Privatni fakulteti obavljaju delatnost visokog obrazovanja, koja je od posebnog značaja za Republiku. Stoga za ove (baš kao i za države) fakultete važi Zakon o visokom obrazovanju, koji, u članu 32, predviđa da su fakulteti samostalne ustanove za koje važe propisi o javnim službama, ako pomenutim zakonom nije drukčije određeno.
Po Zakonu o javnim službama, ustanove javnih službi osnivaju se u oblastima obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite životinja, radi ostvarivanja prava i potreba građana i organizacija, kao i drugog zakonom utvrđenog interesa (član 3. stav 3. u vezi sa članom 1). U visokoškolskoj oblasti, ustanove javnih službi se, po članu 3. Zakona o visokom obrazovanju, osnivaju radi: 1) prenošenja naučnih, stručnih i umetničkih zvanja i veština; 2) razvoja nauke i unapređivanja umetničkog stvaralaštva; 3) obezbeđivanja naučnog, stručnog i umetničkog podmlatka; 4) pružanja mogućnosti da se pod jednakim uslovima stiče visoko obrazovanje; 5) bitnog povećanja broja visokoobrazovanih stanovnika.
Visokoškolske ustanove uživaju autonomiju, zajemčenu članom 72. Ustava, koja im omogućuje da „samostalno odlučuju o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom“. Član 6. Zakona o visokom obrazovanju određuje da ta autonomija nije samo akademska (utvrđivanje studijskih programa, određivanja uslova upisa i pravila studiranja, izbor nastavnika i saradnika, izdavanje javnih isprava, međunarodna saradnja), nego i upravljačka (uređenje unutrašnje organizacije, donošenje statuta, ustanovljavanje i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa zakonom) i finansijska (pravo raspolaganja finansijskim sredstvima i korišćenja imovine, u skladu sa zakonom). Iz ovog proizlazi da fakulteti (državni i privatni) nisu profitne organizacije osnovane radi sticanja dobiti, već neprofitne organizacije osnovane prevashodno radi zadovoljavanja potreba i interesa građana u obrazovanju. Zato i nisu privredna društva, već ustanove javnih službi.
Pošto, po članu 2. Zakona o javnim službama, sredstva ustanove mogu biti u svim oblicima svojine, fakulteti osnovani sredstvima u privatnoj svojini izloženi su ambiciji osnivača da upravljaju i raspolažu njihovim finansijskim i imovinskim resursima.
Toj ambiciji se duže vreme odupire i akreditovani Pravni fakultet Univerziteta Union, koji uživa ugled najboljeg privatnog pravnog fakulteta u zemlji. Osnivači sa većinskim udelom osnivačkog kapitala, uporno nastoje da finansijsku i upravljačku funkciju podrede svojim lukrativnim interesima. Nezadovoljni odlukom Saveta Fakulteta o visini pripadajućeg iznosa po osnovu dobiti za 2009. godinu, osnivači sa većinskim osnivačkim udelima podneli su 2010. godine tužbu Privrednom sudu u Beogradu, sa zahtevom da im se isplati višestruko veći iznos. Njihov zahtev je usvojen. Fakultet je podneo žalbu, koju je Privredni apelacioni sud odbio, iako su oba suda prekoračila granice svoje nadležnosti. Jer, prema članu 25. stav 1. Zakona o uređenju sudova, ovi sudovi rešavaju sporove privrednih subjekata u koje spadaju: privredna društva, preduzeća, zadruge, preduzetnici i njihove asocijacije. Kako fakultet, kao ustanova javne službe, nije privredni subjekt, za rešavanje ovog spora nadležan je osnovni sud, na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova. Tom sudu tužba nije podneta, a Privredni apelacioni sud nije učinio ono što je morao ─ da ukine prvostepenu odluku i predmet ustupi nadležnom osnovnom sudu. Time je odškrinuo vrata sumnji da ovo nije bila slučajna greška.
Tretirajući Fakultet kao privredni subjekt, i to u dve procesne instance, privredni sud je većinske osnivače ohrabrio da naprave drugi korak u svom lukrativnom naumu. Pokrenuli su postupak za njegovu likvidaciju, ali ne da bi odista prestao da postoji, nego da bi preuzeli poluge upravljanja i poslovođenja Fakultetom dok ga ne preobraze u privredno društvo. Privredni sud u Beogradu je njihov zahtev (prekoredno!) usvojio i doneo rešenje o upisu likvidacije u sudski registar. Dekan Fakulteta je razrešen dužnosti, dok je jedan od većinskih osnivača imenovan za likvidacionog upravnika da bi, odmah potom, za vršioca dužnosti dekana imenovao drugog većinskog osnivača.
Rešenje o likvidaciji i imenovanju likvidacionog upravnika objavljeno je 3. jula 2012. godine, a već 12. jula 2012. većinski osnivači su doneli odluku o obustavi likvidacije i odustajanju od namere da ga, izmenom Statuta, proglase privrednim društvom, koje bi se, pored visokog obrazovanja, bavilo i zamislite: pripremanjem i raznošenjem hrane; snimanjem muzike i muzičkih zapisa; ispitivanjem tržišta i istraživanjem javnog mnjenja!
Zbog ovakvog obrta može se reći da je postupak likvidacije vođen sa ciljem ovladavanja funkcijama i sredstvima Fakulteta, a ne radi njegovog gašenja. Tome u prilog ide i činjenica da osnivači nisu, u smislu člana 26. Zakona o javnim službama, doneli ni akt o ukidanju Fakulteta. To je i bio razlog da Privredni apelacioni sud, po žalbi rektora Univerziteta i manjinskog osnivača (kojima je prvostepeni sudija uskratio pravo da izvrše uvid u spise predmeta!), ukine prvostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno suđenje. Njegovim donošenjem prestale su sve pravne posledice upisa likvidacije u sudski registar: Fakultet više nije u stanju likvidacije; iz Registra je brisan likvidacioni upravnik; legalno izabrani dekan vraćen je na dužnost.
Kako akt o ukidanju Fakulteta nije donet i kako ne postoje uslovi iz člana 26. Zakona o javnim službama da bude donet naknadno, već je sada izvesno da od likvidacije Pravnog fakulteta Univerziteta Union, po profitnom modelu većinskih osnivača, neće biti ništa ni u ponovnom postupku pred privrednim sudom.
Na zadovoljstvo studenata i njihovih roditelja, kao i nastavnika i saradnika Fakulteta!
(autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union)
