Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici gradske skupštine, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću”, nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i za pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema
Sprečavanje odbornika opozicije da uđu u parlament Novog Sada, gde je održana jednostranačka skupština na kojoj je za novog gradonačelnika izabrana osobnost pod imenom Žarko Mićin, hapšenje opozicionih aktivista u glavnom gradu Vojvodine, te upad policije i tajne policije u velike beogradske nevladine organizacije – sasvim je izvestan pokazatelj da se vlast, uprkos izjavama naprednjačke vrhuške da je potrebno smiriti tenzije u društvu, opredelila za povećanje tenzija i progon oponenata po (belo)ruskom modelu.
Dakle, ušli smo u novu političku fazu, u kojoj vlast računa na izmenjene globalne političke okolnosti po dolasku Trampa na vlast u SAD, ali i pokušava otvoriti pukotine unutar raznih segmenata velikog, istorijskog bunta građana Srbije, predvođenog mladim ljudima, studentima i srednjoškolcima.
foto: marko dragoslavić / fonetNOVOSADSKA RAZGLEDNICA – PENDRECI, ŠTITOVI, JAJA, FARBA I BRAŠNO: Novi gradonačelnik Ž. Mićin pred svojim odbornicima;…
PAVLOVLJEV REFLEKS
Krenimo redom. U ponedeljak je sazvana sednica novosadskog parlamenta na kojoj je trebalo da se izabere novi gradonačelnik. Ovo mesto je ostalo upražnjeno nakon ostavke Milana Đurića, lokalnog bezličnog pravnika koji je na to mesto došao nakon avanzovanja dugogodišnjeg prvog čoveka Novog Sada Miloša Vučevića. Kao i Vučević, ostavku je podneo nakon što su naprednjački jalijaši izleteli iz prostorija stranke i skoro nasmrt pretukli jednu studentkinju. Njen kolega je prošao nešto bolje.
Vučević, čovek koji je bio beskrajno odan porodici Vučić i kriminalnim organizacijama koje kontrolišu glavni grad Vojvodine, prošao je sve testove poslušnosti i kao takav postao prvo državni ministar odbrane, a potom i predsednik Srpske napredne stranke i premijer. On je, kako neki tvrde, surogat Andreja Vučića, jer se “predmetna institucija” još nije osmelila da rođenog brata postavi za premijera. Đurić, kao njegova desna ruka i stari jaran, bio je logičan odabir. Pokazalo se u naprednjačkim stručnim studijima, naslednik takođe baštini “pavlovljev refleks”, bezuslovno i instiktivno klima glavom na nadražaj stranačkih gazda i gazda kriminalaca.
foto: nenad mihajlović / tanjug…
Pokazalo se da Đurić ipak nema tako jak želudac. Već je nekoliko puta, kažu, želeo da podnese ostavku, ali nije mu se dalo od gore. Na kraju je otišao zajedno sa svojim neposrednim nadređenim, jer im je rečeno tako. Malo da se žrtvuju, pa će u sledećoj podeli karata već dobiti pokoji jači adut. Izbor Žarka Mićina za naslednikovog naslednika ne samo da je promena na isto (čovek je verni Vučevićev pratilac, šef svih njegovih kabineta i “lojalista” sa dna kace), nego i promena nagore. Naime, sudeći po tvrdnjama opozicije, ali i brojnih građana na društvenim mrežama, Mićin je stranačka majka batinaša. Ako je tako, onda je gradonačelnik podneo ostavku zbog batinanja studenata, a šef batinaša je došao na njegovo mesto. Tipično za Vučićevu Srbiju.
Opozicija je pozvala građane na protest ispred gradske skupštine zbog samog Žarka Mićina, ali i zbog kršenja brojnih procedura od gradske vlasti i skupštine. Naravno, i zbog njihove sprege sa kriminalom. Međutim, policija je sprečila opozicione odbornike da uđu u parlament. Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću” nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema!
foto: marko dragoslavić / fonet…sprečavanje odbornika opozicije da uđu u gradsku skupštinu
JAJA, BRAŠNO I JOGURT
Građani Novog Sada su na nasilje ispred gradskog parlamenta odgovorili jajima, brašnom i jogurtom. Policija je “pohovana”. Naravno, pojavila se tu i crvena boja, krvave šake. Državna sila je uzvraćala, koristila pirotehnička sredstva, jaja je bacala na odbornike i građane, gađala ih i bojom i jogurtom. Scene su, naravno, bile megahit na društvenim mrežama.
Nakon što su se građani razišli, krenulo je hapšenje opozicionih aktivista. Priveden je šef novosadskog SSP Vladimir Vrsajkov, aktivista pokreta “Bravo” Brajan Brković (naravno, režimski tabloidi su u udarnim naslovima odmah izvestili da ovaj “ustaša” udara na pripadnike svete srpske policije), stari policijski znalac, osnivač novog političkog pokreta “Solidarnost” Goran Ješić, pokrajinski poslanik NSP Predrag Dragojević i član PSG Srđan Đurić. Noć su proveli u pritvoru, a u trenutku pisanja ovog teksta Vrsajkov, Ješić i Đurić pušteni su na slobodu, a navodno će uskoro iz pritvora izaći i Brković i Dragojević. Svi će, tvrdi se, fasovati prekršajne prijave osim Dragojevića, koji će biti krivično gonjen zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
foto: marko dragoslavić / fonet…
A onda je, u međuvremenu, stigla vest iz Beograda o upadu policije i BIA u Građanske inicijative, Fondaciju Trag i Crtu. Navodno, istražni organi hoće da pomognu Trampu i Masku u njihovoj borbi protiv “kriminalne organizacije” USAID. Ne treba komentarisati koliko je ovaj motiv licemeran i kretenski, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što su upravo državni organi najviše koristili sredstva američke državne pomoći.
Iza svega se očituje nova strategija režima, koji računa da će uspeti otvoriti podele unutar velikog pokreta otpora. Prvenstveno između opozicije i nevladinog sektora na jednoj i studenata na drugoj strani.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
