U STROJU SA ISTOMIŠLJENICIMA: Hapšenje Gorana Davidovića o Novom Sadu 2007.
U Novom Sadu je u junu 2008. godine osnovano udruženje građana Novi srpski program, u kome je Goran Davidović generalni sekretar i u kome su i mnogi drugi aktivisti Nacionalnog stroja. A i Davidović će za koji mesec na slobodu iz somborskog KPZ-a. Od godinu dana, na koliko je osuđen, skoro polovinu je proveo po zatvorima u Italiji i Nemačkoj, što mu se računa u ovdašnju kaznu
Svi srpski mediji objavili su kao prvorazrednu vest da je 29. aprila Goran Davidović izručen Srbiji. Davidović je uhapšen na osnovu poternice srpskog Interpola 3. februara u Traunštajnu u Nemačkoj. Pre toga, Davidović je u aprilu 2009. godine bio uhapšen i u Italiji, takođe na osnovu zahteva za izručenje koje je uputila Srbija, ali je pušten da se brani sa slobode do konačne odluke italijanskih vlasti o izručenju, posle čega je pobegao u Nemačku. Davidović je pravo sa aerodroma u Beogradu sproveden u Kazneno-popravni zavod u Somboru radi izdržavanja kazne zatvora od godinu dana, na koju je osuđen zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
IZLAZAK IZ ANONIMNOSTI: Do 7. novembra 2005. godine šira javnost o Davidoviću nije znala ništa. Tog dana je Davidović iz senke anonimnosti izašao tako što je sa grupom istomišljenika upao na tribinu „Fašistička pretnja“, koja se održavala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu povodom Međunarodnog dana akcije protiv fašizma. Davidović i kompanjoni su prisutne vređali nazivajući ih džukelama, komunističkim retardima i ustaškim svinjama, Davidović je ošamario Zorana Petakova, jednog od organizatora tribine, na izlasku iz sale je jedan od Davidovićevih saboraca podigao ruku pozdravljajući nacističkim pozdravom.
I u Srbiji navikloj prethodnih decenija na svakakve događaje, ovako nešto je žestoko odjeknulo. Protiv Davidovića i Miodraga Stefanovića, koji je digao ruku u nacistički pozdrav, podignute su optužnice zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, na optužnici se našlo još 11 učesnika incidenta.
Javnost su preplavile vesti da su oni koji su upali na tribinu članovi organizacije Nacionalni stroj, a da je Davidović neformalni vođa te organizacije. U medijima se navodilo da mu je nadimak „firer“, što je Davidović demantovao, tvrdeći da glasine o takvom nadimku podmeću „izdajnički mediji“, pod uticajem stranih službi. Svi su se bacili na iskopavanje detalja iz njegove biografije, ali nisu bogzna šta našli, jer ničega nije ni bilo, osim podatka da Davidović ima 30 godina i da je po zanimanju student istorije. Što se tiče Nacionalnog stroja, ovu organizaciju je MUP 2005. definisao kao „neformalnu društvenu grupu s neonacističkim obeležjima“ (vidi okvir).
Davidović je negirao da u njegovim uverenjima ima bilo čega nacističkog, tvrdeći da je samo patriota i borac za očuvanje tradicije srpskog naroda, ali neformalni lider neformalne grupe stalno je sebi uskakao u usta. Na blogu koji je pisao uz tekstove su postavljeni linkovi za Stormfront i druge domaće sajtove nacističkog ili šovinističkog sadržaja, za slične sajtove iz Rumunije, Grčke, Poljske, Češke i Rusije, kao i link ka zvaničnoj veb prezentaciji Dejvida Djuka, osnivača Stormfronta i jednog od najzagriženijih negatora holokausta u SAD. Osim toga, svačega je bilo kod Nacionalnog fronta, organizacije u čije ime je Davidović nastupao.
NAČELA I IDEJE ZA AKTIVISTE: Osim što vrve opštim mestima kojih se drže borci za naciju i veru (povratimo našu zemlju našem narodu; zahtevamo ujedinjenje svih srpskih zemalja; srpsko Kosovo i Metohija ostaće srpski…), u programu, statutu i proglasima Nacionalnog stroja ne nedostaje ni papazjanija puna arijevaca, cionističkih zavera, izdajnika rase, nacije, vere, karakteristična za organizacije sličnog profila. U sedmoj tački programa Nacionalnog stroja se kaže: „Puno građansko pravo, kao svest nacionalne odgovornosti, mogu imati samo lojalni državljani naše zemlje, koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani nebele rase i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava“; u devetoj tački: „Verujemo u biološku nejednakost, kako među pojedincima tako i među rasama. Fizičke, mentalne i moralne rasne karakteristike su nasledne i nepromenljive“; u tački 10: „Zalagaćemo se za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja.“ Pominje se i „preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa, pretežno dinarskog podrasnog tipa“, „arijevski duhovni koren“, „rasni identitet“. U programu nisu zaobiđeni ni mediji, kaže se da će biti ukinuti svi izdajnički ili strano plaćeni mediji koji rade protiv naših nacionalnih interesa. Po statutu, aktivista Nacionalnog stroja može biti „isključivo pripadnik bele arijevske rase.“ U biblioteci sajta se nudi antisemitska literatura, a početkom aprila ove godine otvorena je „društvena internet mreža za belce, kao alternativa myspaceu i facebooku koji su u rukama cionista.“
Tek u Proglasu za političko delovanje Nacionalnog stroja ima svega, od preporuka za političko delovanje primerenih počecima ilegalnog rada komunista („nađi dvoje do četvoro proverenih i odanih saboraca i oformite sopstvenu političku ćeliju), trgovačko-ekonomskih saveta („bojkotujte ciganske, kineske i šiptarske prodavnice i radnje, kao i sve one koji posluju sa njima), predloga za obrazovanje („naučite drugi ili treći strani jezik,“ „naučite srpske i evropske narodne priče, mitove i legende“), do saveta koji zvuče kao da su pisani za one koji će morati na strašnom mestu postojati („naučite da koristite i održavate svo oružje koje vam je na raspolaganju; upišite se na kurs borilačkih veština i budite istrajni; budite u formi i uvek spremni za ulični sukob sa neprijateljem; napadnuti ste na sred ulice – borite se do poslednje kapi krvi! Neka neprijatelj zna da sa nama ne sme imati posla; obavezno idite na služenje vojnog roka, po mogućstvu u specijalnim jedinicama“).
PONOVO NA SCENI: Posle incidenta na Filozofskom fakultetu, informativna služba Nacionalnog stroja je na svom sajtu izdala saopštenje u kome kaže da su njihovi aktivisti upali na „komunističku tribinu“ da bi „izrazili neslaganje s indoktrinacijom srpske omladine“, ali se ne priznaje da su bilo koga tukli jer je članovima Nacionalnog fronta „ispod časti da tuku takve bolesnike kao što su takozvani narkomani iz Antifašističke akcije“, a nekoliko šamara je izdeljeno „u pedagoške svrhe“.
Davidović i družina nisu ni posle toga mirovali. Dok su učesnici antifašističkog skupa „Stop fašizmu“ 7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu prolazili ulicom pored restorana u kome su „strojevci“ sedeli, Davidović i još nekoliko aktivista su ustali i napali ih prvo verbalno, a potom i fizički, bacajući nekoliko flaša i kamenica. Potom je došlo do tuče u kojoj je nekoliko lica zadobilo lakše telesne povrede. Za krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, i zbog fizičkog nasrtaja na učesnike antifašističkog marša, optuženi su Goran Davidović i još dva lica, a još pet lica tereti se za nasilničko ponašanje.
Mada je Davidović mnogo puta istupao u ime Nacionalnog stroja, izgleda da je i unutar te neformalne grupe došlo do raskola, pošto je na njihovom sajtu još 2008. demantovano da je Davidović vođa, uz objašnjenje da Nacionalni stroj po statutu nema zvaničnog vođu ni članstvo jer „verujemo u soj ne u broj“. Posle toga, na sajtu nisu propraćeni ni mnogobrojni drugi burni događaji vezani za Davidovića i njegove aktivnosti.
Kada je Vrhovni sud početkom marta 2009. potvrdio presudu Okružnog suda u Novom Sadu, kojom je Davidović zbog incidenta iz 2005. osuđen pravosnažno na godinu dana zatvora (Miodrag Stefanović je osuđen na šest meseci zatvora, a zatvorske kazne za ostalih 11 učesnike incidenta sud je preinačio u uslovne), Davidović već nije bio u Srbiji. Iz Italije je poručivao da je u egzilu, da se neće vraćati u Srbiju dok se pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ne reši pitanje „njegovog kidnapovanja, kršenja ljudskih prava, velikih svinjarija u sudskom i krivičnom postupku“, što se nije baš moglo očekivati od zakletog neprijatelja demokratije zapadnoevropskog tipa. Usledili su hapšenje u Trstu, privremeno puštanje, bekstvo u Nemačku, ponovno hapšenje, i konačno izručenje Srbiji.
Osim robijanja u somborskom zatvoru zbog prvobitne kazne, Davidovića čeka i suđenje zbog incidenta u Novom Sadu 2007. godine. Inače, 23. aprila ove godine je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu zaključilo sa pripadnikom organizacije Nacionalni stroj Dolfom Pospišem sporazum o priznanju krivice. Pospiš je priznao da je u toku održavanja antifašističkog skupa 2007. upotrebljavao nacistički pozdrav, verbalno provocirao učesnike skupa, da bi na kraju izazvao i fizički sukob. On je prihvatio odgovornost da je na taj način izazivao nacionalnu, rasnu i versku mržnju sa ostalim pripadnicima Nacionalnog stroja, kojima je tog dana bilo zabranjeno okupljanje.
Pred Ustavnim sudom Srbije se od oktobra 2008. nalazi zahtev tužilaštva za zabranu organizacije Nacionalni stroj, kao i zahtevi tužilaštva za zabranu pokreta Obraz i pokreta „1389“. Da li bi eventualne zabrane ovakvih i sličnih organizacija, grupa i pokreta imale efekta, teško je reći.
U Novom Sadu je u junu 2008. godine osnovano udruženje građana Novi srpski program, u kome je Goran Davidović generalni sekretar i u kome su i mnogi drugi aktivisti Nacionalnog stroja. A i Davidović će za koji mesec na slobodu iz somborskog KPZ-a. Od godinu dana, na koliko je osuđen, skoro polovinu je proveo po zatvorima u Italiji i Nemačkoj, što mu se računa u ovdašnju kaznu.
MUP Srbije je 2005. godine izdao informaciju u kojoj su kao neformalne društvene grupe sa neonacističkim obeležjima u Srbiji pominju Nacionalni stroj, Skinhedi, Krv i čast i Rasni nacionalisti (Rasonalisti), a organizacija Obraz svrstana je u klerofašističke organizacije. U informaciji se ne navodi brojno stanje neonacista i rasista u Srbiji, ali je opisano za šta se oni zalažu (antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima, antisemitizam), gde se okupljaju, šta rade, kako se oblače.
Obilaskom foruma i sajtova koje drže i posećuju simpatizeri čiste nacije i rase lako se vidi da ih, pored ideologije, često vezuje i nedostatak elementarne pismenosti. Na sajtu Rasonalista, uz bezbrojne nemogu, netreba, stime, statous qvo, grotskne koncepte, tvrdi se da je „samo Bela Rasa, poznata kao ‘HOMO SAPIJENS SAPI’, jedini pravi kreator svega što poznajemo kao civilizaciju, napredak, visoku tehnologiju, i standard za lepotu i svu odličnost.“
Gramatičkim greškama vrvi i knjiga Slučaj nacionalni stroj Gorana Davidovića, izdata 2006. godine (o toj knjizi je „Vreme“ pisalo u broju 850). Inače, Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je 20. avgusta 2009. presudu Goranu Davidoviću po tužbi novinara Dinka Gruhonjića. Davidović je trebalo da zbog povrede ugleda, časti i prava u toj knjizi plati Gruhonjiću 500.000 dinara i troškove sudskog postupka, a sud je ukinuo presudu i naložio novo suđenje posle Davidovićeve žalbe da deo sudske dokumentacije i tužba nisu pisani ćirilicom.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
