Hitna pomoć zbrinjava povređenog Brisa Tatona. foto: tanjug
Desilo se – na našu nesreću! – da je kontrolu nad beogradskim ulicama u jednom trenutku preuzela banda nasilnika, jasno ideološki i politički orijentisana, oslonjena na prećutnu ili otvorenu podršku izvesnih stranaka, krugova i crkve. Imali smo generalnu probu onoga što neki priželjkuju, a neki drugi se ne usuđuju da imenuju. Platio je glavom francuski državljanin Bris Taton
Uz malo napora dade se rekonstruisati šta se događalo tog 17. septembra po podne na Obilićevom vencu, u bašti kafića „Irish Pub“. Pre svega kontekst: već danima traju debate i nervoza oko za 20. septembar najavljene Povorke ponosa; ekstremna neonacistička i klerofašistička desnica i njena bratska ulična podrška navijačkih plemena nedeljama prete da će tu manifestaciju silom sprečiti. Beograd je pun grafita koje nećemo navoditi; znate ih. Policija pokušava da se dogovori sa organizatorima gej parade oko obezbeđenja, a kasnije i mesta održavanja manifestacije. Procena je, kažu u MUP-u, na ivici između toga koji je rizik veći: otkazati ili izložiti neprihvatljivoj opasnosti učesnike.
Upravo tada treba da se igra fudbalska utakmica sa francuskim klubom iz Tuluza, pa se u Beogradu pojavila i grupa francuskih navijača, kao i obično. Nekoliko njih selo je u baštu „Irish Puba“ na Obilićevom vencu tog 17. septembra. Po trenutnoj verziji toka događaja, izgleda da ih je neko video, uhvatio se za mobilni telefon i obavestio svoje navijačke saborce da je „neprijatelj“ tu. Zna se da su grupice od dva-tri navijača (da ih policija ne primeti) tih dana patrolirale centrom Beograda, sa već utvrđenim planom reagovanja: ako se nešto primeti, organizuju se sredstvima mobilne veze, skupe se gde treba, „intervenišu“ i razbeže se. Tako je i bilo: grupa pozvanih navijača pojavila se, uočila „neprijatelja“ i napala ga. Bris Taton (28 godina) prebijen je veoma brutalno i bačen niz stepenice koje vode dole, u ulicu Maršala Birjuzova; strme stepenice. Zadobio je teške povrede: frakture, naprsnuće srčane aorte i nagnječenja mozga. Od tih povreda preminuo je u utorak, 29. septembra ujutro, posle višednevnog mučenja i nekoliko hirurških zahvata; lekari su učinili sve što su mogli.
DRŽAVA, POLICIJA, KAPITULACIJA: Policija je takođe učinila šta je mogla: zahvaljujući sve široj praksi postavljanja CCTV nadzornih kamera, učesnici događaja bili su snimljeni, identifikovani i većinom pohvatani. General policije Mladen Kuribak, načelnik Uprave policije MUP-a Srbije, kaže za „Vreme“ da je 13 lica krivično prijavljeno za pokušaj teškog ubistva (sada već i teško ubistvo: zaprećena je kazna do 40 godina); 11 ih je predato istražnom sudiji, a dva su u bekstvu. Svi su navijači; najstariji je rođen 1981, a najmlađi 1991. godine. Većina njih prolazi kroz krivičnu i prekršajnu evidenciju po nasilničkom ponašanju itd. Stvar je sada u rukama tužilaštva. Videće se šta će pokazati uvid u listinge mobilnih telefona osumnjičenih (ako već nije pokazao). Policija nije imala prethodna saznanja da se ovaj zločin priprema, za razliku od niza prethodnih slučajeva kada je uspela preventivno da deluje na osnovu pribavljenih obaveštajnih podataka. Procena je policije da je ovo bio spontano i na brzinu organizovan incident. Atmosfera je već bila zrela, krvca junačka je već proključala; trebalo je samo naći metu. Ovde je upravo o toj atmosferi i reč.
Govori se već naveliko, naime, o „kapitulaciji države“ pred nasilničkim bandama fudbalskih navijača, neonacista, klerofašista i ekstremne desnice. Činjenica je da su te grupacije, squadre (rekli bi Italijani), rano i iznenađujuće dobro organizovano započele svoju kampanju protiv Povorke ponosa, tj. gej parade, uz prateću podršku izvesnih stranaka, crkve i dela javnosti. Tu sada treba biti precizan: reklo bi se da je fudbal jedno, netrpeljivost prema seksualnoj orijentaciji drugo, a mržnja prema strancima treće. Tu treba dodati i uživanje u bilo kakvom nasilju – svejedno po kojoj osnovi – kao četvrto. Gen. Kuribak za „Vreme“ navodi policijske statistike za teritoriju Policijske uprave beogradske: 2008. na štetu 417 stranih državljana počinjeno je 377 krivičnih dela; u prvih devet meseci 2009. bilo je 298 krivičnih dela protiv 312 stranih državljana. Motivacija je bila u najvećem broju slučajeva imovinske prirode (krađa i pljačka). Kad je o napadima na strane državljane reč, 2008. bilo ih je 11, a ove godine 19; sve su to bili pojedinačni slučajevi – osim ovoga na Obilićevom vencu. Često je reč bila o državljanima bivših jugoslovenskih republika takođe, što treba imati u vidu. Toliko o strancima.
Kad je o navijačkom nasilju reč, gen. Kuribak kaže da je motivacija u tim slučajevima gotovo isključivo navijačka, retko ksenofobna. „Kad igraju Zvezda i Partizan, oni se potuku već u Mirijevu“, kaže on. On takođe upozorava da se izvestan broj banalnih incidenata predstavlja kao navijačko nasilje, a momci se pobili u kafani oko devojke ili nečeg sličnog, pa se ispostavilo da su inače i navijači različitih klubova. Ukratko, navijačima je sasvim svejedno koje nacionalnosti je navijač protivničkog kluba: s njihove tačke gledišta on je „za bivenje“ kao takav.
KO SVE GDE SEDI: General Kuribak ima mnogo primedbi na sportska društva i klubove: „Član 7. Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama jasno obavezuje sportska društva i njihove uprave da se trude i utiču na svoje navijače; da sarađuju s vlastima i dogovaraju se itd. Po zakonu to je njihova dužnost. Oni tu dužnost sistematski zanemaruju. Pogledajte ko sve sedi u skupštinama i upravama sportskih društava. Zato je veoma važno da se već jednom sportska društva privatizuju: kad imate titulara svojine, vlasnika, taj će jako paziti kako mu se navijači ponašaju i ko mu sedi u upravi. Uostalom, videli smo i znamo da navijači umeju da budu jako disciplinovani između sebe i da sprečavaju incidente, paljenje baklji i ostalo, na međunarodnim utakmicama kada klubu prete velike novčane kazne.“ Međutim, kaže gen. Kuribak, primena Zakona o sprečavanju nasilja nailazi na nerazumevanje kod javnih tužilaca: ubrzo su svi postupci protiv prijavljenih lica počeli da se prebacuju na „redovan postupak“ kod prekršajnih sudija, umesto da se vode po tom Zakonu.
Policija je i te kako svesna da je vođa navijača ili organizator grupe postalo zanimanje; da se to zanimanje povremeno preklapa sa kriminalnim radnjama; da navijači služe i kao sredstvo pritiska na uprave klubova i na igrače. „Kad su pre nekog vremena navijači upali i porazbijali automobile igračima Zvezde na Marakani, naišli smo na zid ćutanja“, kaže gen. Kuribak.
Policija je takođe svesna da su navijači postali i glasnogovornici određenih političkih stranaka i struja: u MUP-u kažu da se po parolama, skandiranjima i vizuelnom materijalu izloženom na utakmicama mogu predviđati i politički događaji u Srbiji. Policija takođe zna da se grupacije navijača i članstvo naonacističkih, klerofašističkih i ekstremno desnih organizacija i nekih političkih stranaka personalno poklapaju: u prekršajima javnog reda i mira i grupnom nasilničkom ponašanju sa navijačkim i političkim motivima stalno se javljaju ista lica.
Imamo, dakle, kombinaciju popustljivosti prema navijačima „našeg“ kluba; prema ekstremnoj desnici; prema crkvi i strankama koje sa njima dele isti pogled na svet i politiku; prema ideologiji i sistemu vrednosti na koji se svi ti nasilnici oslanjaju i njime se pravdaju, „naša deca“. Sve te popustljivosti i „razumevanja“, oklevanja i malodušnosti ohrabrile su proteklih nedelja bande nasilnika do te mere da u centru Beograda pokušaju da preuzmu policijsku ulogu patroliranja i intervenisanja na ulicama. Država je u jednom trenutku bila prešla u defanzivu, jer je policija ostala bez prave, potrebne i tražene političke podrške.
IDEOLOGIJA I DAN ŽALOSTI: Kad se tako nešto desi, onda više nije reč samo o zaštiti javnog reda i mira, života i imovine građana; to postaje i pitanje zaštite ustavnog poretka. Postoje osnove za sumnju da neko polako pravi uličnu armiju građanskog rata i uvežbava je za neku buduću priliku. Ove bande su organizovane i strukturisane; dele istu ideologiju i političke stavove; ne zaziru od nasilja; nailaze na razumevanje, ako ne i na podršku određenih političkih snaga i crkve. A to onda nije više samo posao Javne bezbednosti, nego i one druge, sa Banjice, kažu policajci. Gotovo je: javnost sada veruje da sve to nije bilo bez neke, da je reč o smišljenoj kampanji sa ciljem da se neutrališe glavni argument ove vlade – jadan kakav je – liberalizacija viznog režima, tj. „beli Šengen“. Sve i da nije tako, taj utisak javnosti je politička činjenica. Sada, kad je siromah Bris Taton umro, svi su digli galamu: imamo u sredu dan žalosti, sve uz opomene da se zastave imaju spustiti na pola koplja; stranke i svi prete javnim protestima; čak se i „Srpski narodni pokret 1389“ javio da je protiv nasilja, vladike izlaze iz Sinoda. Tragedija preti da postane farsa.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je najstrože mere prema napadačima na francuskog državljanina Brisa Tatona koji je jutros preminuo u Beogradu. Tadić je na konferenciji za novinare na Brdu kod Kranja izrazio saučešće porodici Brisa Tatona (28) i rekao da će država Srbija „najozbiljnije i najstrože“ reagovati na napad huligana na tog mladića. „Srbija je otvoreno, demokratsko društvo u kojem ekstremne grupacije ne mogu proći“, rekao je Tadić i dodao da je u „srpskoj demokratiji tako nešto apsolutno neprihvatljivo“. „Svi koji su učestvovali u tom tragičnom nasilništvu su uhapšeni i oni će biti procesuirani“.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
