Da li će crnogorska javnost doživeti da prvog čovek policije sud po treći put vrati na njeno čelo i šta to govori o stanju, ne u bezbednosnom sektoru, već u samom vrhu izvršne vlasti? Napokon, na šta upućuje niz diletantskih postupaka koji su prethodili odluci donetoj u poslednjim satima prethodne sedmice?
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Danilo Šaranović (Demokrate) je krajem prošle godine predložio razrešenje Brđanina nakon što je skupštinski Odbor za bezbednost i odbranu dao negativno mišljenje na njegova dva specijalna izveštaja o radu. Ministar je, prema vlastitoj tvrdnji, premijeru Milojku Spajiću (PES) dostavio četiri imena kao moguće kandidate za to mesto. Pokretu Evropa sad ta imena nisu bila prihvatljiva, a njihov predlog nije bio po volji Demokratama. Rezultat je bilo tromesečno prolongiranje Brđaninove smene. Tvrdnja premijera, izneta početkom meseca, da Vlada podržava predlog ministra unutrašnjih poslova označila je spuštanje lopte u igri Demokrata i PES. Tome je, nesporno, doprinela i činjenica što je predsednik države Jakov Milatović napustio Pokret Evropa sad i znatno oslabio pozicije pokreta čiji je bio suosnivač.
Iako je tzv. “borba za dominaciju u bezbednosnom sektoru” posve očekivana na ovdašnjoj političkoj sceni, javnosti stalno izmiče permanentno insistiranje političkih aktera da tumače zakon ili njegovo kršenje uvedu u sferu apsolutnog voluntarizma, nečega što rezultira gomilanjem “partijskog plena”. Naime, uprkos jasnim zakonskim rešenjima, čitava priča vezana za smenu Brđanina, a posebno za imenovanja vršioca dužnosti koji će zauzeti njegovo mesto, uvedena je u oblast nezakonitih improvizacija, otvaranje posve nelogičnih dilema i kreiranje ambijenta koji će unapred amnestirati ne samo ministra, već i vladu od mogućih kadrovskih promašaja.
IZBOR SA ALIBIJEM
Tako je prvo ministarka prosvete Anđelka Jakšić Stojanović (PES) predložila kadrovskoj komisiji vlade da ministar koordinira Upravom policije, uprkos činjenici da bi to apsolutno dovelo u pitanje postojeća zakonska rešenja. Nakon toga su, suočeni sa situacijom koja bi predstavljala ozbiljan presedan, a posebno dovođenje u pitanje specifičnog položaja same institucije direktora UP, ministar i vlada usvojili rešenje da se raspiše javni poziv za vršioca dužnosti direktora policije. Vlada je to nazvala “potvrdom opredeljenja da se kandidati biraju u skladu sa principima meritokratije”.
Ovde, međutim, nisu sporni ni opredeljenja, ni principi. Radi se o tome da takvo rešenje ne predviđa zakon. Napokon, na vrhu ove improvizacije je činjenica da u Obrascu za prijavu Ministarstva unutrašnjih poslova stoji napomena kako će poligrafsko testiranje biti ponuđeno svim kandidatima i konstatacija da eventualno odbijanje poligrafskog testiranja nije eliminacioni uslov. Kakve veze meritokratija ima sa poligrafom nije jasna, ali ukazuje na visok stepen sumnjičavosti ministra unutrašnjih poslova prema rukovodiocima Policije. Naime, zakon propisuje da se za vršioca dužnosti direktora, na predlog ministra, bira jedan od rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica Policije. Da li je ta sumnjičavost opravdana posebno je pitanje, ali Šaranoviću unapred daje alibi u slučaju da napravi grešku. Poligraf može da amnestira i vladu, a suštinski govori o opštem nepoverenju. Nije tu samo reč o nepoverenju kada je policija u pitanju, već o ukupnom ambijentu politikantskih sumnjičenja i spinovanja, o neretkom elementarnom nepoznavanju zakonskih rešenja i specifičnom strahu od uplitanja u krake kriminalne hobotnice koja drži zarobljenim crnogorsko društvo, a nadasve o nespremnosti da se prihvati odgovornost za obavljanje poslova za koje ste birani.
Da podsetimo, Brđanin je na mesto direktora Uprave policije izabran tokom mandata vlade Zdravka Krivokapića, avgusta 2021. godine. Tadašnji potpredsednik Dritan Abazović je žestoko zastupao njegov izbor. Međutim, Brđanin je prvi put smenjen upravo u vreme dok je Abazović vodio tzv. “manjinsku vladu”. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić objasnio je da je razlog za smenu akcija Specijalnog državnog tužioca u kojoj je uhapšen pomoćnik direktora UP Dejan Knežević. Naravno da je posve logično bilo da i ministar u tom trenutku podnese ostavku jer bi ista logika odgovornosti morala da važi i za njega. No, bila je to više politička odluka no postupak koji je utemeljen u zakonskoj regulativi. O tome govore i sudske odluke.
Brđanin je, nakon što ga je smenila aktuelna vlada, izjavio da ne želi da bude saučesnik u politizaciji policije sa “onima koji su javno glasni u priči o profesionalizmu i još glasniji u pokušajima kriminalizacije svakog ko im se suprostavi u dostizanju partikularnih interesa”. S druge strane, predstavnici Demokratske partije socijalista su posredno poručili da su “igre prestola za partijsku kontrolu bezbednosnog sektora”, da nanose veliku štetu, da je u pitanju bahato poigravanje državom. Naravno, prevideli su činjenicu da je politika koju su tri decenije vodili Crnu Goru i dovela u situaciju u kojoj nikako da pronađe način za izlazak na čisti prostor sa kojeg su moguće sistemske promene.
Spajićeva vlada se konsultovala o ovom slučaju i sa Evropskom komisijom. Premijer je to objasnio potrebom da Crna Gora dobije pozitivan izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR), ali iz EK su dobili principijelni odgovor da podržavaju napore Crne Gore u ispunjavanju uslova za ulazak u EU.
Koliko će V. D. stanje pomoći crnogorskoj policiji veliko je pitanje, tim pre što je ovih dana taj status istekao i za rukovodioce tri vodeća sektora u Upravi policije. Ukoliko se nastavi sa praksom višemesečnog dogovaranja o odluci kako će se doneti neka odluka, a ne o tome da se postupanje uvede u zakonske okvire ili da se pokrene postupak izmena zakona ukoliko njegova rešenja stvarnost čini besmislenim, sistem će se jednostavno urušiti. Tačnije, njegovo urušavanje će se nastaviti i uvesti stvarnost u potpuni kolaps.
DOBAR ZA VLADU, NE I ZA PARTIJU
Kada je poverenje vlade u pitanju, nikome za sada nije jasno da li ministar pravde Andrej Milović ima podršku premijera ili ne. Tačnije, uprkos činjenici da je izbačen iz Pokreta Evropa sad ne čijem je čelu premijer Spajića, niko još nije postavio pitanje Milovićevog opstanka kao ministra pravde. Premijer je konstatovao da pitanje njegovog statusa “ostaje otvoreno”, ali da pitanje da li će Crna Gora dobiti IBAR ili ne, zavisi upravo od rada ministra pravde. Drugim rečima, Milović koji je bio predmet ozbiljnih sumnji za navodne kontakte sa licima iz kriminalnog miljea i to na Odboru za bezbednost crnogorskog parlamenta, po mišljenju Spajića jeste ključna figura u postizanju uslova za ubzanje pristupnih pregovora sa EU. Na stranu činjenica što je sumnje u Milovićevo postupanje izneo šef Specijalnog policijskog tima Predrag Šuković.
Dakle, iako Pokret Evropa sad Milovića smatra nedostojnim da bude član Spajićeve stranke, premijer tvrdi da je ministar ključna ličnost za “osvajanje” IBAR-a. Potvrđuje li time posredno Milovićevu tvrdnju da je on Spajićeva kičma? Napokon, da li će se u slučaju da Specijalni državni tužilac Vladimir Novović pokrene postupak protiv Milovića, premijer naći u jednoj moralnoj dilemi da zajedno sa smenom ministra pravde ponudi i svoju ostavku? Logično bi bilo. To je upravo vrlo slična situacija onoj u kojoj je prvi put doneta odluka o smeni Zorana Brđanina.
Istovremeno, ministar pravde nastavlja da biva akter burnih polemika u crnogorskoj javnosti. Nakon što je, suprotno svim sudskim odlukama, odbio da Turskoj izruči Binali Čamgoza, pre dva dana je Veće Apelacionog suda ukinulo rešenje Višeg suda u Podgorici o izručenju “kralja kriptovaluta” Do Kvona Sjedinjenim Američkim Državama, a razlog je nepostojanje “jasnih i valjanih razloga o odlučnim činjenicama po pitanju redosleda prispeća zamolnica”.
Naime, Do Kvonovo izručenje su tražile SAD i Republika Koreja. Pitanje je ko je prvi to zatražio. Sa stanovišta činjenica, to je posve jednostavno. Imate datum i imate zahteve – moralo bi sve da bude jasno. No, sa stanovišta usvojene crnogorske političke prakse “ukoliko se činjenice ne slažu sa mojim mišljenjem, tim gore po činjenice”, sve se dodatno iskomplikovalo. Do Kvona čeka novo suđenje, a crnogorsku javnost odgovor na pitanje da li je ministar Milović slagao sud, doveo ga u zabludu ili je jednostavno sve postalo predmet spinovanja i stvaranja uslova totalne nesigurnosti i nepoverenja, a Milović njihova žrtva.
ZASTAVE I NOTA
Da vladi nije lako – nije. Crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova koje vodi Filip Ivanović (PES), u odgovoru na protestnu novu Ministarstva spoljnih poslova BiH, ogradilo se od postupaka koji su vezani za posetu Milorada Dodika Crnoj Gori, odnosno, ispostavilo se, predsedniku Skupštine Andriji Mandiću jer o toj poseti, kako su kasnije tvrdili, niko ništa nije znao. Protest se odnosi na neisticanje zastave BiH u skupštinskom zdanju prilikom prijema. Predsednik Skupštine je samo nastavio svoju praksu da isticanjem simbola ističe i svoje političke platforme. DPS je najavio inicijativu za njegovu smenu, a Mandić je odgovorio da Bošnjačka stranka treba da bude u rekonstruisanoj vladi čak i ako budu glasali za njegovu smenu kao prvog čoveka parlamenta. Mediji su u međuvremenu objavili fotografiju susreta Dodika i turskog predsednika Erdogana, na kojoj se iza lidera srpskog entiteta nalazi zastava BiH. Očito da je sve u fotografisanju i u tome kome su te slike namenjene.
A ove tri slike koje smo prikazali govore o neprilikama u kojima se nalazi vlada Milojka Spajića. Važno je da u jednom trenutku premijer svojoj nedavnoj izjavi “mene to ne interesuje” ne priključi i onu “meni ništa nije jasno”. Mogao bi razmisliti i da, po receptu svog ministra unutrašnjih poslova, uvede poligraf za svaku javnu funkciju, pa i za ministre.
