Objavljivanje intimnih fotografija i video-snimaka bez odobrenja žrtve postoji koliko i društvene mreže. Međutim, Krivični zakonik u Srbiji osvetničku pornografiju još uvek ne prepoznaje kao krivično delo. Zbog toga brojne prijave za ovaj vid digitalnog nasilja završe netaknute u fiokama ili odbačene jer nadležni organi smatraju da ne postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo
Pre nekoliko dana članice udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana “Osnažene” objavile su rezultat tromesečnog istraživanja o osvetničkoj pornografiji koja se deli u grupama na društvenoj mreži Telegram. Naime, Staša Ivković iz udruženja “Osnažene” infiltrirala se u jednu ovakvu grupu, u kojoj se deli osvetnička i dečija pornografija, kao i incest.
U tim grupama se, kako kaže, dnevno pošalje više od 10 hiljada poruka, a jedna od najvećih grupa broji skoro 70 hiljada članova koji traže fotografije i snimke i često za njih plaćaju. Dešava se da se tu nađu i privatni snimci ili fotografije koji su poslati u poverenju, a žrtve to nikada ne saznaju.
Iz udruženja navode da administratori ovih Telegram grupa dobijaju fotografije i snimke uz novčanu naknadu ili bez nje, a zatim ih prodaju za najmanje 50 evra.
“Nakon što zarade dovoljno na tim žrtvama, oni podele i javno taj materijal, jer više ne mogu da zarađuju na njima pošto su se fotografije/snimci već dovoljno raširili”, piše u istraživanju.
Međutim, nakon objavljivanja istraživanja udruženja “Osnažene”, članovi ovih grupa su tvrdili da je reč o sumi manjoj od 50 evra, čime su direktno priznali prodaju ovih sadržaja. Problem nastaje i kada je potrebno pronaći identitet onoga ko deli ovakve materijale, jer Telegram omogućava svojim korisnicima potpunu zaštitu i anonimnost. Korisnici ove mreže ne moraju da ostavljaju gotovo nikakve lične podatke, čak ni broj telefona.
Uprkos tome, članice udruženja su uspele da pronađu autentične dokaze, koje su prosledile Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
ŽRTVE ĆUTE, INSTITUCIJE ŽMURE
U razgovoru za “Vreme”, Staša Ivković kaže da ovakvi slučajevi vrlo često završe bez epiloga. Pored mršave zakonske regulative, tome doprinosi i nepoverenje žrtava u rad institucija.
“Često su žene i demotivisane da prijave, jer od drugih čuju priče u kojima je neko prijavio da je njegov sadržaj podeljen bez dozvole, ali da slučaj i dalje nije rešen. Takva iskustva su, nažalost, česta”, kaže Staša Ivković.
Dodaje da je udruženje “Osnažene” takođe objavilo i rezultat ankete koja pokazuje da je u najvećem broju slučajeva reakcija institucija bila nedovoljna, a dešava se i da potpuno izostane.
“Zbog toga je ženama lakše da traže pomoć putem neformalnih kanala, pa se obraćaju nama ili sličnim udruženjima za savete i podršku”.
Staša Ivković je i sama bila žrtva osvetničke pornografije kada je njen Instagram profil pre nekoliko godina zloupotrebljen na jednoj grupi na Telegramu. Tada je odlučila da ne želi da ovaj vid nasilja prođe neprimećeno, pa je nastavila da pruža pomoć onima koji prolaze kroz isto. Ipak, nakon više od tri godine ne nazire se nikakav pravni epilog njenog slučaja.
“Jedna tužiteljka mi je rekla da ako me zanima dokle se stiglo sa mojim slučajem, na svakih šest meseci zovem i proveravam. Počinioci nikada nisu saslušani, a za sve ove godine nije organizovano nijedno ročište niti saslušanje”, objašnjava naša sagovornica.
ŠTA KAŽE ZAKON
Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali može biti podvedeno pod druga krivična dela poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kao i neovlašćenog fotografisanja. Naime, ovakvi predmeti ne gone se po službenoj dužnosti već samo po privatnoj tužbi oštećenog lica. Dakle, neophodno je da žrtva bude ta koja će podneti privatnu tužbu protiv učinioca. Ovo je posebno problematično upravo zbog straha od dalje viktimizacije. Zbog ozbiljnosti ovakvih slučajeva i straha od dalje osude okoline, potpuno je razumljivo što žrtva neće biti voljna da prijavi ovakvu povredu, pa postoji strah da je broj ovih slučajeva u praksi daleko veći.
Krivični zakonik propisuje kazne za krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta ili snimka, koje obuhvataju kažnjavanje odgovornog lica novčanom kaznom ili kaznom do dve godine zatvora.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra naglašava da je ovo udruženje pokrenulo inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika koja bi omogućila da se ovakvi predmeti gone po službenoj dužnosti. Peticiju je potpisalo više od 20.000 građana, ali ovaj predlog nije ni razmotren.
“Mi smo u decembru 2023. godine imali sastanak sa predstavnicima Radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, koji su nama tada rekli da predlog nije ni razmatran iako smo inicijativu podneli još u maju 2022. godine”, naglašava Vanja Macanović.
Ovaj predlog izmene Zakonika podrazumeva da osvetnička pornografija bude priznata kao posebno krivično delo. Nije dovoljno da ovo delo bude tretirano kao neovlašćeno objavljivanje fotografija i snimaka, jer je gotovo nemoguće utvrditi ko je objavio te sadržaje.
“Neko kome se ovo dešava u digitalnom prostoru ne može sam otkriti ko se krije iza toga. Ne možete kao privatni krivični tužilac dobiti nalog suada da se izvrši zaplena nečijeg telefona ili računara, niti da se utvrdi sa koje je IP adrese poslato. Oštećenima je neophodna pomoć policije i Tužilaštva”, objašnjava Vanja Macanović.
Ali, kada je u pitanju privatna krivična tužba, ovakve mogućnosti nisu na raspolaganju oštećenima. Zbog toga, tvrdi sagovornica, ne može da se stane na put ovakvim oblicima digitalnog nasilja sve dok to ne postane krivično delo koje bi Tužilaštvo gonilo po službenoj dužnosti.
Vanja Macanović podseća na slučaj iz 2021. godine kada je otkriven identitet administratora Telegram grupe “Nišlijke”, koja je brojala više od 24.000 članova koji su aktivno slali intimne fotografije i snimke punoletnih, ali i maloletnih devojaka. Sumnja se da su članovi ove grupe pored fotografija delili brojeve telefona, kao i adrese žrtava.
“U jednom momentu je došlo do zatišja. Tada je reagovao Telegram, koji je krenuo sa masovnim gašenjem ovakvih grupa. Administrator grupe je završio u pritvoru. Ipak, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je posle dve godine odbacilo krivičnu prijavu protiv njega i on nije gonjen za ugrožavanje sigurnosti tih devojaka”.
POZITIVNI PRIMERI IZ REGIONA
O značaju ovog problema govore pozitivni primeri iz susednih zemalja gde je ovo pitanje postalo pravno regulisano, kroz propisivanje posebnih krivičnih dela. Naime, u Crnoj Gori je od skoro uvedeno krivično delo zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio-zapisa i spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem, koje propisuje kaznu zatvora do dve godine, dok je ovakvo postupanje u Hrvatskoj pravno kvalifikovano kao krivično delo zloupotreba snimke spolno eksplicitnog sadržaja još od 2022. godine.
U svom zakonodavstvu i 11 članica Evropske unije ima ovo krivično delo, kojim se kriminalizuje distribucija, diseminacija, deljenje i objavljivanja seksualnih sadržaja bez saglasnosti lica koje se na tim snimcima ili fotografijama nalazi.
Ipak, od ovih primera Srbija je još uvek poprilično daleko. Nada postoji i nalazi se upravo u kampanji Autonomnog ženskog centra “Zakuni se u zakon”, koja je pokrenuta simbolično na Dan žena ove godine. Ova kampanja je upravo nastavak inicijative koju je Vlada Srbije prećutno odbila u decembru 2023. a da je valjano nije ni razmotrila. Od tada je svoj mandat započela nova Vlada, a o mogućim izmenama Zakonika nije bilo reči. Jedno je sigurno – gašenje grupa na društvenim mrežama i samostalni lov na počinioce ne može biti trajno rešenje. Mora se zaći dublje.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
