povodom sporazuma sa Fijatom ima za cilj da izazove psihološki efekat da nade za kragujevačku fabriku, možda, ipak ima. Ne treba zaboraviti ni da je lokalna garnitura u Kragujevcu došla na vlast upravo zahvaljujući obećanjima da će ovaj grad opet biti industrijski centar.
Ni samom Fijatu već duže vreme ne cvetaju ruže. Kritična situacija dostigla je vrhunac pre tri godine, kada se razmišljalo čak i o stavljanju katanca na vrata torinske fabrike automobila. U maju 2002. godine, skupština akcionara objavila je da je u prvom kvartalu te godine Fijat napravio ogroman gubitak od 529 miliona evra. Time su se ukupni dugovi ove kompanije popeli na neverovatnih 6,6 milijardi evra. Glavni uzroci krize bili su pogrešna poslovna politika, nizak kvalitet proizvoda i sukobi interesa sa domaćim dilerima. Usledili su brojni pokušaji da se problem prevaziđe: otpušteno je oko 10.000 radnika, zatvoreni su pojedini pogoni po Italiji, a bilo je i predloga da se proglasi stečaj. Italijanska štampa nazivala je Fijatovu nezavidnu situaciju najvećom ekonomskom krizom koja se pamti u Italiji. Kao jedina realna opcija za izlazak iz krize javila se mogućnost da američki Dženeral motors, u čijem vlasništvu je već bilo 20 odsto deonica Fijata, otkupi i ostatak. Međutim, tome se oštro usprotivio Đani Anjeli, tadašnji predsednik kompanije i unuk osnivača Fijata. Anjeli je umro u januaru 2003. a njegovi naslednici se i dalje batrgaju u pokušajima da Fijat ostane u životu.
Upravo zahvaljujući saradnji sa Fijatom, Zastava je postala automobilski centar. Do početka pedesetih godina prošlog veka, primarna delatnost ove fabrike bila je revizija i reparacija streljačkog oružja. Za datum nastanka fabrike automobila uzima se 26. avgust 1953. godine. Tada je održan referendum na kome se 96 odsto radnika Zavoda Crvena zastava izjasnilo za predlog da se najveći deo do tada ostvarene dobiti (oko 100.000.000 dinara) uloži u razvoj automobilske industrije. Te godine Zastava je montirala 162 „džipa“ američke firme Vilis. Godine 1954. Zastava raspisuje međunarodni konkurs za najpovoljnijeg ponuđača i najkvalitetnije vozilo. Od osam ponuđača, izbor pada na italijanski Fijat. Ugovor o licenci potpisan je 12. avgusta 1954. Iste godine u novembru montirano je prvih 17 modela Fijatovog „džipa“ AR 51/55, popularne „kampanjole“. Prvi legendarni „fića“, tj. „zastava 600D“, po licenci „fijat 600D“, nastao je 1960. godine. Malo kasnije (1962), zamenjen je modelom „zastava 750“, po licenci „fijat 750“. Do 1985. godine proizvedeno je ukupno 923.487 „fića“. Uspešna saradnja Fijata i Zastave trajala je sve do raspada SFRJ. Za to vreme, Zastava je proizvela mnoge modele automobila po Fijatovoj licenci, kao što su popularni „tristać“ (Z 1300), „osmica“ (Z 128) i „kec“ (Z 101).
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
