„On je za mene genije! Sigurna sam da takvog čoveka u svetu nema! Primio me u svom kabinetu, u Predsedništvu, dve ili tri nedelje posle moje tragedije. Do tada nikakav kontakt nismo imali. Pitao me je kakva je situacija i da li mogu da nastavim dalje. Videla sam da mu je vrlo stalo do toga. I obećala sam mu da ću nastaviti. Moram da priznam da sam u svom radu u ponečemu kopirala predsednika Miloševića. U pravom trenutku sišla sam u masu, obećala im ‘niko ne sme da vas krade’, stekla njihovo poverenje i sada ne želim da ga izneverim.“
Tako je o svom gazdi govorila Dafina Milanović na vrhuncu obožavanja i u vreme kolektivne hipnoze vlasnika deviznih slamarica pošto je „genije“ već bio odlučio da kazni svoje neverne podanike jer (nešto ranije) nisu bili spremni da kroz Zajam za privredni preporod Srbije finansiraju viziju njegove privatne države.
Tadašnji asistent Ekonomskog fakulteta Mlađan Dinkić u spektakularnoj knjizi-otkriću Ekonomija destrukcije – velika pljačka naroda razobličio je motive režima da osnuje piramidalne banke kao novi vid srpske državne hajdučije u poslednjoj deceniji dvadesetog veka: „Neuspeh Zajma za privredni preporod uticao je da vlasti u Srbiji i definitivno odustanu od klasičnih mehanizama prikupljanja deviznih sredstava stanovništva. Ubrzo se pokazalo da je nekim ‘suptilnijim’ metodama, koje nisu baš u skladu sa uštogljenim akademskim postulatima ekonomske nauke, moguće za samo nekoliko meseci i uz mnogo manje napora prikupiti isto onoliko deviza koliko i Zajmom za više od godinu i po dana. I to bez ikakve obaveze vraćanja.“
„ISKOPAVANJE“ DAFINE: Suština Dinkićevog otkrića svodila se na jednostavnu istinu o motivima vladajuće nomenklature sa Miloševićem na čelu – pojava paradržavnih banaka nije došla s neba a niti zbog nesređene ekonomije, već je vlast procenila da je to najbolji način za izvlačenje deviza od građana: Jezdimir Vasiljević je nesmetano radio posao za koji nije imao ovlašćenja, a Dafina Milanović je krenula u poslovanje s novcem pravo iz sudnice, odnosno tri meseca nakon poslednje u seriji osuda zbog svakojakih privrednih malverzacija.
„Karići su nas zajebali, nisu hteli da uđu u našu šemu pa smo zato ‘iskopali’ Dafinu“, rekao je jednom prilikom moćni Milutin Mrkonjić, direktor Saobraćajnog instituta CIP, a tu izjavu citirao je 29. marta 2001. godine pred Komisijom Narodne banke Jugoslavije (koja ispituje poslovanje piramidalnih banaka) N.N. zapisničar, inače prisutan svim sastancima neformalne državno-političke grupe čiji je zadatak (u prvoj polovini ’93. godine) bio da suštinski rukovodi poslovanjem Dafiment banke.
Novo „iskopavanje“ Dafine Milanović dogodilo se i prošle nedelje – novinari su imali priliku da u jednoj od dedinjskih kuća (puke li slučajnosti, u vlasništvu firme Dipos, ovlašćene da državne vile deli kapom i šakom) bace pogled na oko 200.000 ugovora koje je Dafiment banka pre skoro jednu deceniju sklapala sa lakovernim štedišama. Na Dedinju „u papirima“ trenutno trune nešto manje od milijardu maraka koje su Dafina Milanović i „genije“ opljačkali iz narodnih slamarica.
U dokumentaciji pronađenoj na Dedinju nema nekih osnovnih podataka o tome kako je sve počelo pre skoro deset godina. Memljivi dedinjski papiri ne nude odgovore na pitanja ko je zaista osmislio monstruoznu pljačku naroda. Petparačko hvalisanje nadribankarke iz Skobalja (dok je verovala da je na vrhuncu slave) delimično otkriva ko je „genije“ koji je sve smislio i „kome je stalo da ona nastavi posao“. Tragovi koji vode do tog „genijalca“ vidljivi su i u zapisnicima (otkrivenim u podrumima Narodne banke Srbije) sa sastanaka paradržavno/parapartijskog „borda“ Dafiment banke, vođenih u prvim mesecima ’93. godine. Zapisničar koji je ovih dana saslušan izjavio je da su „svi zapisnici dostavljani Slobodanu Miloševiću, i nisu mogli biti ozvaničeni dok ih on nije potvrdio“. Prema pronađenim zapisnicima, to je period kada su Dafiment banci kola krenula nizbrdo i kad je panično trebalo sakriti čitavu operaciju od besa opljačkanog naroda. Tom periodu vratićemo se kasnije, da bismo sada pokušali da rekonstruišemo početke srpskog finansijskog projekta koji je upropastio desetine hiljada srpskih porodica.
A počelo je ovako: neutvrđenog dana tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević okupio je na sastanku grupu lica u kojoj su bili Nikola Stanić, Jovan Zebić, Nikola Šainović, Mihalj Kertes, Borislav Atanacković, Miodrag Zečević… sa zadatkom da smisle bezbolan način kako iz narodnih slamarica ukrasti nekoliko milijardi maraka a zarad finansiranja opstanka na vlasti. Za sada se osnovano sumnja da su ideju piramidalnih banaka predložili Slobodan Milošević ili Nikola Stanić i da je tada razrađena strategija koja bi od postojećih privatnih banaka mogla da izvede taj „projekat“. Ispostavilo se, međutim, da je ta banka (prema kasnijoj izjavi Milutina Mrkonjića) „odbila projekat“, pa se (osnovano pretpostavlja) Nikola Stanić setio Dafine Milanović koja je baš u to vreme nešto muljala sa čekovima sa tekućeg računa i zbog toga osuđena.
„ROĐENA“ BEZ DINARA: Tako je rođena bankarska zvezda Dafina Milanović. Prema navodima Dafine Milanović od 27. juna 1991. njena porodica se tri godine ranije „nalazila u veoma teškoj materijalnoj situaciji koja je pretila da dovede u pitanje egzistenciju dece“. U to vreme njen suprug je radio u radnoj organizaciji koja je bila pod prinudnom upravom. Tri meseca kasnije – 9. oktobra ’91. u Registar Okružnog privrednog suda u Beogradu Dafina Milanović je upisala Dafiment banku pod brojem F.11014/91. a da nije uplatila nijedan dinar na ime osnivačkog uloga na račun SDK. Na osnovu ovog upisa Banka je počela da prikuplja deviznu štednju građana. Zbog toga što nije uplatila osnivački ulog, rešenjem Suda 2. marta ’92. Banka je brisana iz sudskog registra na osnovu izveštaja SDK.
Slučajno ili ne, 31. marta ’92. ponovo je napravljen Ugovor o osnivanju Dafiment banke sa osnivačkim kapitalom od 1,5 milijardi dinara i Dafinom Milanović kao predsednicom Banke. Međutim, od 10. aprila ’92. godine Banka nije mogla da obavlja poslove devizne štednje jer joj je oduzeta dozvola zato što nije uplatila osnivački ulog.
Dafina Milanović i njeni nalogodavci, međutim, ne odustaju i 2. juna ’92. pod brojem Fi.12144/92 u sudski registar je upisana Dafiment banka – Mešovita banka d.d. Beograd, a osnivači su privatno preduzeće za knjigovodstvene usluge Dafiment sa ulogom od milijardu dinara i Kalman Izrael sa ulogom od 2,5 miliona nemačkih maraka. Dva dana kasnije – 4. juna ’92. Narodna banka Jugoslavije izdala je Rešenje R-Br 114, na osnovu člana 58. Zakona o deviznom poslovanju, za obavljanje platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom, takozvano „veliko ovlašćenje“ koje je potpisao guverner Dušan Vlatković (to znači da je Dafina stekla pravo da bankarskim kanalima u obliku plaćanja spoljnih obaveza iznosi kapital iz zemlje). Odmah zatim, 8. juna ’92. godine i Narodna banka Srbije izdala je Ovlašćenje br. 328 kojim se dozvoljava Banci obavljanje devizno-valutnih poslova a potpisao ga je guverner Borislav Atanacković. Istog dana Dafiment banka d.d. Beograd (kojoj je ranije oduzeta dozvola za rad) i Dafiment banka – mešovita banka d.d. Beograd izdale su obaveštenje štedišama da su sva devizna sredstva osigurana kod međunarodnog osiguravajućeg zavoda Jardino Ineuranoo Brokera INT.LTD Jardino House London Fos NHT, čiji je direktor Peter Syfert i da su reosigurana kod osiguravajućeg međunarodnog zavoda The Lloyd London. Prema tadašnjem istraživanju Fonda za razvoj demokratije ovo društvo ne postoji, a ne postoji ni ugovor o osiguranju deviznih uloga štediša.
Od tada – leta ’92. pa do kraja godine – traje zvezdani period Dafine Milanović. Ona ne silazi sa ekrana državne televizije hvaleći se da putuje na Kipar i otvara banke u Larnaki, Nikoziji i Limasolu, zatim otvara banku u Luganu, a u Irskoj je registrovala banku sa sedištem u Londonu u koju su kapital uložili partneri iz Izraela. U Beograd ulaže 150 miliona nemačkih maraka za izgradnju železničkog čvora i obećava da će izgraditi malo pozorište i univerzitetski centar za strane jezike a kod Vukovog spomenika niče Dafiment bazar na 11.000 kvadratnih metara. Obećava da 1. novembra ’92. započinje gradnja Dafiment palate na Slaviji a sa „izraelskom“ firmom predstavlja novi sistem parkiranja u Beogradu. Usput najavljuje da će otkupiti koncesije za dovršenje autoputa do mađarske granice. Uoči decembarskih izbora 1992. godine Dafiment banka je iz deviznih uloga štediša isplatila celokupan iznos penzija za sve penzionere Srbije za oktobar i novembar ’92. godine.
„BEZOBRAZNI“ PODACI: I dok se samozvana „srpska majka“ razmeće u javnosti sa blagoslovom njenog stvarnog šefa Slobodana Miloševića, Sektor za poslove kontrole Narodne banke Jugoslavije u tajnosti, od 22. novembra do 7. decembra ’92. godine, obavlja kontrolu Dafiment banke. Zapisnik je urađen kao „strogo poverljiv“ dokument pod brojem IV/142-41/1 i u njemu se konstatuje da je stanje u Dafiment banci veoma loše te da je utvrđen poslovni gubitak između 55 i 60 miliona nemačkih maraka. „Pokušaj da se ‘novom’ kamatnom politikom problem gubitaka reši, u momentu kada tekuće isplate postaju veće od uplata, pretvorio se u ‘kamatni pakao’. Proces kumuliranja kamata ne bi mogla da izdrži nijedna druga banka“, zapisano je u Belešci o tekućem stanju i problemima Dafiment banke, pravljenoj na osnovu Zapisnika o kontroli. U Belešci… se dalje kaže: „Osnovni uzroci nastalog stanja i problema u Dafiment banci su dosadašnja devizna i dinarska kamatna politika koja se pokazala kao promašaj i za laika a kamoli za bankara, i nepoznati računi Banke u inostranstvu kao i iznos novca na njima. Ranije sumnje i pretpostavke da Banka servisira visoke devizne i dinarske kamate na račun glavnice deponenata pokazale su se kao tačne onog momenta kada su dnevne isplate postale veće od uplata…“
Verovatno pod utiskom ovih podataka, Slobodan Milošević i njegova grupa poverljivih saradnika formiraju „uže stručno telo“ čiji je zadatak da od početka 1993. godine brine o konsolidovanju Dafiment banke. I od tog trenutka postoji mogućnost da se zaviri u tajne zapisnike koji su pronađeni u podrumima Narodne banke Srbije. Prvi sastanak (prisutni Borislav Atanacković, Dafina Milanović, Nikola Stanić i Milutin Mrkonjić) održan je 9. februara 1993. godine, a u zapisniku koji nosi oznaku „strogo poverljivo“ u uvodu piše:
„Polazeći od ocene učesnika sastanka da su neophodne radikalne promene u načinu organizovanja i poslovanja Dafiment banke, kao i spremnosti predsednice ove Banke za menjanje postojećeg stanja, a imajući u vidu velik broj štediša i nespornu socijalnu funkciju koju Dafiment banka ima u ovom trenutku, utvrđene su sledeće aktivnosti…“ Potom sledi spisak svega onoga što treba uraditi „u narednom periodu“ a mi, na osnovu dostupnog zapisnika pobrajamo neke od njih:
– „Pet do sedam stručnjaka za rukovodeći tim Banke obezbediti po liniji vlasti…“
– „Sadašnji rukovodeći tim Banke mora postojeću poslovnu politiku brižljivo i relativno postepeno da menja, vodeći računa o mogućem psihološkom efektu (pre svega na štediše) koji bi bio izazvan naglim zaokretima u poslovnoj politici. Ove promene moraju biti temeljne, jer bi sa nastavljanjem dosadašnje politike Banka bila dovedena do ivice opstanka…“
– „Uz određene prethodne dogovore sa vladama Jugoslavije i Srbije odobravaće se od strane NBJ-a i NBS-a i kratkoročne pozajmice za likvidnost Banke u određenim kritičnim trenucima. U cilju trenutnog prevazilaženja problema sa gotovim novcem Narodna banka Srbije će Dafiment banci dnevno obezbeđivati snabdevanje sa 1 (jednom) milijardom gotovog novca za blagajničko poslovanje…“
– „Strogom kontrolom obezbediti da proces koji se bude odvijao u postupku konsolidovanja Dafiment banke ne dospe u javnost, imajući u vidu sve moguće (i političke) negativne posledice koje bi to moglo da proizvede…“
– „Narodna banka Jugoslavije i Narodna banka Srbije treba da pruže aktivnu stručnu pomoć Dafiment banci, izbegavajući represiju u ovom periodu konsolidacije Banke uz posebnu i punu odgovornost Dafiment banke za poštovanje postignutih dogovora i bez njenog ikakvog samostalnog delovanja izvan dogovora…“
– „Posebno je dogovoreno da saradnici, odnosno ličnosti od uticaja koje budu uključene u proces pomoći konsolidovanju Dafiment banke, moraju ostati strogo anonimne, iz već ranije navedenih razloga…“
Na sledećem sastanku održanom l. marta ’93. samo je konstatovano da je Dafiment banka prekršila dogovor sa prethodnog sastanka i u međuvremenu povećala kamate na devizne depozite oročene na tri meseca, uz objašnjenje da je na to bila primorana zbog skoka kamata kod konkurentskog Jugoskandika. Nikakve mere zbog kršenja dogovora nisu preduzete protiv vlasnice Dafiment banke, a posle razgovora usvojeni su zaključci prema kojima Dafina Milanović treba da obavi konsultacije sa predsednikom Republike oko otkupa jugoslovenskog inostranog duga i ulaganja Dafiment banke u Crnu Goru.
JAVNE LAGARIJE, TAJNE MERE: I pored ovakvih zabrinjavajućih podataka, a verovatno posle „konsultacija sa Predsednikom“, Dafina Milanović nastavlja sa bombastičnim izjavama u javnosti. Tako je 4. marta rekla da je njena banka po završnom računu za ’92. godinu, posle plaćenih visokih poreza državi, u plusu 47 miliona nemačkih maraka i 500 miliona dinara a 13. marta objavljuje da će otkupiti dug Srbije i da će Klara Mandić obići svet (kao savetnik Banke) u cilju pokretanja iseljenika da zajedno s Bankom investiraju u nove profitabilne projekte.
To je vreme kada je Dafinin konkurent gazda Jezda (Vasiljević) već zbrisao iz zemlje, ostavljajući iza sebe paniku lakovernih štediša koji su svim silama navalili na Dafiment banku da spasu koju crkavicu od svoje ušteđevine. Dok se sitni ulagači preznojavaju, krupni igrači naoružani upadaju u prostorije Dafiment banke i pod pretnjom oružjem iznose svoje štedne uloge. Dafina Milanović se vajka da je zbog raskidanja ugovora u martu sa računa Banke izvetrilo 350 miliona dolara. Izgleda da je među „krupnim ulagačima“ još 11. marta „nogu povukao“ realistični narodni poslanik i poznati dobrovoljački komandant Željko Ražnatović Arkan (tri dana posle vesti o Jezdinom bekstvu).
Zbog svega toga se 24. marta sastaje državno-politički „tajni štab“ kome su se pridružili Milomir Minić i Dragomir Tomić a cilj im je (prema zapisniku sa oznakom „stogo poverljivo“) da „zaustave nagli pad depozita u Dafiment banci i obezbede normalno servisiranje obaveza po rokovima dospeća. Dogovoreno je da Narodna banka Srbije odobri Dafiment banci kredit od 500 milijardi dinara na osnovu polaganja zlata u trezor NBS-a i da joj se odobri kredit od oko 25 miliona maraka a da Dafiment banka založi poslovni prostor železničkog čvora kod Vukovog spomenika. Na kraju zapisnika kaže se: „Pripremiti izjavu za javnost predsednice Banke u kojoj će posebno biti naglašena sposobnost Banke za servisiranje obaveza o rokovima dospeća kao i upoznavanje štediša sa činjenicom da se ugovorne obaveze neće raskidati pre ugovorenih rokova, prvenstveno radi zaštite interesa samih štediša. Predsednica Dafiment banke daće izjavu na TV Beograd u sutrašnjoj (25. mart) Beogradskoj hronici…“
Dafina Milanović sutradan izjavljuje kako je revizija poslovanja Banke završena, da Banka ima 15 miliona štediša, 28 miliona ugovora o štednji, a da je obaveza prema štedišama 283,6 miliona nemačkih maraka i nešto više od 1,1 bilion dinara.
Bila je to još jedna šarena laža Dafine Milanović i njenih gazda. Jer, Narodna banka Srbije od 6. do 14. aprila sagledava finansijsko stanje Dafiment banke i o tome podnosi „strogo poverljiv“ izveštaj 16. aprila.
PORAZNI PODACI: U njemu se konstatuje da je sunovrat Dafiment banke počeo onog trenutka kad su dnevne isplate postale veće od uplata, da to nije moglo da se zaustavi novim povećanjem kamata jer su štediše posle slučaja sa „Jugoskandikom“ izgubile poverenje i po svaku cenu (pa i kroz raskid ugovora) želele da dođu do svog novca. U izveštaju se dalje konstatuje:
„Upoređivanjem deviznih obaveza Banke sa deviznim potraživanjima proizilazi da Dafiment banka ima devizni gubitak od 869 miliona nemačkih maraka…“ Analizom promena u bilansu Banke koje su se desile od 1. januara do 31. marta ’93. utvrđeno je da je „došlo do drastičnog smanjenja u deviznoj blagajni za 365 miliona maraka…“
Kontrola Narodne banke Srbije obuhvatila je i procenu poslovanja Dafiment banke kroz prizmu dospeća budućih obaveza banke za naredni period, i to sa dva aspekta. Prvi je – obaveze Banke sa pretpostavkom mesečnog podizanja kamata, a drugi – da se ukupna glavnica i kamata podižu posle isteka roka dospeća. Ako bi se primenio prvi metod, procene su da bi Dafiment banci trebalo mesečno po 127,4 miliona maraka, što bi kumulativno sa glavnicom po isteku oročenja iznosilo 1,85 milijardi maraka. U drugoj verziji, Banci bi za servisiranje kamata i glavnice po isteku rokova oročavanja trebalo 2,4 milijarde maraka. Za idejne tvorce projekta „Dafiment banka“ već tada je postalo jasno da njihova tvorevina mora da se gasi.
Na osnovu ovih podataka, primera radi, kontrolori poslovanja Dafiment banke predložili su i tri moguća alternativna rešenja za nastalu situaciju. Prvo je „da država po svim osnovama izvrši svoje obaveze prema Dafiment banci i da pomogne intervencijama narodnih banaka da Dafiment izvrši svoje obaveze samo prema štedišama, pre svega onim sa manjim ulozima“. Druga alternativa je: „da se odmah proglasi moratorijum na sve obaveze Dafiment banke do 31. maja ’93. i da se onda ide u konsolidaciju banke, pri čemu je izvesno da će trošak konsolidacije iznositi više stotina miliona maraka i nekoliko hiljada milijardi dinara“. A treći pristup izgleda ovako: „da nadležni organi, pre svega, Narodna banka Jugoslavije, odnosno Savet guvernera, donesu odmah odluku da Dafiment banka ide u stečaj i to uz doslednu primenu svih propisa o stečaju banaka. Ovaj pristup je verovatno najrealniji a možda i najefektniji“.
Pet dana kasnije – 21. aprila ponovo se sastaje državno-politički štab Dafiment banke u kome su sada, između ostalih, Nikola Stanić, Jovan Zebić, Vuk Ognjanović i Borislav Atanacković. Situacija se komplikuje, panika naroda je na vrhuncu, Dafiment banku su opljačkali „prijatelji“ sa milionskim depozitima – šta dalje da se radi? „Štab“ konstatuje da se mora „utvrditi spremnost srpske i jugoslovenske vlade za podršku Dafiment banci“ i da „veliki gubici Dafiment banke upućuju na sumnju da su znatna devizna sredstva sklonjena u inostranstvo“. Zato treba „razmotriti načine da se gospođa Dafina Milanović obaveže da po utvrđivanju stanja ista (sredstva) vrati u zemlju“.
Sutradan, 22. aprila „štab“ se ponovo sastaje u Narodnoj banci Srbije i zaključuje: „Apsolutno se moraju preseći sve aktivnosti neformalnih grupa i pojedinaca koje bi bile od uticaja na poslovnu politiku Dafiment banke. Takođe, potrebno je osloboditi se svih političkih konotacija o socijalnoj funkciji ove banke…“ Na osnovu zahteva na ovom sastanku da se popišu trezor Dafiment banke i blagajne njenih poslovnih jedinica, Direkcija kontrole Narodne banke Srbije dva dana kasnije, 22. aprila, podnela je izveštaj iz koga se vidi da su praktično trezor i blagajne – prazni. Od pronađenih 136.420 nemačkih maraka, kontrolom je utvrđeno da je 107.770 u oštećenim novčanicama, a od 133.349 američkih dolara – 100.000 je bilo odvojeno za vlasnicu Banke.
ANKETNI ODBOR: Ovim zapisnikom završava se period poslovanja Dafiment banke opisan u papirima koji su pronađeni u podrumu Narodne banke Srbije. Čovek koji je vodio zapisnike izjavio je, u razgovoru sa Komisijom Narodne banke Jugoslavije koja istražuje poslovanje piramidalnih banaka, da bi trebalo detaljno pregledati arhivu u kabinetima Borislava Atanackovića i Nikole Stanića i pronaći ljude koji su još tada ukazivali na nakaznost ovakvog načina bankarskog poslovanja i koji su surovo oterani iz službe.
A Dafina Milanović? Ona je 14. jula ’93. godine vraćena sa graničnog prelaza Kelebija u pratnji policije i uz oduzimanje pasoša. Tom prilikom izjavila je kako je išla na radni sastanak jer ima 25 kompanija u svetu koje ostvaruju profit za kamate štediša u Srbiji. Pored toga, i dalje je obećavala samozvana „srpska majka“, u toku je postupak otvaranja čitavog lanca butika, baš ovih dana u Moskvi počinje sa radom najveći pogon Dafiment kompanije u inostranstvu i i da bi do kraja godine trebalo da se namire sve štediše.
Profesor dr Kostadin Pušara, prinudni upravnik Dafiment banke, tvrdio je u jednom nedeljnom listu: „U slučaju Dafiment banke misli se kako su glavne snage iz političkog establišmenta, ali ovde to nije istina — glavni faktor je mafija, i to međunarodna.“
Krajem 1993. godine (23. decembra ) Skupština Jugoslavije formirala je Anketni odbor za ispitivanje poslovanja Dafiment banke sastavljen od 14 poslanika svih stranaka Veća građana. U Anketni odbor izabrani su: Vukašin Jokanović, predsednik odbora, i članovi: Ivko Đonović, Dane Marjanac, Filip Vuković, Zoran Krasić, Slobodan Stankić, Čedomir Vasilijević, Vladan Gajić, Strahinja Kastratović, Damjan Šećković, Dražen Đurović, Vujica Lazarević, Momir Vojvodić, Ivan Vujačić. Ova grupa ljudi trebalo je da izveštaj o radu podnese najkasnije do 1. februara 1994. godine. Određeni rok je prošao, a od izveštaja ni traga ni glasa.
Vukašin Jokanović je jednom prilikom novinarima izjavio: „Naš anketni odbor je još uvek u fazi prikupljanja materijala. Mogu da vam kažem da smo do sada dobili hrpu dokumenata od mnogih koji sa ovim imaju nekakve veze. Dokumenta smo tražili od Vlade Jugoslavije, Narodne banke Jugoslavije, saveznog deviznog inspektora, tužilaštva i suda, komisije za sanaciju Dafiment banke itd. Od većine smo tražena dokumenta dobili, ali od nekih još nismo. NBJ i savezni tužilac su od traženog poslali samo deo materijala, a nadamo se da ćemo ovih dana i od njih dobiti sve tražene materijale. Do sada smo se trudili da prikupimo što više činjenica i to je možda razlog našeg zakašnjenja u odnosu na dogovoreni rok u Skupštini (1. februar). Ali, bolje je da se stvar radi polako i temeljito, pa makar i zakasnili. Meni je pre svega stalo do toga da dođemo do prave istine kako bismo Skupštini mogli da predložimo valjane mere. Meni lično, kao čoveku, posebno je stalo da iz ove stvari izađem čista obraza. Svestan sam svoje obaveze i očekivanja građana, ali, molim vas, da shvatite da mi upravo zato i radimo odgovorno i temeljito, jer do istine nije lako doći. Posebno ne do istine koja se tiče poslovanja Dafiment banke.“
Sad kad je došlo vreme provetravanja bankarskih podruma i memljivih dedinjskih kuća, čini se da će mnogi dokumenti ugledati svetlost dana. Činjenica da je i „genije“ u zatvoru može biti idealna prilika za sve one njegove „izvođače radova“ tokom proteklih deset godina da objasne mehanizam stvaranja i kontrolisanja monstruma koji su tako ljupko zvali Dafiment banka.
