Pazi da se ne upecaš

Pre nekoliko meseci ispričali smo na ovim stranicama poučnu skasku o novom upravitelju, o kome počinju da kolaju priče, sve strašnija od strašnije. Te ovakav je, te onakav je, a sve to uteruje podanicima strah u kosti. Onda se organizuje skup domaćina, na kojem najmudriji postavlja ključno pitanje: „Da li vezir jede?“ I kada od prisutnih dobije normalan odgovor: „Mora da jede!“, onda mudrac kaže: „E, neće biti problema, dobro ćemo ga hraniti!“

Mada su (ili zato što su) i sami skloni da tutnu, da podmažu gde škripi, da se ogrebu, da se očešu, da pokupe šnjur, da mućkaju, da valjaju na divljaka, da daju ili prime narukvicu, da „učine čoveku“, naši građani ne vole kad se ljudi s kesama vrzmaju oko kabineta, državnih nadleštava, savetništava i u državnim delegacijama. Javnost je negativno reagovala na pojavljivanje Karića u okolini predsednika Koštunice, u čiji profil spada i moralna nepotkupljivost, kao što negativno reaguje na pojavu tobacco liferanta Caneta u blizini kabineta srpskog premijera Đinđića.

U slučaju nagrade za Bojanu Lekić deo javnosti poslao je poruku da nije preporučljivo ulaziti ni u crkvu pokajnicu izgrađenu sumnjivim novcem, mada se crkve pokajnice i grade zbog nekog greha.

Nešto zbog autonomaške pizme, a nešto zbog ove teme, jedna važna i, kažu, uspešna privatizacija (Beočinske cementare) je zaustavljena, uz optuživanje srpske vlade da nije poštovala princip transparentne kompetitivnosti, a u vladinom odgovoru (Đinđić) se, pak, kaže da bi istraga mogla da pokaže da zaustavljanje te čiste privatizacije možda znači zaštitu dosadašnje velike koruptivnosti i šverca na kapijama te fabrike.

U jednom od skupštinskih odbora osporen je član novopredloženog zakona o oporezivanju „ratne dobiti“ koji omogućuje da onaj biznismen koji se na vreme prijavi ima šansu za nagodbu i za oslobađane 35 odsto poreza.

Premijer Đinđić ovih dana često naglašava da „napadnute“ mafijaške, korupcionaške i švercerske grupacije viču „drž’te lopova“ ne bi li zaštitile svoje dosadašnje privilegije.

PLAVA, OTROVNA PROTEZA: U Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj moralna kriza se najčešće (valjda samokritički) vidi kao uzrok korupcije. „Kvarna vlast“ je, pak, viđena kao najvažniji uzrok korupcije u Bugarskoj, Makedoniji i Rumuniji. Male plate (državnih činovnika) su najčešće objašnjenje uzroka korupcije u Albaniji, BIH, Makedoniji, Rumuniji…

Generalno gledano, stepen tolerancije korupcionaških aktivnosti u javnosti je na rečima relativno nizak u svim zemljama ovog regiona. S druge strane, moralno neprihvatanje korupcije ne isključuje postojanje i efikasnost korupcionaške prakse u svakodnevnom životu, kao neke vrste nužnog zla kojim se uspešno rešavaju praktični problemi.

Tu sliku raspolućenog raspoloženja javnog mnjenja izvlačimo iz serije istraživanja koju je Centar za proučavanje alternativa (CPA) obavio u proteklih godinu dana. U martu 2000. urađeno je istraživanje na uzorku od 1619 ispitanika koji su odgovorli na 104 „zatvorena“ pitanja. Drugo istraživanje urađeno je u novembru 2000. u okviru regionalnog sistema za monitoring korupcije i obuhvatilo je 1600 ispitanika (608 ispitanika iz Crne Gore i 992 iz Srbije). U martu 2001. izvedeno je treće u seriji istraživanje, pogodno za poređenje sa istraživanjima urađenim u okviru Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije.

Cilj ovih istraživanja je bio monitoring korupcije – nastoji se pokazati koliki značaj javnost daje problemu korupcije i kako ocenjuje stepen u kome se korupcija uvukla u različite segmente društva u tim rovitim zemljama.

U Srbiji je korupcija rangirana na peto mesto liste gorućih problema, posle političke nestabilnosti, kriminala, siromaštva i niskih zarada. U Albaniji, gde je došlo do potpunog kolapsa države i gde su praktično ukinuti zakoni, osim delimičnog važenja zakona Leke Dukađinija, korupcija je viđena kao glavni društveni problem.

Generalna dijagnoza govori da su u balkanskim zemljama nezaposlenost, siromaštvo i male plate viđeni kao glavni društveni problemi, a da teme vezane za vlade, političke sisteme, etničke tenzije većina počinje da gura u drugi plan.

Rang lista problema Srbija Crna Gora Albanija BIH Bugarska Makedonija Rumunija Hrvatska

Politička nestabilnost 47,8 59,3 49,6 37,0 17,0 33,2 29,9 20,1

Kriminal 44,1 31,5 36,0 32,9 25,7 27,6 10,2 33,5

Siromaštvo 39,7 34,8 24,4 29,8 41,5 1,1 50,6 31,6

Male plate 39,2 35,6 39,3 39,6 49,0 62,0 41,3 39,1

Korupcija 37,2 30,8 60,8 47,6 37,5 35,1 59,9 41,7

Nezaposlenost 30,3 53,1 44,4 60,9 67,8 75,3 39,5 66,0

Viosoke cene 24,7 21,2 24,0 10,9 22,4 25,4 35,6 27,3

Etnički problemi 10,2 8,6 3,0 15,6 1,7 14,9 2,4 7,0

Zdravstvena zaštita 8,7 4, 3,7 9,9 14,0 7,2 17,4 7,1

Obrazovanje 6,3 4,5 3,9 4,6 2,1 3,7 7,9 4,4

Zagađenje okoline 2,5 4,8 5,2 3,8 2,7 6,0 1,6 2,8

Zbir je veći od 100 odsto zbog toga što su ispitanici navodili više odgovora Izvor CPA, mart 2001.

Problem korupcije postaje veoma važan za javno mnjenje u čitavom regionu. To zapažanje i sumnja pojačani su činjenicom da korupcija teži da se infiltrira u ekonomski život, vlade, političke sisteme i institucionalne strukture.

Čovek koji ima uvid u ove istraživačke nalaze Milan Nikolić, direktor CPA, konstatuje da je korupcija bila ugrađena u naš sistem i da se Jugoslavija u istraživanjima ovog tipa do sada nalazila na neprijatnom prvom mestu u regionu. Sudeći po novim istraživanjima, izgleda da smo po korumpiranosti na trećem mestu na Balkanu, iza Albanije, gde je došlo do potpunog kolapsa države i zakona, i iza Bosne i Hercegovine, gde je bio rat i gde su različite nacionalne ratno-profiterske mafije podelile teren. Nikolić iznosi pretpostavku da 90 odsto ljudi koji su napravili novac nije to moglo da učini ako na ovaj ili onaj način nije sarađivalo s prošlim režimom, koji je, kaže Nikolić, prodavao i preprodavao oružje, drogu, pa i emigrante.

Gramzivost ljudi na položajima smatra se kao glavni uzrok korupcije u Hrvatskoj, Bugarskoj i Makedoniji, dok je u drugim zemljama uzrok nalažen u jeftinoj radnoj snazi i u neefakasnosti društvene kontrole, zakonske, sudske i administrativne.

Po oceni javnog mnjenja, glavni uzroci korupcije u Srbiji su:

gramzivost onih na vlasti 46,8

niske plate 52,6

loši zakoni 35,2

sprega privatnih i javnih interesa 28,7

nedostatak administrativne kontrole 21,5

neefikasnost sudskog sistema 24,6

moralna kriza u tranziciji 37,2

komunističko nasleđe 19,2

nacionalne karakteristike 15,9

Istraživanja CPA (mart 2000, novembar 2000) pokazuju da javnost u Srbiji možda zapaža izvesnu tendenciju smanjenja korupcije (lokalna administracija je marta 2000. u 66 odsto slučajeva viđena kao visokokorumpirana, a novembra u 45 odsto slučajeva, carinici su se sa 75 odsto negativnih poena spustili na 65, sudije sa 58 na 47, policija sa 63 na 56. Ipak, istraživači konstatuju da se proces demontaže kriminalizovanog sistema odvija dosta sporo, i da ima mnogo nagoveštaja da se i nova vlast ponaša po modelu prethodne, kako kaže sociolog Dragan Radulović, koji kao primer navodi sastave upravnih odbora u kojima su postavljani ljudi po partijskoj pripadnosti, a ne po stručnosti.

Ukratko, elita nove vlasti koja je već poslala pred istražnog sudiju više pripadnika bivše nomenklature nego što je to bio slučaj u bilo kojoj postkomunističkoj zemlji, morala bi da pazi na svaki svoj korak i gest, jer njena nekoruptivnost možda više neće biti toliko merena stepenom strogosti prema bivšima koliko stepenom rigidnosti prema svojima.

Veliki deo stanovništva, gurnut u situaciju da se u svakodnevnom životu oslanja i na korupciju da bi rešavao životne probleme, a koji se zbog toga očito oseća lično poniženim, lako će (radi umirenja savesti) prihvatiti tvrdnju da oni na vrhu, koji imaju moć i vlast (a uz vlast idu slast, čast, sevap i mast) nisu čistiji od proseka.

Raširenost korupcije u profesijama

Srbija Crna Gora Albanija BIH Bugarska Makedonija Rumunija Hrvatska

Carinici 80,9 27,3 86,6 58,8 75,2 72,2 63,4 51,3

Policajci 73,2 18,7 56,4 46,5 54,3 46,3 64,4 47,3

Biznismeni 63,9 21,7 42,6 41,1 42,3 34,1 45,4 41,3

Sudije 63,7 37,7 80,1 42,6 50,1 49,2 55,7 38,4

Poreznici 63,5 16,2 79,0 54,4 53,7 52,3 49,0 40,6

Lekari 62,9, 11,6 71,6 48,9 43,6 45,4 54,4 53,2

Lokalni zvaničnici 60,1 47,0 69,1 51,4 41,6 36,8 47,9 48,1

Politički lideri 58,1 13,6 54,7 56,0 43,8 44,6 53,7 39,4

Istražni organi 57,0 33,0 52,7 44,5 43,8 29,8 45,3 28,0

Lokalni politički lideri 56,9 15,2 49,6 54,7 36,8 39,1 48,0 41,9

Javni tužioci 56,8 32,5 70,9 37,8 51,3 39,4 49,3 29,6

Državni činovnici 56,1 42,5 66,2 52,5 49,7 47,5 54,5 47,0

Advokati 55,7 13,4 70,6 41,0 52,9 42,2 55,2 45,3

Ministri 55,3 16,25 67,8 54,2 55,0 61,0 58,0 37,3

Sudski činovnici 50,3 33,3 63,0 41,6 40,2 31,0 51,6 32,8

Bankari 49,2 11,4 24,4 31,9 33,5 19,7 44,8 34,0

Poslanici 45,3 6,6 61,8 47,5 51,7 60,8 65,9 33,1

Lokalni odbornici 45,0 8,4 55,2 46,2 32,1 33,4 43,1 27,7

Univerzitetski profesori 45,0 11,4 55,2 46,2 32,1 33,4 43,1 27,7

Novinari 34,0 36,3 18,8 24,3 13,9 17,1 22,1 22,8

Učitelji 28,8 18,0 11,6 20,9 10,9 18,7 20,4 19,3

Predstavnici NVO 25,8 12,8 23,1 26,3 23,9 16,5 17,8 14,2

Zbir je veći od 100 odsto zbog toga što su ispitanici navodili po više odgovora.

Izvor CPA, mart 2001.

Javno mnjenje u sedam balkanskih država različito procenjuje nivo korupcije u pojedinim profesijama. Ipak, izvesna zanimanja javnost složno smatra leglom korupcije. To su carinici, poreska i lokalna administracija, sudski sistem i policija, kao i centralna izvršna i zakonodavna vlast. Carinici su na „prvom mestu“ u svih sedam balkanskih zemalja. Moguće je zapaziti da je po oceni javnosti u svih sedam zemalja (možda sa izuzetkom Crne Gore) korupcija najmanje raširena među novinarima, učiteljima i predstavnicima nevladinih organizacija.

Takođe, najveći korupcionaški pritisak profesionalnih grupa („indeks korupcionaške tražnje“) registrovan je kod lekara i javnih službenika (policije i carinika, poreznika, lokalnih i sudskih zvaničnika).

U Srbiji su najgore plasirane profesije carinici, policajci, biznismeni, sudije, poreznici, lekari, lokalni zvaničnici, politički lideri, istražni organi, lokalni politički lideri, javni tužioci, državni činovnici, advokati, ministri, sudski činovnici…

Ako se hoće povratiti poverenje građana u državu, trebalo bi što vidljivije u tim segmentima društva oživljavati mehanizme administrativne, političke, profesionalne i javne kontrole.

U regionalnom kontekstu, korupcionaška praksa se održava ne toliko zbog socijalnog pritiska onih koji su u poziciji da traže mito (izuzetak je Albanija, gde je taj „indeks tražnje“ dvostruko viši nego u ostalim zemljama), koliko zbog mehanizama privatnih interesa, praktične nužde i ličnog izbora građana i državnih činovnika. Tome su skloniji mlađi, bogatiji, obrazovaniji stanovnici većih gradova i prestonica balkanskih zemalja. Stariji, manje obrazovani i oni s nižim standardom, koji žive u selima ili u manjim gradovima, manje inkliniraju ka korupciji. Paradoksalno, korupcija izgleda nije plod palanačke psihologije, već prestonički balkanski fenomen, a u našem slučaju fenomen lokalnih feuda u provinciji, u, kako kažu Rusi, glubinki. Izgleda da su oni koji su u dnevnom kontaktu sa stanovništvom nešto strože ocenjivani od onih na vrhu – tako su lokalni zvaničnici ocenjeni gore od ministara, koji su pod javnim reflektorima.

Korupciju neki istraživači nazivaju sidom državnog aparata. U skladu s tim nazivom mora biti i postupak lečenja. Za početak, u svim nadleštvima trebalo bi okačiti onaj poster s prezervativom, udicom i zlatnom ribicom na kome stoji poruka: „Pazi da se ne upecaš!“ Značajan deo nove elite vlasti u Srbiji sada predstavljaju dobri đaci, eksperti, stručnjaci, profesori, koji su se držali knjige i nisu se mnogo družili s mangupima, što može postati problem, sad kad su se dohvatili politike, kad je zapalo da broje pare. Hm! Morali bi da se sete saveta koji im je davno dala mama: „Ne hvataj se u loše društvo!“