Konferencija "Karst 2005"
Konferencija „Karst 2005“ pripremana je dve godine. Profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, dr Zoran Stevanović, kao član organizacionog odbora objašnjava za „Vreme“ kako je konferencija bila promovisana među stručnjacima iz više naučnih oblasti koje se bave proučavanjem karsta i njegovih fenomena. Tokom prethodne decenije dva puta su bili planirani slični skupovi, ali su odloženi zbog političke situacije u zemlji. Posle tih odlaganja, skupština Internacionalne asocijacije hidrogeologa (IAH) na kongresima održanim 2003. u Mar del Plati u Argentini i Zakatekasu u Meksiku donela je odluku da se u Srbiji i Crnoj Gori organizuje velika međunarodna konferancija o hidrogeologiji karsta. U organizaciji, pored IAH-a, učestvovao je UNESCO, ali i mnoge domaće akademske ustanove i privrednici.
„Karst 2005″bio je podeljen na pet osnovnih tema, a održano je i šest stručnih terenskih seminara u Kotoru. Na konferenciji su predstavljena 132 naučna rada, sa 305 autora koji se bave karstom. „Ovakve konferencije imaju poseban značaj u geologiji“, kaže Stevanović. „Na stručnim terenskim seminarima raspravljalo se na licu mesta o konkretnim problemima i načinima na koje se oni mogu rešiti. Geologija je nauka koja dobija pun smisao tek prilikom terenskih istraživanja i neposrednog proučavanja pojava.“
„VREME„: „Karst 2005“ održan je u dva grada. Zašto je pored Beograda, izabran i Kotor?
ZORAN STEVANOVIĆ: Bokokotorski zaliv i njegovo zaleđe veoma su poznati po obilju karstnih pojava i specifičnosti. Jedan od fenomena koji su gosti iz inostranstva mogli da vide na terenskim seminarima bilo je „kameno more“. Na relativno malom prostoru od svega nekoliko kvadratnih kilometara nalazi se preko stotinu dubokih jama i vrtača koje to mesto čine jedinstvenim na svetu. Pored toga, Boka Kotorska je prostor sa najvećim padavinama i najintenzivnijim vodnim bilansom u Evropi. Bokokotorski izvori su izuzetan fenomen zbog velikih razlika u izdašnosti – od potpunog presušivanja do ogromnih količina vode koje se javljaju na nivou mora (150 kubnih metara vode u sekundi). No, zaslanjivanje voda ovih izvora i presušivanje onemogućavaju korišćenje u periodima kada je voda najneophodnija.
Na koferenciji nisu prisustvovali samo hidrogeolozi, već i biolozi i ekolozi. Šta je multidisciplinarno u istraživanjima krečnjaka?
Može se reći da su sve oblasti u svetu sa značajnim prisustvom karsta bile zastupljene na ovoj konferenciji. Karst predstavlja raznovrsnost oblika, pojava i procesa. To je geodiverzitet koji uslovljava i raznovrsnost oblika, pojava i procesa u živom svetu. Zbog svoje osetljivosti, zbog specifičnog živog sveta nastanjenog na karstu, ali i zbog sve veće ugroženosti, neophodna je multidisciplinarna saradnja geologa sa biolozima i ekolozima.
Koliko su krečnjački predeli ekološki ugroženi?
Treba imati u vidu da su karstni tereni izuzetno podložni zagađenju, pa stoga posebnu pažnju posvećujemo upravo njihovoj zaštiti. Brojni su primeri ugroženosti karstnih terena kao posledice uticaja čoveka. Vodni resursi karsta koriste se u različite svrhe kao hidroenergetski potencijal, pa nam naročito nedostaju ekološki pouzdane deponije i primenjene mere zaštite izvorišta vodosnabdevanja. U nekim slučajevima, zagađivači u roku kraćem od jednog dana dospevaju u karstnu izdan i kontaminiraju je. Racionalna upotreba ovih resursa moguća je bliskom saradnjom svih stručnjaka i jedinstveno razrađenom strategijom njihovog korišćenja.
Da li postoji nacionalna strategija upravljanja karstom?
Nažalost, ne možemo se pohvaliti da je ovo nacionalno bogatsvo tretirano na pravi način. Ne postoji jasna strategija upravljanja. Nauka ima prave odgovore, ali se ne konsultuje dovoljno. Problem je delom u preklapanju nadležnosti ministarstava koja se bave „gazdovanjem“ vodnim resursima. Još nema dovoljno definisanih propisa o njihovoj zaštiti i dozvola za korišćenje. Ovakvim konferencijama pokušavamo da, između ostalog, skrenemo pažnju javnosti da važne odluke o upravljanju resursima ne bi trebalo donositi bez saradnje sa stručnjacima i naučnicima koji se bave ovom problematikom. Mi činimo sve što je u našoj mogućnosti da stavimo do znanja da je racionalno upravljanje resursima jedini put u budućnost. Kriza snabdevanja vodom u svetu alarmirala je UN da pokrenu „plavu revoluciju“ kojom bi se očuvali postojeći i obezbedili dopunski vodni resursi.
Konferencija je bila posvećena radu Jovana Cvijića, jednog od pionira moderne geologije. Koliko je danas, vek posle Cvijića, naša geologija razvijena i priznata u svetu?
Geološke granice ne poklapaju se sa državnim, pa samim tim geologija ne može ostati unutar granica jedne države. Za podzemne i površinske vode, administrativne granice su vrlo relativne i komplikuju upravljanje resursima. Geolozi iz Srbije i Crne Gore vrše istraživanja na području mnogih zemalja. Pošto su veoma priznati u svetu, često su angažovani na projektima velikih svetskih kompanija ili institucija. Bilo bi korisno i da iskustva inostranih eksperata pomognu u rešavanju problema na teritoriji naše zemlje.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
