Pola tone problema

Da je Međunarodni sud krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (MKSJ) birao najzgodniji trenutak da dovede u nepriliku srpske vlasti uopšte, a premijera Aleksandra Vučića posebno, nije mogao da izabere bolji datum od 31. marta. Tada će, manje od mesec dana od parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, konačno biti izrečena prvostepena presuda Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke i bivšem Vučićevom mentoru, čime se dodatno komplikuje situacija oko odbijanja Srbije da uhapsi i isporuči troje radikalskih funkcionera koji su optuženi da su uticali na svedoke tokom suđenja njihovom šefu.

„Vreme“ je u prošlom broju, pišući o pomenutoj trojci, koju čine Vjerica Radeta, Petar Jojić i Jovo Ostojić, nagovestilo da bi MKSJ mogao da zakaže izricanje presude za kraj marta. U međuvremenu je to i zvanično potvrđeno, tako da Beograd više ne duguje Hagu tri, nego četiri radikala, od kojih nijedan ne želi da vlastima olakša situaciju i dobrovoljno se preda, već poručuju da će morati da ih nose. „Ne znam samo kako će uspeti da nas prenesu do Haga. Evo, ja imam 130 kila, Petar Jojić 120, Jovo Ostojić isto toliko, a naša Vjerica tu do 100, pa vi sračunajte. To vam je gotovo 500 kilograma“, rekao je Šešelj novinarima prošle nedelje. Usput je poručio da će i on i njegovi stranački drugovi i drugarica nastojati da do 31. marta nabace dodatnu kilažu, kako bi posao vlastima sasvim bukvalno otežali.

KLIN I PLOČA: A da je nezgodno, nezgodno je. Kao što je u prošlom broju ukazano, Vučić se kao jedan od lidera Šešeljevog pravnog tima uzgredno pominje u optužnici protiv Radete i ostalih, a dodatni detalji o njegovoj ulozi u odbrani vojvode koji bi na suđenju trojci mogli da iskrsnu izvesno bi ga politički oštetili u trenutku kada pokušava da zacementira vlast. Ukoliko bi još morao da hapsi Šešelja, uz najavljenu buku i cirkus, izgubio bi dodatne poene. Stoga je reakcija na odbijanje Tribunala da usvoji zahteve Srbije da se ta stvar sa Šešeljem, Radetom i ostalima odloži za neko zgodnije vreme (kao da je u Srbiji ikada bilo zgodno prebacivati optuženike u Hag) bila izvanredno žestoka.

Najpre je u Hag diplomatskim putem poslata protestna nota (kao da je MKSJ država ili međunarodni politički entitet, a ne sud), a zatim su krenule salve sa levog (Aleksandar Vulin) i desnog krila (Nebojša Stefanović). Vulin je kao ministar za rad, boračka i socijalna pitanja poručio sudu da Srbija nije njihova kolonija i da „ostavi gospodina Šešelja da se bavi politikom i da živi svoj život“. Stefanović je namirisao zaveru: „Ovde nije reč o Šešelju. Nije reč ni o jednom pojedincu, već o destabilizaciji Vlade. Oni pokušavaju da imaju Srbiju koja je slabija, koja neće imati dobru pregovaračku poziciju u razgovorima sa Prištinom, koja neće moći da vodi samostalnu politiku, da napravimo slabiju Vladu. Mislim da je to suština onoga što se sada dešava u Hagu.“ On je posebno istakao da je Vučić sada u neprijatnoj poziciji jer će ga napadati i ako izruči Šešelja Hagu i ako to ne učini.

Na kraju se oglasio i sam Vučić, kome je smrt generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, koji je osuđen na doživotnu robiju zbog svoje uloge u genocidu u Srebrenici, a koji je prošle nedelje umro od srčanog udara u ćeliji, dobro došla kao ilustracija ponižavajućeg odnos MKSJ prema Srbiji. „To za mene predstavlja veliki problem, zato što ne mogu da objasnim ljudima u Srbiji zašto jedan čovek umre, a da nam Hag ništa ne objasni, a da nam onda kažu izručićete ga (Vojislava Šešelja) tog dana, slučajno u jeku kampanje, da li da pomognemo desničarima ili da rušimo tebe, potpuno je svejedno. Oni koji su želeli da naprave problem Srbiji, napravili su ga“, kazao je Vučić novinarima prilikom otvaranja novog pogona Koka-Kole u Zemunu. Premijer je poentirao izjavom da će konačnu odluku doneti sam i da će ta odluka „uvek biti najbolja za Srbiju“.

A onda je, za mnoge neočekivano, u priču uključio još jedan bivši Šešeljev stranački drug, predsednik Srbije Tomislav Nikolić. „Ako (Šešelj) mora da ide na izricanje presude, mora tamo da bude. Isto važi i za Vjericu. To je država.“ On je u velikom intervjuu za „Danas“ povodom Dana državnosti podsetio da se Šešelj, pre nego što je konačno optužen, godinama dobrovoljno nudio da ide u Hag. „On voli to lažno junačenje. Znate, ‘93. godine kada su nas napali socijalisti, kada su oni pobedili SRS, svi smo bili zaduženi da govorimo da ako nas već hapse, želimo i da nam sude u Hagu u jedinom pravom sudu, pošto Miloševićev sud nije pravedan. E sad je to drugačije, sad je priča o Hagu, priča o junaštvu“, kazao je Nikolić.

Ovaj deo intervjua podstakao je stare spekulacije o tinjajućem sukobu predsednika i premijera, ali izgleda da je ovde reč prosto o tome da je Nikolić u sasvim drugačijoj situaciji od Vučića kada je reč o Šešelju, i politički i lično. On nije bio u Šešeljevom pravnom timu, ne ide na izbore i ne mora da misli o rejtingu ; odluku o eventualnom izručenju doneće Vučić, kao što je uostalom i sam najavio. A zatim, treba se podsetiti da je Šešelj, otkad je pušten na privremenu slobodu, uporno napadao Nikolića, dok je Vučić uglavnom ostao pošteđen.

„Šešelj mi je pre nekoliko meseci na svom Tviter nalogu psovao mrtvu majku. I tu prestaje moja priča da li je on normalan, zdrav ili nije. Gotovo. Neka je živ i zdrav. Niti mu želim dobro, niti mu želim zlo“, rekao je Nikolić.

TEORIJA I PRAKSA: Ostavljajući po strani teorije zavere i priče o skrivenim silama koje uporno pokušavaju da destabilizuju Vučićevu vladu, stvari stoje ovako: Srbija je dužna da do 15. marta u MKSJ pošalje izveštaj o tome šta preduzima da obezbedi Šešeljevo prisustvo u sudnici na izricanju presude i o eventualnim problemima s tim u vezi. Sem toga mora da, po ranijem nalogu, svakog prvog u mesecu šalje raport o Radeti, Jojiću i Ostojiću.

Tu ima manje manevarskog prostora nego što se nekima u Nemanjinoj čini. Ideja da Hag ustupi radikalsku trojku srpskom pravosuđu nije naišla na podršku MKSJ, između ostalog i zbog nelogičnosti: ako vlasti veruju da bi hapšenje radikala moglo da dovede do destabilizacije, na osnovu čega tvrde da su u stanju da im pravedno sude u Beogradu? Sem toga, Hag dosad nije nijedan od predmeta koje je ustupio sudovima u bivšoj Jugoslaviji predao nakon što je optužnica već podignuta.

Odlaganje izricanja presude Šešelju, ili prihvatanje njegovog zahteva da okončanje prvostepenog postupka prati putem video-linka, takođe bi bilo presedan. Ukoliko bi se ovaj čin odložio za neki drugi datum, ko može da garantuje da će se Šešelj stvarno pojaviti nekog drugog dana? Inače, svi dosadašnji zahtevi optuženih koji su bili na privremenoj slobodi da ne budu prisutni na izricanju presude su glatko odbijeni, čak i u slučajevima kada je postojala visoka verovatnoća da će presuda biti oslobađajuća.

Situaciju Srbije otežava i okolnost da Holandija, koja je dosad pokazivala veliku osetljivost kada je reč o saradnji sa MKSJ, trenutno predsedava Evropskom unijom, a Srbiji je veoma stalo da do juna otvori poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava. Reč je o takozvanim superpoglavljima, od kojih zavisi i otvaranje svih ostalih, a ako se ona ne otvore, proces evropskih integracija bio bi defakto suspendovan.

Bivši predsednik Srbije i šef Socijaldemokrata Boris Tadić ne misli da bi EU reagovala na odbijanje Srbije da postupa po nalazima Haga. On je nedavno izjavio da veruje da posledica neće biti sve dok se Vučić ponaša kooperativno u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom. Ako Vučić, vagajući odluku, pomišlja da uzme u obzir ovaj savet, trebalo bi da se podseti u kojoj je meri njegov dolazak na vlast rezultat Tadićevih loših procena.