"Život moj i moje porodice zavisi lično od gospodina premijera", ponavljala je svim medijima gospođa iz Bora 8. jula na trotoaru ispred Nemanjine 11. "Jedino on može nas, mene i moju porodicu, da izvuče iz pakla. Ja sam svedok državnog kriminala i korupcije"
Pre sunca je tog jutra, 8. jula, na trotoar ispred zgrade Vlade Republike Srbije stiglo pedesetak bolesnih, siromašnih, uglavnom starih, unesrećenih i ostalih beznadežnih jadnika. Došli su u glavni grad svoje zemlje, u poznatu Nemanjinu ulicu kojom prolaze tramvaji, gde su ambasade i državne institucije, kuda se šeta kada su protesti; došli su u Beograd zbog nove, neočekivane mogućnosti da im se problemi ipak reše. Tu, kako su sami pričali – poslednju nadu, ponudio im je lično Aleksandar Vučić, bivši i budući predsednik Vlade Srbije, najmoćniji čovek u Srbiji. Čitav dan, od pola šest ujutro do šest uveče, on je slušao svoje građane. Sedeo je u beloj košulji zasukanih rukava, u svom kabinetu i s razumevanjem slušao građane beležeći nešto na papir. Isto su radili i Vladimir Rebić, vršilac dužnosti direktora policije, Saša Mitrović, pomoćnica šefa kabineta gradonačelnika Beograda zadužena za pravna pitanja i Ivica Kojić, šef kabineta premijera.
Građani su mirno čekali na trotoaru svoj red za poslednju nadu, pomerajući se oko ulaza kako se pomerao i hlad oko zgrade.
…pisanje molbi…
LISTA OD STO IZABRANIH: Mandatar Vučić je ovakvu praksu „približavanja običnim ljudima“ najavio krajem maja na jednoj od njegovih konferencija za javnost. Tad je još najavio i da će Vlada, sa njim i „ključnim ministrima“ odlaziti iz Beograda i zasedati u nekom od drugih gradove u Srbiji, a Niš će biti prvi.
„Jedanput nedeljno, od pet ujutro do osam ujutro, primaću sve građane koji žele prijem u Vladi. Lično ću da ih primam da bih posle, od osam sati, mogao da se posvetim svim drugim dnevnim obavezama. Želim da ti obični ljude vide da se svakodnevno borimo za njihove interese. I, recimo, kada u Nišu budemo obišli sve, takođe ću biti spreman da 16 sati primam građane od šest ujutro do 22 sata uz jednu pauzu. Da primim sve ljude i da vidim kakve ih muke muče, šta možemo da pomognemo. Obično nećemo moći da, ali možda ćemo negde nešto i moći“, govorio je tad mandatar.
Prošlo je više od mesec kada je, tokom obilaska Obrenovca, mandatar Vučić rekao da se za najavljeni prijem prijavilo više od 5000 ljudi. „Ne znam šta da radim. Produžiću vreme za razgovor sa njima na 12 sati. Koliko će da ih prođe, ne znam, ali pokušaću da ih bude što je moguće više“, rekao je on 6. jula, dva dana pre prvog prijema.
…i prezuvanje pre izlaska pred Vučića
Oko pola šest ujutro, na vratima Vlade, ispred pedesetak građana, pojavio se momak u odelu i naočarima sa debelim staklima. Objasnio je ljudima da će unutra moći samo oni koji su na spisku od sto imena. Ostali će možda doći na red, ali tek posle 15 časova i to ako do tada prođu ovi sa spiska i onda je počeo da proziva. Džaba su okupljeni objašnjavali da nisu znali za to i da premijer nije pominjao nikakav spisak. Bunili su se što je momak sa naočarima i po tri puta prozivao ista imena. „Nije tu!“, „Umro je!“, „Uspavao se!“ dobacivali su iz grupe…
Kao rešenje za ove van spiska, momak sa naočarima je podelio papire naslovljene sa „Prijava za razgovor sa predsednikom Vlade“. Tu su građani upisivali lične podatke, objašnjavali temu razgovora, navodili „poželjne sagovornike pored predsednika Vlade“ i potpisivali „saglasnost za obradu podataka“.
Neki od građana su poneli hoklice i hranu, neki su došli sa decom, neki su spavali naslonjeni uz zid, jedna žena se rasplakala kad su joj rekli da nije na spisku.
„Najveći propust je što javnost nije obaveštena da će biti spisak od sto imena. To je ogroman propust sredstava informisanja i to da napišeš!“, rezignirano, ali tiho pričao je jedan čovek. „Ovo sad je zloupotreba naroda. Meni je ceo dan izgubljen sad. U 15 do 4 sam jutros došao i ako ne uspem da dođem na red, to će biti dupla prevara za mene. I kakvo onda mišljenje da imaš o Vladi i o vladaru?“, govorio je on. Još je rekao i da bi sve „ovo“ trebalo da ima smisla: „Ne bi nas zvao da nema smisla i da ne može da nam pomogne. Nego, ja bih se pre zapitao šta nam govori to što ima čak 5000 nezadovoljnih građana. To je pravo pitanje.“
foto: tanja valič / tanjug
KLECANJE KOLENA: „Život moj i moje porodice zavisi lično od gospodina premijera“, ponavljala je svim medijima gospođa iz Bora. „Jedino on može nas, mene i moju porodicu, da izvuče iz pakla. Ja sam svedok državnog kriminala i korupcije… Klecala su mi kolena od treme i uzbuđenja pri susretu sa premijerom. Međutim, takva ljubaznost na samom dočeku, na ulazu, dovela je do opuštanja i do sasvim normalnog razgovora“, govorila je ona smešeći se.
„Došao sam zbog krađe brata blizanca iz porodilišta u Svilajncu 1979. godine“, rekao je jedan čovek za portal „Telegraf.rs“. „Tvrdim da je živ i zdrav, da nema grobno mesto, a posedujem dokumentaciju kojom mogu da dokažem kako institucije štite odgovorne za ta nedela“, objašnjavao je on.
Gospođa iz Bačke Palanke je rekla za „Blic“: „Došla sam da se požalim na neistine koje se iznose na račun mog supruga. Rekla sam mu: ‘Ne bih došla da vas pogledam u oči da nisam sigurna u nevinost svog supruga.’ On je rekao da će sve ispitati.“
Nakon svađe sa obezbeđenjem Vlade, gospođa obučena u roze se izvikala i na novinare: „I vas bih zabranila! Ja imam svoj poredak! Nije ovo Srbija. Srbi u Leskovcu pričaju bugarski, kakva je to Srbija?“
„Ne mogu u kuću“, rekla je za TV N1 starija žena u crnini. „Kuća mi je zaključana pa sam došla da vidim šta da radim“, ponovila je ona.
Jedan deda u džemperu je tražio da ga fotografišu ispred table na kojoj piše Vlada Srbije „da bi imao dokaz da nije bio u kurvanju“.
Devojka je rekla da je došla zbog toga što ne može da se zaposli iako je završila Fakultet političkih nauka i „ima odlične preporuke“; nekoliko građana je došlo da prijavi korupciju u svojim lokalnim samoupravama ili firmama; neki su se žalili na neuplaćeno penziono osiguranje, neisplaćene plate, prevremeno penzionisanje, na najrazličitije zdravstvene probleme, nelegalnu gradnju, neefikasnost pravosuđa, neasfaltirane ulice, nekontrolisan kvalitet meda u Aleksincu, nenaplaćenu štetu od požara, prevare oko dodele socijalnih stanova… Bilo je i onih koji nisu želeli da govore o svojim problemima ili koji su došli „samo da upoznaju Vučića“.
BITNA JE PAŽNJA: Oko 14 časova, ispred Vlade je stiglo i nekoliko radnika Industrije motora i traktora koji danima već štrajkuju zbog „propasti“ svog preduzeća. Oni nisu imali zakazan termin za prijem kao što nije imao ni monah potopljenog manastira Valjevska Gračanica koji već četiri meseca sedi ispred ulaza u Vladu.
„Takve prevare se još niko nije setio u istoriji čovečanstva. Primiće samo one čiji problem može da reši i napraviće se blesav da je primio sve. Strašna reklama za njega, a vidi mene. Četiri meseca sam ovde, nijedna kamera me nije snimila“, priča on ravnodušno. „A, zašto… Pa zato što je ovo masonska država. Nema vlasti, nema opozicije, svi imaju samo jedan centar u Vašingtonu, Briselu, gde li je. U Valjevu dok sam protestvovao pomagali su Dveri, Obraz, Naši, vaši, kako se već kaže… Kad sam došao ovde i počeo da protestujem – nikog više nema.“
Na kraju dana, mandatar Vučić je novinarima rekao da je obavio 86 razgovora sa građanima, a da je 35 problema već rešeno. Radio-televizija Srbije, javni servis građana, izvestila je da je mandatar imao i jednu petnaestominutnu pauzu, negde oko 13 časova. „Na kraju krajeva, ljudi su dobili pažnju i to je naš posao“, rekao je Vučić medijima naposletku i najavio da će ovakve prijeme organizovati i u budućnosti.
Čemu služe institucije
„Institucija prijema građana postojala je još u vreme SFRJ, kada je taj posao bio u nadležnosti Predsedništva Srbije“, piše „Politika“ od 8 jula. List podseća da je nakon „jogurt-revolucije“ u kojoj su „autonomaši“ srušeni sa vlasti u Vojvodini, Mihalj Kertes bio zadužen za žalbe građana. Mediji su ga tad nazivali „ministrom za narod“. Inače, Kertes se tokom sankcija „proslavio“ „državnim švercom“ cigara, nafte i svega ostalog. „Pri Skupštini Srbije kasnije je osnovana posebna Komisija za predstavke i žalbe. Na njenom čelu od 1992. do 2000. bio je Velimir Bata Živojinović kao poslanik SPS-a, a procena je da je u toj ulozi primio više od 100.000 građana. Kasnije je to telo preimenovano u Odbor za predstavke i žalbe“, piše „Politika“.
Građane su primali i Dragoslav Avramović, guverner Narodne banke koji je zaustavio inflaciju 1994. godine, gradonačelnici Velimir Velja Ilić u Čačku, Dragan Marković Palma u Jagodini, Siniša Mali u Beogradu. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je osnovao Narodnu kancelariju, a od 2005. godine, u Srbiji postoji i institucija Zaštitnika građana, tj. ombudsman, koju danas predstavlja Saša Janković. U danu kada je mandatar Vučić primao građane u svoj kabinet, novinar „Danasa“ Aleksandar Roknić je napisao na Tviteru: „Sad će da ukinu Zaštitnika građana.“ Janković je odgovorio: „Zakazao sam sednicu Vlade za sutra.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!