Hajka protiv Vulevića krenula je početkom godine preko opskurnih državnih tabloida, a nastavio ju je Aleksandar Vučić. Pozivajući se na pisanje opskurnog lista “Tabloid” – koji javno proziva u svakoj prilici – predsednik Srbije je na televiziji “Prva” rekao da se “ne plaši ni onih generala u policiji koji su likvidirali vođe zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, a koji se ‘tajno sastaju’ sa Draganom Bjelogrlićem”. Kakvi su to bili tajni sastanci kada se zna da su Bjelogrlić i Vulević venčani kumovi
Smenjeni komandant Specijalne antiterorističke jedinice pukovnik Spasoje Vulević ima dva pomoćika – Vladana Mirkovića, koji je iz SAJ, i Miloša Maćešića, “prekomandovanog” u ovu jedinicu iz ukinute Protivterorističke jedinice MUP. Izvori “Vremena” iz MUP kažu da Mirković sigurno neće pokleknuti pred pritiscima da zloupoterbi jedinicu, a neće ni Maćešić. Mada je ovaj došao iz PTJ i nije njihov autentični sajevac, pripadnici ove jedinice ga ipak cene.
No, problem će biti ako za komandanta postave nekog “sa strane”, jer posle odluke o smeni Vulevića niko nije imenovan. Njemu su zamerali što su mu dvoje dece studenata svakodnevno na protestima. I to su “službe” dojavile onima kojima treba.
“HEMIČAR U VODU ZA PODRŠKU”
Ko je Spasoje Vulević? Dete policijskog inspektora iz Peći, gde je i rođen 1971. godine. Odličan đak u osnovnoj školi, posle koje je upisao Vojnu gimnaziju (tad je bilo nekoliko stitina kandidata za jedno mesto) i završio je sa odličnim uspehom. Sledi Vojna akademija (klasić mu i prijatelj sadašnji komandant 72. specijalne brigade VS Miroslav Talijan), takođe sa odličnim uspehom. Tada je zaražio da ide u MUP. Primljen je odmah, ponuđena mu je i funkcija te ratne 1993. godine, ali on je prethodno sam izabrao da završi šestomsečni kurs za policajca da bi znao kako čovek na terenu “diše”. Posle kursa stupio je u SAJ na najnižem mestu. To je “hemičar u vodu za podršku”. U prevodu – onaj koji baca suzavac.
Vulević je prošao sve stepenice u karijeri u SAJ. Neki kadrovi Slobodana Miloševića optuživali su ga da je Demokratskoj stranci krajem 1996. dao imena batinaša iz SAJ koji su bez ikakvog povoda tukli građane u protestu. On to nikad nije ni potvrdio ali ni demantovao. Ako i jeste – svaka mu čast. Tada je osam momaka u tad popularnim “mont” jaknama izletelo iz prolaza na Terazijama kod hotela “Balkan” i prebilo učesnike protesta. Bila je to takozvana “Tutinčeva grupa” (Zoran Simović “Tutinac”, šef beogradskog odreda SAJ). Na čelu SAJ tad je bio Živko Trajković, koji je kasnije smenjen zbog spleta nesrećnih okolnosti, pa ga je zamenio Vulević, dotadašnji zamenik.
Što se Vulevića tiče, autor ovog teksta je pre puno godina u snimku MUP o hapšenju jednog krimilalca iz BiH na Novom Beogradu prepoznao njegov glas – prvi je uleteo, bacio ga na pod i rekao “policija, nećemo ti ništa”. Takvih akcija je bilo bezbroj, ali ni on ni SAJ nisu se hvalili time. Dođu, završe posao i nazad u bazu. Pripadnici SAJ su bili prinuđeni da likvidiraju i vrlo opasna lica naoružana vatrenim oružjem.
Kao zamenik komandanta Vulević je predvodio mnoge akcije koje su u domenu rada jedinice, ali o tome nema saopštenja MUP – reč je o neutralisanju izuzetno opasnih i naoružanih lica.
TABLOIDNA KAMPANJA BLAĆENJA
Vuleviću je lični autoritet unutar policije u poslednje vreme postao smetnja. Zašto? Zato što nije dopuštao da se SAJ na protestima koristi u akcijama protiv građana. Šefovima u MUP je rekao da je to u suprotnosti sa pravilima o angažovanju jedinice. Tačka, kraj!
U SAJ se ne dolazi po partijskoj preporuci. Probao je to nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, pa je nelateo na “barijeru” – niko od njegovih “pulena” nije prošao psiho testove. Slučaj iz proleća ove godine: 41 aktivni pripadnik MUP prijavio se za SAJ, fizičku proveru i psihološku procenu prošlo je samo njih pet, a primljen je jedan. To dovoljno govori o jedinici.
“Kad ste u poslednjih 20 godina čuli da je neki pripadnik SAJ učestvovao u nekom skandalu? Nikad. Nisu smeli, niti smeju, da rade honorarno kao obezbeđenje bili koga”, kaže bivši oficir te jedinice.
Zanimljivo je da je hajka protiv Vulevića krenula početkom godine preko opskurnih državnih tabloida i da je to nastavio Vučić. Predsednik Srbije se, pritom, pozvao na pisanje opskurnog lista “Tabloid”, koji proziva u svakoj prilici. A “Tabloid” je objavio da su Vulević, Dragan Barašin i izvesni Ivković Mačak iz SAJ ubili Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Naravno, ta tvrdnja nikad nije dokazana, niti će biti, ali Vučiću to ne smeta da optuži Vulevića. I da pisanje “Tabloida”, koje inače javno prezire, uzme zdravo za gotovo.
Vučić je tako mrtav ‘ladan izjavio na televiziji “Prva” da se “ne plaši ni onih generala u policiji koji su likvidirali vođe zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, a koji se ‘tajno sastaju’ sa Draganom Bjelogrlićem”. Pritom Vučić, a i oni koji su mu servirali takvu informaciju, zaboravlja da su Vulević i Bjelogrlić venčani kumovi. Kakvi su to onda tajni sastanci? Mašinerija BIA je zatajila, što nije ni čudo ako se na njenom čelu nalazi Vladimir Orlić.
U aprilu prošle godine Vulevića je pokušao da smeni tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, ali je naišao na otpor unutar SAJ, koji je zapretio tihim štrajkom. Gašiću je neko od pametnih savetnika rekao šta to znači, pa je odustao od tog poteza. Naime, Vulević mu je smetao jer je pokazao integritet umesto slepe poslušnosti. I sad je to pokazao, jer je Dačiću otvoreno rekao da SAJ nije namenjn za razbijanje demonstracija, što je Vučića razbesnelo. Vučić je urlao, ali je Vulević ostao pri svom – otad ga više nisu zvali na sastanke Kolegijuma MUP na kojima se dogovaralo o merama koje će se primeniti protiv demonstranata. Jednostavno, shvatili su da SAJ neće u tome da učestvuje.
Pripadnici SAJ su učestvovali u zaplašivanju ljudi na protestima protiv policijskog časa zbog korone 2020. godine, ali nisu intervenisali. Tu su bili čisto zbog zaplašivanja. Tako je bilo i tokom deblokade železničke stanice “Novi Beograd” u leto 2024. godine. Ni tad niko od “sajevaca” nije digao pendrek na ljude.
Advokat Božo Prelević je rekao na N1 da je “lično” postavio Vulevića na mesto komandanta SAJ. On je bio na mestu koministra policije u prelaznoj Vladi od novembra 2000. do 25. januara 2021, a potom savetnik ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Vlada Vojislava Koštunice je izabrana u martu 2004, a Vulević je na čelo SAJ došao 2005.
Ono o čemu malo zna jeste Vulevićevo učešće u ratu i humana uloga koju je odigrao. U martu 1999. godine, kao oficir SAJ sprečio je bitange i ološ iz parapolicijske jedinice “Škorpioni” da dovrše zločin nad civilima u Podujevu. Konkretno: onemogućio je pripadnike te formacije pridodate SAJ-u kao “rezervni sastav” da nastave još veće zločine preteći da će ih lično pobiti, a na svojim rukama je nosio dvoje ranjene albanske dece do saniteta SAJ. Ta deca su ostala živa, a jedno od njih je i potpredsednica kosovske skupštine. Moguće je i da nazovipatriotski kadrovi verovatno Vuleviću i na tom zameraju.
Dani “otvorenih vrata” za različite bezbednosno interesantne osobe traju i nije baš do kraja jasno ko kontroliše taj sektor. Moguće je da se radi kao i u spoljnoj politici – hapsi se na sve strane, pušta se na sve strane, u zavisnosti od datog političkog momenta – pa se tako u istoj nedelji ovaplote na strani režima Radoičić i Nedić, a hapse se ruski špijuni koji se obučavaju i uzgajaju u Srbiji
Jasno je da je režim u nokdaunu, no da li se i druga strana čvrsto drži na nogama? Tu je i tema o kojoj se u ovom malom delu slobodne javnosti vodi žustra diskusija: da li treba proširiti front borbe, kako kreirati odnose između nestranačkog studentskog bloka i opozicionih partija, kao i u koliko kolona antivučićevske snage treba da izađu na izbore kada oni budu raspisani
Batinaši su pred kordonom policije počeli da dave studenta, građani su vikali, “Vidite li šta mu rade”, žandarmerija se nije pomerila
“Prvi potez posle smene vlasti mora biti da se podvuče crta, da se tačno kaže koliko se duguje, koliko je fiktivno ljudi bilo zaposleno, koliko je službenih vozila korišćeno, koliki su minusi gradski preduzeća, ko su podizvođači…”, kaže Stefan Simić navodeći da je ozbiljan problem Grada danas – netransparentnost. “Imamo projekte poput ‘Obezbeđenje Beograda’ … Od dobre ideje nastane sumnja jer je sve netransparentno – ko su ljudi koji su zaposleni, koje su njihove kvalifikacije, kako funkcioniše sistem nadzora, gde se skladište snimci, da li postoji prostor za zloupotrebu? Ništa od toga ne znamo iako svakodnevno postavljamo pitanja”
Naizgled bezazlena i nezahtevna reč “koordinacija” probudila je mnoge duhove, pojavila se kao bauk i nadvila nad Srbijom. Sve sile stare i nove Srbije “sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka”
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
