U Srbiji čuda retko traju duže od tri dana, a jedno takvo čudo obznanjeno je prošlog četvrtka putem dnevnog lista „Blic“. U tekstu pod nazivom „BIA prisluškivala sve poslanike“, objavljenom na naslovnoj strani, Blic je ustvrdio da je Bezbednosno-informativna agencija uoči glasanja o budžetu prisluškivala ceo sastav Narodne skupštine, odnosno svih 250 poslanika. Prema navodima „Blica“, direktor BIA Rade Bulatović je Upravi za operativno-tehničke mere (V Uprava) naredio da 27. novembra, dan pre glasanja o budžetu, sve svoje kapacitete usmeri na poslanike, sa obrazloženjem da su neki od njih možda u kontaktu sa agentima albanskog lobija. „On (Bulatović) je na sastanku izjavio kako nije u pitanju ni budžet ni vlada, već da je u pitanju budućnost Kosova i rekao da svi moraju da budu slušani zbog albanskog lobija koji radi u Skupštini Srbije, a da za tako nešto, u tom trenutku, nije postojala saglasnost nadležnog sudije“, rekao je neimenovani izvor „Blica“. Isti izvor naveo je da se „radilo o tome da su hteli da saznaju koji poslanici trguju, s kim i kakav je plan za obaranje vlade“. „Blic“ je tu informaciju pokušao da proveri u kabinetu direktora BIA, ali do zaključenja teksta nije bilo ni potvrde ni demantija tvrdnji njihovog izvora. Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero, bez čije dozvole niko u ovoj zemlji ne bi smeo da bude legalno prisluškivan, izjavila je u istom broju „Blica“ da „javnosti ne sme da bude dostupan podatak da li je BIA tražila od nekog sudije saglasnost za prisluškivanje nekog lica, jer bi to narušilo istragu“ i dodala da će javnost „saznati da li je to tačno tek ako to dođe do suda“.
Sledećeg dana, u petak 10. septembra, BIA se oglasila nepotpisanim otvorenim pismom glavnom uredniku „Blica“ Veselinu Simonoviću, u kome se u potpunosti demantuje narečeni tekst. „Koristeći pravo da javnosti saopštimo da u navedenom tekstu ne postoji nijedna istinita činjenica, želimo da Vas obavestimo da smo Okružnom tužilaštvu podneli zahtev za pokretanje krivičnog postupka zbog najgrubljeg obmanjivanja javnosti“, navodi se u pismu uz konstataciju da je „Blic“ „u potpunosti obmanuo javnost“. „Smatramo da je besmisleno da nabrajamo šta je sve netačno u ovom tekstu, iz jednostavnog razloga jer se radi o neistini od prvog do zadnjeg reda“, kaže se i dodaje da je „samo jedna činjenica dovoljna da pokaže svu netačnost objavljenog teksta i neprofesionalizam“ lista. BIA je navela da je reč o tome da direktor Agencije Rade Bulatović 27. novembra nije bio u Beogradu već na službenom putu u inostranstvu. „Gospodine uredniče, podrazumeva se da Vi Vašu novinu uređujete potpuno slobodno i da možete da objavite šta želite, ali je nedopustivo da objavljujete izmišljotine i neistine kada je reč o BIA“, rečeno je u pismu i dodato da je BIA više puta isticala spremnost da svim medijima pruži sve informacije iz domena njene nadležnosti. „Objavljivanje lažnih vesti o radu BIA i to na način kao što ste Vi uradili predstavlja ne samo grubo obmanjivanje javnosti već i kršenje osnovnih novinarskih načela. Publikovanjem neistinitih informacija o radu državnih institucija, u suštini, krše se osnovni principi demokratije i slobodnog društva“, kaže se u pismu BIA, koje je „Blic“ u celosti objavio.
Uredništvo je kratko odgovorilo da ostaje pri tvrdnjama objavljenim u tekstu, da je u međuvremenu iz nezavisnog izvora došlo do saznanja da je sve što je objavljeno u potpunosti tačno, i dodalo nove detalje: posebna pažnja prisluškivača, navodi se, bila je usmerena na dvadesetak poslanika „zanimljivih za skupštinsku matematiku“, a činjenica da je direktor Bulatović tog dana bio na službenom putu ne opovrgava, tvrdi se u „Blicu“, da prisluškivanje nije ranije naredio.
U međuvremenu, došlo je i do prvih oštrih reakcija: advokat Rajko Danilović, koji u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića i za atentat na Ibarskoj magistrali zastupa porodice žrtava, izjavio je da bi BIA trebalo da bude rasformirana i podsetio da se Agencija, ovakva kakva je sada, ne može na pravi način kontrolisati. Veoma sličan predlog izneli su i Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja, advokat Boža Prelević, te Vuk i Danica Drašković. Svi su oni ukazali na to da BIA nikada nije ni strukturno ni kadrovski pročišćena od Miloševićevih kadrova kao i na ulogu Službe u ubistvu Đinđića i Slavka Ćuruvije, atentatima na Draškovića, i nizu drugih neslavnih događaja iz novije srpske istorije. Isti ljudi su, uostalom, i ranije tražili radikalnu rekonstrukciju BIA, ali te predloge niko nije uzeo ozbiljno, pa nema razloga da se veruje da će se to desiti sada.
Kako stvari stoje, naime, biće veoma teško utvrditi da li su poslanici prisluškivani, izuzev ako neki insajder, stavljajući glavu i karijeru na kocku, ne istupi u javnost sa dokazima. Pa i ako se utvrdi, biće još teže dokazati da je prisluškivanje bilo nezakonito, ako je suditi po ledenoj reakciji Vide Petrović-Škero. Postojeći zakoni i propisi daju Službi gotovo neograničena ovlašćenja, dok su mogućnosti pravne i parlamentarne kontrole minimalne. Zato nije neobično što je i ovo čudo trajalo samo tri dana.
Ono što jeste čudno je to što je ova afera najmanje potresla one kojih bi trebalo da se najviše tiče: narodne poslanike Skupštine Srbije, iz vlasti i opozicije: njihove reakcije kretale su se od blage neverice (šef Odbora za bezbednost, radikal Miroslav Mirčić, i šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić), do rezigniranih konstatacija da su bili prisluškivani i ranije, pa su odavno naučili da paze šta pričaju u telefon (Dragan Šutanovac, član Odbora za bezbednost iz Demokratske stranke). Jedini izuzetak bili su Žarko Korać i Nataša Mićić koji su dali veoma oštre izjave, ali je većina njihovih kolega ostala sasvim ravnodušna.
E sad, moguće je da je poslanicima zaista svejedno da li ih prate i prisluškuju jer su svi pošteni i nemaju šta da kriju. Moguće je, međutim, i da su se prisetili šta je BIA kao slučajno čula tragajući za fantomskim albanskim lobistima: kakve su sumnjive poslove (nevezane za budžet) dogovarali, ko se sa kim švalerisao, a lagao da je bio na sastanku, ko je pregovarao o prelasku u protivnički tabor, i ostale stvari koje bi sutra bilo neprijatno pročitati u tabloidima. Važno je da je budžet prošao, a ćutanje je zlato: BIA je još jednom dokazala da je jača od države. Ostaje gorak utisak da se od onih koji se ustežu da brane sopstvena prava ne može očekivati da stanu u odbranu prava drugih, uključujući i prava birača. Vidimo se na izborima.
