Plagijat, od reči do reči

Tabloidi su bili oduševljeni: „Doktorat Siniše Malog autentičan i nesporan“, „Komisija univerziteta stavila tačku na polemike“; „Doktorat Siniše Malog NIJE plagijat“; „Stručnjaci tvrde da nije plagijat!“ – bili su neki od naslova nakon što je Stručna komisija FON-a (FON-a, a ne Univerziteta u Beogradu, kako su neki mediji promenili nakon intervencije Ministarstva finansija) utvrdila da je doktorska disertacija Siniše Malog „rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada“ aktuelnog ministra finansija, te da „iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada“.

Da se podsetimo: Siniša Mali je doktorsku disertaciju odbranio na Fakultetu organizacionih nauka (FON) u Beogradu tokom 2013. godine, a sredinom 2014. Raša Karapandža, trenutno redovni profesor i šef katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Vizbadenu i redovni gostujući profesor na Njujorškom univerzitetu (NYU), na sajtu Peščanik objavio je analizu u kojoj je utvrdio da je doktorat Siniše Malog – plagijat: „U svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog“, pisao je tada Karapandža.

U januaru 2015. povučen je članak u časopisu „Organization and Management“ čiji je Mali bio koautor i na osnovu kojeg je stekao pravo da brani doktorat – zbog toga što je bio plagiran.

Trebalo je više od dve godine da se sazove Etička komisija FON-a, koja je u decembru 2016. kao „neosnovan“ odbila zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja u slučaju Siniše Malog. Zaključak ove Etičke komisije bio je vrlo sličan zaključku poslednje Stručne komisije: napisano je da rad „sadrži određene propuste u načinu citiranja iza kojih ne stoje nečasne namere i koje su zanemarljivog obima u odnosu na ciljeve istraživanja i ukupne naučne doprinose disertacije“.

Nastavno-naučno veće FON-a je prihvatilo ovaj izveštaj, ali ga je odbio Senat Univerziteta u Beogradu, koji je zatražio od FON-a da formira stručnu komisiju koja bi analizirala sporni doktorat.

Dok je komisija bivala formirana, više od 300 doktora nauka u Srbiji potpisalo je peticiju kojom je od Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu zahtevalo disciplinski postupak protiv mentora Siniše Malog (prof. dr Ondreja Jaške), i ostalih članova komisije pred kojom je Mali branio doktorat (prof. dr Slađane Barjaktarević-Rakočević i prof. dr Dragana Đuričina), te da se Siniši Malom ne dodeli titula doktora.

Nakon mnoštva peripetija, stručna komisija je formirana tek početkom 2019. godine i odlučila je vrlo slično onoj komisiji iz 2016. godine – da „postoje određeni delovi teksta disertacije koji se mogu smatrati spornim“, ali i da „kada bi se isključili ti delovi iz disertacije, ona ne bi izgubila ništa od svog značaja i naučnog doprinosa“.

„Stručna komisija je mišljenja da naučni doprinosi koji su ovde prezentovani nisu osporeni ni dovedeni u pitanje!“, piše na jednom mestu mišljenja Stručne komisije (sa sve znakom usklika i boldovanom celom rečenicom).

Kada je reč o radu dr Stifanosa Hailemariama (iz čijeg je rada o Eritreji Siniša Mali uzeo ohoho teksta, a da nigde nije naznačio da je to tuđ tekst), Stručna komisija imala je da kaže sledeće: „Stručna komisija je utvrdila da je Kandidat (Siniša Mali, prim. nov.) koristio ovaj rad kao polaznu osnovu u obradi pojedinih pitanja. Dalje, evidentno je da pomenuti rad nije naveden u spisku korišćenih izvora. Međutim, neosporno je da je Kandidat pojedine delove i navode vrlo korektno i uredno citirao u tekstu disertacije, pozivajući se na originalne radove, u izvesnim slučajevima čak i preciznije od samog Hailemariama. U više navoda ne postoji gotovo nikakva sličnost između dva teksta. Konačno, postoji određeni obim gde je identifikovan značajan stepen sličnosti sa pojedinim delovima pomenute disertacije. Obim ovog propusta kreće se u maksimalnom obimu od 3-4 odsto.“

Deo rada koji je Mali plagirao od domaćih autora (Boris Begović, Boško Živković, Boško Mijatović) Stručna komisija ne pominje.

Izveštaj Stručne komisije u više navrata „polemiše“ sa analizom prof. Raše Karapandže, koji je ovim povodom dao intervju za „Vreme“.

„VREME„: Šta je bio zadatak Komisije, da „detaljno pregleda celokupnu dokumentaciju vezanu za osporavanje disertacije„, kako piše u njihovom izveštaju, ili da utvrde da li je pomenuti rad plagijat?

RAŠA KARAPANDŽA: Stručna komisija je formirana rešenjem dekana

FON-a od 20. februara 2019. godine i dobila je zadatak da ispita originalnost doktorske teze Siniše Malog. Ne da brani Sinišu Malog, ne da preispituje dokumentaciju. Prva rečenica izveštaja Stručne komisije FON-a glasi: „… imenovani smo u sastav Stručne komisije za procenu originalnosti doktorske disertacije dr Siniše Malog…“ Već prva rečenica sadrži materijalnu grešku. Siniša Mali još uvek nije promovisan u zvanje doktora i nema pravo da se služi tim zvanjem, a ni ova komisija nema pravo da ga tako oslovljava. Ova komisija ga proglašava doktorom mimo Univerziteta i Rektora.

Komisija kaže da postoje delovi doktorata u kojima „postoje propusti u citiranju izvora„, ali da se „odgovorno može tvrditi“ da ti delovi „nisu sporni i nikako ne dovode u pitanje autentičnost teksta i originalnost rada„. Tih „delova“ je, prema Komisiji, 6,97 odsto ukupnog obima rada. Sa druge strane, Komisija nalazi da postoji „5–6 odsto“ teksta disertacije „koji se mogu smatrati spornim„, ali i da „kada bi se isključili ti delovi iz disertacije ona ne bi izgubila ništa od svog značaja i naučnog doprinosa„. Zapravo je Komisija ovim priznala da je rad Siniše Malog – plagijat? Možemo li jasno da kažemo – šta je plagijat, kako se definiše, po kojim propisima i zakonima – ili to može svaka ovakva komisija zasebno da utvrđuje?

Prvo, komisija uopšte ne zaključuje da je samo 6,97 odsto rada sporno. Stručna komisija je analizirala tezu upotrebom softvera „TurnitIn“ i nakon eliminacije poređenja izvora koji su nastali nakon teze ustanovila je da je procenat kopiranog teksta oko 14 odsto. Zatim zaključuju da, pošto je Siniša Mali tokom pisanja ove doktorske teze bio pomoćnik ministra za privredu i šef Agencije za privatizaciju (što mu se uzima kao olakšavajuća okolnost), potrebno isključiti oko sedam odsto od ovih 14 odsto teksta koje su pronašli, jer je toliko Siniša Mali bez citiranja kopirao iz zakona i drugih izvora državne uprave. Ovakva konstatacija je protivna evropskoj i svetskoj praksi u tretiranju plagijata. Sličan slučaj smo imali u Nemačkoj, u slučaju ministra Cu Gutenberga, koji je u svojoj tezi kopirao i iz dokumenata i zakona koje je pisalo njegovo ministarstvo. Naprotiv, to što ministar koristi položaj moći i resurse države u pisanju svoje doktorske teze uzeto je kao otežavajuća okolnost.

Osim toga, oni potvrđuju da je Siniša Mali doslovce preveo oko četiri odsto svoje teze od dr Stefanosa Hailemariama o privatizacijama i restrukturiranju u Eritreji. Dakle, komisija je pronašla oko 18 odsto teksta koje je Siniša Mali prepisao ili doslovce preveo. U nastavku moje originalne analize koju ću objaviti (verovatno pre izlaska ovog teksta) pokazujem da ta komisija uopšte nije radila svoj posao. Namerno nisam objavio više desetina očigledno kopiranih stranica i ilustracija koje ova komisija nije ni primetila. Siniša Mali je doslovce prevodio čitave stranice, precrtavao ilustracije, pa bi čak i nakosio ili zadebljao slova na istom mestu u tekstu kao originalni autori. Ako ćemo o procentima, Siniša Mali je iskopirao ili doslovce preveo više od trećine teksta u svojoj tezi i precrtao je gotovo sve ilustracije.

Ali, sam procenat uopšte nije bitan, ni po našem zakonu o autorskim pravima ni po internim aktima univerziteta. Jedino što je bitno jeste pokazati da je Siniša Mali van svake sumnje svesno kopirao ili doslovce prevodio drugi tekst i predstavljao ga kao svoje autorsko delo. Dokaza za to imate više nego dovoljno i u mojoj originalnoj analizi, gde se vidi da je kopirao čitave stranice teksta bez citiranja. U nastavku te analize, koju sam nedavno objavio, imate sasvim dovoljno materijala za potpuno nezavisno obaranje te teze zbog plagijata, čak i bez moje originalne analize. U tom nastavku možete da vidite veliki broj ilustracija i celih stranica koje su od reči do reči prevedene – neki delovi veoma loše, tako da bi teza dobila lošu ocenu čak i ako bismo je cenili samo kao prevod. Drugim rečima, samo u tom nastavku analize imate desetak celih stranica koje su doslovce prevedene zajedno sa šest ilustracija koje se nalaze na identičnom mestu u tom, od reči do reči prevedenom tekstu, a i sam tekst je stilizovan na identičan način. To je nemoguće uraditi slučajno i samo iz te analize je više nego očigledno postojanje namere.

Taj nastavak analize pokazuje da ta Stručna komisija uopšte nije radila svoj posao, pošto nisu pronašli nijedan novi plagijat, a ja sam namerno sačuvao mnoge, koje ni sada neću sve da objavim – čuvam da posluže kao test za neke buduće komisije.

Šta znači navod Komisije da, nakon vašeg teksta na Peščaniku, i potom dopisa Rektora FON–u, „dve godine nije postojala odgovarajuća regulativa„? Zar je do juna 2016, kada je usvojen „Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova„, bilo dozvoljeno plagiranje? Na drugom mestu navode da „u vreme završetka i odbrane disertacije nije postojala praksa ili obaveza softverske provere rada„.

To treba da pitate članove te komisije. Nijedna od tih konstatacija doktorsku tezu Siniše Malog neće učiniti ništa više originalnom i ništa manje plagijatom. Komisiju su činili prof. dr Dejan Erić (Beogradska bankarska akademija), prof. dr Dragan Mikerević (Univerzitet u Banjaluci), prof. dr Vinko Kandžija (Univerzitet u Rijeci), prof. dr Tomaž Čater (Univerzitet u Ljubljani). Zaista ne znam kako su baš te osobe odabrane da budu članovi ove komisije.

Kako može Komisija da analizira i ocenjuje „originalnost doprinosa disertacije nauci„, kada niko od članova Komisije nije stručan za oblast o kojoj je Siniša Mali, navodno, pisao?

Samo jedan od četiri člana komisije je tokom svoje karijere objavio radove u stručnim časopisima koji imaju impakt faktor – prof. dr Tomaž Čater sa Univerziteta u Ljubljani. Međutim, on nije profesor korporativnih finansija, već redovni profesor menadžmenta i organizacionih nauka. Jedan od četiri člana te komisije čak ne govori engleski jezik, tako da ne samo da ne može da sudi o naučnom doprinosu, već je upitno kako uopšte može da analizira optužbe za plagijat koje sam izneo, pošto se u delu tih optužbi radi o direktnim prevodima sa engleskog jezika. Važno je napomenuti i da je jedan o članova Stručne komisije napustio Univerzitet u Beogradu – Ekonomski fakultet, kada je u policijskoj akciji uhvaćen u prodaji ispita studentima. Samim tim postavlja se pitanje: kako je moguće da neko ko moralno nije dostojan da ocenjuje studente osnovnih studija Univerziteta u Beogradu (član 72 Zakona o visokom obrazovanju), ima moralnu težinu da sudi o plagijatu doktorata odbranjenog na Univerzitetu u Beogradu?

Kao da se komisija kretala u već utvrđenim okvirima, koje je postavila Etička komisija FON–a još u decembru 2016, kada je zaključila da je „procedura prijave i odbrane disertacije sprovedena u skladu sa zakonom, da je disertacija originalan naučni doprinos koji ne može biti osporen, uprkos postojanju propusta u načinu citiranja, koji su zanemarljivog obima„.

Opravdanje da je procedura prijave i odbrane teze sprovedena u sladu za zakonom veoma mi je neobična. Koliko znam, Sinišu Malog niko nije optužio za neko kršenje procedure, a komisija ga čak i u tome brani. Tako da počinjem da sumnjam da ni proceduralno nešto nije bilo u redu. Siniši Malom je doktorska teza najpre odbijena na Ekonomskom fakultetu. Prof. dr Dragan Đuričin je izjavio da je Siniša Mali nakon toga napisao još jednu doktorsku tezu koju je odbranio na FON-u! Bilo bi lepo da Ekonomski fakultet objavi tu prvu tezu Siniše Malog kao i razloge odbijanja. Odbijena teza na jednom fakultetu ne može da se brani na drugom fakultetu. Ali čak i da se te teze zaista razlikuju, potpuno je nejasno zašto bi neko krio svoje naučno delo. Ako delo ima bilo kakav naučni doprinos, trebalo bi ga staviti na uvid javnosti. Kakva je to tajna nauka?

Najavili ste žalbu na odluku Komisije, ali je rektorka Univeziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila da „samo Univerzitet može podneti žalbu na odluku FON–a o spornom doktoratu ministra finansija Siniše Malog„.

Bez obzira na reči rektorke Popović, ja ću žalbu podneti i objaviti. Da li će Univerzitet tu žalbu uzeti u obzir ili će je odbiti, to je već do rektorke i Univerziteta. Možda tu žalbu neću potpisati samo ja. Možda je potpišu stotine profesora.

U toj izjavi više me brinu reči da je teza Siniše Malog po tematici daleko od njene profesije, pa da ona ne može da sudi o plagijatu. Kriterijum za plagijat i za narušavanje autorskog prava je u svim naukama isti – da li je moguće bez sumnje tvrditi da je neko namerno i svesno kopirao tekst od drugih autora i predstavljao ga kao svoje autorsko delo. U slučaju Siniše Malog javnosti sam na uvid stavio više desetina kopiranih i od reči do reči prevedenih stranica. U drugom delu analize predstavio sam još desetak stranica i pet ilustracija, ali i delove teksta gde se jasno vidi da je čak i stil slova kopirao. U svakoj profesiji ovo je više nego dovoljno da se pokažu namera i svesno kopiranje, i svaka od ove dve nezavisne analize bila bi dovoljna za obaranje teze. Ako su im bitni procenti, a ne namera, neka mi kažu koliko procenata žele i ja ću im ukazati na još plagiranih delova.

Na Tviteru ste pominjali pretnje koje ste dobijali, kao i da je dekan fakulteta na kome radite dobio pismo sa zahtevom da budete otpušteni. Kada se to sve događalo, ko je pisao dekanu i zbog čega?

foto: dimitrije goll / tanjug

Predsednik i dekan mog univerziteta u Nemačkoj su u avgustu 2017. dobili pismo od redakcije tabloida „Alo“ sa zahtevom za mojim otpuštanjem. U tom pismu su me optuživali za plagijat, ali i da narušavam ugled građana Srbije. Nezavisna komisija je ispitala ceo slučaj i odgovorila redakciji lista „Alo“. Komisija je zaključila da su sve tvrdnje koje je „Alo“ izneo protiv mene i mog akademskog ponašanja materijalno netačne ili neakademske. Dodali su i da rezultati ovog istraživanja pokrenutog njihovim pismom potvrđuju njihovo poštovanje prema meni i mom radu. „Alo“ taj odgovor mog univerziteta nikada nije objavio, ali je zato u više navrata o meni objavljivao razne izmišljotine. Pored toga, primao sam i anonimna preteća pisma. A rektorka, mnogi akademici, direktori instituta, dekani i profesori Univerziteta dobili su pismo od člana komisije Siniše Malog prof. dr Dragana Đuričina koji je nizom izmišljotina pokušavao da me diskredituje. To ide toliko daleko da me je čak optužio da sam deo matematičke klike koja je ušla u ekonomiju i uzrokovala veliku finansijsku krizu 2008. godine, što je očigledna besmislica i spada u teorije zavere.

Koje su posledice ove odluke, da je doktorat Siniše Malog ispravan i prihvatljiv? Šta sad treba sa svojim diplomama i doktoratima da rade ljudi koji su godine uložili u svoje, originalne, naučne radove?

Ta odluka je neodrživa. Alternativa je da Siniši Malom dodele i drugi doktorat. Za tu prvu tezu koju je on kao napisao, a koja je odbijena na Ekonomskom fakultetu. Ili dva ili nijedan! A da mu doktorat napisan na srpskom ocene Korejac i Francuz kao ministru Stefanoviću. Pa neka tako, sa stilom, sahrane ceo Univerzitet u Beogradu.