Prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar policije i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kao da se dobro snalazi u novoj vladajućoj većini. Već je rekao da nikakvog „prethodnog dogovora“ o koaliciji s narodnjacima i radikalima nije bilo – jer su to potencijalni partneri odbili, ostavljajući dogovor za posle parlamentarnih izbora. Već je rekao da njegova izjava kako MUP Srbije nije učestvovao u hapšenju Radovana Karadžića ne znači da je za to znao, već da su hapšenje obavile neke druge nadležne službe. Već je rekao da izveštaj posebne radne grupe o smrti učesnika sukoba na radikalskim demonstracijama nije dostavljen skupštinskom odboru za bezbednost zato što je lično tražio da se dopuni. Više je nego uzdržan u pogledu sukoba i, sada već skoro gotovog, rascepa Srpske radikalne stranke. Raspoložen je da, uz gotovo neprimetnu ogradu da funkciju ministra policije tek počinje, govori o bezbednosti građana i problemima s kojima se Ministarstvo unutrašnjih poslova s tim u vezi suočava.
Polje delatnosti Ministarstva unutrašnjih poslova je javni red i mir, naglašava na početku razgovora. „U to ulaze i politička dešavanja i turbulencije, izražavanje nezadovoljstva što dovodi do sukoba na ulicama gradova u Srbiji, pitanje organizovanog kriminala, bezbednosti saobraćaja i, naravno, ono što je u Srbiji još u drugom planu na svu sreću, pitanje terorizma.“ U tom kontekstu, smatra Ivica Dačić, „može se reći da je bezbednosno stanje u Srbiji relativno stabilno, da je u poslednje vreme došlo do pojačanog međusobnog obračuna između grupa koje se bave organizovanim kriminalom – što je pre svega posledica dobrih rezultata rada policije u sprečavanju šverca droge i da su i neka skorašnja ubistva u kriminalnim krugovima posledica njihove sumnje da su ‘provaljeni’. Moram da kažem i da je policija vrlo brzo rešila jedan strašan zločin, odsecanje ljudske glave, upravo i zbog toga što između ostalog već određeno vreme prati one koji su i okrivljeni za ubistvo.“
„VREME„: Može li se govoriti o „ostavinskoj raspravi“ zemunskog klana na beogradskim ulicama?
IVICA DAČIĆ: Nas interesuje šta se dešava u kriminalnim krugovima, ali ono što sam rekao kada sam došao na mesto ministra policije jeste da ovde nisam došao da sprovodim politiku svoje stranke – mene ne interesuje čiji je ko, ne interesuje me da sprovodim „čistku“ po političkim linijama. Mene interesuje ko, kako i da li ume da radi svoj posao. To znači da treba da razbijemo bilo kakvu spregu policije sa organizovanim kriminalom, a to znači da policija treba da se osposobi, naročito kriminalistička policija, za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. I u tome će policija imati moju podršku i daću im sva ovlašćenja. Niko u toj borbi neće biti zaštićen. Naravno da posledica sukoba u kriminalnim krugovima može biti ugrožavanje opšte bezbednosti i bezbednosti građana i mi ćemo u narednom periodu posvetiti veliku pažnju tim teškim oblicima organizovanog kriminala.
Kakvu ste situaciju zatekli u Ministarstvu?
Video sam se s Draganom Jočićem, zahvalio sam mu za ono što je uradio u Ministarstvu i za Ministarstvo. Imali smo jedan veoma dobar i iscrpan razgovor u drugarskoj atmosferi i njegovi saveti i preporuke su mi od velike koristi. Nije moje da ocenjujem učinak ljudi koji su do sada radili. Moj je posao da ih ohrabrim da se ne plaše da će biti smenjeni zato što su postavljeni u vreme neke druge vlade, ali, s druge strane, jasno sam rekao da biti u policiji znači imati veliku moć i vlast – pod znacima navoda. A ništa ne kvari toliko koliko apsolutna moć kvari, i da svako treba da razume da je možda samo budući bivši. To znači da imaju potpuna ovlašćenja za rad, ali i odgovornost za obavljanje posla. Ministarstvo unutrašnjih poslova operativno ne rukovodi radom, to je posao direktora policije. MUP je prethodni ministar Dragan Jočić sistematizovao tako da ima državne sekretare i tri pomoćnika koji se bave finansijama, unutrašnjom kontrolom, zaštitom i spasavanjem, a postoji jedna cela vertikala kojom rukovodi direktor policije. Ja ću dati punu podršku da se rad potpuno profesionalizuje. Srbija zaslužuje da ima efikasnu policiju koja ima kulturu ophođenja s građanima i koja neće prekoračivati ovlašćenja, a ja ću se, s druge strane, boriti za zaštitu profesije od napada i povređivanja policajaca bez odgovornosti i boriću se, naravno, za poboljšanje materijalnog položaja policijaca. Plate policajaca su mnogo niže u odnosu na one protiv kojih se policija bori, naročito u borbi protiv organizovanog kriminala. To praktično znači da treba da se izborimo za povećanje plata, za pravedniju raspodelu finansija i, naravno, rešavanje stambenih pitanja radnika MUP-a koliko je to moguće. Policajci su veoma često u položaju da rizikuju svoje živote, a da posle njihovog povređivanja ili pogibije ostaje nezbrinuta porodica. Mi smo upravo formirali fond za brigu o porodicama povređenih i poginulih policajaca.
U žiži javne pažnje je smrt učesnika demonstracija u Beogradu. Dokle je stigla istraga o tom slučaju?
Istragu vode organi pravosuđa. MUP prikuplja određene činjenice i informacije – a za slučaj smrti učesnika demonstracija formirao sam posebnu radnu grupu kako bismo došli do što više informacija povezanih sa sumnjom o prekoračenju policijskih ovlašćenja. Na skupu povodom hapšenja Radovana Karadžića policiji je naređeno da ne koristi silu do trenutka kad bude ugrožen život i bezbednost samih policajca. To sam lično naredio. Imajući to u vidu, ovo su posle dugog niza godina prve demonstracije u kojima je povređeno više policajaca nego demonstranata. Četvorica od pedesetak policajaca su pretrpeli teške povrede. Što se tiče samog događaja, došlo je do sukoba jednog broja učesnika skupa koje ni sami organizatori nisu mogli da kontrolišu, sukoba sa policijom. Očito je da je u pojedinim slučajevima došlo do samoinicijativnog prekoračenja ovlašćenja od strane policije. Svi će biti sankcionisani. Veoma mi je žao što je uopšte došlo do takvih incidenata. I policija treba da izvuče pouke, a to znači da treba da postupa isključivo u skladu sa zakonom jer svaki postupak policije je pod budnim okom javnosti, što možda nije slučaj u obrnutom smeru. Ustanovljeni su slučajevi gde je došlo do prekoračenja ovlašćenja. Tamo gde neće moći da budu identifikovani policajci, biće kažnjene starešine koje su neposredno rukovodile. Što se tiče smrti Ranka Panića, o čemu ćemo sva saznanja predati tužilaštvu i istražnom sudiji, važno je shvatiti da niko od policajaca nije imao nameru da ugrozi njegov život. Treba utvrditi i način na koji je lečen. Po obdukcionom nalazu, neposredni uzrok smrti je sepsa prouzrokovana udarcem – za koji će svakako odgovarati onaj ko je prekoračio ovlašćenja – ali treba da vidimo ima li još nekih detalja o načinu lečenja u Urgentnom centru, da li je i tu bilo određenih propusta. Urgentni centar uopšte nije obavestio MUP da je Panić primljen i da je primljen zbog posledica udarca policajca. Takođe, treba ispitati da li su tačni navodi supruge Ranka Panića koja kaže da mu je dva puta bila u poseti, i da je on oba puta bio vezan za krevet. Sva saznanja kojima raspolažemo predaćemo nadležnim organima. Očigledno je da u svemu ovome ni organizatori skupa nisu mogli da spreče niti da utiču na sve učesnike skupa; jasno je i da je došlo do pojedinačnih prekoračenja ovlašćenja koja će biti sankcionisana. Ja nemam interesa da štitim nikog u MUP-u, ali, s druge strane, imam obavezu da sve policajce zaštitim od nepravednih napada. Cela Srbija mogla je da vidi kako je policija u ovom slučaju imala defanzivnu ulogu, sve dok nije ugrožena njena bezbednost.
Pre izvesnog vremena donet je Zakon o borbi protiv huliganstva. Grupa koja je izazvala nerede na ovom skupu kvalifikovana je kao „huligani“ i „navijači„, kao i u slučaju demonstracija posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Po zakonu, policija je dužna da vodi evidenciju „navijačkih huligana“ i preduzima preventivne mere. Da li se taj zakon primenjuje?
Ja mislim da je više na papiru no što se primenjuje. I to je jedna od oblasti koje treba da rešimo na drugačiji način. Nisam sklon da sve one koji izražavaju nezadovoljstvo nazivam huliganima, a naročito ne navijačima. Nisam čak ni siguran da su navijačke grupe organizovano učestvovale na ovim skupovima, već da se radi o pojedinačnim ekstremnim grupama; slažem se da treba jednostavno izvršiti identifikaciju svih tih ljudi. Ako već tražimo pojedinačnu odgovornost policajaca za prekoračenje ovlašćenja, onda svakako da treba da bude utvrđena i pojedinačna odgovornost svih onih koji su napadali policiju. Jer ovde nije reč o izražavanju političkog nezadovoljstva, ovde je reč o tome da se kamenicama, motkama, flašama gađaju policajci, i policija je reagovala tek kada je zamenik komandanta policijske brigade pogođen kamenom u glavu, kada mu je oteta motorola i kada su bili ugroženi. Još jednom ponavljam – svako treba da odgovara za svoje postupke. Nemam razloga da bilo koga štitim, jer nisam nikoga ni „doveo“ u MUP da bih imao razloga da ga štitim.
Dosta gneva u javnosti izaziva ponašanje službe koja uklanja nepropisno parkirane automobile: policija ne dira skupe, luksuzne, blindirane i automobile sa zatamnjenim staklima…
Moram da kažem da se nisam time bavio, ali to je zanimljiva tema. Rekao sam već da policija treba da raščisti sama sa sobom – da li je policija pre podne a po podne radi ili u sprezi za neke ili u sprezi sa nekima od onih koji se bave kriminalnom delatnošću. Pojedinci narušavaju ugled policije i zbog toga je dat nalog da niko ne može imati bilo kakve veze s tim stvarima, na primer da u isto vreme radi i u policiji i bude u obezbeđenju ljudi koji slove kao pripadnici kriminalnih krugova.
Na planu opšteg kriminala da li delite utisak građana da je povećan broj pljački, naročito pljački banaka?
Osnovno pitanje za policiju je da li će brzo rešiti počinjena dela. Pljačku banke na Novom Beogradu rešili smo u roku od nekoliko sati. Takođe, uhapšena je jedna dobro organizovana kriminalna grupa koja je pripremila čak i minobacački napad na vozila Narodne banke Srbije. To je ona grupacija koja je opljačkala juvelirnicu u Kolarčevoj ulici, otevši više od 2.000.000 evra. A uhapšeni su u pripremama napada minobacačima na vozilo Narodne banke Srbije. Mogu da se pohvalim tim uspesima ali, nažalost, ne mogu mnogo i da nagradim policajce, najviše do 20 odsto povećanja plate za taj mesec.
Kako ocenjujete saradnju sa drugim srodnim službama, vojnim i civilnim bezbednosnim službama?
U proteklih desetak i više godina nije baš bilo velike ljubavi između svih ovih službi. Naprotiv, postojala je neka vrsta sujete i surevnjivosti. Mislim da je neophodan zajednički rad i, što se MUP-a tiče, mi smo spremni da zajednički radimo u okviru naših ovlašćenja. Po meni, neophodno je stvoriti jednu vrstu bezbednosne a ne samo obaveštajne zajednice.
Kako stojite s voznim parkom? Možete li da se jurite sa brzim automobilima?
Ljudi koji tom problemu prilaze moraju da shvate svu specifičnost problema sa kojima se bori i pojava sa kojima se bori ovo ministarstvo. Nemoguće je očekivati da naši radnici i policajci ne koriste službena vozila. Imali smo jedan slučaj ubice u bekstvu motorom: bilo ga je nemoguće stići zbog velike brzine, a s druge strane, bilo je nemoguće postaviti prepreke na putu zbog rizika da se ugrozi bezbednost građana. Sada pokušavamo i probaćemo da formiramo specijalizovane jedinice za, na primer, autoput od Horgoša pa dole do Preševa ili tamo do Dimitrovgrada. One bi imale nadležnosti ne samo saobraćajne policije, nego i potrage, pretrage, sprečavanja kriminalnih dela, helikoptere itd. Moramo se osposobiti za borbu protiv svih vrsta kriminala. Ako želite borbu protiv sajber-kriminala, morate imati policajce koji su za to osposobljeni. Ne možete se boriti s protivnikom koji je bolje opremljen. Kad se nešto dogodi, kasno je objašnjavati zašto nije sprečeno. Radimo na predlogu za formiranje Službe za zaštitu i spasavanje koja bi trebalo da preraste u sektor za vanredne situacije. Srbija ima, na primer, manji broj vatrogasaca nego što je potrebno, po stanovniku manje nego Albanija. A, nažalost, Srbija nema dovoljan broj helikoptera i aviona za gašenje požara: dok stignu iz drugih država, štete mogu da budu nenadoknadive. I, kad se napravi šteta od 20.000.000 evra, onda se ustanovi da je bilo mnogo bolje uložiti četiri puta manje u pripremu jedne jedinice nego nadoknaditi štetu.
O najnovijim zbivanjima u Skupštini u vezi sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i približavanju sa EU, priča se da je Tomislav Nikolić dobio pretnje lično i za svoju porodicu. Da li se nešto preduzima u tom pogledu?
Nemamo takve informacije. Ja sam, inače, više puta ponudio predstavnicima stranaka da MUP brine o njihovoj i bezbednosti njihovih porodica.
U ovoj državi niko nikome ne sme da preti – ni političarima, ni novinarima, ni običnim građanima. Ovo nije policija vlasti. Ovo je policija cele države i celog naroda, svih građana.
Kakva je saradnja MUP–a Srbije sa odgovarajućim službama država nastalih iz bivše Jugoslavije?
Ona je mnogo uspešnija nego između političkih rukovodstava tih država. Obavešten sam da je svake godine praksa da se ministri policije država nastalih na prostoru bivše SFRJ susreću, neformalno i redovno. Prethodne godine bio je u Srbiji. Rano je za ocenu s kim najbolje sarađujemo, jedino što znam je da direktori policije redovno komuniciraju. To su ljudi koji svakodnevno treba da se bore protiv kriminala. Imamo veoma dobru međunarodnu komunikaciju: 18. septembra potpisujemo ugovor o saradnji s Europolom, a krajem meseca treba da potpišemo trilateralni ugovor o prekograničnoj saradnji Rumunije, Bugarske i Srbije u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala. Policijska saradnja ne treba da zna za granice i ne treba da zna za političke razlike. Mi veoma dobro sarađujemo i sarađivali smo i sa onim zemljama sa kojima smo imali najlošije političke odnose, upravo zato što policijska saradnja mora da ima neki svoj smer. Poslednje zaplene velikih količina droge su rezultat dobre saradnje, i na obaveštajnom planu, ali i saradnje između policija različitih država.
Od početka kampanje izdavanja novih dokumenata MUP Srbije primio je oko 30.000 zahteva za nove pasoše i oko 150.000 za lične karte. Po rečima Ivice Dačića, oko 70 odsto zahteva odnosi se na „čipovana“ dokumenta, a prema podacima MUP-a do sada je po pomenutim zahtevima izdato gotovo 20.000 pasoša i 120.000 ličnih karata.
Problem je, kaže naš sagovornik, što kampanja uvođenja novih dokumenata nije koordinirana kao, svojevremeno, uvođenje fiskalnih računa. Ivica Dačić se slaže da je moguće da vlasnik „čipovane“ lične karte policiji saopšti lične podatke o prebivalištu – jer policija još uvek nema „čitače“ novih dokumenata.
Do sličnog problema je došlo i kod izdavanja prvih 200 pasoša Srbije. Štampani su sa sedam nivoa zaštite, od kojih jedan – ne ispunjava uslove kvaliteta. Kriterijum je snižen na šest nivoa – još uvek više nego što EU podrazumeva – rokovi su produženi, pa će građani Srbije još neko vreme putovati s pasošima svoje pretposlednje države, SR Jugoslavije.
Kako komentarišete glasine da je vaš ulazak u vladajuću većinu posle parlamentarnih izbora posledica pritiska koji su na vas izvršili neki srpski tajkuni i neki strani ambasadori?
Mi smo zaista poslednji na kog neko može da izvrši takvu vrstu pritiska. Prvo, ako su tajkuni i ambasadori sa nekim sarađivali u ovih osam godina, to nije bila Socijalistička partija Srbije. Odluku smo doneli samostalno i nikome ništa ne dugujemo da bismo morali nešto da im vraćamo. Zašto bi neko vršio na nas pritisak kada nikakve koristi od njih nismo imali u ovih osam godina? Reč je o nečem drugom: kao da neki ne mogu da prebole to što su tajkuni i ambasadori promenili svoje idole ili svoje ljubavi za ovih osam godina. Kada su 2000. godine tajkuni i strani ambasadori rušili Slobodana Miloševića, to je svima bilo simpatično i prihvatljivo, svi su se ponosno slikali pored Havijera Solane i Medlin Olbrajt.
Priča se da je od ovog vašeg prelaska u vladajuću koaliciju rejting stranke pao. Ima li u tome istine?
Ne znam šta se upoređuje. Podaci nekih agencija za istraživanje javnog mnjenja, koje nama ni ranije nisu „davale“ veliki procenat glasova? Znam da je ovo težak period za SPS zato što je u pitanju rekonfiguracija našeg biračkog tela. Ubeđen sam da će Socijalistička partija Srbije imati znatno veći broj glasova na sledećim izborima nego na ovim u koaliciji sa PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom, ali ovo je period kad naše biračko telo čeka da vidi da li će se pokazati ispravnom odluka koju smo doneli. Ja to potpuno razumem, ali je jedna stvar evidentna – ovo je veliki povratak SPS-a na političku scenu Srbije. I nije kratkoročan. I nije povratak na staro. Ovo je, na neki način, naš novi početak. Zato sam i predložio izborni slogan „Počnimo ljubav iz početka“.
Na mesto ministra policije došli ste posle relativno duge pauze odsustvovanja iz vlasti. Kakav je vaš lični interes i interes Ministarstva da reši nerazjašnjena ubistva iz vremena kada je SPS bio vlast?
Na početku obavljanja funkcije rečeno mi je da su svi ti predmeti predati tužilaštvu, tako da policija u ovom trenutku nema nikakve dodatne informacije. Ali, još jednom da ponovim, ko god da je izvršilac nekog krivičnog dela ne može da očekuje zaštitu, zato što je interes ovog ministarstva da se utvrdi puna istina. Naravno, interes jeste da se nikome ne skida krivica niti da se bilo kome stavlja krivica zbog toga što je pripadnik ove ili one stranke. I s tog aspekta mi nemamo razloga da izbegavamo pitanja da li će sada Ministarstvo raditi na slučajevima iz vremena naše vlasti. Radimo na svim slučajevima.
Dokle se došlo u preuzimanju kontrole granice od vojske, kakva je saradnja s vojskom ili, jednostavno, da li je izvršena primopredaja graničarskih pasa?
Ne znam za pse, ali u svakom slučaju Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o kontroli državne granice kojim se integrisano upravljanje granicom i formalno i zvanično prebacuje u MUP, što je praksa u Evropskoj uniji. Mi smo to već preuzeli i za sada nema problema. MUP je preuzeo sve granične prelaze, a primena novog zakona planirana je za početak aprila iduće godine. Do sada su podneta dva predloga zakona, o kontroli državne granice i o strancima, veoma bitna za ulazak u Evropsku uniju, odnosno za ulazak na belu Šengen listu. Bez kontrole državne granice naša zemlja će teško moći da bude deo Šengenskog sistema. U dosadašnjoj, veoma dobroj saradnji s evropskim institucijama, dobili smo samo pohvale. Naročito će biti značajan novi pasoš. Bilo je predviđeno da ima sedam nivoa zaštite. Međutim, zbog ovih problema u štampanju i zbog toga što je prvih 200 odštampano sa šest nivoa zaštite – što je urađeno da bi se što pre krenulo u dodelu tih pasoša – kasnije smo normativna akta usaglasili sa šest nivoa zaštite, što je sasvim dovoljno, čak i previše, s obzirom na to da EU ima standard od četiri nivoa.