"Prioritet broj jedan", "okosnica razvoja domaće saobraćajne infrastrukture i cele privrede"... Već decenijama je i program onoga što se na Koridoru 10 mora uraditi isti: izgradnja i rehabilitacija autoputa od mađarske granice do Beograda, obilaznica oko Beograda, završetak autoputa od Niša do granice s Makedonijom i puta od Niša do granice s Bugarskom
Počeli su radovi kod Preševa, najavljuje se da će 1. septembra početi izgradnja na pravcu Horgoš – Novi Sad, završetak obilaznice oko Beograda najavljen je za 1. oktobar. Ova građevinska groznica deluje logično. U pitanju je jedan od najvažnijih evropskih putnih pravaca, a Srbiji gori pod nogama. Evropska unija je našu zemlju već više puta upozorila da, ukoliko Koridor 10 ne bude kompletno urađen, Srbiji preti opasnost da nestane sa putne mape Evrope. Alternativni pravci su odavno u opticaju, preko Rumunije i Bugarske radi se Koridor 4. Glavni objekat na tom koridoru, most preko Dunava koji povezuje bugarski Vidin i rumunski Kalafat, još nije izgrađen, ali od kada su ove dve zemlje postale članice EU-a završetak je mnogo izgledniji, i posle mnogih odlaganja predviđen je za 2011. godinu.
Srbija od Koridora 10 ima višestruku korist. Prihodi od putarina su na godišnjem nivou od oko 180 miliona evra, osim toga tu je i izgradnja prateće infrastrukture, hotela, motela, benzinskih pumpi, megamarketa, stajališta. I pored svega, izgradnja Koridora 10 kroz Srbiju liči na večni projekat. Radovi na završetku autoputa počinjali su u septembru 1997, u septembru 2000, pa 2004. godine, ali je gradnja sporo ili nikako odmicala. Novca nikada nije bilo dovoljno, mada je Koridor tema koja se uvek opisuje istim rečima – to je „prioritet broj jedan“, „okosnica razvoja domaće saobraćajne infrastrukture i cele privrede“. Već decenijama je i program onoga što se na Koridoru mora uraditi isti: izgradnja i rehabilitacija autoputa od srpsko-mađarske granice do Beograda, obilaznica oko Beograda, završetak autoputa od Niša do granice s Makedonijom i puta od Niša do granice s Bugarskom.
Nova graditeljska ofanziva krenula je uporedo s vestima o poništavanju koncesije na autoput Horgoš–Požega. Otvarajući radove kod Preševa 14. jula 2008, na gotovo istom mestu gde ih je 1997. otvorio pokojni predsednik Vlade Mirko Marjanović, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio je da je ovo „početak završetka“. Ministar Mrkonjić i ostali članovi Vlade ističu da bi svi radovi na Koridoru trebalo da budu okončani do 2011. godine. Na svečanosti povodom početka radova u Preševu rečeno je, međutim, i da će izgradnja napredovati u skladu sa sredstvima koja pristižu. Mada svi ističu da „moramo raditi brzo i efikasno“, svi su svesni i da „ima mnogo činilaca koji ne dozvoljavaju da se daju precizni rokovi“. Da predviđeni radovi zavise od novca, čiji je najveći deo još u najavama, svesni su i vlada i izvođači. Nadležni iz Puteva Užice nisu želeli da se upuštaju u procenu da bi radovi na Koridoru 10 mogli biti završeni za naredne tri do četiri godine, ali su istakli da će poštovati rokove iz ugovora i završiti, sigurno, za godinu dana 10,7 kilometara deonice koju pravi njihova firma.
Predsednik Vlade Mirko Cvetković je 17. avgusta na obilaznici oko Beograda rekao da je za završetak radova na Koridoru 10, uključujući i beogradsku obilaznicu, potrebno oko dve milijarde evra, navodeći da država može da preuzme obaveze za finansiranje tog projekta, iz budžeta i međunarodnih kredita. Prema njegovim rečima, za završetak deonice Koridora 10 do makedonske i bugarske granice do 2011. godine potrebno je oko 1,3 milijarde evra, za autoput od Subotice do Novog Sada od 150 do 200 miliona evra, a preostali novac je za beogradsku obilaznicu. Naglasio je da se za finansiranje radova u ovoj godini koriste sredstva koja su već određena budžetom, a deo novca biće prebačen iz projekata Nacionalnog investicionog plana koji kasne sa realizacijom. „Intenzivniji razgovori o obezbeđivanju novca od inostranih kreditora očekuju se od kraja godine“, rekao je Cvetković. Premijer je uputio apel poslanicima Skupštine Srbije da prekinu opstrukciju rada i pomognu da se ratifikacije ugovora o već odobrenim kreditima za infrastrukturne projekte što pre obave.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da ove godine svi radovi na Koridoru 10 i putnoj privredi u Srbiji mogu da se finansiraju iz postojećih neutrošenih privatizacionih prihoda, što je oko 250 miliona evra. On je naveo i da je Srbiji potrebno od četiri do pet milijardi evra za finansiranje infrastrukture, i da će to biti obezbeđeno iz kredita, donacija Evropske unije i privatizacionih prihoda.
Uz najavu završetka autoputa, pominju se i drugi projekti u narednih pet godina, kao što su modernizacija železnice na putanji Koridora 10, tako da vozovi na našim prugama mogu da razviju brzine do 160 kilometara na sat, završetak stanice Prokop i iseljenje postojeće beogradske železničke stanice iz savskog amfiteatra, izgradnja autoputa „Južni Jadran“, vodni saobraćaj na Dunavu…
Mnogi postavljaju pitanja da li je tako brzo moguće završiti predviđene radove na Koridoru 10, ako su za gradnju sedamdesetak kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda bile potrebne tolike godine, iako je u pitanju mnogo lakši teren od onog na jugu Srbije, kao i da li domaće firme imaju kapaciteta da izvedu sve predviđene radove. Dragutin Kalezić, direktor Zavoda za projektovanje puteva TRAS u Institutu za puteve, za „Vreme“ kaže da, što se tiče mogućnosti izvođenja radova, kapaciteti postoje. „Ako je ovo prioritet, sigurno je da imamo vrsne stručnjake. Ako se angažuju domaće firme kao što su NIBENS, Novi Pazar Putevi, Putevi Užice, Vranje i druge, onda ima dovoljno kapaciteta. Uvek sve zavisi od novca – ako ga ima, može se raditi i u tri smene. U tom slučaju, rokovi mogu biti realni.“
„Kompletna dokumentacija je na nivou idejnog projekta, a na osnovu toga se dobija odobrenje za gradnju, dok se na osnovu glavnog projekta dobija građevinska dozvola i izvode radovi – ali ni to nije nepremostiv problem. Glavni projekti su uveliko počeli da se rade za oba kraka koridora Niš–Dimitrovgrad, radi se i za obilaznicu oko Dimitrovgrada. Glavni projekat može se raditi i u hodu, često se i ranije zbog hitnosti posla davao radni materijal na osnovu kog može da se radi – sve je potpuno definisano, a u hodu bi se vršila i tehnička kontrola, revizija glavnog projekta. U poslednjih desetak godina idejni projekti su na vrlo visokom nivou“, kaže Dragutin Kalezić.
U centru pažnje je, ponovo, i obilaznica oko Beograda, jedna od ključnih tačaka na Koridoru 10 čiji će završetak olakšati saobraćajne muke i putnika u tranzitu – i Beograđana. Obilaznicu prati sudbina Koridora, o njoj se stalno govori, gradi se već 17 godina, radovi najčešće kasne zbog dugovanja prema izvođačima. Ovih dana gradilište intenzivno obilaze važni državni funkcioneri. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je tokom treće posete gradilištu beogradske obilaznice u poslednjih deset dana, 17. avgusta, ponovio da će radovi na deonici 4 od Ostružnice do Orlovače, koja će spojiti Koridor 10 i Ibarsku magistralu, biti završeni do 1. oktobra. Deonica od Ostružnice do Orlovače, dužine 7,7 kilometara, finansira se iz Nacionalnog investicionog plana. Izvođači radova su Planum i Mostogradnja, čiji radnici rade i u noćnim smenama. Izvođači su istakli da su radovi uveliko odmakli, da finansijska podrška prati njihovu dinamiku i da za sada nema zastoja u isplati radnika.
Mada se uveliko govori o završetku obilaznice do 1. oktobra, najava završetka se, u stvari, odnosi na samo jedan njen deo, od Ostružnice do Orlovače. Radovi na 13 kilometara obilaznice od Orlovače do Bubanj Potoka i autoputa počeće kad Vlada obezbedi sredstva a, prema rečima premijera Cvetkovića, pored sopstvenih izvora država će morati da podigne i kredit.
Svakodnevni obilasci gradilišta i propitivanje izvođača – pred kamerama – kako napreduju radovi možda su dobri za medijsku promociju, ali to samo po sebi teško da će naterati izvođače da rade brže i bolje nego inače. Stiče se utisak da „dobijamo sliku“ vlade supermena koja će za par godina izvesti čuda i izgraditi ono za šta decenije nisu bile dovoljne. Toga smo se nagledali za vreme obnove posle bombardovanja 1999, i malo je verovatno da je to nekome opet potrebno. Nisu potrebne ni najave o završetku radova pre roka. Rokovi su odavno prošli, i svi bi bili zadovoljni samo da se započeti poslovi završe. Spisak navedenih radova je impresivan. Ako Vlada uspe da namakne sredstva da se bar najvažniji od tih projekata završe, do kraja, i ako ta sredstva odu za ono za šta su namenjena, bolja promocija joj neće biti potrebna.
Koridor 10 je izuzetno važna međunarodna panevropska putna i železnička saobraćajnica. Osim osnovnog pravca pružanja Koridora 10 (Salcburg–Ljubljana–Zagreb–Beograd–Niš–Skoplje–Solun), kroz Srbiju prolaze i njegova dva kraka: B (Budimpešta – Novi Sad – Beograd) i C (Niš–Pirot–Sofija).
Do sada su u Srbiji u formi punog autoputa izgrađene deonice od granice sa Hrvatskom do Beograda (pravac E70), dužine 104 km, i od Beograda do Niša (pravac E75), dužine 237 km.
Krak B Koridora 10, mađarska granica – Subotica – Beograd, izgrađen je kao poluautoput u dužini od 178 km.
Planirana je izgradnja autoputa Leskovac – makedonska granica dužine 120 km, Niš–Dimitrovgrad dužine 98 km i izgradnja druge trake autoputa Horgoš – Novi Sad dužine 108 km.
Postoji strahovanje da će, ukoliko se Koridor 10 ne završi u sledećih nekoliko godina, Koridor 4 preuzeti primat, naročito posle završetka mosta između Vidina i Kalafata. Od kada su Bugarska i Rumunija ušle u Evropsku uniju, vozači koji iz Turske kreću na zapad prolaze na tom pravcu samo jednu graničnu proveru, dok na Koridoru 10 ima čak šest graničnih kontrola, zbog čega je neophodno smanjiti vreme čekanja kamiona na granicama i pojednostaviti proceduru.
Jedan od problema je i putarina. U Srbiji se putarina naplaćuje prema pređenom kilometru, dok se u okolnim zemljama kupuju vinjete za određeni vremenski period, koje koštaju mnogo manje. Dok se za dnevni tranzit kroz Mađarsku plaća 15 evra, za prolazak u jednom pravcu kroz Srbiju neophodno je izdvojiti oko 160 evra, bez dodatnih troškova za korišćenje kargo terminala.
Nacionalni savet za infrastrukturu je na svojoj konstitutivnoj sednici 17. jula 2008. zaključio da nema osnova da ugovor o koncesiji za autoput Horgoš–Požega stupi na snagu. U saopštenju izdatom posle sednice navedeno je da dodatni uslovi koncesionara bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju, a da ti zahtevi nisu u interesu države i njenih građana. Koncesionar Alpina–Por tražio je, između ostalog, dodatne garancije od države Srbije za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš–Požega za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina, saopšteno je posle sednice Saveta iz kabineta predsednika Srbije.
Predsednik Vlade Mirko Cvetković je prilikom obilaska obilaznice oko Beograda izjavio da su u toku pregovori sa konzorcijumom Alpine i Pora o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega. Premijer je naglasio da ne može da kaže više detalja o tim pregovorima, ali je izrazio očekivanje da će sve biti završeno na obostrano zadovoljstvo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
