Plajvaz i Junaci

Neko će reći eh, a može i ah, lako je bilo reporteru za vakta Miloševića i njegovi’ socijalista, takoreći dosta bilo uzme plajvaz i samo pobeleži sva ta Dostignuća, sve bilo za peticu. Ali ne bilo tak, i „demokratija“ se pokazala inspirativnom, tako da je tu pre reč o Plajvazu nego o Imenu junaka. Kako bilo, prošlo To vreme, i Ono vreme, došlo dotle da se Koštunica samo saopštava, Onaj Ilić Velja po svome divani i mrsi samo u Skupštini, Akademik Matija zrakomlati sa Kusturicom po nebesa, reklo bi se nema ti’ petica tema koje zaslužuju neki dajdžest u novogodišnjem broju.

Ali pos’o je pos’o, reporter uzme sagleda „dokumenta“ od prošlu godinu, vidi, bilo tema, bio u tom Jagnjilu, gde, u čet’ri dana, održana Jagnjijada, koju meštani registrovali u Zavod za intelektualnu svojinu, i na koju gradonačelniku Beograda Đilasu darivali ko živo i u beli gips jagnje. Bio i u Boraču kod Knića, gde je održana Šesta mudijada, što će reći takmičenje u spremanju jela od beli’ bubrega. Organizator doak’o da svetu treba pokazati Novo lice Srbije, kako nego dobrim mudima. Bilo toga još, bilo te tradicije i tog identiteta po razne mudijade i jagnjijade, ali reporteru se čini da se plajvaz najbolje šiljio, more biti da to subjektivno, po te privredne, turističke, kulturne, sportske, i ine, pojedinačne, i toga bilo, i masovne manifestacije, na koje, e da bi sve to bilo bolje i naprednije i televizičnije, glavni bili političari iz najnovijeg državnog ešalona, jer nema te Naše pasuljijade i Našeg pekmeza koji nije izazov bar za Našeg državnog sekretara. Zato se reporter odlučio da podseti na te nazovi priredbe na kojima takoreći glavni akteri bili prvaci partija Koalicije koja trenutno na vlasti.

DA DUGO KUMUJE: Pa da krenemo od novembra 2008, jel’ te, kao tog uvoda u prošlu 2009, kada je Prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade et ministar policije Ivica Dačić krstio deveto dete bračnog para Mijatović u Mačvanskom Metkoviću, čime je bio načisto batljiv, kasnije i redom se pokazalo da je Dačić najbolji Prvi potpredsednik-zamenik i ministar. Red bi bio reći da taj Mačvanski Metković pripada opštini Bogatić, u kojoj socijalisti na vlasti, ali da se pređe na građu: Uto, od puta, od kuće Mijatovića, stade pristiže kolona rodbine i prijatelja, na čelu dva ‘ramunikaša, sve to u stajaća odela, sve to sa tapirane frizure, samo čini, okreće se, taka, tika, taka, samo čini ijujuuu… Bi tu i prave i kakve treba pesme, Ova kuća puna sreće/ Puna sreće i veseljaaa/ Ova kuća dočekala uvek dobrog prijateljaaa…

Kad, pred kapiju stupiše čet’ri crne limuzine, izađe Prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, izađe još toga, Prvi potpredsednik-zamenik namesti svoje crno sa sitne sitne i dužne linije odelo, poljubi predsednika opštine socijalistu Petrića, svima reče Dobar dan, primaknutoj deci se javi sa Ćao, marševskim korakom krenu kroz tu crkvenu portu, okrete se levo, okrete se desno, dobi aplauz, dobi aplauze. Uvedoše ga u crkvu, Prvi potpredsednik-zamenik se državnički prekrsti, po svako pravilo priđe ikoni, poljubi, priloži veliku i crvenu dinar novčanicu, izmakoše ga, provedoše mu dete Jovanu, ogrnuše dete belim platnom, dadoše mu upaljenu žutu vosak sveću, do ikone stiže i Prvi mu savetnik Vlade Divac, iz svoj beli koverat izvadi i ostavi svoju novčanicu od ti’ sto evra.

Poče, sa dva popa, služba krštenja deteta, sa svećom u levoj i detetom u desnoj ruci, Prvi potpredsednik-zamenik se predsednički držaše, to uze državnički traje, pop Vladimir sve glasnije da čita, i sve tako dok pop ne priđe Prvom potpredsedniku-zameniku, pa mu se obrati, Odričete li se satane i svih dela njegovih, pa mu šanu da kaže, Odričem se, Prvi potpredsednik-zamenik državnički reče, Odričem se, bi još odricanja, popovi pomazaše decu, krstiše i Jovaninog brata Vujadina, prihvatiše i povedoše kuma Dačića u krug po crkvi. Kad opraviše jedan, bi još jedan, i još jedan krug, pop blagoslovi krštene, da požive zajedno sa kumom, još mu bi drago da pozdravi ministra Ivicu, našeg novog kuma, da mu bog podari svako dobro, da dugo poživi, da dugo kumuje, da kao ministar dočeka da venča kumče, svi rekoše, Daj bože. Kum poljubi prineti krst, podiže kumče, dodadoše mu malu i roze sa zlatne minđuše kesicu, koju Prvi potpredsednik-zamenik dariva kumicu…

OBIĐOŠE SVE OBLAKE: Ondak se u Makišu, u junu, desila Centralna proslava Dana policije. Evo skraćeno, i kako bilo: Preko razglas pustiše neki marš, od desne korner zastavice stade da napreduje, sa taze ministarsku namičem kosu na čelo frizuru, prvi policajac Dačić. Trava je bila kako treba podašišana, ni do članaka ministru, a ovaj je, marševski napredujući ka centru, biv’o sve veći i ministarskiji. Dok je tako temeljno napredov’o, jedna policajka u špaliru pade u tu nesvest, Dačić stiže do komandanta Žandarmerije, koji mu podnese raport, Gospodine ministre, pripadnici MUP-a su postrojeni i spremni za početak manifestacije. Ministar otpozdravi, pozdravi zastavu na čelu kolone, komandant Žandarmerije komandova, Na mestu voljno, javiše se trube, javi se onaj sa Nacionalnu televiziju i sa neku na zlato dugmad Memedović, Dan Ministarstva, Dan policije, Dan Svete Trojice obeležavamo radno, i cilj ove manifestacije je da pokažemo spremnost i odlučnost pripadnika Ministarstva…

Pripadnici policije pokazaše šta imaju, završi se i to, pa se sve, evo kako bilo, nastavi: Sve to pređe fudbalski teren i stiže do ograde na kojoj su se deca bavila crtanjem na policijske i druge teme. Predsednik Tadić pokaza veliko interesovanje za tu likovnu umetnost, krenu od rada do rada, ni ministar Dačić nije zaostaj’o, obiđoše sve oblake, razno cveće i drugu simboliku, pomaziše decu, pohvališe svako nacrtano sunce, pozdraviše se i čestitaše svakom i ponaosob mladom umetniku i mladoj umetnici, Predsedik se čak predsednički prihvati četkice i plavom bojom docrta krila jednom velikom srcetu… Krenuše dalje, napred Tadić, Dačić do njega, a i premijer Cvetković je bio tu, stigoše u prostor gde bio taj Tehnički zbor, Tadić iz prve pokaza interesovanje za taj džip „hamer“, policija stade raportira, svi uđoše u jedan veliki i mnogo maskiran šator, tu Tadić razmeni pozdravne poljupce sa Tata Đokovićem, pa sa Stricem Đokovićem, pokazaše mu razno oružje, jednog policajca maskiranog u sneg, Predsednik pokaza interesovanje samo za neka peraja i druga vesla.

Izađoše iz taj mnogo maskiran šator, Predsednik predsednički prihvati jedno dete za slikanje, javiše se i druga deca za slikanje, nasta opšte slikanje kojim je rukovodio predsednički protokol. Tadić je sve to postiz’o, Dačić se veoma trudio, premijer Cvetković je bio prisutan, to uze traje, Predsedniku su prilazila mala deca, Predsedniku su prilazila malo veća deca, Predsedniku su prilazila velika deca, prilazile su mame, prilazile su tate, i ministar Dačić se trudio, i on se slikav’o, pri’vato decu koja nisu stizala do Predsednika, dobar glas se ču daleko, od Ade Ciganlije krenuše kolone i redovi dece koje su kontrolisali i usmeravali svečano uniformisani policajci, Predsednik je sve to pri’vat’o za uspomenu i dugo sećanje, ministar Dačić se veoma i mnogo trudio, premijer Cvetković je bio prisutan…

SAĐENJE PŠENICE: Šta dalje bilo, dalje i krajem avgusta se u Osečini, na Sajmu šljiva, desio ministar Ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Ranije u tu Osečinu redovno bio Onaj Ilić Velja, pokojna Borka Vučić, Sajam, kan’o izaslanik Koštunice, otvar’o direktno i sami Akademik Matija, promenila se vremena, u Osečinu predsednik iz taj G17, red doš’o na ministar Mlađa, čija ministarstva za taj Sajam šljiva, vele pola priložilo Ministarstvo kulture, dalo samo čet’ri miliona dinara. Evo kako bilo i bivalo: U fabriku Intema, koja na, neka bude, periferiji Osečine, sve bilo spremno, taze pešačke staze postavljene, ulazna i staklena vrata su se montirala, pristigli folklor, harmonikaš Muja, gazda fabrike Ratko Beganović, sve ko na iglama. Gazda Ratko od Krupnja stiže kaže da investicija dva miliona evra, da pola drže Rusi, da Vlada bespovratno dala 120.000 evra, da će suši šljivu, zaposli 60 radnika… Ne stiže sve kaže, nasta opšta žurba, nasta opšta strka, između dva stuba zategoše crveniju vrpcu, šta bi, eto ti, sa ti svoji, u svoje sivo ekspertsko odelo, sa svoju na levi rever dvoglavu ekspert značku, sa ekspert i NIP ministarku jašta nego sa ekspert značku ministarku Kalanović, sa još sa značke eksperata, lično i kineski preplanulog Dinkić Mlađe. Javi se harmonikaš Muja, poskoči folklor, stade Mlađo, stade ministarka Kalanović, svi stadoše, Mlađo desnom pokaza da je u’vatio ritam, nasta aplauz i to radovanje, Mlađi doturiše makaze sa zelenom drškom, kako treba preseče crveniju vrpcu, kako treba i ekspertski odsečeni i dužni komadić tkanine turi u levi i unutrašnji džep…

Dalje bilo da Mlađa otiš’o u srce i sredinu Sajma: Sve to dočeka takoreći narodni i dežurni kantautor Zoran Ninić, razveza harmoniku, Mlađo sa svi svoji sve obiđe, za sve pokaza svako interesovanje, posebno za vezenu košulju, bez da proba uze pazari, pošto, 4000 dinara, Onaj Coka Lazović što mu u tu Službu, samo coknu, neko od eksperti doturi pare, spakovaše vezenu košulju, krenuše dalje, Mlađi se primače Onaj dežurni harmonikaš, što se već rimov’o Velji, Borki, samom Mrkonjiću, pusti bijelo grlo, Osečina opet Sajam šljiva sprema/ Rodila je šljiva, ali cenu nema/ Dolazi nam Dinkić da otvori Sajam/ Otkud li je pare uzeo na zajam… Sve to prođe pored Posela kod lampeka, sve to priđe ulazu u izložbenu halu, na ulaz stadoše svi i redom eksperti, jedino ne bilo mesta za prisutnu Ivanu Dulić-Marković, koja jok ponela ekspert značku. Napred i ispred svi stade ministar Mlađo, javi se voditeljka, Dragi prijatelji, uvaženi ministre Dinkiću, uvažena ministarko Kalanović, javi se i voditelj, javi se G17 predsednik opštine, Poštovani Potpredsedniče Vlade, poštovana ministarko, javi se, već u kratkoruku i teget i sa vezenim ekspert znakom majicu, sami Mlađo, Meni je drago da sam ponovo u Osečini, baš ovim povodom, šljivu koristimo za jelo, koristimo je i da se oraspoložimo… Šljiva je retka voćka, zdrava, hranjiva, može da oraspoloži kad se koristi u tečnom stanju … ja ću vam reći nešto što se neće svima dopasti, ne treba da sadite kukuruz i pšenicu, treba voće da sadite… pomogli smo da se Sajam održi, ja vam želim da se lepo provedete, da uživate u koncertu moga prijatelja Harisa Džinovića, koga sam zamolio da ovde dođe posebno za vas, i, naravno, da znate da imate proizvod sa kojim možete da se proveselite, to i ja radim, jer život nije lak…

Šta još bilo, još bilo svega, bila Izborna skupština Jedinstvene Srbije, iliti koncert Onog Palme u Sava centru, na koji ovaj doveo državni i diplomatski establišment, i na koji ovaj priveo čet’ri ‘iljade ljudi, koji imali autobuse, brojeve sedišta, a tokom puta piće, ‘ranu i pauzu za malu nuždu. Ali to nedavno bilo u „Vremenu“, i drugi put, iako je novogodišnji broj, toliki događaj i toliki akteri ne bi mogli stanu sve da se radi samo o ovom tekstu.