SAVEZNIČKI DOGOVOR: Slobodan Milošević, Fikret Abdić i Ratko Mladić / foto: „Vreme“
Dok je za Miloševića Radovan Karadžić ludi doktor sa Pala i draži mu je pošteni Musliman od nepoštenog Srbina, Jovica Stanišić kaže Mladiću da nije njegova briga gde će Fikret Abdić naći pare da plati ljude s koca i konopca koje će Državna bezbednost angažovati da ga vrate na vlast u Velikoj Kladuši
Kada je rukovodstvo Republike Srpske u julu 1994. odbilo mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu zbog čega su SR Jugoslaviji pooštrene sankcije, predsjednik Srbije Slobodan Milošević je definitivno izgubio živce. Početkom augusta iste godine Srbija je uvela embargo za RS na Drini, a Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, Biljanu Plavšić i druge lidere bosanskih Srba, Milošević je optužio da „životima tuđih sinova žele da ostvare vlastite političke ambicije“, da „pokazuju svirepu bezobzirnost prema interesima Srbije i SR Jugoslavije“, da su „ugrozili bezbednost Republike Srpske Krajine“, da su se ogriješili o zakon i da su „uzurpirali pravo da odlučuju o interesima deset miliona Srba“, da su lagali „od Sarajeva do Atine, od Atine do Goražda, od Goražda do najnovijeg referenduma“ (odbijanje mirovnog plana i razgraničenje 51 odsto teritorija Muslimansko-hrvatskoj federaciji naspram 49 odsto RS)“. Jedno ime ipak nije bilo na Miloševićevom spisku žigosanih. To je bio komandant Vojske Republike Srpske general-pukovnik Ratko Mladić. Za čitavo vrijeme trajanja raskola između Beograda i Pala, Milošević je Mladića jasno izdvajao kao gotovo jedinog čovjeka u Republici Srpskoj kome vjeruje i na koga se može osloniti. Koliko je tadašnji režim računao na komandanta VRS u sukobu sa Karadžićem i Krajišnikom, svjedoče i bilješke sa sjednice održane 20. septembra 1994. u Karađorđevu. Učesnici su, pored Mladića, Milošević, Momir Bulatović (predsjednik Crne Gore), general Momčilo Perišić (načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije) i Zoran Lilić (predsjednik SR Jugoslavije).
Preds. Milošević:
– Ti si u pravu Mladiću da sve učinimo u interesu naroda; da se ne gine uludo.
– Interesi naroda i njegovo jedinstvo moraju biti na prvom mestu.-
– Sve što je postignuto postignuto je zahvaljujući jedinstvu. –
– Mi nismo brinuli samo o sebi, nego i o vama.
– Izdržali smo sve pritiske i udarce i MZ (međunarodne zajednice) je rekla eto Vam Srpska država na pola BiH.
– Na prostoru BiH su 3 naroda i ne može se ništa desiti dok se ne slože sva 3 naroda.
– Ja ne prihvatam stav M. (Momčila) Krajišnika da se pokolju svi MiH. (Muslimani i Hrvati)
– Sve smo uradili u jedinstvu, iz jedinstva je izašlo rukovodstvo sa Pala.
– Jedan je srpski narod, nema više srpskih naroda.
– Došlo je do odmetanja od matice, mi smo bili artikulisali srpsko nacionalno pitanje.
– Rešenje ima teškoće, ali se mora videti šta i kako dalje učiniti. Ovo vodi u nazadovanje.
– Mi rat ne možemo da izgubimo, ali nastavak rata protiv celog sveta nas vraća do Kamenog doba, izgubićemo korak sa svetom, unazadićemo se više decenija…
Da razjasnimo osnovnu stvar… Razumem na pojedinačnom planu da je interes svakog pojedinca da ostane tu gdje je, ali sa državnog interesa to se tako ne može deliti.
(Navodi pogaču leba – ko treba da se buni – onaj narod koji dobije 1/2 ili oni koji dobijaju po 1/4.).
* 1/3 naroda se daje 1/2 teritorije…
* RS ima 25 km2 i 40 stanovnika po 1 km2, a J. (Jugoslavija) je imala posle 2. Sv. rata 60 stanovnika po 1 km2. –
* Sutra će se naseljavati na teritoriji i uzeće sve.
* Ja sam krv propljuvao da ubedim da se ne uzima Osijek, jer bi imali
na referendumu Hrvatsku većinu. –
…
(nastaviće se)
…
Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 11. novembra 2010. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pročitati sa ovog linka.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
