Plenumi u vašem mestu

Počelo je 19. marta – građani, po uzoru na studenske plenume, organizuju se u zborove širom Srbije. To je vaninstitucionalni odgovor, koji je u skladu sa slovom zakona, spram uspavanih nadležnih institucija.

Studenti Fakulteta organizacionih nauka objavili su sažet i precizan Priručnik za zborsko organizovanje, pod sloganom “pametniji ne popušta, pametniji se organizuje”, u kom poručuju građanima da je od izuzetne važnosti da se zbor ne svodi samo na diskusiju već treba da donese konkretne akcije koje će doprineti rešenju problema.

RAKOVICA, JEDNA PRIČA

Građanski zbor, subota 22. mart, 17 časova, plato ispred opštine Rakovica.

Pola sata pre početka zbora, zajedno sa redarima tu je i moderator zbora Todor Šoštar, student druge godine Elektrotehničkog fakulteta, smer energetika. Na pitanje šta misli o građanskim zborovima, Todor za “Vreme” kaže: “Da budem sasvim iskren, ja sam tek pre nekoliko nedelja saznao da postoji institucija kao što je građanski zbor. I bilo mi je drago zato što ta institucija dosta podseća na studenski plenum i, ako sledimo tu analogiju, mogao bi da bude vrlo delotvoran po lokalne zajednice”.

Građani polako pristižu. Deo se okupio kod već okačenog transparenta – RAKOVICA UZ STUDENTE I NASTAVNIKE. Tu je i srpska zastava, a dva mladića nose misteriozni transparent – VDK FTW. Sporadično se čuju pištaljke.

Todor Šoštar govori dalje o nedostatku i dometima zbora: “Jedini nedostatak koji vidim jeste možda prevelika masovnost, u smislu da ne možemo da pozivamo ceo grad ili celu državu na građanski zbor. Hoću da kažem – ovakav vid okupljanja treba da se tiče malih lokalnih zajednica kao što su mesne zajednice, sela, manje opštine i, eventualno, manji gradovi”. U tom bi slučaju, nastavlja on, moglo da se dođe do dobrih rezultata, na primer, da se predlažu neki zakoni u lokalnoj opštini, da se ljudi skupe, poprave šta ne valja, stvore osećaj zajedništva, da možda prikupe donacije, jednostavno rešavaju neke konkretne probleme. “Jer zbor može donekle da deluje autonomno u odnosu na samu opštinu ili lokalnu zajednicu”, dodaje Todor. Pogledom pronalazi devojku zaduženu da bude zapisničarka, konsultuju se oko tehničkih detalja. “Bože, pa kolika je Rakovica, a tek ovoliko ljudi je došlo”, komentariše sredovečni muškarac.

Pred opštinom se razvio žamor; pištaljke su utihnule. Biljana, medicinska sestra, kaže: “Pošto institucije ne rade svoj posao, nama građanima, običnim ljudima, za koje je pravda nedostižna trenutno u Srbiji, jedini način da možda ostvarimo neka prava jesu upravo ovakvi zborovi”. Dalje, žali se na inertnost stanovnika Rakovice, pogotovo s obzirom da se, kako ističe, zna da su tamošnji opštinski službenici bili u “Ćacilendu”.

“Bio je predsednik opštine, batinaš, onda onaj jedan iz upravnog odbora, taj je jednom dečku polomio nos dok je izlazio iz Ćacilenda, e, zato mi je žao što ovde nema više ljudi da pokažu direktnu demokratiju, žao mi je što nema jaja i žao mi je što nije radni dan da ih ne pustimo da izađu iz zgrade”, govori dalje.

Pištaljke su se vratile, glasnije, nervoznije; sat pokazuje 17:06. Nataša iz administracije na Medicinskom fakultetu, na početku razgovora naglašava da je trenutno bez plate, kao što je već poznato, i nastavlja: “Sve je to posledica gubljenja kontakta sa našim institucijama, kako na lokalnom tako i na nekom širem planu, a zbor bi mogao biti neki način da svako od nas doprinese. Da ne čekamo da neko drugi za nas nešto uradi, već da mi sami uzmemo stvar u svoje ruke”.

KRATKI PRIRUČNIK PLENUMSKE KOMUNIKACIJE

Zbor građana zvanično je počeo; moderator Todor Šoštar predstavio se građanima. Građani zahtevaju da bude glasniji, Todor se popeo na klupu i pustio glas. Dobio je aplauz. Kazao je da mu je velika čast da bude moderator, posebno zbog toga što je celi svoj život stanovnik Vidikovca. Potom je pozvao građane na minut ćutanja za sve stradale pod nadstrešnicom.

Uskoro, Todor objašnjava građanima koje sve znake (od javljanja za reč, pa nadalje) studenti koriste za komunikaciju na plenumima:

“Kada neko hoće da pokrene novu diskusiju, novu temu, podigne otvorenu šaku; kada neko hoće da da repliku na već postojeću temu, podigne kažiprst; kada neko hoće da postavi pitanje, podigne dva prsta; kada neko hoće da odobrava, a da ne bismo trošili novu reč ili repliku na – slažem se sa osobom, meni se to isto sviđa – možete da koristite takozvani džez hends (šake su otvorene, dlanovi su okrenuti napred, a prsti su rašireni; šake se tresu levo-desno kao znak odobravanja) ili da koristite palac gore; ukoliko vam se nešto ne sviđa, možete da koristite palac na dole. Na našem fakultetu (ETF) praksa je da se ukrštene ruke (oblik X) koriste kada se neko ponavlja više puta i ukoliko moderatori procene da više studenata, u ovom slučaju – građana koristi znak za ponavljanje (X), onda presecamo govornika; takođe, imamo znak za tajm-aut, što zovemo tehnička replika, a koristi se ukoliko neko iznese neku dezinformaciju da se prekine, a kako bi se iznela na brzinu tačna informacija”.

PREDLOZI I BEZ OPSTRUKCIJA, MOLIMO

Todor je napomenuo da na plenumima nema aplauza, pa je pitao građane da li su za to da se primeni ova praksa na građanski zbor; građani su glatko usvojili predlog.

Potom se čitao dnevni red. Predlozi su se odnosili na pomoć prosvetnim radnicima u borbi protiv pritisaka koji dolaze iz opštine Rakovica. Zahtev predsedniku opštine Rakovica Milošu Simiću da smesta prestane sa nezakonitim pritiscima na direktore i nastavno osoblje škola u Rakovici koje su u štrajku. Ukoliko predsednik opštine ne postupi po zahtevu građanskog zbora, taj zahtev postaje zahtev za smenu i u skladu sa tim pokrenuće se procedure za realizaciju istog.

Drugi predlog odnosi se na organizovanje slanja zahteva mesnim zajednicama za rešavanje problema koji se nalaze u svakom od naselja. Ukoliko se ne bude postupalo po zahtevima, tražiće se smena svih odgovornih u lancu. Treći predlog – radna grupa za formiranje solidarnog fonda za novčanu pomoć prosveti ostvarila je saradnju sa IT zajednicom i predlog ove grupe je da se svi zainteresovani prijave na platformu koju je ova zajednica napravila.

Na kraju, moderator je pitao da li još neko ima neki predlog. Za reč se javio građanin naslonjen na srpsku zastavu, predložio je blokadu za 28. mart, te da se ne dozvoli SNS pristalicama da dođu na miting zbog javnog prevoza koji nije išao 15. marta. Usledila je replika: jedan od prisutnih, student, smatra da je najbolja opcija da im se u potpunosti dozvoli da organizuju taj javni skup. “Taj će skup izgledati jadno u odnosu na ono što smo mi organizovali 15. marta i treba da se vidi razlika između našeg i njihovog skupa. Dakle, bez opstrukcija jer ukoliko to učinimo, oni će kukati kako smo ih sprečili da dovedu milion, naravno, izmaštanih, ljudi”. Student dobija aplauz, moderator traži od građana da ne aplaudiraju, već da koriste džez hends.

I teklo je sve… Nova reč, replika, predlozi; poštovanje i slušanje svakog govornika. Bez vređanja, bez incidenata. Iz poniženog i omalovažavanog građanina tek povremeno su izbijala glasna negodovanja. Iz svih tih izmorenih lica ipak je probijala neka nada, šta god da ona znači. A nada okupljenih na ovom zboru nije izgledala pasivno, kao čekanje, već naprotiv, kao spremnost da se deluje.

Intervju: Nevena Novaković

Kontrateža lokalnim vlastima

Nevena Novaković je sociološkinja na doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trenutno radi kao istraživačica–pripravnica u Institutu društvenih nauka i aktivno učestvuje u studentskom oživljavanju Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Specifična oblast interesovanja kojoj je dugo godina posvećena jeste odnos kulture i politike

“VREME”: Šta je građanski zbor?

NEVENA NOVAKOVIĆ: Građanski zbor je način organizovanja lokalnih samouprava, odnosno opština. Ukoliko konsultujemo Zakon o lokalnoj samoupravi, videćemo da je to jedan od oblika neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave (član 67 gorepomenutog Zakona), te da zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave (član 69, stav 2). U tom smislu, jasno je da je zbor građana jedan od načina okupljanja građana oko zajedničkog interesa, a radi formalnog vršenja pritiska na opštinsku vlast i na odluke skupštine opštine. U svetlu aktuelnih blokada fakulteta, te građanskih i studentskih protesta, koje studenti organizuju plenumski – odnosno putem direktne demokratije u kojoj učestvuju svi prisutni (kvoruma nema), zbor je najsličniji oblik građanskog organizovanju danas popularizovanim plenumima. Naime, “zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinačnim organima i službama jedinice lokalne samouprave” (član 69, stav 3 Zakona o lokalnoj samoupravi).

Iako je to zakonsku i ranije bilo regulisano, kako to da nije ništa po tom pitanju rađeno?

Da, mada ovaj zakon postoji u savremenoj istoriji Republike Srbije, tendenciozno je u senci lokalnih vlastodržaca jer zamislite kakva bi to katastrofa za lokalne vlasti bila kada bi građani znali da imaju pravo na samoorganizovanje oko specifičnih ciljeva, a da su “organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni da u roku od 60 dana od održavanja ZBORA građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane” (član 69, stav 4 Zakona o lokalnoj samoupravi).

Zbor je za jedinice lokalne samouprave i njihove vlastodršce u jednakoj meri pretnja koliko i trenutnim vlastima osvešćivanje građana o sopstvenoj suverenosti i emancipacija od nametnute sile. Hana Arent je davno u svom eseju “O nasilju” napisala da je razlika između moći i nasilja u legitimitetu, a trenutna vlast u svojoj nemoći, istorijski precizno, pribegava nasilju – što smo imali prilike da posvedočimo u mnogim prilikama tokom studentskih blokada i studentskih i građanskih protesta, ali možda najilustrativnije prekidom tišine, posvećene odavanju pošte žrtvama pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, korišćenjem zvučnog topa.

Koje su prednosti, a koji nedostaci građanskih zborova?

Prednost građanskog zbora je možda najpre u građenju političke kulture i emancipaciji građana od despotskog odnosa vlasti prema jedinicama lokalne samouprave kojima upravljaju na sličan način kako predsednik upravlja državom – samovoljno. Građanski zborovi, ukoliko bi prerasli u standardni vid organizovanja u jedinicama lokalne samouprave, postali bi kontrateža vlastima specifične jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine/grada. Dalje, građanski zbor je možda najjednostavniji način da se kolektiv organizuje oko jedne teme, cilja ili problema u najkraćem vremenskom okviru, a da jedinica lokalne samouprave u zadatom okviru od 60 dana mora da odgovori. “Moranje” je u pravnom smislu kada se radi o Srbiji vrlo diskutabilna stvar, ali bi postojao politički pritisak i adut za legislativne pritiske na opštinske vlasti.

S druge strane, nedostatak građanskog zbora je njegova dobrovoljnost, odnosno manjak obaveze građanima da na istom prisustvuju. Ukoliko je neka tema manje popularna, postoji mogućnost da se manje građana pojavljuje, te da diskusije budu manje plodne, a rezultati slabiji. Činjenica da se “način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje statutom i odlukom skupštine opštine” (član 69, stav 5) čini zbor ranjivim, u smislu da način njegovog funkcionisanja definiše opština, ali njegovo zakonsko postojanje ga štiti jer je statut ispod zakona. Međutim, duboko verujem da jednom uočena moć građanskog samoorganizovanja, kao kontrateža samovolji lokalnih vlasti, ne može tako lako izgubiti svoju političku privlačnost.