foto: fonet
Dok vode kampanju državnim resursima i dominiraju na televizijama, plaše narod tajkunskim zaverama, suzbijaju i razbijaju prezaduženu i blokiranu opoziciju. Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije: Kako su finansirane političke stranke
U prvoj nedelji kampanje 2014. vrh liste za predstojeće izbore ekspresno su zauzele vladajuće stranke koje su prve skupile potpise i predale liste, dominiraju u TV vestima i koriste tzv. državni publicitet dok plaše pošten svet tajkunskom zaverom. „Javni funkcioneri i pored upozorenja Agencije za borbu protiv korupcije nastavljaju da koriste javne resurse i javne funkcije za promociju političkih subjekata. Na ovaj način oni zbunjuju birače jer svojim ponašanjem ostavljaju prostor sumnji da posete elektranama, kopovima, drugim javnim preduzećima i javnim ustanovama, kao i susrete koje imaju u svojstvu javnih funkcionera, koriste u svrhu izborne kampanje.
Agencija za borbu protiv korupcije još jednom poziva sve javne funkcionere da se kao učesnici izborne kampanje uzdrže od ponašanja suprotnih odredbama Zakona o Agenciji, čije povrede povlače ne samo prekršajnu odgovornost, nego za posledicu mogu imati i razrešenje sa javne funkcije.“
U „Transparentnosti Srbija“ su uočili da što se tiče pojavljivanja u javnosti, ministri u kampanji su prošle godine u proseku bili „140 odsto“ aktivniji nego tokom mandata.
Izgleda da ministri dosadašnje vlade nivo angažovanosti podižu na „178,8 odsto“ u odnosu na redovne aktivnosti.
To je, uostalom, u skladu sa izbornim očekivanjima vladajuće koalicije koja je poverovala istraživačima javnog mnjenja koji među izborno opredeljenim biračima (51 odsto ciljane populacije) nalaze da će SNS 16. marta ostvariti rezultat od 43-45 odsto na biralište izašlih glasača. Pri izlaznosti od 3.912.904 birača (57,79 odsto biračkog tela) SNS je 2012. godine osvojila 940.659 glasova. Ako bi se 2014. ponovila ista izlaznost, 43 odsto od broja onih koji bi za nju glasali daje brojku od 1.682.500 birača. Od rezultata liste SNS-a iz 2012. to bi bilo veće za 78,8 odsto. (Na „voždovačkom testu“ rezultat koji su naprednjaci ostvarili 2013. je za 21 odsto veći od broja glasača 2009.)
PPV drži lestvicu visoko: „Očekujem plebiscitarnu podršku naroda. Nije dovoljno da budemo prvi, očekujemo ubedljivu podršku…“
On ponovo opominje svoje aktiviste na razočaravajuće rezultate favorizovanih Tadića 2012. i Koštunice i radikala 2008. kojima su istraživači davali prednost. Formula je oprobana: „Ako se svi budu ujedinili – tajkuni i oni koji će primati pare od njih, nije strašno. Ustaćemo. Borićemo se. Na nas će udariti sila kao ni na koga dosad“, kaže Vučić na skupštini SNS-a.
Dve nedelje kasnije podseća da se događa sve što je govorio da će se desiti, ali da se ne sekira mnogo, i naglašava: „Zato sam danas izašao, između ostalog, pred vas da vam pokažem da nemam nikakav strah od činjenice da je verovatnije da ćemo izgubiti izbore za mesec dana nego da ćemo ih dobiti. Nemam nikakav problem.“
Saradnici ponavljaju njegove reči, a neki imitiraju i gestove. Pod naslovom „Čega se plaši Vučić?“, „Politika“ citira izjavu potpredsednika SNS-a Bratislava Gašića da je Vučić bio u pravu kad je upozoravao „kakva će se sila sručiti na SNS i koliko će para tajkuni i kriminalci da ulože da bi zaustavili Aleksandra Vučića i SNS na putu modernizacije Srbije“.
Potpredsednica Srpske napredne stranke i ministarka energetike, razvoja i zašite životne sredine Zorana Mihajlović ne trepnuvši onim veštačkim trepavicama izjavljuje da će predstojeći izbori u Srbiji biti najneizvesniji, jer će građani birati između vlasti naroda i vlasti tajkuna…
U izjavama i po tabloidima licitira se o tome da će tajkuni sakupiti stotine miliona dolara da „probuše“ Vučića.
To je dežurna alarm parola (nekad „strani plaćenici“, sada „tajkuni“), koja se po sistemu „drž’te lopova“ u izborima često koristi, naročito od strane onih koji koriste državne jasle.
A oni koje nazivaju tajkunima, „po ljesam razbežalis“, neki u zatvoru, neki na sudu, mnogi promenili strane, pa sa istim žarom sa kojim su slušali prethodnu vladu i ispunjavali želje vladajućih političara, sada duvaju u rog sadašnje vlade.
Kompanije i privatne TV kuće brže menjaju strane nego mnogobrojni poslanici preletači. Danas „JUL je kul“, „Slobo Slobodo“ i „Vojo Vojvodo!“, sutra „DOS je bos“… Uglavnom, zna se: „Forsirajte pobednika!“, klasik Bogoljub Karić, osnivač BK Univerziteta i BK Televizije, trenutno odsutan.
A dete, šta zna dete šta je sto miliona…
PARTIJE TROŠE 30 MILIONA EVRA GODIŠNJE: Agencija za borbu protiv korupcije u izveštaju „Kontrola finansiranja političkih subjekata“ objavljenom novembra 2013. navodi podatak da su svi politički subjekti 2012. iskazali ukupne prihode u iznosu od 3.661.687.987,88 dinara (nešto manje od 31,8 miliona evra po kursu od 115 dinara za evro).
Ukupni rashodi stranaka (za redovan rad, kao i za izbornu kampanju 2012) iznose 4.654.401.545,82 dinara (više od 40,5 miliona evra). Posmatrano u celini, njihovi rashodi su bili veći od prihoda za 992.713.557,94 dinara (nešto više od 8,6 miliona evra).
Ukupni prihodi svih političkih subjekata za sve nivoe izbora iznosili su 3.109.834.700 dinara.
Najveći deo prijavljenih prihoda izborne kampanje 2012. došao je iz budžeta (84,4 odsto za predsedničke izbore i 53 odsto za parlamentarne izbore).
Koalicija oko SPS-a je za 2012. godinu. Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila 118 miliona dinara od privatnih donacija, priloga fizičkih i pravnih lica i date „logističke podrške“; URS – 57 miliona dinara, koalicija oko SNS-a – 46 miliona dinara, DS – 31 milion dinara i LDP – 20 miliona dinara…
Veoma skroman udeo imaju prijavljeni prihodi od priloga pravnih i fizičkih lica – 15 odsto prihoda za parlamentarne i tek 1,3 odsto za predsedničke izbore. Petnaest odsto od 31,8 miliona evra je 4,65 – daleko od stotina miliona dolara…
BLOKIRANE I PREZADUŽENE: Ako posmatramo partije kao preduzeća, što one delimično i jesu, većina njih na tenderu zvanom izbori više liči na 173 preduzeća u restrukturiranju nego na „tajkunske trustove“. I sumnjičav antikorupcijski uvid u njihovu delatnost pokazuje da one liče na prosečna srpska preduzeća od kojih su neka oslobođena poraza i doprinosa, neka nisu, a neka ih ne plaćaju. One očito namiču za plate zaposlenima, režijske i putne troškove, zakupe sala za skupove i tribine, obuku aktivista, a naročito za TV oglašavanje koje im dolazi glave.
Kampanju pred izbore 2014. mnoge partije startuju s manjkom u stranačkoj kasi zbog dugova na osnovu troškova vezanih za izbornu kampanju 2012, koje nisu izmirile u trenutku podnošenja finansijskog izveštaja iz izborne kampanje, što po Agenciji vodi u prekršaj. U trenutku raspisivanja izbora 2014. bio je, na primer, blokiran račun Demokratske stranke glavnog izazivača vladajuće garniture (jedan finansijer iznenada povukao garanciju na ranije podignuti kredit).
DUG KAO ZAO DRUG: Krediti banaka su bili značajan vid izbornih prihoda 2012. godine (13,8 odsto za predsedničke izbore i 29,9 odsto za parlamentarne izbore), što otvara pitanje iz kojih izvora, i u kojim rokovima, će ovi krediti biti otplaćeni. U izveštaju Agencije se konstatuje:
„Pojedini politički subjekti su dobili kredite dajući nezadovoljavajuće kreditne garancije pod uslovima koji ne odgovaraju tržišnim. U ovom procesu se pojavljuju banke u kojima postoji (delimično) državno vlasništvo, što logičnom čini pretpostavku da su neki krediti dati pod političkim uticajem izvršne vlasti i političkih stranaka.“
Prema podacima koji su bili dostupni Agenciji za borbu protiv korupcije, kredite za izbornu kampanju 2012. dobilo je pet političkih subjekata, dok je Socijalistička partija Srbije (SPS) raspolagala sredstvima po osnovu kratkoročnih plasmana tj. dozvoljenog minusa u iznosu od 1.997.444,40 dinara.
Demokratska stranka (DS) je kod Razvojne banke Vojvodine uzela kredit od 360.000.000 dinara za redovan rad, a zatim ga koristila za izbornu kampanju.
Srpska napredna stranka (SNS) uzela je kod Univerzal banke kredit od 54.596.000 dinara. G17 plus dobio je dva kredita od Komercijalne banke od ukupno 122.426.470 dinara.
Srpska radikalna stranka (SRS) uzela je kod ove banke kredit od 53.000.000 dinara.
Liberalno demokratskoj partiji (LDP) kredit od 21.000.000 dinara za redovan rad odobrila je AIK banka….
U paradokse koji govore o lošoj probitačnosti finansiranja političkih projekata spada i fakat da su propale i Razvojna banka Vojvodine i Univerzal banka, a šta li ono bi sa AIK bankom…
DRŽAVNA KASA: Nakon izbora, od šest najvećih i najuspešnijih političkih igrača koji su imali svoje kandidate i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima (bez prihoda iz javnih izvora sa lokalnih nivoa) iz „državnih kasa“ tri koalicije su dobile preko milion evra: SNS (4,1 milion evra), DS (4 miliona evra) i SPS-PUPS-JS (nešto više od 1,5 miliona evra), slede DSS (oko 940.000 evra), LDP (oko 900.000) i URS (820.000 evra).
Za finansiranje predizborne kampanje 2014, iz budžeta su izdvojena 802 miliona dinara, što je, kad se gledaju samo parlamentarni izbori, manje nego za izbornu kampanju za parlamentarne izbore 2012. godine kada je u budžetu bilo predviđeno 843.228.190 dinara (nešto više od 7,3 miliona evra), ali to je ipak varka. Izbori 2012. su se poklapali sa predsedničkim izborima na kojima je delilo 12 predsedničkih kandidata koji su prihvatili i položili izborno jemstvo (osim Ištvana Pastora i Danice Grujičić), s tim što su po oko 1,9 miliona evra delili učesnici drugog kruga predsedničkih izbora Tomislav Nikolić i Boris Tadić…
Agencija iznosi grubu procenu da je da na svim izborima i na svim nivoima vlasti listama i kandidatima iz javnih izvora 2012. dato nešto manje od 18 miliona evra.
DEMOKRATIJA KOŠTA: Agencija uočava nešto što je logično i očekivano: „Pet političkih subjekata koji najviše prihoduju su istovremeno i akteri koji najviše troše, tj. ulažu u svoj reizbor. DS, tada na poziciji vlasti, uložio je dvostruko više od svog najvećeg rivala i, pokazalo se, naslednika na poziciji stožerne stranke vlasti SNS.“
Prema preliminarnim izveštajima, najviše su u izbornoj kampanji 2012. potrošili DS, SNS i URS.
Demokratska stranka je potrošila za parlamentarne i predsedničke izbore oko 821 milion dinara. Izborne troškove su pokrili tako što su 360 miliona obezbedili iz kredita koji su dobili od Razvojne banke Vojvodine, 445 miliona iz budžeta, a ostalo iz privatnih donacija.
Srpska napredna stranka je za parlamentarne izbore potrošila oko 311 miliona dinara, a ukupno za obe kampanje 567 miliona dinara. Najveći deo tog novca prikupili su iz budžeta (472 miliona dinara), od fizičkih lica (43 miliona dinara) i od kredita Univerzal banke. Zanimljivo je pritom da oni imaju više od 2.200 pojedinačnih donatora – koji su svi donirali po 19.000 dinara.
URS je potrošio na kampanju oko 507 miliona dinara, i to najvećim delom na oglašavanje (448 miliona dinara) i nije pokrio troškove, prijavio je prihode od 279 miliona dinara. Ova stranka je dobila od Komercijalne banke kredite od oko 122 miliona sa grejs periodom.
LDP je prema podacima Agencije u minusu: potrošio je 291 milion, a prikupio 121 milion dinara. Od AIK banke LDP je uzeo kredit od 21.000.000 dinara za redovan rad.
Koalicija SPS–PUPS–JS, je na obe kampanje potrošila oko 229 miliona dinara (od toga iz javnih izvora dobila je oko 170 miliona) od čega je na oglašavanje dala oko 160 miliona dinara, pri čemu je udeo za predsedničku kampanju Ivice Dačića bio oko 40 miliona dinara.
DSS je dobio 107 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije, a sakupio je još šest miliona iz donacija, a toliki iznos je i potrošio i to najvećim delom na TV spotove.
Radikali su potrošili manje novca nego što su sakupili, budući da su iz budžeta dobili devet miliona dinara, koliko su sakupili i od donacija fizičkih lica. Približno toliko, oko 9,5 miliona, ranije su imali na računu. Radikali su uzeli i kredit od 53 miliona, ali su vratili nepotrošen deo od 28 miliona.
Troškovi šest političkih subjekata prevazišli su nivo raspoloživih prihoda pri čemu se u tri slučaja radi o izrazito velikim razlikama: G17 plus (-92 odsto), Pokret radnika i seljaka (-157 odsto) i koalicija oko LDP-a u čak dvostrukom iznosu (-192 odsto).
Najmanji koeficijent efikasnosti ulaganja, odnosno najviše utrošenih sredstava po osvojenom poslaničkom mestu imali su G17 plus i LDP…
Manje troškove od ostvarenih prihoda imali su: Grupa građana „Nijedan od ponuđenih odgovora“ (NOPO) koja je zadržala 41 odsto, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) 27 odsto, a Socijaldemokratski savez (SDS) 89 odsto svojih prihoda.
Poređenjem prihoda i rashoda može-mo zaključiti da su na svim nivoima izbora rashodi bili veći od prihoda za 461.890.698 dinara tj. za 15 odsto, što predstavlja potencijalna dugovanja političkih subjekata. Ukoliko se dugovanjima dodaju i uzeti krediti i zajmovi, može se zaključiti da je nedostatak realnih izvora finansiranja izborne kampanje 2012. godine 978.913.168, odnosno da trećina ukupnih rashoda nije finansirana iz realnih izvora, piše u zaključku izveštaja Agencije, koja je uočila da su troškovi terenske kampanje, odnosno šetnje stranačkih i predsedničkih karavana kroz Srbiju, u velikoj meri bili prebačeni na državne resurse i korišćenje, besplatno ili uz ogromne popuste za prostor i opremu za promotivne izborne nastupe i tribine.
Da li je sada drugačije?
Da li kampanje služe za finansiranje „Farme“ i „Velikog brata“, na koje i liče? Gotovo sva sredstva koja su 2012. potrošena na oglašavanje potrošena su na oglašavanje na televiziji (94 odsto) – dok je štampa jedina preostala relevantna stavka (4 odsto). Bez štampe nema političkog života. Treba li se čuditi što politička scena izgleda kako izgleda?
Takav običaj tera vodu na vodenicu vladajućih stranaka. Prema analizi koju je napravila agencija Kliping d.o.o., a preneo portal E-izbori u prvoj sedmici predizborne kampanje 2014, u glavnim informativnim emisijama nacionalnih TV stanica (RTS1 – Dnevnik 2, TV Pink – Nacionalni dnevnik, TV B92 – Vesti u 6.30, TV Prva – Vesti, TV Happy – Telemaster) predizbornim aktivnostima političkih partija ukupno su posvećene 13.154 sekunde. Najviše vremena za predizbornu kampanju izdvojio je TV Pink (3183 sekunde), a najmanje RTS1 (2216 sekundi). Najviše prostora u medijima su dobili predstavnici liste okupljene oko Srpske napredne stranke – čak 4.054 sekunde, dok su na drugoj i trećoj poziciji blok koji predvodi Boris Tadić sa 1992 sekunde i koalicija SPS-PUPS-JS sa 1614 sekundi, DS 1451, DSS 1026, URS 994, LDP 978, SRS 378, SVM 230, ostali 437…
Dok su SNS, i u blažoj meri SPS i DSS, od prvog dana započeli kampanju, opozicizione stranke su uglavnom bile zauzete pregovorima o mogućim koalicijama. Gotovo pola medijskog prostora koji je dobio Građanski blok Borisa Tadića posvećeno je napuštanju stranke funkcionera DS-a i njihovom prelasku na Tadićevu stranu, pa se može reći da je ovoga puta, za razliku od prethodnih izbora, Demokratska stranka glavna meta negativne kampanje. Prema tom snimku publiciteta u prvoj sedmici ovogodišnje kampanje TV Prva u svom izveštavanju pravi najveću razliku između SNS-a i ostalih političkih partija (čak 42 odsto ukupnog predizbornog izveštavanja odlazi na SNS).
Izborne liste za izbore za narodne poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srbije16. marta 2014. godine, koje je Republička izborna lista proglasila do 11. februara:
• Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista)
• Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)
• Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica
• Čedomir Jovanović – LDP, BDZS, SDU
• Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor
• Srpska radikalna Stranka – dr Vojislav Šešelj
• Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
