Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici gradske skupštine, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću”, nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i za pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema
Sprečavanje odbornika opozicije da uđu u parlament Novog Sada, gde je održana jednostranačka skupština na kojoj je za novog gradonačelnika izabrana osobnost pod imenom Žarko Mićin, hapšenje opozicionih aktivista u glavnom gradu Vojvodine, te upad policije i tajne policije u velike beogradske nevladine organizacije – sasvim je izvestan pokazatelj da se vlast, uprkos izjavama naprednjačke vrhuške da je potrebno smiriti tenzije u društvu, opredelila za povećanje tenzija i progon oponenata po (belo)ruskom modelu.
Dakle, ušli smo u novu političku fazu, u kojoj vlast računa na izmenjene globalne političke okolnosti po dolasku Trampa na vlast u SAD, ali i pokušava otvoriti pukotine unutar raznih segmenata velikog, istorijskog bunta građana Srbije, predvođenog mladim ljudima, studentima i srednjoškolcima.
PAVLOVLJEV REFLEKS
Krenimo redom. U ponedeljak je sazvana sednica novosadskog parlamenta na kojoj je trebalo da se izabere novi gradonačelnik. Ovo mesto je ostalo upražnjeno nakon ostavke Milana Đurića, lokalnog bezličnog pravnika koji je na to mesto došao nakon avanzovanja dugogodišnjeg prvog čoveka Novog Sada Miloša Vučevića. Kao i Vučević, ostavku je podneo nakon što su naprednjački jalijaši izleteli iz prostorija stranke i skoro nasmrt pretukli jednu studentkinju. Njen kolega je prošao nešto bolje.
Vučević, čovek koji je bio beskrajno odan porodici Vučić i kriminalnim organizacijama koje kontrolišu glavni grad Vojvodine, prošao je sve testove poslušnosti i kao takav postao prvo državni ministar odbrane, a potom i predsednik Srpske napredne stranke i premijer. On je, kako neki tvrde, surogat Andreja Vučića, jer se “predmetna institucija” još nije osmelila da rođenog brata postavi za premijera. Đurić, kao njegova desna ruka i stari jaran, bio je logičan odabir. Pokazalo se u naprednjačkim stručnim studijima, naslednik takođe baštini “pavlovljev refleks”, bezuslovno i instiktivno klima glavom na nadražaj stranačkih gazda i gazda kriminalaca.
Pokazalo se da Đurić ipak nema tako jak želudac. Već je nekoliko puta, kažu, želeo da podnese ostavku, ali nije mu se dalo od gore. Na kraju je otišao zajedno sa svojim neposrednim nadređenim, jer im je rečeno tako. Malo da se žrtvuju, pa će u sledećoj podeli karata već dobiti pokoji jači adut. Izbor Žarka Mićina za naslednikovog naslednika ne samo da je promena na isto (čovek je verni Vučevićev pratilac, šef svih njegovih kabineta i “lojalista” sa dna kace), nego i promena nagore. Naime, sudeći po tvrdnjama opozicije, ali i brojnih građana na društvenim mrežama, Mićin je stranačka majka batinaša. Ako je tako, onda je gradonačelnik podneo ostavku zbog batinanja studenata, a šef batinaša je došao na njegovo mesto. Tipično za Vučićevu Srbiju.
Opozicija je pozvala građane na protest ispred gradske skupštine zbog samog Žarka Mićina, ali i zbog kršenja brojnih procedura od gradske vlasti i skupštine. Naravno, i zbog njihove sprege sa kriminalom. Međutim, policija je sprečila opozicione odbornike da uđu u parlament. Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću” nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema!
JAJA, BRAŠNO I JOGURT
Građani Novog Sada su na nasilje ispred gradskog parlamenta odgovorili jajima, brašnom i jogurtom. Policija je “pohovana”. Naravno, pojavila se tu i crvena boja, krvave šake. Državna sila je uzvraćala, koristila pirotehnička sredstva, jaja je bacala na odbornike i građane, gađala ih i bojom i jogurtom. Scene su, naravno, bile megahit na društvenim mrežama.
Nakon što su se građani razišli, krenulo je hapšenje opozicionih aktivista. Priveden je šef novosadskog SSP Vladimir Vrsajkov, aktivista pokreta “Bravo” Brajan Brković (naravno, režimski tabloidi su u udarnim naslovima odmah izvestili da ovaj “ustaša” udara na pripadnike svete srpske policije), stari policijski znalac, osnivač novog političkog pokreta “Solidarnost” Goran Ješić, pokrajinski poslanik NSP Predrag Dragojević i član PSG Srđan Đurić. Noć su proveli u pritvoru, a u trenutku pisanja ovog teksta Vrsajkov, Ješić i Đurić pušteni su na slobodu, a navodno će uskoro iz pritvora izaći i Brković i Dragojević. Svi će, tvrdi se, fasovati prekršajne prijave osim Dragojevića, koji će biti krivično gonjen zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
A onda je, u međuvremenu, stigla vest iz Beograda o upadu policije i BIA u Građanske inicijative, Fondaciju Trag i Crtu. Navodno, istražni organi hoće da pomognu Trampu i Masku u njihovoj borbi protiv “kriminalne organizacije” USAID. Ne treba komentarisati koliko je ovaj motiv licemeran i kretenski, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što su upravo državni organi najviše koristili sredstva američke državne pomoći.
Iza svega se očituje nova strategija režima, koji računa da će uspeti otvoriti podele unutar velikog pokreta otpora. Prvenstveno između opozicije i nevladinog sektora na jednoj i studenata na drugoj strani.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
