Studio 4 je produkcijska kuća iza koje stoji veliki broj poznatih reklama, poput onih za jelen pivo, posebno aktuelnih otkako je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu pošto je Apatinska pivara sponzor prenosa. Od 1998. godine kada je osnovan, Studio 4 ima čitav niz značajnih klijenata: Don Cafe, Centroproizvod, Panonsku banku, Farmanovu, Grand kafu…
„Nove televizije doneće velike promene“, kaže Goran Trifunović, direktor Studija 4. „Desiće se ono što i svuda u okruženju: program će postati kvalitetniji, biće više obrazovnog i kulturnog programa koga trenutno gotovo i da nema jer je u pitanju skupa produkcija koja ne donosi novac. Televizije su prema zakonu obavezne da određeno vreme posvete i tim oblastima, i one koje budu imale bolji program povući će velike klijente. Medijska podela kolača biće drugačija, ali to ne znači i kvalitetniju reklamu jer ona zavisi od kreativnosti marketinških agencija. Vrednost našeg medijskog tržišta procenjena je na 95 miliona evra i ono je veoma veliki segment ekonomskog razvoja.“
„VREME„: Kakvo je stanje na tržištu marketinških agencija i produkcijskih kuća?
GORAN TRIFUNOVIĆ: Pre preregistracije u Srbiji ih je bilo oko 1260 i u junu će biti ugašene one koje nisu uspele da se preregistruju. Problem, međutim, nije u broju agencija, već u neuređenosti tog segmenta. Najveći deo njih se zapravo zasniva na jednom čoveku, jednoj sobi i jednom telefonu. Ja to nazivam preduzimaštvom. Ozbiljna produkcijska kuća plaća poreze, plate, doprinose, autorske honorare i ne može da se bori s njima.
Mnoge velike agencije imaju svoje produkcijske kuće. Kako one funkcionišu?
Agencije se pre svega bave prodajom medijskog prostora. Tu se ostvaruje velika zarada, za razliku od produkcije gde se ona svodi na deset do petnaest odsto, a to većini agencija nije dovoljno. U svetu postoji pravilo da agencije nemaju produkcijsku kuću, ali kod nas je stvorena neka vrsta monopola nekoliko agencija i nad medijiskim prostorom i nad produkcijom. Reč je o ogromnim kućama sa po sedam-osam velikih klijenata kojima se bavi jedan kreativni tim jer je postojanje više takvih timova u jednoj agenciji i apsurdno i preskupo. Ova situacija, međutim, otvara prostor za timove koji će biti formirani samo za jedan projekat određenog klijenta i upravo tu mi vidimo svoju šansu. Studio 4 se razvija kao creative shop koji svojim klijentima može da pruži kompletne usluge najboljih stručnjaka iz svih traženih oblasti za konkretan projekat. Za razliku od nas, u velikim agencijama jedan kreativni direktor bavi se i pivom i čokoladom i bankama, a ne može se biti kreativan u svakom segmentu.
Kako će izgledati srpske reklame u budućnosti?
Nekada smo imali borbu na tržištu kafe, a na tržištu piva ona se polako stišava. Trenutno je najžešća borba među bankama. Apsurd najvećeg broja njihovih reklama je nerazumevanje potrošača, tako da je ono što vidite u reklami samo informacija koja vas dovodi do banke gde vas čeka mnogo skuplji kredit. Ljudi koji osmišljavaju reklamne kampanje neretko olako prelaze preko mišljenja krajnjih potrošača i trude se da zadovolje neke forme i marketinške filozofije koje su strani klijenti doneli spolja. Na primer, imamo mnogo reklama za deterdžent koje su pravljene u inostranstvu. Ne znam nijednu našu domaćicu koja će na osnovu njih zaista kupiti prašak, jer su te reklame pravljene za neka druga podneblja.
Kampanja zahteva procenu tržišta i unapređenje prodaje. Pravljenjem reklame se ne završava posao: morate da živite sa klijentom i stojite iza svog rada. Studio 4 ima klijenta koji je pre osam godina bio petnaesti u branši, a sada je apsolutni lider. Mi smo sa menadžmentom te firme razgovarali i o kvalitetu proizvoda i ambalaže, o nastupu… Televizija nije jedini medij, a prema istraživanjima, samo sedam odsto ljudi odgleda ceo reklamni blok. Posebnu pažnju treba posvetiti samom prodajnom mestu; trenutno je ka njemu usmeren najveći deo marketinške aktivnosti na razvijenim tržištima.
Da li je u Srbiji počela borba za prodajno mesto?
Jedan klijent je tražio da se na prodajnom mestu razlikuje od drugih. Shvatili smo da će klijentov frižider pored još deset drugih, bez obzira na dizajn, i dalje biti samo jedan od reklamnih frižidera u prodavnici. Onda smo napravili uređaj koji pozdravlja kupce prilikom otvaranja frižidera i zahvaljuje mu na kupovini prilikom zatvaranja. Bilo je raznih situacija: čovek iz Leskovca, na primer, doveo je čitavu porodicu u prodavnicu jer mu nisu verovali da ga frižider pozdravlja. To je bilo nešto potpuno drugačije i pokrenulo je informaciju koja je kružila među potrošačima. Prodaja je znatno porasla.
Kakav je kvalitet reklama u Srbiji u odnosu na ostatak Evrope?
Tehnološki smo potpuno opremljeni kao i produkcijske kuće u Evropskoj uniji. Imamo reditelje, scenografe i čitavu plejadu ljudi sposobnu da parira bilo kojoj evropskoj produkciji. Uz to, ista tehnologija kod nas je jeftinija i imamo jeftinu radnu snagu, pa smo postali izuzetno konkurentni na stranim tržištima, posebno italijanskom, grčkom i češkom. Taj segment našeg tržišta trenutno vredi oko tri miliona evra, ali bi brzo mogao da naraste do 20 miliona. Međutim, ako ne sredimo situaciju na tržištu, strani klijenti će doći jednom i otići. Problem nije u konkurenciji, već u nelojalnoj konkurenciji zbog čega su oštećeni i država i autori i produkcijske kuće koje rade legalno. Ta nelojalna konkurencija ubija investicije u ozbiljnu produkciju jer kad se podmire svi troškovi, malo ostaje za život firme. Mi smo, na primer, 1994. godine doneli u Srbiju prvu digitalnu kameru i još mnogo tehnike koja pre toga nije postojala u jugoistočnoj Evropi. Pored toga, Studio 4 je uveo i potpisivanje na spot. Time smo pokazali da stojimo iza onoga što radimo i ozvaničili naše autorstvo.
