Pad aviona u ratnoj magli

U rudarskom seocetu Grabovo blizu mesta Krasnij Luč u Donjeckoj oblasti, oko koga su vođene borbe, Oleg Georgijevič (40), rudar koji se bori na strani pobunjenika, čuvši eksploziju, pomislio je da su „Ukri“ opet počeli bombardovanje, a onda je video kako s neba padaju delovi aviona i ljudska tela.

Zapadne agencije, pozivajući se na izvor ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova, javljale su da je malezijski boing 777-200 (Let MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur) sa 298 putnika i članova posade u 14.15 GMT 17. jula oboren projektilom zemlja-vazduh oko 60 kilometara od granice Ukrajine i Rusije, na visini od 10 kilometara (33.000 fita).

Avion se raspao u vazduhu. Poginulo je svih 298 putnika, među kojima je bilo 85 dece i 15 članova posade.

Tela poginulih su bila razbacana po žitnom polju koje su pretraživali „šahtjori“, pobunjenici u maskirnim uniformama i kasnije, ne baš suptilni forenzičari u plavim uniformama iz Donjecka. Posmrtne ostatke poginulih su stavljali u crne plastične kese, koje su ređali na crnoj izgoreloj zemlji blizu olupine, po letnjoj vrućini, dok se stepom širio zadah požara i smrti, a zapadni političari te skupljače posledica jedne tragedije nazivali pijanim banditima i maroderima.

Rusko Ministarstvo za vanredne situacije zatražilo je od Kijeva da dozvoli da ruske službe pomognu spasiocima na mestu pada malezijskog aviona, javlja agencija RIA Novosti, ali Kijev nije odgovorio. Pobunjeničke vlasti nisu dozvoljavale vlastima iz Kijeva da priđu zoni nesreće. Prošli su dani dok poginuli nisu smešteni u železničke vagone s rashladnim uređajima, kojima će biti otpravljeni u Harkov, pa u Holandiju odakle je najveći broj poginulih.

OKRIVLJENI POBUNJENICI: Zapadni mediji CNN, Foks njuz, Skaj, u izveštajima za pad malezijskog aviona optuživale su Putina. Američki državni sekretar Džon Keri je saopštio da SAD imaju rastuću evidenciju o tome da Rusija snabdeva separatiste na istoku Ukrajine teškim oružjem, da Vašington ima obaveštajne podatke da je malezijski avion pogođen sa teritorije koju kontrolišu pobunjenici, a da raketu SA-11 (buk) nisu mogli da ispale ruski pijani banditi, već da mora da su i hardver i softver došli iz Rusije. Uzdržavali su se da pomenu da te rakete ima ukrajinska vojska.

Agencija Rojters javlja da je vojni komandant pobunjenika Igor Streljkov napisao na svojoj stranici društvenih medija 17. jula, pola sata pre poslednjeg prijavljenog kontakta sa MH-17, da su njegove snage kod Toreza oborile antonov An-26 koji je leteo na visini od 6500 metara. „Šta traže na našem nebu“, tvitovao je, pa kasnije, kad se videlo da je vrag odneo šalu, pokušao da izbriše poruku.

Ukrajinska služba bezbednosti pustila je kasnije na socijalne mreže i snimak navodnog presretnutog razgovora pobunjeničkih komandanata iz koga proizlazi da su civilni avion oborili „kozaci“ iz Toreza, dok ruska strana tvrdi da predstavljaju montiranu kompilaciju pobunjeničkih telefonskih pregovora u različitim periodima.

Pobunjenici su se inače i pre 17. jula često hvalili da su oborili neku od ukrajinskih letelica: 16. jula (dva lovca Su-25 kod Donjecka), 14. jula (Il-76, koji je sletao u Lugansku, kada je poginulo 49 ljudi); 13. jula (još dva Su-25 kod sela Zajceva i Debaljceva); 11. jula (kod grada Perevaljska); 4. juna (dva u Krasnom Limanu i kod Slavjanska), 1. jula (kod Snježnog)…

VIŠE OD ZLOČINA – GREŠKA: Na tragediju malezijskog aviona može se primeniti Fušeova izreka – to je više od zločina, to je greška. Ako su na avion ispalili raketu pobunjenici, što je na prvi pogled verovatnije s obzirom da su bombardovani i da su pucali na sve što leti iz svega što imaju, učinili su medveđu uslugu svojoj stvari, jer su podigli stepen ogorčenosti protiv sebe na Zapadu i povećali podozrenje Moskve.

Ako su nekom greškom tu raketu ispalili Ukrajinci, to bi govorilo da na ukrajinskoj strani vlada haos i da ne može da kontroliše svoju teritoriju niti svoje oružane snage.

Predsednik Petro Porošenko, koji je posle izbora obećao mirno rešenje, bio je proglasio prekid vatre tokom koga su počeli i neki pregovori s pobunjenicima. Nemački pokušaj (diplomata Štajnmajer) da u saradnji s Rusima formira kontakt grupu radi mirovnih pregovora je zaleđen – nije moglo da dođe do dogovora o sledećem sastanku i rat je nastavljen uz upotrebu težeg hardvera. Pobunjenici su odbili Porošenkovu ponudu da polože oružje pa će biti amnestirani i nagrađeni autonomijom, a Porošenko je možda pod uticajem ratne stranke u Kijevu i računajući na američku podršku poverovao da može vojno da porazi pobunjenike.

Odlučio je da ne produži desetodnevno primirje i borbe su nastavljene većim intenzitetom i težim sredstvima protiv protivnika koji je postajao brojniji i opremljeniji nego ranije. Igor Streljkov, pobunjenički komandant, ratni veteran iz raznih konflikata od Bosne do Moldavije ušao je u aprilu u Slavjansk s grupom ljudi naoružanih kalašnjikovima, a 5. juna izašao iz Slavjanska s kolonom tenkova.

SAUR MOGILA: Ukrajina je na pobunjenike u protekla tri meseca često slala avijaciju, a možda i više kada su se posle povlačenja pobunjenika iz Slavjanska 5. jula borbe intenzivirale u blizini Donjecka i Luganska prema kojima su Ukrajinci napredovali sa severa i juga.

Na jugu su borbe bile naročiti intenzivne oko strateški važnog brda Saur Mogila, mesta istorijskih borbi u Drugom svetskom ratu koje se nalazi tridesetak kilometara južno od mesta Grabovo u kome je pao malezijski avion. Tamo su južnim krakom ukrajinske snage od Marijupolja pored južne granice napredovale ka Lugansku. Pobunjenici su, zauzevši strateški važnu Saur Mogilu, koja kontroliše prostor u poluprečniku od 40 kilometara, presekli odstupnicu toj vojsci uz granicu držeći je u okruženju i ona je tražila vazdušnu podršku. Borbe su vođene i oko pojedinih graničnih postava i granate su padale i na rusku teritoriju.

I kad je zbog tragedije iznad Grabova nastupio šok i bilo iznuđeno primirje, nastavljena je bitka za Lugansk i Donjeck 17/18. jula – u zoni aerodroma i dublje u tkivu grada Donjecka oko železničke stanice, preko koje će 22. jula ujutru proći voz koji nosi tela poginulih kod Grabova.

RUSKI SATELITSKI SNIMCI: Suprotno od uobičajenog ćutanja tokom kriza, ruska vojska je objavila satelitske snimke koji ukazuju na ukrajinsku vojnu aktivnost i za sada neobjašnjene pojave u kritičnoj zoni.

„Avion (9M-MRD, malezijski putnički) išao je ustanovljenim koridorom, ali je zatim skrenuo ka severu i prešao levu granicu koridora za 14 km (zašto – odgovor krije ‘crna kutija’). Zatim je uočen manevar radi vraćanja aviona u granice koridora, koji nije uspeo. U 17.20 zabeleženo je uočljivo padanje, a u 17.23 letelica je nestala s ruskih radara“, izjavio je načelnik glavne operativne uprave ruskog Generalštaba general-pukovnik Andrej Kartopolov, komentarišući snimke i naglašavajući da je pre katastrofe na tri do pet kilometara od boinga bio primećen ukrajinski vojni avion, po pretpostavci lovac Su-25 koji može da dostigne visinu od 10 km, nosi rakete vazduh-vazduh R-60, koje mogu da unište cilj na rastojanju do 12 km i garantovano do 5 km.

„Pri padu brzinom (aviona) od 200 kilometara na čas, u 17.21 na mestu rušenja boinga pojavila se nova silueta vazdušnog objekta registrovana radiolokacionim uređajima oko 4 minuta“, saopštio je Kartapolov. Boing je padao 3 minuta.

Pentagon preko portparola poručuje da ne veruje u informaciju o tome da se na nebu u blizini boinga 777 nalazio ukrajinski borbeni avion. To je saopštila oficijelna predstavnica Ejlin Lajnez. Ona je skrenula pažnju na to da je Petar Porošenko u intervjuu CNN-u izjavio da su se avioni ukrajinske vojske u momentu rušenja aviona malezijskog boinga u rejonu katastrofe nalazili na zemlji. Nije mogla da precizira da li će SAD objaviti svoje satelitske snimke o spornom događaju.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo i da je Ukrajina u zoni u kojoj je pao malezijski avion bila rasporedila 156. zenitno-raketni puk sa 27 kompleksa ‘buk-M1’ koji može da pogodi cilj na 30 kilometara, a da su ruski radari 17. jula registrovali aktivnost radarske stanice ‘Kupol’, koja pripada ukrajinskim baterijama koje poseduju raketne sisteme ‘buk-M-1’ u oblasti Stila, 30 kilometara južno od Donjecka, a da taj sistem omogućuje da raketu na radarom fiksirani avion može da ispali bilo koja baterija – ona na položajima u Andrejevki, osam kilometara severno od Donjecka, ili ona u mestu Grusko-Sorjanskoje, 25 kilometara istočno od Donjecka.“

Satelitske i radiolokacione snimke koje je Generalštab Rusije objavio u ponedeljak 21. jula komentarisao je lično načelnik glavne operativne uprave ruskog Generalštaba general-pukovnik Andrej Kartopolov, koji je tvrdio da je 17. jula ujutru u oblasti naseljenog mesta Zarošćenskoe, 50 kilometara istočno od Donjecka i 8 kilometara južno od Šahtjorska, bila vidljiva baterija „buk“ i postavio pitanje zašto se baterija nalazila u toj oblasti blizu teritorije koju kontrolišu pobunjenici, neposredno pred tragedijom. Snimci tog rejona napravljeni 18. jula, pokazali su da je baterija „buk“ napustila poziciju koju je dan ranije zauzimala…

Kartopolov je predstavio i kosmičke snimke raznih mesta rasporeda ukrajinskih sredstava PVO u Donjeckoj oblasti od 14. do 18. jula na kojima se vidi da su baterije „buk“ premeštane.

Rusko ministarstvo tvrdi da je zabeležilo i pojačan intenzitet rada ukrajinskih radiolokacionih uređaja: 15. jula u rejonu pada aviona zabeležen je rad sedam radiolokacionih stanica, 16. jula osam, 17. jula devet stanica.

Zašto bi Ukrajinci to radili? Da se zazire od ruske intervencije, to u Kijevu sami ističu, pa u to očito i čvrsto veruju, a sudeći po ispovesti bivšeg v.d. predsednika Turčinova, i „siloviki“ ih svake noći plaše da Rusi sutra dolaze. Ukrajinska strana je neke od pobunjeničkih tvrdnji o oborenim avionima negirala, a za neke od pomenutih slučajeva optuživala avijaciju Ruske Federacije, što je opet Moskva sa svoje strane energično negirala…

RAKETNA SAČMA RUSKOG „BUKA„: Rusi su registrovali i da je u vreme pada boinga, to jest između 17.06 i 17.21 MSK 17. jula nad istočnom Ukrajinom preleteo i američki satelit i pozvali Amerikance, koji su tvrdili da imaju podatke o tome da je raketa ispaljena s teritorije koju kontrolišu pobunjenici, da te snimke pokažu javnosti.

Amerikanci nisu objavili svoje snimke, ali „Njujork tajms“ se 21. jula, na osnovu snimka jednog krupnijeg dela boinga 777, pozivao na vojne konsultante (kompanije za analizu vojnih i vazduhoplovnih podataka IHS-Jane’s) i zaključio da oštećenja, uključujući i guste rupe od šrapnela, liče na tragove koje ostavlja eksplozija bojeve glave supersonične rakete SA-11 (ruski „buk“), koja je eksplodirala blizu aviona (na 30 do 100 metara) i zasula ga šrapnelima koji više liče na sačmu lovačke nego na projektile vojničke puške.

Ako je raketa, čija je?

U mnogima od pretpostavki na ratnoj pozornici kao glavni junak pojavljuje se sistem „buk“ – što na ruskom znači „bukva“ – koji je uveden u naoružanje SSSR 1970. To je na kamion montiran radarski-vođen raketni sistem, po NATO klasifikaciji SA-11 Gadfli, koji ispaljuje 55 kg tešku raketu do 28 km.

Kijev optužuje Moskvu da je isporučila taj sistem pobunjenicima, što Moskva negira, i ukazuje da te sisteme poseduje ukrajinska vojska i da ih je rasporedila u zoni ratnih dejstava. Bilo je vesti o predajama pojedinih ukrajinskih jedinica, zauzimanja skladišta itd.

Mada se neko od ratnih lidera ranije hvalio da su nabavili „buk“, vlasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike su posle tragedije tvrdile da nemaju sistem „buk“, da bi predsednik nepriznate DNR Aleksandar Borodaj nekoliko dana kasnije rekao da su jedan neispravan zarobljeni ukrajinski „buk“ spremni da pokažu međunarodnim istražiteljima.

I Ukrajinci su o tome davali protivrečne izjave. Javni tužilac Ukrajine Vitalij Jarema izjavio je u intervjuu listu „Ukrajinska“ pravda da je vojska obavestila predsednika Porošenka da teroristi nemaju raketne komplekse „buk“ i S-300, odnosno da to ukrajinsko oružje nisu zaplenili, pošto je protivvazdušni puk kod Donjecka 29. juna premešten na neku drugu lokaciju.

Ukrajinci su posle objavili snimak na kome se vidi samohotka „buk“ uz komentar da ona prelazi rusku granicu, ali je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin na sednici Saveta bezbednosti 21. jula izjavio da je taj snimak napravljen 150 kilometara od ruske granice, na teritoriji koju su držali Ukrajinci, u ulici Gorkog u Krasnoarmejsku, što pokazuje neki bilbord na video-snimku. Iz ruske vojske dolazi u tom kontekstu i pitanje: ako je ukrajinska strana znala da pobunjenici poseduju rakete visokog dometa, zašto nije zatvorila nebo i za civilne letove?

OPASNI KORIDOR: Tek posle tragedije vazdušni prostor u potpunosti je zatvoren iznad Donjecka i Luganska, a delimično su zabranjeni letovi oko Harkova…

Državna avio-služba Ukrajine je 8. jula iz bezbednosnih razloga zatvorila vazdušni prostor nad Donjeckom i Luganskom oblašću, nad kojim se sprovodi antiteroristička operacija.

Agencija „Ukraeroruh“ je saopštila da je malezijski avion leteo koridorom 350, koji je bio otvoren za međunarodne letove, saglasno telegramu „NOTAM“, državne avio-službe Ukrajine, zato što su bili dozvoljeni letovi na 302, to jest na visini većoj od 9600 metara. U trenutku pada avion je bio pod jurisdikcijom kontrole leta u Kijevu i uskoro je trebalo da ga preuzme ruska kontrola leta…

Ruski list „Komsomolskaja pravda“ piše da je malezijski avion na toj liniji leteo ranije oko 500 km južnije uz obalu Azovskog mora, blizu Krima, a da su mu 16. i 17. jula ukrajinski dispečeri promenili plan leta i uputili ga maršrutom koja vodi severno preko Donjecka i Luganska.

Malezija erlajns pak saopštava da je međunarodna vazduhoplovna organizacija International Civil Aviation Organisation (ICIAO) još u aprilu identifikovala nebo nad Krimom kao rizično, pa let MH17 od tog perioda nije išao nad tim područjem. Severnu uobičajenu rutu MH17 bio je proglasio bezbednom ICAO Eurocontrol, koji je odgovoran za civilne letove u evropskom vazdušnom prostoru.

Iza kakofonije geopolitičkih optuživanja i neohladnoratovske retorike, u javnosti se stidljivo pojavljivalo i pitanje kako se uopšte izdaju dozvole za civilne letove iznad ratnih zona?

Malezija erlajns je, na primer, zbog uzbuđenja javnosti nakon nesreće izdala posebno saopštenje povodom informacija da je njen avion na liniji MH004 Kuala Lumpur – London 20. jula 2014 u 1.20 pm po lokalnom vremenu leteo i iznad Sirije, u skladu sa odobrenjem ICAO, pošto po obaveštenju (NOTAM) koje su dale vazduhoplovne vlasti Sirije vazdušni prostor u toj zemlji nije podvrgnut restrikcijama…

Kompanije Er Astana, Er Frans, Aeroflot, Transaero, Turkiš Erlajns i Lufthanza obustavile su letove nad zonom ratnih konflikata u Ukrajini.

Avio-kompanije Emirati i Lufthanza su posle nesreće zatražile da Međunarodno udruženje vazdušnog prevoza (IATA), koje predstavlja 200 avio-kompanija, sazove međunarodnu konferenciju da sagleda kakve su promene pravila neophodne za situacije kada putnički avioni lete iznad regiona zahvaćenih borbama.

OBORENI AVIONI, ORDENI I ZLOČIN PROTIV ČOVEČANSTVA: Bilo je rušenja civilnih aviona u zoni ratnih dejstava i ona su uvek interpretirana u skladu s trenutnim geopolitičkim podelama.

Američki ratni brod „Vinsen“ (Vincennes) oborio je 3. jula 1988. iranski erbas A300B2-203 Iran era, na liniji IR655, Teheran–Dubai, (stradalo 290 putnika i članova posade), što su SAD objasnile kao nesreću pošto je posada zamenila putnički avion za iranski F-14. Predsednik SAD Ronald Regan je postupak nazvao „pravilnim odbrambenim dejstvom“, komandant je dobio orden za uspešnu službu 1987. do 1989, a 26. februara 1996. SAD su se saglasile da plate Iranu kompenzaciju od 61,8 mln. dolara.

Isti Ronald Regan je nazvao „zločinom protiv čovečanstva koji nikada neće biti zaboravljen“ kada je 1. septembra 1983. boing 747-230B avio-kompanije Korean erlajns skrenuo s kursa Njujork–Ankoridž–Seul, narušio granicu SSSR i bio oboren vatrom ruskog lovca Su-25, kada je svih 269 putnika i članova posade poginulo.

Retorika je slična i sada: posle obaranja malezijskog civilnog aviona, Kijev je pobunjenike na istoku nazivao isključivo teroristima, od Amerikanaca je traženo da pobunjeničke organizacije koje okupljaju oko 5000 boraca stave na listu terorista.

Premijer Jacenjuk je naglašavao „Sad je dosta!“ i govorio da ovo više nije stvar Rusije i Ukrajine, nego Rusije i međunarodne zajednice. Dve zemlje inače imaju neraščišćen slučaj i u oblasti avio-nesreća: godine 2001, Ukrajinska raketa S-200 tokom vojnih vežbi oborila je ruski avion sa 78 putnika koji se srušio u Crno more. Ukrajina je priznala grešku, ali ne i pravne posledice.

Dok su Amerikanci Putinu pretili sankcijama i tražili da zapečati granicu i da dozvolili Porošenku da separatiste podavi kao mačiće, predsednik Rusije Putin je izjavio da se ova tragedija ne bi desila da nisu obnovljena neprijateljstva na jugoistoku Ukrajine i da je država na čijoj teritoriji se to desilo odgovorna za ovu užasnu tragediju. Pre nego što je ruski Generalštab izneo osvoje podatke o okolnostima nesreće, izjavljivao je da niko ne bi trebalo da prebrzo zaključuje niti da iz tragedije izvlači političku korist.

Putin je za 22. jul zakazao sastanak ruskog saveta bezbednosti s temom – zaštita granica Ruske Federacije na kome je rekao da će Rusija učiniti sve što je u njenoj moći da bi uticala na pobunjenike radi regulisanja unutrašnje političke krize u Ukrajini, ali da su ruski koraci nedovoljni i da je Zapad dužan da pozove ne samo pobunjenike nego i Kijev da prekinu vatru. Naglasio je, i u tom kontekstu, da jedan broj zemalja sa nezavisnom politikom trenutno doživljava „pučeve podsticane i finansirane spolja.“

Uz umirujuću konstataciju da neposrednog ugrožavanja suvereniteta ili celovitosti Rusije nema, on je ukrajinsku krizu stavio u sledeći geopolitički kontekst: Rusija će adekvatno i srazmerno reagovati na približavanje vojne infrastrukture NATO-a ka svojim granicama…

NA LICU MESTA: Ostaci Malezijskog aviona…

…i uklanjanje tela poginulih

foto: fonet / ap

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI: Ukrajinski predsednik Petro Porošenko…

…i ruski general Andrej Kartopolov

Oboreni boing 777 u Ukrajini foto: fonet / ap