Beogradski javni prevoz je osim, sad već veterana "japanaca" i novih "španaca", dobio i "poljake". Naime, po beogradskim ulicama već saobraća 20 zglobnih autobusa kupljenih u poljskom preduzeću Solaris. Ugovorom Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP) i Solarisa iz marta ove godine predviđeno je da se Beogradu isporuči 200 novih niskopodnih autobusa za gradsku vožnju
Na stanicu na Zelenom vencu skoro pa nečujno pristaje žuti autobus sa plavom trakom do visine točkova. Napred, ispod vozača sa spoljne strane vozila nalazi se slika zelenog jazavičara, ili neke slične duguljaste pasmine. Na suprotnoj strani su znaci obaveštenja da na prednja vrata ulaze starije osobe i osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Na sredini, gde se nalazi logo firme, sada je simbol koji izgleda kao prekrižena debela nula. Ta nula je u stvari položeno slovo „S“ i prvo je slovo preduzeća koje te autobuse pravi – Solaris, iz Poljske.
„Kakva je ono zelena kuca?“, pita mališan i vuče baku na srednja vrata 16-ice. Deca inače vole da se voze na zglobnom delu beogradskih autobusa. „Najbolje se surfuje na onom krugu“, glasio je odgovor na pitanje „Zašto baš tamo?“.
Ovaj surfer, da li zbog bake ili loših „talasa“ ove linije, ipak nije stao na „dasku“. Bacio se na sedišta iza vratnih stakala koja su postavljena uzduž vozila. Kao u novim tramvajima, s tim što ova u autobusu nisu mobilna. Smeši se i pokazuje baki da joj čuva mesto. Baka tek što je sela primećuje da je autobus drugačiji od onih kojima se inače vozila. „Ono gore ti je kamera. Eno je i tamo“, objašnjava dete baki. „Kako ti sve to znaš? A? I što su ova sedišta žuta, a ova plava?“, gleda začuđeno baku. „To je da bi oni koji ne idu daleko znali gde da sednu i da ne prave gužvu“, odgovori klinja i nastavi da prepričava šta je sve zapamtio iz mamine priče o novim autobusima.
Taj autobus je jedan od novih 200 koji će do kraja godine osvežiti vozni park GSP-a. Prvih deset „poljaka“ je pušteno u saobraćaj 9. avgusta i prevoze Beograđane na linijama 16, 17, 18, 23, 31, 88 i 95. Pristigla su i 45 autobusa iz drugog dela narudžbine, a prema ugovorenoj dinamici, u septembru se očekuje isporuka još 45 vozila, krajem oktobra 50 vozila i krajem novembra poslednjih 50 vozila. U GSP-u kažu da se realizacija ugovora odvija bez dana zakašnjenja i očekuju da će predviđeni rokovi biti poštovani i da će svih 200 novih autobusa biti uključeno u saobraćaj pre Nove godine.
Novi autobusi će zameniti najstarije iz voznog parka GSP-a, a autobuski podsistem javnog prevoza Beograda će u novu godinu ući sa prosečnom starošću vozila od oko šest godina, kažu u Direkciji za javni prevoz grada Beograda. Nabavka novih vozila se finansira kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od oko 64 miliona evra.
„Nova vozila će nesumnjivo doprineti pouzdanijem, kvalitetnijem i komfornijem prevozu putnika, ali i većoj efikasnosti i smanjenju troškova u GSP ‘Beograd’“, kaže Nebojša Ćeran, direktor GSP-a i naglašava: „Neophodno je da se u narednom periodu pristupi i nabavci novih solo vozila, što je i predviđeno zaključkom Skupštine grada Beograda iz marta 2012. godine, kada je donesena odluka o neophodnosti obnove autobuskog voznog parka, kojom je predviđena nabavka 400 novih autobusa u narednom periodu“. „Približavamo se tome da sledećeg leta nemamo na ulicama nijedan autobus bez klime“, rekao je gradonačelnik Dragan Đilas na predstavljanju novih autobusa novinarima.
Osim 200 poljskih, gradska uprava i GSP nameravaju da ostatak od planiranih 400 novih autobusa kupi od domaćih proizvođača.
Novi autobusi iz Poljske će uticati i na smanjenje jedne loše statistike GSP-a. Od početka godine prijavljeno je čak 30 napada na radnike ovog preduzeća. Nova vozila su opremljena sa devet kamera – dve spoljašnje i sedam u putničkom prostoru. „Očekujemo da će to uticati na smanjenje broja napada na vozače i uopšte na smanjenje broja konfliktnih situacija u vozilu“, kažu u GSP-u.
Nije samo baka sa početka priče o novim autobusima bila pozitivno iznenađena. I ostali putnici su komentarisali, pipali nova rana sedišta, gledali odakle „duva klima“ i da li je pod autobusa dovoljno nizak za sve trotoare uz koje „poljak“ staje.
STRATEGIJE: Od ponedeljka 26. avgusta na snazi je zimski red vožnje javnog prevoza. To znači da će na ulicama biti 375 vozila javnog gradskog prevoza više nego što je bilo u protekla dva meseca. Tako će građane, do sledećeg leta, prevoziti ukupno 1295 autobusa, tramvaja i trolejbusa.
U tom broju je 101 tramvaj sa 13 prikolica i 94 trolejbusa. Na liniji BG voza saobraća sedam elektromotornih garnitura. U sistem javnog prevoza uključeno je i 62 minibusa, koji saobraćaju na osam minibus ekspres linija, van Integrisanog tarifnog sistema (ITS), koji objedinjava GSP vozila i vozila privatnih prevoznika. Van ITS-a je i 42 vozila na 27 linija koji putnike prevoze noću.
U Direkciji za javni prevoz napominju da će se do 1. septembra završiti radovi na pristupnim saobraćajnicama Mosta na Adi, tako da će se tramvaji na linijama 3, 12 i 13 vratiti na redovnu trasu. Time će broj tramvaja biti povećan na ukupno 144 vozne jedinice.
Inače, u okviru ITS-1 postoji deset tramvajskih linija, sedam trolejbuskih i 130 autobuskih linija.
U Direkciji za javni prevoz kažu da se ne razmišlja o uspostavljanju posebnih linija preko budućeg mosta Zemun–Borča, jer za to još nema potrebe – leva obala Dunava nije uređena i privedena nameni. „Ukoliko u narednom periodu dođe do izgradnje privrednog sadržaja i pojave se zahtevi za povezivanjem Zemuna sa Borčom, razmotriće se mogućnost uvođenja nove linije“, kažu u Direkciji.
Sa druge strane, razmišlja se o novom naselju Stepa Stepanović i završetku prilaznih saobraćajnica na Mostu na Adi.
„Do sada su preko novog mosta na Adi uspostavljene dve linije – 85 i 94, a po završetku kompletne petlje na čukaričkoj strani, razmotriće se mogućnost uspostavljanja dodatne linije koja bi obezbedila brzu i kraću vezu novobeogradskih blokova sa Čukaricom“, kažu u Direkciji i dodaju da će se nakon izgradnje tramvajskih koloseka na novom mostu tuda uspostaviti i tramvajska linija.
Inače, novi Solarisovi autobusi će zameniti najstarija zglobna vozila iz voznog parka GSP-a. To su mahom Ikarbusova vozila serija IK 161, IK 166, IK 101, IK 102, IK 111 iz devedesetih godina i sa početka 2000. godine. Na kraju se ne smeju zaboraviti „japanci“ – njih 93. Autobusa iz japanske donacije, još su u punoj eksploataciji. U GSP-u kažu da su u solidnom stanju iako Beograđane prevoze punih devet godina.
Od 15. jula Gradsko saobraćano preduzeće je uvelo novi sistem kontrole karata u svojim prevoznim sredstvima. Cilj je da svako vozilo ima svog kontrolora. „Angažovanje dodatnih kontrolora je dalo očekivane pozitivne efekte, tako da će se nastaviti sa prijemom novih kontrolora“, kažu u Direkciji za javni prevoz grada Beograda, koja je zadužena i za sektor kontrole karata.
Za one linije koje još nisu dobile svoje stalne kontrolore, kontrola će se vršiti po posebnim planovima, sve dok sva prevozna sredstva javnog prevoza u Beogradu ne budu imala svog stalnog kontrolora.
Kupljeni autobusi poljskog proizvođača „Solaris“ su niskopodni, zglobni sa dizel motorom Euro 5 generacije. Imaju ugrađenu elektronsku kontrolu sistema za kočenje i sistema za daljinsko praćenje vozila. Vozila imaju mehaničke rampe za ulazak invalida, klimatizovana su i sa ozbiljnim video nadzorom. Kapacitet putnika je 40 mesta za sedenje i 100 mesta za stajanje.
Tip kupljenih vozila je „Urbino 18″. Iz GSP-a kažu da njegova ojačana struktura obezbeđuje efektivnost u radu u najtežim putnim i klimatskim uslovima. Naglašavaju da sva vozila imaju funkciju naginjanja na desnu stranu i spuštanja do 250 mm visine („kneeling“). Korišćenjem rampe za osobe sa kolicima i funkcijom naginjanja obezbeđuje se lakši ulazak osoba sa kolicima u vozilo.
Što se tiče motora, u pitanju je moderan dizel motor DAF PR228 snage 231 kW (310 KS).
Enterijer je prostran, dizajniran po poslednjim standardima i omogućava bezbednu i komfornu vožnju. Klima uređaji Konvekta UL 700 Ultra Light u oba vagona vozila obezbeđuju adekvatno rashlađivanje vozila u letnjim uslovima, i takođe njegovo grejanje u zimskim uslovima vožnje.
Automatski menjač ZF 6AP koji je ugrađen u „Urbino 18″ je menjač poslednje generacije kojim se drastično smanjenje potrošnje goriva, a sa tim je zagađivanje životne sredine – manje.
Dodatak priredio: Radmilo Marković
Fotografije: M. MILENKOVIĆ, A. ANĐIĆ, VELJKO PAVLOVIĆ, BEOINFO, GSP „BEOGRAD“
Ceo dodatak »Vreme Beograda« u PDF-u
Ovo je jedan tekst iz dodatka.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
