"Mada naši rudari ne silaze 500 metara u jamu, rudarski posao na kopovima se radi 24 sata 365 dana u godini, a radnik oseća i kišu, i sunce i sneg, i mraz i blato"
Kad se posmatra kabinetski, održivom razvoju zaista se može svašta prigovoriti, da je naglašno besmislen kao pojam, da se kao poslednji hit novogovora prečesto koristi kao poštapalica koja ništa ne znači ili samo skriva loše namere ekoloških aktivista koji su izdali ideju i pridružili se industriji. Međutim, na terenu je malo drugačije. Zamislite običnu srpsku varoš od deset hiljada stanovnika u kojoj se ugalj iskopava više od 130 godina i gde je svojevremeno neko iz kabineta rasporedio gigantsku termoelektranu – dva bloka od po 150 MW u samom naselju i nekoliko kilometara dalje još dva od po 350 MW – ali da ona nikad nije ostvarila očekivanu proizvodnju uprkos tome što je u međuvremenu u svojoj okolini uništila vazduh, zemljište i vodu.
Sada bi neko, takođe iz kabineta, bez famoznog održivog razmišljanja mogao jednostavno pustiti da se cela stvar sama od sebe ugasi, ne obazirući se na to što je elektrana sa pripadajućim kopovima pojela i radni vek hiljada rudara i radnika elektrane, pretvarajući ne samo kopove već čitav grad u razoreno jalovište. No, na sreću, na primeru Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac nije se tako razmišljalo. Elektroprivreda Srbije se okrenula održivom oživljavanju ovog džina, obezbeđujući nove investicije u modernu tehnologiju i dovodeći ljude iz drugih svojih postrojenja. Jedan od ljudi koji su u Kostolac došli iz obrenovačkog TENT-a da prenesu dobru praksu je Dragan Jovanović, zamenik direktora Privrednog društva Kostolac. Razgovaramo s njim o rekordima koje sada, posle modernizacije proizvodnje, postižu elektrana A (od 300MW), elektrana B (od 700MW) i kopovi Drmno i Ćirkovac.
„VREME„: Elektrane i rudnici u Kostolcu su dugo radili na niskom stepenu efikasnosti. Šta je Elektroprivreda učinila da oživi ovih 1000 zaboravljenih megavata?
DRAGAN JOVANOVIĆ: Kostolac je u velikoj meri bio ruiniran. Ali, Elektroprivreda Srbije je poslednjih godina pokrenula više mehanizama da dovede postrojenja u projektne okvire. Kad je o proizvodnji uglja reč, Kostolac je u poslednjih 18 godina proizvodio pet do šest miliona tona godišnje. U proizvodnji električne energije proizvodio je 2,5 do 4 milijarde kilovat-sati, odnosno 12 do 20 miliona kubnih metara otkrivke (jalovine). Merama koje su preduzete napravljen je znatan skok, tako da je 2007. godina, sa 7,2 miliona tona uglja i 28 miliona kubnih metara otkrivke i više od pet milijardi kilovat-sati, objektivno rekordna u svakom pogledu i to u istoriji tih firmi koje se nalaze u Kostolcu. To nije kraj i to nisu maksimalni rezultati. Očekuje se da već sledeće godine kop Drmno izađe na projektovanu proizvodnju od devet miliona tona.
Kop Ćirkovac u vašem privrednom društvu biće prvi površinski kop koji se zatvara u Srbiji. Kakve mere preduzimate da prirodno okruženje vratite u prethodno stanje?
Posle kopanja uglja ne mogu se ostaviti nikakve ugljene jame i nikakva oštećena područja. Znači, mora se obaviti sanacija tog terena, obezbediti potrebna količina humusa i biološka rekultivacija, moraju se zasaditi kulture koje će oplemeniti to zemljište. Kad se stavi tačka na kop Ćirkovac, to treba da bude jedna potpuno oplemenjena, humana i ekološki prihvatljiva teritorija. To je ozbiljan projekat koji takođe zahteva znatna finansijska sredstva. Projektom izlaženja kopa Drmno na devet miliona tona planirano je da se deo opreme sa kopa Ćirkovac preseli na kop Drmno, revitalizuje se i učestvuje u novoj proizvodnji. Drugi deo mehanizacije ostaje na kopu Ćirkovac i obavlja funkciju zatvaranja tog kopa.
Hajde da još razgovaramo o ekologiji. Kostolac, kao i druge termoelektrane, spada u najveće zagađivače u Srbiji.
Činjenica je da u periodu devedesetih godina nije ulagano ni približno u zaštitu životne sredine. Tako smo imali velike probleme sa ekologijom na svim lokacijama gde se proizvodi električna energija. Usvajanjem zakona o energetici i strategije razvoja energetike do 2015. godine i implementacijom evropskog zakonodavstva, preuzeli smo obaveze u tom smislu. Kostolac je deo tih obaveza sproveo u poslednjih sedam, osam godina. Na elektrani A, gde se nalaze stari blokovi, na oba bloka su ugrađeni potpuno novi elektrofilteri. To su filteri savremene tehnologije proizvedeni prema evropskoj standardizaciji da se ne sme emitovati više od 50 miligrama pepela po metru kubnom. I to tako i funkcioniše. Na blokovima B koji su većih snaga urađena je jedna rekonstrukcija elektrofiltera, međutim, ona nije rađena da daje ovakve rezultate. Podizanje potpuno novih filtera čeka nas tek 2010–2011. godine. Uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj izvodi se i potpuna rekonstrukcija sistema za odlaganje pepela i šljake iz termoelektrane B. To je nova tehnologija na principu ugušćene smeše i prvi put će se za odlaganje pepela i šljake u Srbiji koristiti jalovišta rudnika. To će obezbediti da se više ne zagađuju niti vazduh niti podzemne vode, jer će se na ta odlagališta stavljati nepropusni slojevi gline i specijalne folije koji neće dozvoliti da se voda proceđuje u podzemlje. Takođe, termoelektrana B je prva u elektroprivredi u koju će se ugraditi sistem za odsumoporavanje dimnih gasova. To je investicija vredna oko 150 miliona evra i već se radi tehnička dokumentacija. Ona bi trebalo da se izgradi do 2011–2012. godine.
Ljudi iz EPS–a se često žale na nisku cenu struje u odnosu na region, uprkos tome što naši kapaciteti po snazi znatno prevazilaze okruženje. Zar ne bi trebalo da investicije i modernizacija smanje cenu kilovata, a ne obrnuto?
U principu, vi ste u pravu, sa podizanjem efikasnosti proizvodnje trebalo bi da se ostvaruje i jeftinija proizvodnja. Ako je Kostolac sa svim fiksnim troškovima nekad pravio tri milijarde kilovat-sati, a sad pravi pet milijardi, onda je bar za te fiksne troškove to ekonomski opravdano. Ali, ovog trenutka mi ulažemo da bismo došli do toga, a to diže cenu struje. Ako hoćete da vam auto troši manje, da vam se manje kvari i manje vas košta, morate da uložite u njega. Ako hoćete u ovoj godini da ulažete, on će vas ove godine koštati više da biste sledeće godine uživali u plodovima toga što ste uradili. Kad je reč o Kostolcu, mi bismo 2012. godine trebalo da izađemo iz revitalizacionog ciklusa. Za revitalizaciju dva bloka u Drmnu potrebno nam je negde oko 160 miliona evra da uložimo u naredne tri godine. Kad se to završi, od Kostolca se sa punim pravom može očekivati pouzdana i jeftinija proizvodnja.
Kako stimulišete radnike da ostvare te rekorde u proizvodnji?
Mada naši rudari ne silaze 500 metara u jamu, rudarski posao na kopovima je definitivno težak. On se radi 24 sata 365 dana u godini, a radnik oseća i kišu, i sunce, i sneg, i mraz i blato. Letos smo imali nekoliko dana objektivno elementarne nepogode. Možete zamisliti kako na temperaturi od 40 stepeni izgleda na uglju, na polju gde imate par kvadratnih kilometara crne površine uglja i treba da radite na tim postrojenjima. To je nepodnošljivo. Teški su uslovi, imamo značajnih problema i sa ljudima, velika je stopa invalidnosti, ljudi obolevaju i sad se iznova rade projekti zaštitnih mera. Nažalost, plate su diktirane državnim regulativama i mali je procenat mogućnosti da koristimo neke stimulativne mere.
Spominjete ulaganje u budućnost. Koliko ste mladih elektroinženjera zaposlili otkako ste došli u Kostolac?
To je loše pitanje (smeh). Lično nisam nijednog, ali tu je bolje pitati kakva je kadrovska situacija u elektroprivredi. Po mom mišljenju, najveći problem elektroprivrede je nedostatak kadrova. Izgradnja jednog inženjera traje deset godina i ozbiljno mislim da sledeća godina treba da bude posvećena tome. Nije lako dovesti kadrove, nije EPS više toliko atraktivan za mladog inženjera. Više nemate ni one mogućnosti da date nekom nešto dodatno, pre se bar neko nadao dobiće stan, ali toga nema ni kao mogućnosti. Sistem motivacije je isključivo plata. Dugi niz godina kadrovi odlaze, bez mogućnosti kvalitetne zamene. Nama i danas odlaze inženjeri i, što je najgore, odlaze inženjeri sa desetak do petnaest godina radnog staža, potpuno opremljeni za posao. Dobijaju kvalitetnije ponude od stranih firmi.
Na koliko godina eksploatacije Srbija može da računa u Kostolcu?
U Kostolcu na kopu Drmno, koji je sad u fazi eksploatacije, eksploatacionih rezervi ima oko 600 miliona tona. To znači da će, sa strategijom razvoja i uvećanjem kapaciteta, to potrajati bar još 60 godina. Životni vek kopa Drmna predviđen je do 2060 godine, a tu bi se projektovao i životni vek termopostrojenja. Zapadno od Morave postoji novo nalazište u kome je geološkim ispitivanjem utvrđeno da ima još otprilike toliko, oko pola milijarde tona uglja za koje postoji ekonomsko opravdanje da se kopa.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
