“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
U sredu 23. novembra, tabloid “Informer” objavio je da će već sutradan početi da objavljuje, u nastavcima, knjigu Zvezdana Jovanovića Vučje staze. Podsećamo, Zvezdan Jovanović je bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije, čovek koji je lično povukao obarač i snajperskim metkom izvršio atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Za to je osuđen na kaznu od 40 godina zatvora koju služi u Zabeli, u potpuno izolovanim uslovima. Pa ipak, ispalo je da je Jovanović u zabelskoj samici nekako imao pristup nekakvim tobožnjim dokumentima koji dokazuju vezu između DOS-ove vlasti i zemunskog klana, koji je imao ključnu ulogu u organizaciji atentata na Zorana Đinđića. Evo šta je stajalo u “Informerovoj” najavi knjige: “Osećaj duga prema mojoj porodici, prema mrtvim i živim saborcima obavezao me je da se maksimalno posvetim istini. Vodio sam se potrebom da ostavim pisani trag, pre svega prema njihovim potomcima koji godinama preživljavaju pogrom i torturu od strane DOS-okrata i njihovih kasnijih reciklata i stranih mentora”.
Tu se Jovanović ne zaustavlja, već prelazi na konkretno targetiranje ljudi i medija: “Plasirajući godinama razne ogavne serijale, tipa ‘Insajder’, ‘Dosije’, ‘Jedinica’ i slično iz Soroš–Matić produkcije, pokušavaju da operu spregu DOS-ovih ‘korisnih idiota’ sa vođama surčinsko-zemunskog kriminalnog klana. Međutim, sve te njihove laži sam razotkrio i potkrepio dokazima koji su godinama držani po fiokama i arhivima državnih instutucija…”
Podsećamo, “Insajder” i “Dosije” su serijali nastali u produkciji B92, dok je “Jedinica” dokumentarni serijal nastao u koprodukciji “Vreme filma” i B92, čiji je autor glavni urednik “Vremena” Flip Švarm.
Međutim, nakon ove najave dogodila se vrlo čudna stvar: “Informer” je najavu knjige uklonio sa svog sajta, a nikakvo objavljivanje u nastavcima nije se dogodilo do današnjeg dana iako je bilo najavljeno za 24. novembar. Jedini čovek kog Zvezdan Jovanović pominje imenom, iako je najavio raskrinkavanje političkih veza sa zemunskim klanom, jeste Veran Matić, danas direktor Fonda B92, a nekada direktor i glavni urednik medijske kuće B92. U razgovoru sa Veranom Matićem pokušavamo da razumemo šta se tačno dogodilo pa je “Informer” odustao, kao i šta stoji iza pokušaja objavljivanja ove knjige.
“VREME”: Na “Informerovom” sajtu više nema najave da će knjiga Zvezdana Jovanovića izlaziti u nastavcima, niti je ta najava realizovana. Imate li neku pretpostavku zašto su od toga odustali?
VERAN MATIĆ: Najavu za feljtonizovanje knjige video sam u štampanom izdanju “Informera” koja je objavljena na pola sedme strane. Koliko sam pratio naredne štampane brojeve, nije objavljena informacija da je redakcija odustala od namere da javnosti učini dostupnim sadržaj ove knjige. Zanimljivo je da je i pomenuta najava prošla “ispod radara” javnosti do reakcije Brankice Stanković na Tviteru, mog teksta i članka Filipa Švarma. Neformalno sam dobio više reakcija od pojedinaca i predstavnika različitih institucija. Pretpostavljam da su se raspitivali kod nadležnih zbog čega se populariše knijga osuđenog ubice premijera… Moguće je da je sve to uticalo na odlaganje ovog “projekta”.
Izlazak knjige najavio je i pre dve godine Gradimir Nalić, pa nije izašla. Šta mislite, da li taj rukopis uopšte postoji i, ako postoji, čemu treba da posluži, u smislu propagandno–političkih manipulacija?
Mislim da neki rukopis postoji, ko god da ga je pisao. A ovakve najave služe za testiranje javnosti da li je pravi trenutak da se pusti ovakav materijal. Sigruan sam da ima više ciljeva – najočigledniji je pokušaj revizije istorije vezane za atentat na premijera Zorana Đinđića, rehabilitaciju organizatora, egzekutora, ali i za povampirenje i osnaživanje politika koje su predstavljale političku pozadinu ovog ubistva koje je imalo pogubne efekte po razvoj demokratije u Srbiji i evropskog puta zemlje. Siguran sam da su tu umešani i različiti dnevnopolitički ciljevi. A kada je reč o “Informeru” – tu očito postoji vidljiv kontinuitet pošto je na njihovom sajtu moguće pronaći i snimak pod naslovom “Ovako je Zvezdan Jovanović vežbao atentat na Zorana Đinđića!”
U svom tekstu na Javnom servisu kao jedan od motiva za objavljivanje ove knjige navodite i konačnu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i druge brutalne napade na novinare. Kako je to povezano?
U našoj zemlji snažan uticaj na donošenje odluka na svim nivoima imaju ambijent i atmosfera koja se tim povodom smišljeno stvara. Najčešće i najvidljivije počinje u tabloidnim medijima koje karakterišu snažno ispoljene političke agende.
U narednih mesec dana očekujemo pravosnažnu presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Od kada je Slavko ubijen, izložen je satanizaciji putem lažnih vesti da je tražio bombardovanje Srbije i vešanje Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Konstatno se pronalaze motivi koji opravdavaju ovu likvidaciju kako bi se uticalo i na sudski ishod, ali i kako bi se potpuno relativizovao ovaj zločin i zaštitili izvršioci i institucija kojoj su pripadali. Toj instituciji je pripadala i jedinica JSO, čiji komandant je svedočio da je prvo od njih traženo da izvrše ubistvo Ćuruvije.
Do kraja godine očekujemo da se završi prvostepeno suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića. I u ovom slučaju imamo snažno delovanje advokatskog lobija kako bi se oslobodili organizatori i počinioci. Istovremeno, broj napada na novinare i veoma ozbiljnih pretnji raste.
Iako se u najavi feljtona pominju predstavnici DOS-a, jedino što je konkretno pomenuto kao cilj su programi i dokumentarci koji su vrlo profesionalno razotkrili prirodu JSO, organizaciju ubistva premijera, te se na taj način i kroz samu najavu oni identifikuju kao primarna meta.
Kada imate izgrađen ambijent u kojem je moguće iznova diskreditovati sudski utvrđene činjenice, stvaraju se uslovi za amnestiranja zločinaca. Tolerancijom i nečinjenjem trajno ugrožavate bezbednost svih nas – u ovom slučaju novinara i predstavnika medija za koje se vezuju lažne optužbe.
Očito je da pravosnažna sudski utvrđena istina nije uticala na katarzični preokret u našem društvu tako da svaki čas iznova imamo nove egzekucije pokojnog premijera Đinđića u kojima su na liniji vatre i oni koji su učestvovali u raskrinkavanju činjenica vezanih za njegovo tragično ubistvo.
Najava knjige kaže da su sve tvrdnje Zvezdana Jovanovića potkrepljene dokumentima i dokazima. Kako neko iz samice u Zabeli može da skuplja građu za knjigu?
Bilo bi veoma važno da Ministarstvo pravde utvrdi šta je istina u ovom slučaju, da li postoji rukopis, da li je taj rukopis nastao u Zabeli i da utvrdi odgovornost za sve aktere koji su, ako je to tačno, tako nešto dozvolili. Knjiga se ne najavljuje kao fikcija ili biografska priča, sećanje, već kao istraživački posao autora. Ako rukopis postoji, onda ga je radio neki tim van zatvora. I tu se vraćam na početnu tezu da iste snage koje su stvarale ambijent za ubistvo premijera imaju snažno političko utemeljenje koje im očito daje snagu u nastojanjima da ostvare svoje političke ciljeve.
Ova najava knjige Zvezdana Jovanovića dolazi samo četiri meseca pre 20. godišnjice od ubistva Zorana Đinđića. Da li je ovo nečiji pokušaj da se oskrnavi njegovo ime i nasleđe?
Demonizacija Zorana Đinđića traje neprekidno. Periodično se javljaju i radovi koji profesionalno predstavljaju istorijski period u kojem je Đinđić funkcionisao kao lider opozicije a potom i predsednik Vlade. Ali još uvek nije u institucionalnom smislu osnažena neporecivost vezana za dokaze na osnovu kojih su osuđeni Jovanović, Legija i ostali. Samim tim, nove generacije su podložne ovim revizionističkim akcijama, romantizovanju tog vremena, likova i situacija u kojima su se nalazili.
Skrnavljenjem Đinđića, meta postaju i vrednosti koje je zastupao i zbog kojih je ubijen. U vremenu u kojem smo kao društvo na klackalici između Zapada i Istoka, ovakvi napadi imaju i jasan pravac za opredeljivanje. Uređivačka politika tabloida koji objavljuje najavu feljtonizacije ove knjigu ne skriva simpatije ka politici podrške “Istočnom putu” Srbije koji nedvosmisleno zagovara.
Rekli ste da za zabranu knjige nema osnova, pretpostavljam, vođeni time da Milorad Ulemek Legija iz zatvora objavljuje sabrana dela. Ali, zanima me šta mislite o toj razlici što Legija piše o svojim “ratnim herojstvima”, o Legiji stranaca, ne pominjući atentat na Zorana Đinđića, a Zvezdan Jovanović ipak piše o delu za koje je osuđen na 40 godina zatvora?
Knjigu još nismo videli. Moguće je da postoje i osnove za sprečavanje distribucije. Znaćemo tek kada budemo videli sadržaj. Ovde je reč o najavi koja je svojom sadržinom izazvala uznemirenje javnosti. Načinjena je šteta jer je odapeta strela prema imenovanim ciljevima.
10-06…
Zbog izveštavanja o upravo ovim ljudima, zbog istraživačkih serijala na B92, vi i Brankica Stanković godinama ste živeli pod policijskom zaštitom. Kako ste se osećali kad ste videli najavu ove knjige?
Brankica i ja kao da smo “institucionalizovani” kao svojevrsne mete. Veoma često se obnavljaju pretnje zbog kojih se bar jednom godišnje rade policijske procene naše bezbednosti ili bolje rečeno “nebezbednosti”.
Postoje različite grupe i agende. Upravo sam ove nedelje pisao o činjenici da policija ne može da identifikuje navijače koji su na nekoliko utakmica Partizana pevali preteću i uvredljivu pesmu posvećenu Brankici Stanković. Nezamislivo je da u beogradskoj Areni, koja je sva pod kamerama i u kojoj se zna lokacija tih “pevača”, policija ne može da ih idenifikuje. To su i oni koji su nedavno razvili transparent kojim se osporava sudski proces za seriju ubistava za koje su optuženi Belivuk i grupa, kojim se ujedno traži sloboda za optužene, tačnije, njihove prethodnike i predvodnike sa tih istih tribina.
U istom kontekstu sagledavam uvredljivo skandiranje predsedniku Vučiću. Mislim da je krajnje neodgovorno to što nema odlučnih akcija policije i tužilaštva u ovakvim situacijama.
I ja sam vrlo često napadan upravo u kontekstima istrage za ubistvo Slavka Ćuruvije, ubistva kolege Milana Pantića, zaštite novinara i redakcija (slučaj OK radija iz Vranja)… Vrlo dobro znam i osećam koliko su pretnje i napadi na novinare opasni i koliko je važno učiniti ih nedopustivim i na svaki način reagovati na njih, istovremeno čuvajući novinare i redakcije.
I da zaokružimo, pošto je najava izašla u “Informeru”: šta mislite, zašto baš “Informer”, a ne neki drugi tabloid najavljuje knjigu? Šta njih izdvaja od drugih tabloida koji učestvuju u hajkama na novinare?
“Informer” je svetski fenomen, tabloid koji dobija državnu pomoć a samo u 2021. godini je, prema istraživanju portala Raskrinkavanje, imao čak 275 lažnih vesti i to samo na naslovnim stranama. Nažalost, i ostali tabloidi dobijaju sredstva za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja čime bi trebalo da se unapredi informisanje javnosti putem kvalitetnih sadržaja, da se podstaknu raznovrsnost i edukacija, omogući prostor marginalnim grupama, da se čuva i promoviše javni interes…
“Informer” se samoinicijativno ili po nečijem nalogu nametnuo kao šampion u obračunu sa novinarima i medijima koji nisu pod kontrolom države. Huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker. To je prostor ne samo za oglašavanje već i za veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Zbog toga me nije iznenadila najava feljtonizovanja knjige pravnosnažno osuđenog ubice demokratskog premijera.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!