Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici gradske skupštine, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću”, nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i za pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema
Sprečavanje odbornika opozicije da uđu u parlament Novog Sada, gde je održana jednostranačka skupština na kojoj je za novog gradonačelnika izabrana osobnost pod imenom Žarko Mićin, hapšenje opozicionih aktivista u glavnom gradu Vojvodine, te upad policije i tajne policije u velike beogradske nevladine organizacije – sasvim je izvestan pokazatelj da se vlast, uprkos izjavama naprednjačke vrhuške da je potrebno smiriti tenzije u društvu, opredelila za povećanje tenzija i progon oponenata po (belo)ruskom modelu.
Dakle, ušli smo u novu političku fazu, u kojoj vlast računa na izmenjene globalne političke okolnosti po dolasku Trampa na vlast u SAD, ali i pokušava otvoriti pukotine unutar raznih segmenata velikog, istorijskog bunta građana Srbije, predvođenog mladim ljudima, studentima i srednjoškolcima.
PAVLOVLJEV REFLEKS
Krenimo redom. U ponedeljak je sazvana sednica novosadskog parlamenta na kojoj je trebalo da se izabere novi gradonačelnik. Ovo mesto je ostalo upražnjeno nakon ostavke Milana Đurića, lokalnog bezličnog pravnika koji je na to mesto došao nakon avanzovanja dugogodišnjeg prvog čoveka Novog Sada Miloša Vučevića. Kao i Vučević, ostavku je podneo nakon što su naprednjački jalijaši izleteli iz prostorija stranke i skoro nasmrt pretukli jednu studentkinju. Njen kolega je prošao nešto bolje.
Vučević, čovek koji je bio beskrajno odan porodici Vučić i kriminalnim organizacijama koje kontrolišu glavni grad Vojvodine, prošao je sve testove poslušnosti i kao takav postao prvo državni ministar odbrane, a potom i predsednik Srpske napredne stranke i premijer. On je, kako neki tvrde, surogat Andreja Vučića, jer se “predmetna institucija” još nije osmelila da rođenog brata postavi za premijera. Đurić, kao njegova desna ruka i stari jaran, bio je logičan odabir. Pokazalo se u naprednjačkim stručnim studijima, naslednik takođe baštini “pavlovljev refleks”, bezuslovno i instiktivno klima glavom na nadražaj stranačkih gazda i gazda kriminalaca.
Pokazalo se da Đurić ipak nema tako jak želudac. Već je nekoliko puta, kažu, želeo da podnese ostavku, ali nije mu se dalo od gore. Na kraju je otišao zajedno sa svojim neposrednim nadređenim, jer im je rečeno tako. Malo da se žrtvuju, pa će u sledećoj podeli karata već dobiti pokoji jači adut. Izbor Žarka Mićina za naslednikovog naslednika ne samo da je promena na isto (čovek je verni Vučevićev pratilac, šef svih njegovih kabineta i “lojalista” sa dna kace), nego i promena nagore. Naime, sudeći po tvrdnjama opozicije, ali i brojnih građana na društvenim mrežama, Mićin je stranačka majka batinaša. Ako je tako, onda je gradonačelnik podneo ostavku zbog batinanja studenata, a šef batinaša je došao na njegovo mesto. Tipično za Vučićevu Srbiju.
Opozicija je pozvala građane na protest ispred gradske skupštine zbog samog Žarka Mićina, ali i zbog kršenja brojnih procedura od gradske vlasti i skupštine. Naravno, i zbog njihove sprege sa kriminalom. Međutim, policija je sprečila opozicione odbornike da uđu u parlament. Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću” nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema!
JAJA, BRAŠNO I JOGURT
Građani Novog Sada su na nasilje ispred gradskog parlamenta odgovorili jajima, brašnom i jogurtom. Policija je “pohovana”. Naravno, pojavila se tu i crvena boja, krvave šake. Državna sila je uzvraćala, koristila pirotehnička sredstva, jaja je bacala na odbornike i građane, gađala ih i bojom i jogurtom. Scene su, naravno, bile megahit na društvenim mrežama.
Nakon što su se građani razišli, krenulo je hapšenje opozicionih aktivista. Priveden je šef novosadskog SSP Vladimir Vrsajkov, aktivista pokreta “Bravo” Brajan Brković (naravno, režimski tabloidi su u udarnim naslovima odmah izvestili da ovaj “ustaša” udara na pripadnike svete srpske policije), stari policijski znalac, osnivač novog političkog pokreta “Solidarnost” Goran Ješić, pokrajinski poslanik NSP Predrag Dragojević i član PSG Srđan Đurić. Noć su proveli u pritvoru, a u trenutku pisanja ovog teksta Vrsajkov, Ješić i Đurić pušteni su na slobodu, a navodno će uskoro iz pritvora izaći i Brković i Dragojević. Svi će, tvrdi se, fasovati prekršajne prijave osim Dragojevića, koji će biti krivično gonjen zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
A onda je, u međuvremenu, stigla vest iz Beograda o upadu policije i BIA u Građanske inicijative, Fondaciju Trag i Crtu. Navodno, istražni organi hoće da pomognu Trampu i Masku u njihovoj borbi protiv “kriminalne organizacije” USAID. Ne treba komentarisati koliko je ovaj motiv licemeran i kretenski, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što su upravo državni organi najviše koristili sredstva američke državne pomoći.
Iza svega se očituje nova strategija režima, koji računa da će uspeti otvoriti podele unutar velikog pokreta otpora. Prvenstveno između opozicije i nevladinog sektora na jednoj i studenata na drugoj strani.
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Ne sme da nas iznenadi ako se ispostavi da je i studentski pokret i cela 2025. samo jedna faza u rušenju autokratskog režima. Mesecima se mnogo govori o bezuslovnoj podršci studentima, da li su dovoljno artikulisani, dovoljno politički zreli, dovoljno “ovakvi” ili “onakvi”... Ali nije to ključ uspeha ovog procesa. Ključ uspeha je bezuslovno otkazivanje podrške Aleksandru Vučiću
Kada će poljoprivrednici dočekati da ne moraju da traže pravdu na ulici i prosipaju mleko? Zbog čega se vlast ne bavi domaćom proizvodnjom od koje živi čak milion stanovnika Srbije? I zbog čega režim tvrdi da ne može ništa da uradi – što nije ni blizu istini – dok se gazdinstva po Srbiji gase
“Bez povratka kredibiliteta i poverenja građana, nijedna stranka nema šansu na izborima”, kaže za “Vreme” istoričar Dragan Popović. Po ekonomisti Savi Tatiću, “treba staviti sve na jedinog konja koji je sposoban da pobedi u trci. A taj konj je, jasno, studentski”
Skoro da je opšte mesto da su totalitarni vladari, koji se propagandno predstavljaju kao veliki junaci, zapravo prilično strašljive individue. Zauzvrat, stalno govore o svojoj snazi, odlučnosti i hrabrosti i ličnom heroizmu, istovremeno se okružujući desetinama slojeva superlojalista
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
