Činjenica je da sada i postojeća "mala autonomija" Vojvodine dobija na značaju za demokratske i proevropske snage Srbije
U drugom krugu predsedničkih izbora, Boris Tadić je na teritoriji Vojvodine odneo ubedljivu pobedu nad Tomislavom Nikolićem osvojivši oko 52 odsto glasova, dok je ukupni pobednik izbora, novi predsednik Srbije, ovde osvojio oko 44 odsto glasova. Na podlozi tog rezultata lider demokrata u Vojvodini Bojan Pajtić mogao je da izjavi da je DS u Vojvodini „uradio svoj deo posla“ i da „ovako velika prednost našeg predsedničkog kandidata govori o tome da smo zaista dali svoj maksimum, a videćemo narednih dana ko nije dao svoj maksimum i kako se ponašao na izborima“. Već i površan pogled na ovu izjavu upućuje na zaključak da su pozicije Pajtića i pokrajinske organizacije DS u samoj Demokratskoj stranci veoma ojačale.
Još značajnija je činjenica da su Pajtić i DS u samoj Vojvodini na kraju ostvarili ubedljivu pobedu i na pokrajinskim izborima, tek za nijansu manju od one lavovske pobede na izborima 2008. godine, kada su, u koaliciji sa G17, bili osvojili apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine. Naime, sada su, prema preliminarnim rezultatima Pokrajinske izborne komisije, samostalno osvojili ukupno 53 mandata u Skupštini sa 120 mesta (16 po proporcionalnom sistemu izbora, 37 po većinskom sistemu). Nikolićev SNS, pod nazivom „Pokrenimo Vojvodinu“, dobio je 22 mandata (14 plus 8 mesta), a slede: Koalicija SPS-PUPS-JS sa ukupno 13 mandata, LSV sa 10, SVM sa 8, SRS sa 5, DSS sa 4 i „Vojvođanski preokret“ (LDP) sa 1 mandatom.
Proglašavajući pobedu i u borbi za treći mandat na funkciji premijera Vlade Vojvodine, Bojan Pajtić je rekao da demokrate ni ovog puta u Pokrajini neće samostalno formirati vladu, nego će i o novoj većini razgovarati sa dosadašnjim partnerima, koji će i u budućem sazivu Skupštine Vojvodine držati tri četvrtine mesta. Reč je o Ligi socijaldemokrata Vojvodine, Savezu vojvođanskih Mađara i koaliciji oko SPS-a.
Okolnost da je ovoga puta razlika između izbornih rezultata u Vojvodini prema rezultatima u drugim delovima Srbije, pa i Beogradu, doista krupna, postala je glavna tema prvih postizbornih komentara u Novom Sadu, a ta razlika tumači se na veoma različite načine. Najbizarnija je izjava Igora Mirovića, funkcionera SNS-a „za južnu Bačku“, koji je izneo tezu „da su građani Vojvodine pobedom Tomislava Nikolića pokazali da žele da se smanje tenzije između Beograda i Vojvodine“. Krajnji autonomaši, na drugoj strani, ističu da su razlike u većinskoj volji birača sada već tolike da Vojvodina treba da razmisli kuda će je odvesti ovakva centralna Srbija sa ovakvim liderima. Ostaje, zapravo, činjenica da sada i postojeća „mala autonomija“ Vojvodine dobija na značaju za demokratske i proevropske snage Srbije, a taj značaj postao bi tim veći – ukoliko stranke oko novog predsednika Nikolića nekako formiraju republičku vladu, što nije naročito verovatno.
Sam Bojan Pajtić, koji je i jedan od potpredsednika DS-a, a koji je retko govorio o problemima cele Srbije i retko istupao kao tumač politike cele DS, u utorak (22. maja), izjavio je da je „za vojvođanske demokrate sekundarno pitanje ko će biti republički premijer“, te da je „sigurno da će na republičkom nivou vladu formirati DS i socijalisti sa još nekim partnerima“ i da je u procesu formiranja nove vlade Srbije „važan program, a ne imena“. Iz ove izjave moglo bi se razumeti da su u rukovodstvu DS-a već „pregoreli“ pitanje premijera iz neke druge koalicione stranke, već da se s njim više pregovara o programu nove vlade, nego o njenom personalnom sastavu.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
