fotografije: dragan todorović
Kad Zdravičar reče, Dragi slušaoci, gledaoci koji ste došli iz okolnih mesta, velike daljine, dobro došli na naše planine, Onaj što animir’o sve postroji, i sve krenu uzbrdo na to oštrenje i košenje
Vele da je Kosidba na Rajcu – izvor, turistički časopis koji afirmiše te lepote – jedna od najstarijih, a svakako i najuspešnijih manifestacija u Srbiji. Još vele da je, pre koju godinu, zvanično i od koga treba, Kosidba proglašena za najuspešniju tradicionalnu manifestaciju. Ove godine, na to lice mesta, rekli da to najveća manifestacija u svom rangu na svetu, da to svetsko finale pobednika svih kosidbi. Izgleda da svakom napredovanju Kosidbe nema kraja, kako prenela naša napredna štampa, Danci, kojih bilo, i to sa zastavom, najavili da će na sledeću, jubilarnu i 40. Kosidbu, pozvati Dansku kraljicu, jer će sledeće godine i ona proslaviti 40 godina svog kraljevstvovanja.
POZITIVAN RAST: Dakle, planina Rajac, nedaleko Ljiga. Da se skrati, Ibarskom magistralom, posle Ljiga desno, pa uzbrdo. Na licu mesta asvaltni put, uz put šatre i tezge, s donje strane, ispod jednog odmarališta, bina, tu svega i ostalog kol’ko treba, učesnika, posetilaca. Na bini umetnik Milenko Pavlov, profesionalno radi pos’o, pozdravlja, najavljuje, animira, u dve reči, pravi umetnik. Na binu izađe muška grupa pevača, viknuše, Oj kosači, gde ćemo na mobu/ Il’ na Rajac, il’ na Dobru vodu… Otkuj kosu, i naoštri dobro… Voditelj nastavi da animira i pozdravlja, predstavi žiri, žiri reče da se ocenjuju brzina i kvalitet otkosa, mešovita grupa pevača viknu, Oj oblače, nemoj na kosače, i viknu, Nema ‘leba bez motike… Voditelj komandova da svi kosci stanu pred binu, svi kosci stadoše pred binu, jedan uze 39. puta otkuje kosu, glumac Pavlov stade broji, kad izbroja do 39, reč dade predsedniku opštine Ljig koji se preziva Maksimović.
Predsednik opštine koji se preziva Maksimović – i koji, vele, bio socijalista, bio Grupa građana, bio Veljina Nova Srbija, i koji, opet vele, merači novu partiju – kako treba stade i kako treba reče, Dobar dan i dobro došli na rajsku planinu… Onda kako treba, lepo i napamet, još reče, Ovom prilikom pozivam g. Stojana Arizanovića, pomoćnika ministra u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, koji je zadužen za turizam, da otvori 39. Kosidbu na Rajcu. Lepo i kako treba se reče i g. Arizanović, Dame i gospodo, prijatelji Rajca, veliko mi je zadovoljstvo da mogu da vas pozdravim u ime Ministarstva, i svoje lično ime… Ministarstvo od 2007, za Kosidbu i slične manifestacije u Ljigu, bespovratno dodelilo 8,5 miliona dinara… Zahvaljujući ovoj i sličnim manifestacijama u Srbiji mi ove godine beležimo pozitivan rast turističkog prometa, to omogućava da Srbija zauzme što bolje mesto na turističkoj karti Evrope i sveta…
Predsednik što se preziva Maksimović čestita govorniku, stupi zdravičar Milojko, koji po reakcijama publike daleko nadmaši prethodnike, Dragi narode, pomaže vam Bog. U ime gospoda Boga i svih gledalaca koji su došli, i svete današnje nedelje, oprosti nam Bože, jer jedino 39, Kosidba odvija se u nedelju, najveći praznik u sedmici. Dragi slušaoci, gledaoci koji ste došli iz okolnih mesta, velike daljine, dobro došli na naše planine, da vidite na Rajcu Spomenik kaplara, na Ravnoj gori Srpskog đenerala, na vrh Rajca sunce sija, živela nam Šumadija, i okolna sela i Srbija cela…
Svi, sa sve šeširi i kape, ko u narodnoj nošnji ko u civilu, sa zastavu Norveške, ili će pre biti Danske, otresoše kolce, Animator što sve animir’o komandova, svi u defile, pa uzbrdo. Sve krenu uzbrdo. A do to uzbrdo, i uz taj put, pod te šatre, pije se kafa, jede se meso. Ima šatra „Orlovo gnezdo“ ‘de mesa k’o drva, i ima dupla šatra gde peva Vendi, ima slika, pevačica sa ‘volike sise. Pod tu šatru duplu, pevačica, u neku kuvarica uniformu, samo trese, Bele rade, bele rade… Preko puta ima jedan sa tu tezgu sa muziku, šešir, Srbija majica, na leđima ispisana himna, samo u sevdah širi ruke i sevdalinke bol boluje nikom ne kazuje pjeva. A od prekoputa od prekoputa Čičin vajat. Šta je to, to je objekat sa roštilj, jedan mesi, jedna peče, a iza njih, na plastika ciradi, ‘voliko veliki i odštampani likovi Karađorđa, Miloša, đenerala Draže, kralja Petra I… Šta još ima na te tezge uz put, ima svega, ima plave i plastične fangle.
TETOVIRATA UMETNICA: A gore, na sam vrh, gde te livade, u toku revijalno košenje, trubači sviraju, kosci u narodnu nošnju kose. A umetnik Pavlov, preko zvučnici, sve prenosi, Ajmo polako, svako svog nek’ bodri, ajmo malo uz muziku… To revijalno košenje, sa muziku, svako malo okrepljenje iz vrčevi, uze traje, što dade priliku novinarima, koji’ stig’o pun autobus, da to sve snime i islikaju. Kosci su i dalje zamahivali, umetnik Pavlov objavi da se traži ključ od „juga“, nastavi umetnički sve animira, Peca Milo, i upeca zlatnu ribicu, skine je sa udice i baci u Moraču, ribica stade pliva, pa pita, A tri želje, a Milo će, Reci što ti treba…
Bi još te animacije i druge zajebancije, kosci sa kosama, spremni za takmičenje, stadoše uz pantljikom oivičenu parcelu. Animator objasni da svako kosi površinu 20 puta 5 metara, reče šta se boduje, pročita imena 20 takmičara, Pljevlja, Mrkonjić grad, Strumica, bi i Slovenac. Takmičari izvukoše brojeve parcela koje će kositi, stadoše u raskoračni stav, svi u bele čakšire, sa belegijom za pojasom, uzeše masate svijetlo oruđe. Opet ponoviše pravila, brzina i kvalitet otkosa, sudije se rasporediše, takmičari odmeriše šta treba kose, trava izrasla, po njoj ljubičasto, belo, drugo cveće.
Jopet se javi gospodin Umetnik, stade umetnički broji od deset, pa unazad, stiže do jedan, stiže do nula, sevnuše kose, Umetnik se nastavi, Ajmo kosci, ajmo publiko, svako za svoga. Pljevaljac Kotlaja, visok pa krupan, prvi istera polovinu svoje parcele, vrati se, dok drugi ni na polovini, pobednički diže kosu. Ostali učesnici su završavali košenje, Umetnik je još bodrio, Ajmo kosci, autobus novinara se dade u veliki pos’o, Blažo Kotlaja stade pred kameru, novinarku RTS-a. Držeć’ kosu kako treba, kako treba reče, Pozdrav gledaocima RTS-a. Onda novinarka uze pita, a Blažo sve odgovara, Koliko se dugo bavite košenjem, Otkad znam za sebe. Bi i pitanje, Šta znači biti dobar kosac, bi i odgovor, Za kvalitet mora dobra kosa da bude, i dobra veština. Još, pitan, reče, Blažo Kotlaja, deveti put učestvuje, i ranije pobeđiv’o…
Reporter se reporterski odmače, uze gleda po taj vazdan svet, uslika dvoje koji se spremili ko za manifestaciju, on sa brkovi, svečanu šajkaču, dva reda vezenog cveća na belu košulju, a ona, ona isto tako svečana. Rekoše da od Milanovca, gornjeg, došli ko svake godine, on, k’o muško, upita, ‘Oće li to sutra biti u novine. Reporter reče šta treba, krenu sa tu gužvu nizbrdo. A gužva velika, narod telefonom javlja da ‘vako nikad nije bilo, ‘iljade, deset ‘iljada ljudi. Sve to zaždilo nizbrdo, ima i da se pogubilo, samo čuješ, Gde su, samo čuješ, Otišli su pravo… Kad se siđe odakle se pošlo, do onu binu, tu pod šatru ručak za učesnici, gosti, novinara autobus. Svadbarski kupus i jagnje pečenje, ali ko na mobi, što si do’vatio, do’vatio si. Onaj predsednik što se preziva Maksimović, i Onaj iz Ministarstva Arizanović, jok tude i pod šatru, oni u ‘ladovini bašte obližnjeg odmarališta, sve do’vataju polako i redno, i sve ujedinjeno analiziraju dalje uspehe i razvoj srbijanski’ regiona.
Kako bilo, narod prileg’o na padini iznad bine, divani i peva, gore, uz put, one šatre rade pos’o. Pod jednu peva Tunja, Nije mi važno šta pričaju ljudi/ jer veoma često kraj mene se budi… Narod se uzod’o, vazdan ti’ šatri, pred onom gde mesa ko drva, jedan, sa Srbija majicu, noseći kesicu kokica, uz’o nešto raspitiva. Samo raspitiva, meso ne dojita. A najveća gužva pred šatru gde slika Vendi, koja u mnogo crvenu i sve tako dekoltiranu haljinu. A unutra, mora da je ta sa slike, u neku pirgavu suknjicu i istu tak’u majicu na bretele, ruse farbane kose, sa zlatan krstić i minđuše što vise, samo čini, Aaa, Aaa, samo čini, Komšinice, komšijeee… Slabo pod šatru, al’ ima, al’ će bude, a Umetnica, koja iznad zadnjeg dela, pa pozadi, beše tetovirata, se pope na stolicu, do’vati šipku od šatre, pa stade da se guzi i samo čini, Tako jeee… pa sve tako nastavi da gimnastiči, jedan u prolazu ko da reče, Kak’a je ko drogirata, i ponavlja Lepa Maro, lepa Marooo… Krenemo dalje, narod je i dalje opsed’o Vendi šatru, ispod koje se čulo Razvuci me u lenju pitu… ružama se kiti…
A dole, na padinu, pred onu zvaničnu binu, ček’o se nastavak programa, to proglašenje pobednika i sve drugo što sledi. Umetnik Pavlov se baš koncentris’o pred nastavak nastupa, prisutni uzeše da se dovataju u jedno mnogo dobro i završno kolo.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač – Infrastruktura železnice Srbije – morao je istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove. Pošto to nije urađeno, posledice su poznate
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
