Beogradski javni prevoz je osim, sad već veterana "japanaca" i novih "španaca", dobio i "poljake". Naime, po beogradskim ulicama već saobraća 20 zglobnih autobusa kupljenih u poljskom preduzeću Solaris. Ugovorom Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP) i Solarisa iz marta ove godine predviđeno je da se Beogradu isporuči 200 novih niskopodnih autobusa za gradsku vožnju
Na stanicu na Zelenom vencu skoro pa nečujno pristaje žuti autobus sa plavom trakom do visine točkova. Napred, ispod vozača sa spoljne strane vozila nalazi se slika zelenog jazavičara, ili neke slične duguljaste pasmine. Na suprotnoj strani su znaci obaveštenja da na prednja vrata ulaze starije osobe i osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Na sredini, gde se nalazi logo firme, sada je simbol koji izgleda kao prekrižena debela nula. Ta nula je u stvari položeno slovo „S“ i prvo je slovo preduzeća koje te autobuse pravi – Solaris, iz Poljske.
„Kakva je ono zelena kuca?“, pita mališan i vuče baku na srednja vrata 16-ice. Deca inače vole da se voze na zglobnom delu beogradskih autobusa. „Najbolje se surfuje na onom krugu“, glasio je odgovor na pitanje „Zašto baš tamo?“.
Ovaj surfer, da li zbog bake ili loših „talasa“ ove linije, ipak nije stao na „dasku“. Bacio se na sedišta iza vratnih stakala koja su postavljena uzduž vozila. Kao u novim tramvajima, s tim što ova u autobusu nisu mobilna. Smeši se i pokazuje baki da joj čuva mesto. Baka tek što je sela primećuje da je autobus drugačiji od onih kojima se inače vozila. „Ono gore ti je kamera. Eno je i tamo“, objašnjava dete baki. „Kako ti sve to znaš? A? I što su ova sedišta žuta, a ova plava?“, gleda začuđeno baku. „To je da bi oni koji ne idu daleko znali gde da sednu i da ne prave gužvu“, odgovori klinja i nastavi da prepričava šta je sve zapamtio iz mamine priče o novim autobusima.
Taj autobus je jedan od novih 200 koji će do kraja godine osvežiti vozni park GSP-a. Prvih deset „poljaka“ je pušteno u saobraćaj 9. avgusta i prevoze Beograđane na linijama 16, 17, 18, 23, 31, 88 i 95. Pristigla su i 45 autobusa iz drugog dela narudžbine, a prema ugovorenoj dinamici, u septembru se očekuje isporuka još 45 vozila, krajem oktobra 50 vozila i krajem novembra poslednjih 50 vozila. U GSP-u kažu da se realizacija ugovora odvija bez dana zakašnjenja i očekuju da će predviđeni rokovi biti poštovani i da će svih 200 novih autobusa biti uključeno u saobraćaj pre Nove godine.
Novi autobusi će zameniti najstarije iz voznog parka GSP-a, a autobuski podsistem javnog prevoza Beograda će u novu godinu ući sa prosečnom starošću vozila od oko šest godina, kažu u Direkciji za javni prevoz grada Beograda. Nabavka novih vozila se finansira kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od oko 64 miliona evra.
„Nova vozila će nesumnjivo doprineti pouzdanijem, kvalitetnijem i komfornijem prevozu putnika, ali i većoj efikasnosti i smanjenju troškova u GSP ‘Beograd’“, kaže Nebojša Ćeran, direktor GSP-a i naglašava: „Neophodno je da se u narednom periodu pristupi i nabavci novih solo vozila, što je i predviđeno zaključkom Skupštine grada Beograda iz marta 2012. godine, kada je donesena odluka o neophodnosti obnove autobuskog voznog parka, kojom je predviđena nabavka 400 novih autobusa u narednom periodu“. „Približavamo se tome da sledećeg leta nemamo na ulicama nijedan autobus bez klime“, rekao je gradonačelnik Dragan Đilas na predstavljanju novih autobusa novinarima.
Osim 200 poljskih, gradska uprava i GSP nameravaju da ostatak od planiranih 400 novih autobusa kupi od domaćih proizvođača.
Novi autobusi iz Poljske će uticati i na smanjenje jedne loše statistike GSP-a. Od početka godine prijavljeno je čak 30 napada na radnike ovog preduzeća. Nova vozila su opremljena sa devet kamera – dve spoljašnje i sedam u putničkom prostoru. „Očekujemo da će to uticati na smanjenje broja napada na vozače i uopšte na smanjenje broja konfliktnih situacija u vozilu“, kažu u GSP-u.
Nije samo baka sa početka priče o novim autobusima bila pozitivno iznenađena. I ostali putnici su komentarisali, pipali nova rana sedišta, gledali odakle „duva klima“ i da li je pod autobusa dovoljno nizak za sve trotoare uz koje „poljak“ staje.
STRATEGIJE: Od ponedeljka 26. avgusta na snazi je zimski red vožnje javnog prevoza. To znači da će na ulicama biti 375 vozila javnog gradskog prevoza više nego što je bilo u protekla dva meseca. Tako će građane, do sledećeg leta, prevoziti ukupno 1295 autobusa, tramvaja i trolejbusa.
U tom broju je 101 tramvaj sa 13 prikolica i 94 trolejbusa. Na liniji BG voza saobraća sedam elektromotornih garnitura. U sistem javnog prevoza uključeno je i 62 minibusa, koji saobraćaju na osam minibus ekspres linija, van Integrisanog tarifnog sistema (ITS), koji objedinjava GSP vozila i vozila privatnih prevoznika. Van ITS-a je i 42 vozila na 27 linija koji putnike prevoze noću.
U Direkciji za javni prevoz napominju da će se do 1. septembra završiti radovi na pristupnim saobraćajnicama Mosta na Adi, tako da će se tramvaji na linijama 3, 12 i 13 vratiti na redovnu trasu. Time će broj tramvaja biti povećan na ukupno 144 vozne jedinice.
Inače, u okviru ITS-1 postoji deset tramvajskih linija, sedam trolejbuskih i 130 autobuskih linija.
U Direkciji za javni prevoz kažu da se ne razmišlja o uspostavljanju posebnih linija preko budućeg mosta Zemun–Borča, jer za to još nema potrebe – leva obala Dunava nije uređena i privedena nameni. „Ukoliko u narednom periodu dođe do izgradnje privrednog sadržaja i pojave se zahtevi za povezivanjem Zemuna sa Borčom, razmotriće se mogućnost uvođenja nove linije“, kažu u Direkciji.
Sa druge strane, razmišlja se o novom naselju Stepa Stepanović i završetku prilaznih saobraćajnica na Mostu na Adi.
„Do sada su preko novog mosta na Adi uspostavljene dve linije – 85 i 94, a po završetku kompletne petlje na čukaričkoj strani, razmotriće se mogućnost uspostavljanja dodatne linije koja bi obezbedila brzu i kraću vezu novobeogradskih blokova sa Čukaricom“, kažu u Direkciji i dodaju da će se nakon izgradnje tramvajskih koloseka na novom mostu tuda uspostaviti i tramvajska linija.
Inače, novi Solarisovi autobusi će zameniti najstarija zglobna vozila iz voznog parka GSP-a. To su mahom Ikarbusova vozila serija IK 161, IK 166, IK 101, IK 102, IK 111 iz devedesetih godina i sa početka 2000. godine. Na kraju se ne smeju zaboraviti „japanci“ – njih 93. Autobusa iz japanske donacije, još su u punoj eksploataciji. U GSP-u kažu da su u solidnom stanju iako Beograđane prevoze punih devet godina.
Kontrola u svim vozilima
Od 15. jula Gradsko saobraćano preduzeće je uvelo novi sistem kontrole karata u svojim prevoznim sredstvima. Cilj je da svako vozilo ima svog kontrolora. „Angažovanje dodatnih kontrolora je dalo očekivane pozitivne efekte, tako da će se nastaviti sa prijemom novih kontrolora“, kažu u Direkciji za javni prevoz grada Beograda, koja je zadužena i za sektor kontrole karata.
Za one linije koje još nisu dobile svoje stalne kontrolore, kontrola će se vršiti po posebnim planovima, sve dok sva prevozna sredstva javnog prevoza u Beogradu ne budu imala svog stalnog kontrolora.
Tehničke karakteristike
Kupljeni autobusi poljskog proizvođača „Solaris“ su niskopodni, zglobni sa dizel motorom Euro 5 generacije. Imaju ugrađenu elektronsku kontrolu sistema za kočenje i sistema za daljinsko praćenje vozila. Vozila imaju mehaničke rampe za ulazak invalida, klimatizovana su i sa ozbiljnim video nadzorom. Kapacitet putnika je 40 mesta za sedenje i 100 mesta za stajanje.
Tip kupljenih vozila je „Urbino 18″. Iz GSP-a kažu da njegova ojačana struktura obezbeđuje efektivnost u radu u najtežim putnim i klimatskim uslovima. Naglašavaju da sva vozila imaju funkciju naginjanja na desnu stranu i spuštanja do 250 mm visine („kneeling“). Korišćenjem rampe za osobe sa kolicima i funkcijom naginjanja obezbeđuje se lakši ulazak osoba sa kolicima u vozilo.
Što se tiče motora, u pitanju je moderan dizel motor DAF PR228 snage 231 kW (310 KS).
Enterijer je prostran, dizajniran po poslednjim standardima i omogućava bezbednu i komfornu vožnju. Klima uređaji Konvekta UL 700 Ultra Light u oba vagona vozila obezbeđuju adekvatno rashlađivanje vozila u letnjim uslovima, i takođe njegovo grejanje u zimskim uslovima vožnje.
Automatski menjač ZF 6AP koji je ugrađen u „Urbino 18″ je menjač poslednje generacije kojim se drastično smanjenje potrošnje goriva, a sa tim je zagađivanje životne sredine – manje.
»Vreme Beograda«
Dodatak priredio: Radmilo Marković
Fotografije: M. MILENKOVIĆ, A. ANĐIĆ, VELJKO PAVLOVIĆ, BEOINFO, GSP „BEOGRAD“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
