"Držite se dosadašnjeg puta, usvojite preostale ključne sistemske zakone, popravite klimu za investiranje, otvarajte nova radna mesta, neka vam banke budu kamen temeljac sistema. Vaš zahtev za 200-300 miliona eura postoji, mi smo taj novac obezbedili, pitanje je postoji li želja da se taj novac uzme. Ali, to pitanje morate da postavite vašim političarima. Izuzetno značajnom smatram afirmaciju borbe protiv otpora konkurenciji i otvorenom tržištu"
„Suviše je rano za umor od reformi. Sledećih dvanaest godina nećete imati odmora“, bile su to reči blagog prekora koje su odsutnim domaćim političarima i vrlo prisutnom reformskom staffu ekonomista saopštili Vilim Buiter, glavni ekonomista, i Olivije Dekamp, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, na prezentaciji „Transition report 2002“. Banka se u Izveštaju veoma pohvalno (bez kurtoazije) izrazila o dosadašnjim reformama u Jugoslaviji i našu zemlju stavila na lidersko mesto među 37 država u tranziciji. EBRD smatra da su najbolji rezultati postignuti u reformi banaka i tenderskoj privatizaciji (velike firme), a da se zaostaje u liberalizaciji cena i privatizaciji malih i srednjih preduzeća. Tako iskusnim stručnjacima kao što su ljudi iz EBRD-a, međutim, nije moglo da promakne ono što se, inače, vidi iz aviona – da je u Srbiji jeftini populizam uzeo maha i da je sve jači politički pritisak i levih i desnih konzervativaca da se „oladi“ sa ekonomskim reformama.
Iako nije bilo reakcija „na prvu loptu“, sigurno je da će se u centrali EBRD-a sa posebnim zanimanjem proučiti i sa znatnim odobravanjem prihvatiti ideja koju je na prezentaciji Izveštaja o tranziciji saopštio Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade. Labus je sedeći „rame uz rame“ sa tako moćnom grupacijom investitora kao što je EBRD zapravo želeo da pošalje poruku na dve moćne beogradske adrese – u ulice Braće Jugovića i Krunsku – da se „mora obnoviti poverenje javnosti u reforme i da je zato neophodno formirati nacionalni konsenzus svih političkih partija i napraviti akcioni plan za ulazak u drugu fazu tranzicije koja podrazumeva privatizaciju velikih kompanija i reformu infrastrukturnih firmi i finansijskog sektora“.
Prezentacija „Transition report 2002“ u hotelu Hajat bila je prilika za ekskluzivni intervju sa gospodinom Olivijeom Dekampom (Olivier Descamps).
„VREME„: Videli smo ocene EBRD–a o dosadašnjim ekonomskim reformama u Jugoslaviji. Za reformske lidere, ali i srpske političare, važnije je da čuju koje su Vaše poruke i sugestije za narednu godinu?
OLIVIJE DEKAMP: Moja prva poruka je da zadržite pravi put na kome ste bili do sada u sprovođenju reformi. Ukoliko usporite ili počne rasprava o tome da li je vredno nastaviti reforme ili ne, javno mnjenje i država će izgubiti na vremenu i biće mnogo teže nastaviti započete reforme.
Druga poruka je da treba nastaviti rad na onome što je već postignuto. Preciznije rečeno, znam da ima mnogo urađenih novih zakona, ali oni još nisu usvojeni u Parlamentu kako bi postali primenljivi u praksi. Nabrojaću vam neke od tih zakona, kojih nije malo: zakon o železnici, stranim ulaganjima, zaštiti investicija, o bankarskom sektoru, telekomunikacijama, koncesijama… Ponavljam, ti zakoni moraju „da zažive“ kako bi reforme nastavile svoj progres.
Treća, ključna poruka je da dogodine u Jugoslaviji mora znatno da poraste uloga bankarskog sektora i stranih investitora, jer je neophodno otvaranje novih radnih mesta. To je nemoguće ostvariti bez restrukturiranja u svim industrijskim oblastima i razvoja malih i srednjih preduzeća. Kod vas sada postoji nekoliko kompanija iz oblasti lake i prehrambene industrije koje imaju uslove za izvoz i priliku da obezbede nova radna mesta tako što će kroz modernizaciju opreme i organizacije rada otvoriti nove pogone i kreirati nova radna mesta. Postoji još jedan izvor za kreiranje radnih mesta, to su strani investitori. Oni to mogu da urade kroz privatizaciju, dakle kupovinom dela neke vaše firme ili banke ili kroz potpuno nove poslove. Kamen temeljac svega toga moraju da budu banke, vaše banke moraju da nauče kako da preuzmu taj zadatak na sebe pošto su do sada samo služile kao „keš aparati“. Tako da je četvrta poruka da banke imaju izuzetno značajnu ulogu u kreiranju novog ekonomskog sistema zemlje.
A kao petu poruku mogu da naglasim potrebu da pravila igre i klima za investiranje moraju da budu znatno unapređeni. Pri tome, izuzetno značajnom smatram afirmaciju borbe protiv otpora konkurenciji i otvorenom tržištu.
To su poruke koje bi trebalo da budu faktor vašeg uspeha narednih godina. Krajnji cilj je da mnogo ljudi ima koristi od svega toga, a da je manji broj onih kojima to donosi neku štetu. Politički lideri morali bi građanima da ekonomske reforme predstave kao korist, što one i jesu, a ne kao bol i patnju.
U inostranstvu postoji izuzetno uspešna predstava o vašim reformama, ostavili ste veoma dobar utisak kao zemlja koja ima primamljive uslove za investiranje. Ali, s druge strane, vaša politička elita nije dobro predstavila i objasnila građanima važnost ekonomskih reformi i pomake u tranziciji. Ono što je vidljivo kad se dođe u Beograd jeste da mladi ljudi i nemali broj ostalih građana vide „svetlo na kraju tunela“, dok je jedan deo starije populacije još sumnjičav prema reformama. Takva situacija postojala je i u drugim zemljama u tranziciji. Iz iskustva tih zemalja mogu da kažem da je najvažnije prevazići trenutak u kome politička struktura predstavlja kopču između javnog mnjenja i stranih investitora.
Kako ocenjujete pad popularnosti reformi u Srbiji za proteklih godinu dana?
Jednostavno rečeno, očekivanja javnosti na početku reformi bila su suviše visoka u odnosu na ono što je realno moglo da se desi u prvom periodu reformi. Zato se kao i posle svake dobre žurke javlja mamurluk koji građani moraju da prebole. Manji broj stanovnika u potpunosti je shvatio reforme i put na kome se država i društvo nalaze, ali veći deo građana još pokušava da shvati o čemu se radi, i prirodno je sumnjičav. To nije ništa neobično i javljalo se u svim zemljama u tranziciji.
Kroz ceo Izveštaj o tranziciji EBRD–a provlači se jedna osnovna nit – insistiranje na što više slobodnog tržišta. Da li je to posledica saznanja da vlada u Beogradu lako poseže za administriranjem u privredi, za šta je inače optužuju politički oponenti?
U Vladi Srbije i Centralnoj banci postoji grupa lidera koja tačno zna šta to znači slobodno tržište, tržišna ekonomija i kako do nje doći.
Ali, još su prisutni glomazna administracija, siva ekonomija i nečiji interesi u političkim strukturama koji se nisu suočili sa realnošću i pokušavaju da uspore i odlože razvoj slobodnog tržišta. Reforme u ekonomiji, međutim, brže su nego promene u pravnom sistemu koji je, inače, najslabija tačka u vašem društvu.
Koliko novca će Evropska banka za obnovu i razvoj investirati u jugoslovenske reforme iduće godine? Odnosno, po Vašem mišljenju, može li Jugoslavija za sledeću godinu da obezbedi milijardu dolara investicija?
Evropska banka za obnovu i razvoj 2001. godine sa 230 miliona eura podržala je pet projekata koji su gotovo svi bili u javnom sektoru, odnosno sav novac uložen je u infrastrukturu. U ovoj 2002. godini Banka je uložila 130 miliona eura u sedam projekata, ali već sada učešće javnog sektora spalo je na 55 odsto. Sledeća godina mogla bi biti godina privatizacije dobrih banaka i industrijskih firmi i investitori se već spremaju da dođu. Sa sigurnošću možemo da očekujemo da će najveći deo novca u 2003. godini biti uložen u privatni sektor, i to je naš plan. U idućoj godini uložićemo 200 (minimalno) do 300 (maksimalno) miliona eura i sigurno je da će 130 miliona otići privatnom sektoru, a broj klijenata biće 12 do 15. Oko 100 miliona eura EBRD će ipak uložiti u vašu energetiku, navigacione sisteme za civilnu kontrolu letenja i nešto malo u lokalne strukture.
Ne znam da vam kažem da li će biti uložena ta milijarda dolara, ali ukoliko se reforme nastave i ne desi se neka veća politička kriza, nije nemoguće da se to desi. Trebaće, međutim, dosta discipline i napora da se to i ostvari. Politička nesigurnost može da dovede do toga da se planovi o ulaganju ove sume i one milijarde dolara ne ostvare.
Vaš zahtev da dobijete taj novac postoji, novac je obezbeđen, pitanje je samo postoji li želja da se novac uzme. Ali, to pitanje morate da postavite vašim političarima. Ono što vam pokazujem jesu sume koje smo mi spremni da investiramo i daćemo sve od sebe da se te investicije i dogode.
EBRD je obično dobra prethodnica privatnim investitorima?
Kada investitori dolaze u jednu zemlju, žele da podele rizik. Za to postoje dva načina. Prvi je da se traži suinvestitor. Postoji, međutim, i politički rizik. EBRD je veliki investitor i značajan partner u svakoj zemlji gde smo prisutni. Hoću da naglasim da smo kao Banka u svakoj zemlji neutralni, ali privatni investitori znaju da mi možemo da pregovaramo s mnogim ministarstvima i vladama ukoliko se javi neki problem. Ali, mi nismo lobisti. Hoćemo, međutim, da pomognemo svakom investitoru da se pravila tržišne igre poštuju. Iz tih razloga mnogi privatni investitori žele da rade sa nama, jer mi možemo da posredujemo i da im pružimo sigurnost ugovora. Da garantujemo da će kroz dve godine ako se pojavi neka nova vlada, ostati da važe stari ugovor i pravila igre koja su njime propisana. Ali, pomoći ćemo i jugoslovenskoj strani da strani investitor poštuje ta ista pravila igre.
Birokratija je velika prepreka reformama. Kako je naterati da radi u korist reformi?
Zaposlenima u administraciji nisu dobro objašnjeni ciljevi promena i koristi koje one donose. To je, istina, najkomplikovanija prepreka. Moj predlog je da pitate susede kako su oni prevazišli taj problem. A opšti savet je da se pravila i zakoni maksimalno pojednostave kako bi mogao da se napravi dobar posao.
Kako biste dali jednu kratku ali opštu ocenu Jugoslavije na osnovu Izveštaja o tranziciji?
Vi ste zemlja koja je trčala vrlo brzo i optrčala prvi krug puta koji – pazite dobro – ima ukupno deset krugova. Za to ste već dobili medalju. Veliki broj građana zna i šta predstoji u preostalih devet krugova, ali se ljudima mora objasniti i zašto su dobili prvu medalju.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
