foto: d. pavlović
U Fabrici za preradu ribe u Smederevu nikada nije radilo 300 radnika, kako je bilo predviđeno. Nije se stiglo ni do prvih 100 zaposlenih. Sada tamo više niko ne radi, a radnici ne mogu da uđu u krug firme. Čekaju da im bude raskinut radni odnos, kako bi i zvanično postali nezaposleni. Posle toga, neki bi imali pravo na mesečnu nadoknadu za nezaposlene, a pojedini bi našli drugi posao. Takođe, čekaju i isplatu zaostalih zarada. Poslednju su primili 4. septembra
Kada je u februaru 2016. otvorena Fabrika za preradu ribe u Smederevu, planirano je da u toku te godine zaposli 100 radnika, i to uglavnom žena. Tri godine kasnije, trebalo je da prerađuje oko 30.000 tona ribe godišnje, a da u njoj bude tri puta više zaposlenih. To su bili puni kapaciteti ove fabrike koja je izgrađena po svim standardima o preradi ribe i ekološkoj zaštiti u Evropskoj uniji. Za to vreme promenjena su dva vlasnika: Kompanija Serv fud (Serv Food), a od 1. juna ove godine Fiš eksperts (The Fish Experts). Kada je reč o zaposlenima, planovi nikada nisu ostvareni: od aprila 2016. do marta 2017. godine u fabrici je bilo oko 60 zaposlenih. To znači da ni prerada ribe nikada nije bila na predviđenom nivou.
„U to vreme fino smo radili. Poslodavac je poštovao ugovorne obaveze, redovno smo primali plate“, rekli su u obraćanju novinarima radnici ove firme.
RADNICI U LIMBU: Broj zaposlenih se s vremenom smanjivao, da bi na kraju ostalo njih oko 30. Ni ovi preostali radnici nisu radili poslednjih meseci, a iz pogona su u međuvremenu, prema svedočenjima zaposlenih, iznete mašine. Poslednja plata isplaćena je početkom septembra. Važeći Ugovor o radu ističe na kraju ove godine, a predstavnici poslodavca ne odgovaraju na pitanja zaposlenih. Radnici se nalaze u veoma čudnoj poziciji, ne rade, ne mogu čak ni da uđu u krug fabrike, a ni da se prijave na evidenciju nezaposlenih, niti mogu da traže novi posao. „Niti imamo posla, niti smo nezaposleni. Od 15. oktobra ove godine, ne možemo da uđemo u firmu, niti imamo kome da se obratimo, niti ima ko da kaže šta će biti s nama. Pre toga prestali su da isplaćuju platu, poslednju smo primili 4. septembra. Posao je bio naporan za 250 evra, ali nema treće smene, vikendi nisu radni, bili smo zadovoljni dok je tako trajalo“, ističu zaposleni.
Problemi su nastali sredinom marta ove godine, pošto im je predstavljen budući vlasnik. Radnicima je rečeno da neko vreme ne dolaze na posao. To „neko vreme“ se produžilo, jer proizvodnje nije više bilo. Zaposleni su se u avgustu vratili na posao da bi organizovali dežurstva i uređivali krug fabrike. „Prestali smo da dolazimo u firmu, ništa nismo radili. Kako su kome istekli ugovori o radu, nisu produžavani. Početkom juna fabrika je dobila novog vlasnika. Međutim, kad smo krajem juna dobili druge ugovore, na njima je i dalje pisalo ime stare firme. To smo potpisali, a rekli su nam da ćemo početkom avgusta početi ponovo da radimo. Pošto se to nije desilo, u avgustu smo krenuli da organizujemo dežurstva, žene su dva puta nedeljno dolazile, čistile, prale, čupale travu, farbale ogradu… Jedino proizvodnje nije bilo. Što je nama neshvatljivo, platu smo primili i za vreme kada nismo radili, izmirena su nam dugovanja i za zaostale mesece iz ranijeg perioda. U septembru su nam rekli da ništa od firme neće biti, da je novi vlasnik odustao jer mu se ne isplati da otvori firmu. Da bi se posle toga pojavila informacija da navodno postoji zainteresovani kupac i da ćemo to znati do 20. novembra. Ali za sada ništa“, kaže za „Vreme“ jedna od radnica Fabrike Fiš eksperts. Zaposleni sa predstavnicima fabrike još uvek komuniciraju preko Vajbera, a do vlasnika ne mogu da dođu, pa su odlučili da se obrate Inspekciji rada. Pošto je firma zatvorena, na telefone se niko ne javlja, te inspektori nemaju s kim da razgovaraju i ne mogu da urade nadzor. „Preporučeno nam je da preko suda tražimo naplatu tri preostale zarade. Pošto sada ne možemo nikakva prava da ostvarimo, tražili smo takođe da nam otkažu ugovore o radu. Kada bismo bili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, dobijali bismo nadoknadu za nezaposlene, a možda bismo našli i neki drugi posao“, kažu radnici.
A TAKO JE DOBRO POČELO: Ipak, inspektor u Odeljenju inspekcije rada Smederevo, bez obzira na to što nije imao dokaz da je poslodavac primio obaveštenje, 23. novembra ove godine u 10 časova i 30 minuta pokušao je da obavi inspekcijski nadzor kod poslodavca, navodi se u informaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U saopštenju koje je potom izdato piše: „Međutim, ulazna kapija je i dalje bila zaključana, a u portirnici nije bilo nikoga. S obzirom na to da se deo zahteva grupe zaposlenih, koji je podnet Odeljenju inspekcije rada Smederevo, odnosi na uplate poreza i doprinosa, a za to Inspekcija rada nije nadležna, inspektor je ustupio zahtev nadležnoj Poreskoj upravi u Smederevu, na postupanje.
S obzirom da postoje indicije da je ovaj poslodavac nezakonito zatvorio vrata fabrike i eventualno oštetio ili odneo imovinu, odnosno da onemogućava svaki vid kontrole nadležnih organa, 26. novembra inspektor rada je o navedenom obavestio i nadležnu Policijsku upravu u Smederevu.“
Grad Smederevo za izgradnju hale od 4200 metara kvadratnih i dva i po kilometra pristupnog puta izdvojio je 300 miliona dinara. Ovom investicijom gradski čelnici želeli su da od Smedereva načine i poljoprivredni, a ne samo industrijski centar. Osim prerade ribe, planirano je da u blizini bude otvoreno uzgajalište ribe. Prilikom uručivanja ključeva nove proizvodne hale u februaru 2016. godine, tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić pozvao je investitore da što pre otvore uzgajalište ribe i zaposle nove radnike, a da će Vlada da pomogne koliko bude mogla. Naglasio je da je dobro što će u novoj fabrici za preradu ribe najmanje 300 porodica od ovog posla imati sigurnu budućnost i bolji standard.
Gradonačelnica Jasna Avramović istakla je tada da Smederevo treba da iskoristi i poljoprivredne potencijale. Zahvalila je svima koji su pomogli da se ova investicija realizuje. U kratkom roku izgrađena je savremena hala u vrednosti oko 3 miliona evra. Zahvalila je investitorima koji su prepoznali Smederevo kao dobro mesto za ulaganje i zaključila da ništa ne bi bilo moguće bez pomoći Vlade Srbije koja je razumela potrebe grada i pružila neophodnu podršku. Od tih potreba i podrške, dve godine kasnije ostala je samo zaključana kapija.
Nemačka firma PTC, koja je bila vlasnik i smederevskog pogona za preradu ribe, otišla je u stečaj, 1. juna 2018. godine dobila je novog vlasnika – TFE (The Fish Experts). Tada obećanja nisu izostala, što se vidi iz saopštenja koje je prosleđeno medijima.
Nesolventna kompanija PTC GmbH (Product Trade Center Germay) dobila je kupca. TFE (The Fish Experts) od 1. juna 2018. godine preuzeo je kompaniju zajedno sa svih 80 zaposlenih. Serv fud d.o.o., ispostava PTC-a u Srbiji, takođe je deo celokupnog Ugovora. Stručnjak iz oblasti prehrambene industrije Kristijan Helms biće na čelu kompanije, on je generalni direktor novoosnovane matične kompanije TSE Holding GmbH (The Supply chain Experts). Menadžment novog TFE GmbH preuzeće njegov dugogodišnji saradnik Tomas Šemel.
„Veoma smo zadovoljni zbog pobede na tenderu. Prema našim procenama, kompanija ima fantastične mogućnosti za razvoj. Naše planove najpre ćemo razmotriti i konsultovati se sa postojećim timovima, pa onda uspostaviti kurs ka uspešnoj veleprodaji i preradi ribe. Zadržaćemo sve zaposlene, ali ćemo sedište koje se trenutno nalazi u Kempenu premestiti u Bremerhaven. Želimo da Bremerhaven postane centar Evrope za industriju prerade ribe“, izjavio je Helms.
Godinama se Kristijan Helms fokusira na uspostavljanje profitabilnosti u kompanijama koje su u krizi. Nedavno je od Mekenhajma preuzeo delikates maloprodaju Rungis express. Za postizanje obrta bilo mu je potrebno nekoliko meseci poslovanja. Nakon toga je ceo Cool Chain Group (osnovan u martu 2018), uključujući i Rungis express, prodao Metro grupi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
