Novi broj časopisa “Sajens” (Science) kao udarni donosi tekst o tome može li veštačka inteligencija da navede čoveka da se predomisli ako sa njim sedne da porazgovara… hm, ljudski. Grupa naučnika, psihologa, sa bostonskog MIT-a napravila je istraživanje koje pokazuje kako je čak petina ljudi spremna da promeni svoje čvrste stavove posle komunikacije sa čet botom. I da u takvom raspoloženju ostaju najmanje dva meseca
Reč je o istraživanju na relativno velikom uzorku od 2190 Amerikanaca koji su istraživačima poverili teorije zavere u koje veruju. Većinom su bile u potpunoj suprotnosti sa važećom naukom i verovanjima, ali bilo je i istinitih.
U objavljenom tekstu istraživači kažu da teorije zavere često opstaju uprkos suprotnim dokazima, što ih čini otpornim na racionalne argumente. Kažu, smatra se da su psihološki faktori poput osećaja kontrole i sigurnosti osnovni razlozi što ljudi veruju u teorije zavere. Zbog toga su pokušaji ubeđivanja u suprotno obično neefikasni.
Ovo istraživanje je testiralo da li personalizovani razgovori sa VI, koja odgovara na specifične tvrdnje i dokaze koje zastupa vernik teorije zavere, mogu da ga pokolebaju. Koristeći model ChatGPT-4, učesnici su prvo izneli teoriju zavere u koju veruju, a zatim su ušli u razgovor sa VI, koja je imala zadatak da opovrgne te tvrdnje. Razgovori su prilagođeni svakom od učesnika ponaosob i trajali su oko osam minuta, podeljeni u tri runde, tokom kojih je VI reagovala na specifične dokaze koje su učesnici izneli.
Rezultati su pokazali da su učesnici koji su “razgovarali” sa VI znatno smanjili svoje verovanje u teorije zavere, za prosečno 21,43 odsto, dok je u kontrolnoj grupi koja nije diskutovala o teorijama zavere smanjenje bilo neznatno. Oko 27,4 odsto učesnika postalo je nesigurno u svoje verovanje posle razgovora, u poređenju sa samo 2,4 odsto u kontrolnoj grupi. Kontrolna grupa je sa botom razgovarala o nekim neutralnim temama nevezanim za teorije zavere.
Interesantno je da oni koji su izneli teorije zavere koje su utemeljene u nauci i stvarnosti nisu ni za jotu promenili svoje stavove. To sugeriše da, iako je VI efikasna u opovrgavanju neosnovanih teorija zavere, može imati slabiji (neznatan) uticaj kada se suoči sa teorijama koje se baziraju na činjenicama i stvarnim događajima.
Zaključak je da ljudi koji veruju u teorije zavere mogu biti razuvereni ako im se pristupi na pravi način, a to znači da je sistem najpre proučio njihove profile i internet navike pa je, shodno tome, usmeravao razgovor.
Ako neko, slučajno, pomisli kako je jedna petina malo, neka ima na umu da su izborne margine uglavnom višestruko manje. Isto važi i u ostalom marketing; preoteti dvadeset odsto lojalnih korisnika konkurencije ogroman je uspeh, a za to je dovoljna dobro trenirana veštačka inteligencija nahranjena ličnim podacima onoga na koga se vrši uticaj. Sve što joj je potrebno je da tog korisnika “navuče” na razgovor. Svesno ili nesvesno. Verovatnije nesvesno.
Kakva su bila očekivanja građana 2001. i kakva mogu biti 2026? Šta spaja ondašnju političku realnost sa današnjom? Zbog čega su organizovani kriminal i sistemska korupcija i dalje među najvećim problemima Srbije? Šta je najvažnija politička zaostavština prvog demokratski izabranog premijera? Koliko na njegovom primeru može naučiti vlada koja dolazi posle naprednjaka
Nije Đinđić sam mogao da transformiše Srbiju. Rečenica koja kaže “s njim bi bilo drugačije, a sada je sve gotovo” jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete
Prošle godine je delovalo da bi neki delovi tužilaštva i pravosuđa mogli da se probude baš kao što su studenti tražili na početku svoje pobune. Režim nije sedeo skrštenih ruku i sada želi da ih sve koji su “digli glavu” eliminiše na “zakonit način”, ali i da spreči da se naprednjački velikaši pojave pred sudom
Od “ne pada mi na pamet da gubim vreme” do “primiće vas šef diplomatije”, od optužbi da je svaki poslanik koji trči u susret delegaciji Evropskog parlamenta “poslušni podanik”, do najave da će se skoro svi predsednici poslaničkih grupa pojaviti na sastanku, kako god to posle objasnili svojim biračima
Šešeljev četnički projekat devedesetih bio je pokušaj institucionalizacije četničkog identiteta u politici. Sa šubarom i kokardom ostavio je dubok trag na političkoj kulturi. U tome je, doduše, uspešniji ipak bio Vuk Drašković. Zapravo, dok su se Vuk i SPO brendirali kao četnici iz filmova Veljka Bulajića, Šešelj i ekipa (u kojoj je bio i Vučić) brendirali su se na osnovu najstrašnijih priča o četničkom pokretu: velika Srbija, zarđale kašike i sto Muslimana za jednog Srbina
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
