foto: marija janković
Tri godine nakon što je proradio sistem preko kojeg su građani prijavljivali ekološke probleme, u Ministarstvu zaštite životne sredine uveli su novi. Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje da je firma koja je napravila novi sistem izabrana na spornom tenderu, kao i da je, nekoliko meseci od puštanja u rad, u toku nadogradnja sistema. Ceo posao će koštati više od dva miliona evra
Bio je kraj januara ove godine, kada je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović u novoopremljenim prostorijama prisustvovala poslednjim pripremama za puštanje u rad takozvanog Ekološkog informacionog sistema – gReact.
Ovaj sistem, objasnila je novinarima, podrazumeva da građani širom Srbije ekološke probleme mogu da prijavljuju telefonom, SMS-om, ali i putem aplikacije za mobilne telefone, a onda se prosleđuju inspektorima. U operativnom centru, pred velikim ekranom sa kog su blještali snimci divljih deponija, Vujović je najavila da će gReact biti dostupan javnosti narednog dana.
“Molim građane Srbije da nam javljaju i ukazuju na sve moguće probleme i da zajednički podižemo svest o zaštiti životne sredine, ali i da se trudimo da Srbija bude što čistija i zdravija za svakoga od nas”, rekla je ona.
Država koja se otvara za građane, traži im da prijave šta ih muči i koja zajedno sa njima radi na rešavanju problema, bila bi dobra vest u svakoj zemlji. U Srbiji, to je još jedna priča o mogućim zloupotrebama i rasipanju novca tih građana.
Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje kako je Ministarstvo zaštite životne sredine nabavilo ovaj sistem na spornom tenderu, na koji se javila samo jedna firma – beogradski Tcom. Za mobilnu aplikaciju, opremu i softver plaćeno je 165 miliona dinara, odnosno 1,4 miliona evra, a onda je, samo nekoliko meseci od puštanja aplikacije u rad, Ministarstvo za “nadogradnju” sistema izdvojilo još 120 miliona dinara. Prethodni sistem za prijavu ekoloških problema Ministarstvo je napravilo 2018. godine, a platilo ga je višestruko manje – 24 miliona dinara.
Goran Sekulić iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) objašnjava da do sada nije bio problem da se ekološki problem prijavi, već da se reši. “Mnogo veći problem su kapaciteti inspekcije koji su stvarno na niskom nivou. (…) I bez prijava oni sami znaju gde su problemi, nego (je pitanje) kako rešavati konkretne probleme”, naglašava Sekulić.
TAKMIČAR BEZ KONKURENCIJE
Petkom, dva sata pre kraja radnog vremena, zaposleni uglavnom razmišljaju kako će provesti vikend. Međutim, jednog petka u avgustu prošle godine, u IT sektor Ministarstva zaštite životne sredine stigao je imejl sa zahtevom da hitno pregledaju obimnu tendersku dokumentaciju i kažu šta bi trebalo da se ispravi. Kako za CINS i BIRN kaže jedan bivši zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman, dokumentacija se odnosila na nabavku sistema koji će kasnije nositi ime gReact.
Iz IT sektora su dali nekoliko sugestija kako bi sistem bio efikasniji, ali i jeftiniji. Za više detalja su tražili više vremena. U Ministarstvu nisu usvojili njihove inicijalne sugestije, a nisu ni sačekali, pa je nabavka sutradan objavljena na portalu javnih nabavki. Nakon mesec dana, posao je pripao jedinom ponuđaču – beogradskoj firmi Tcom.
Pravnik i stručnjak za javne nabavke Rade Đurić kaže da su tenderi takmičenje na kome je najznačajnija cena koju firme nude. Da bi pobedile ostale “takmičare”, firme, u skladu sa svojim mogućnostima, nude što niže cene od procenjenih.
U ovom slučaju Ministarstvo je procenilo da posao vredi 140 miliona dinara, a Tcom je ponudio da ga obavi za 200 hiljada manje, odnosno 139.800.000 dinara. “Deluje da je ponuđač bio gotovo siguran da nema konkurenciju, pa je ponudio takvu cenu”, objašnjava Đurić.
U firmi Tcom ne vide problem u tome što su bili jedini ponuđač, niti u činjenici da je ugovorena vrednost veoma slična procenjenoj, jer je taj podatak dostupan na Portalu javnih nabavki.
Ipak, ispostavilo se da je za posao potrebno još novca. Najpre je aneksom ugovora vrednost posla povećana na 165 miliona dinara, uz obrazloženje da je Tcomu trebala dodatna oprema. Zatim je, posle nepuna četiri meseca od početka rada platforme gReact, Ministarstvo raspisalo novu nabavku za njegovu nadogradnju. Za dodatnih 120 miliona dinara trebalo bi da se unapredi softver i veći broj lokalnih inspektora poveže na sistem.
Đurić smatra da je to posledica pogrešne procene Ministarstva. “Nije bila adekvatna procena i usled toga su morali te dodatke. S tim što su meni te dopune prevelike. (…) Utisak je da ti sad opet radiš jedan deo posla koji si planirao i navodno izvršio prvi put”, ističe Đurić.
Aplikaciju gReact je sa Google Play prodavnice do sada preuzelo više od hiljadu korisnika. Pre nego što su novinari poslali pitanja Ministarstvu u vezi sa ovim poslom, između ostalog zašto je bila potrebna nova nabavka, na Google Play je bilo nekoliko komentara. Komentari su uglavnom bili negativni.
Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja i zahtev za dokumentacijom koje smo poslali, ali su se pojačale reakcije na aplikaciju – u jednom danu je stigla gomila hvalospeva. Prvi komentar početkom maja uputio je član Glavnog i Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS), od ranije poznat i kao predvodnik internet tima naprednjaka, Slaviša Mićanović Mićan. Mićanović često u komentarima i statusima na društvenim mrežama napada političke protivnike.
Nakon njega je aplikaciju pohvalilo još ljudi, a za neke od njih su CINS i BIRN utvrdili da na društvenim mrežama favorizuju SNS.
SISTEM ZA PRIJAVU PROBLEMA VEĆ POSTOJAO
Ana Džakić iz udruženja Bela Čaplja 1165, ispričala je za CINS i BIRN svoje iskustvo sa gReact sistemom. Nakon što je telefonski prijavila divlju deponiju u Krnjači, taj problem je, smatra, uspešno rešen. Međutim, prijava deponije kod bare Reva preko mobilne aplikacije nije išla tako glatko.
Seća se da joj je nakon prijave stiglo da ima nepročitano poruku u gReactu. “Međutim, kada sam pokušala da uđem u svoje nepročitano pisamce, prikazivalo je kao da nikakve poruke nema. (…) Pokušala sam malo da osvežim aplikaciju tako što ću se izlogovati i ulogovati, međutim, više nikad nisam mogla ponovo da se ulogujem. Iznova i iznova mi je aplikacija govorila da se radi o nepostojećem korisničkom imenu, pa i uz veliki broj pokušaja: zaboravljena lozinka, ništa se promenilo nije”, navodi Džakić i dodaje: “Posle toga sam digla ruke od ove aplikacije”.
Među vestima u aplikaciji se uglavnom mogu naći tekstovi o aktivnostima ministarke Vujović. Tako građani mogu da pročitaju kako je obišla Adu Ciganliju i najave velikih ulaganja Ministarstva u rešavanje ekoloških problema.
Republički inspektori sa kojima smo komunicirali, a koji su želeli da ostanu anonimni, potvrđuju da gReact funkcioniše, ali ne bez problema. Pored toga, gReact nije prvi sistem preko kog građani mogu da prijave ekološke probleme. Ministarstvo je još 2018. godine uvelo Ekološki informativni servis za komunikaciju između građana i inspektora. Ovaj sistem je građane koštao daleko manje od gReact-a, odnosno oko 24 miliona dinara. Glavna razlika je u tome što taj sistem nije imao aplikaciju za mobilne telefone, a Ministarstvo je kroz drugu aplikaciju primalo prijave divljih deponija.
Iz firme Nites, koja je uvela Ekološki informativni servis, kažu da nisu mogli da učestvuju na tenderu za gReact. “Nemamo rešenje za to. To nije sistem koji smo mi radili. (…) Sada je pitanje zašto nisu širili onaj sistem koji već postoji, nego imaju neki nov sistem”, navode iz Nitesa.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
