Novi broj časopisa “Sajens” (Science) kao udarni donosi tekst o tome može li veštačka inteligencija da navede čoveka da se predomisli ako sa njim sedne da porazgovara… hm, ljudski. Grupa naučnika, psihologa, sa bostonskog MIT-a napravila je istraživanje koje pokazuje kako je čak petina ljudi spremna da promeni svoje čvrste stavove posle komunikacije sa čet botom. I da u takvom raspoloženju ostaju najmanje dva meseca
Reč je o istraživanju na relativno velikom uzorku od 2190 Amerikanaca koji su istraživačima poverili teorije zavere u koje veruju. Većinom su bile u potpunoj suprotnosti sa važećom naukom i verovanjima, ali bilo je i istinitih.
U objavljenom tekstu istraživači kažu da teorije zavere često opstaju uprkos suprotnim dokazima, što ih čini otpornim na racionalne argumente. Kažu, smatra se da su psihološki faktori poput osećaja kontrole i sigurnosti osnovni razlozi što ljudi veruju u teorije zavere. Zbog toga su pokušaji ubeđivanja u suprotno obično neefikasni.
Ovo istraživanje je testiralo da li personalizovani razgovori sa VI, koja odgovara na specifične tvrdnje i dokaze koje zastupa vernik teorije zavere, mogu da ga pokolebaju. Koristeći model ChatGPT-4, učesnici su prvo izneli teoriju zavere u koju veruju, a zatim su ušli u razgovor sa VI, koja je imala zadatak da opovrgne te tvrdnje. Razgovori su prilagođeni svakom od učesnika ponaosob i trajali su oko osam minuta, podeljeni u tri runde, tokom kojih je VI reagovala na specifične dokaze koje su učesnici izneli.
Rezultati su pokazali da su učesnici koji su “razgovarali” sa VI znatno smanjili svoje verovanje u teorije zavere, za prosečno 21,43 odsto, dok je u kontrolnoj grupi koja nije diskutovala o teorijama zavere smanjenje bilo neznatno. Oko 27,4 odsto učesnika postalo je nesigurno u svoje verovanje posle razgovora, u poređenju sa samo 2,4 odsto u kontrolnoj grupi. Kontrolna grupa je sa botom razgovarala o nekim neutralnim temama nevezanim za teorije zavere.
Interesantno je da oni koji su izneli teorije zavere koje su utemeljene u nauci i stvarnosti nisu ni za jotu promenili svoje stavove. To sugeriše da, iako je VI efikasna u opovrgavanju neosnovanih teorija zavere, može imati slabiji (neznatan) uticaj kada se suoči sa teorijama koje se baziraju na činjenicama i stvarnim događajima.
Zaključak je da ljudi koji veruju u teorije zavere mogu biti razuvereni ako im se pristupi na pravi način, a to znači da je sistem najpre proučio njihove profile i internet navike pa je, shodno tome, usmeravao razgovor.
Ako neko, slučajno, pomisli kako je jedna petina malo, neka ima na umu da su izborne margine uglavnom višestruko manje. Isto važi i u ostalom marketing; preoteti dvadeset odsto lojalnih korisnika konkurencije ogroman je uspeh, a za to je dovoljna dobro trenirana veštačka inteligencija nahranjena ličnim podacima onoga na koga se vrši uticaj. Sve što joj je potrebno je da tog korisnika “navuče” na razgovor. Svesno ili nesvesno. Verovatnije nesvesno.
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Ne sme da nas iznenadi ako se ispostavi da je i studentski pokret i cela 2025. samo jedna faza u rušenju autokratskog režima. Mesecima se mnogo govori o bezuslovnoj podršci studentima, da li su dovoljno artikulisani, dovoljno politički zreli, dovoljno “ovakvi” ili “onakvi”... Ali nije to ključ uspeha ovog procesa. Ključ uspeha je bezuslovno otkazivanje podrške Aleksandru Vučiću
Kada će poljoprivrednici dočekati da ne moraju da traže pravdu na ulici i prosipaju mleko? Zbog čega se vlast ne bavi domaćom proizvodnjom od koje živi čak milion stanovnika Srbije? I zbog čega režim tvrdi da ne može ništa da uradi – što nije ni blizu istini – dok se gazdinstva po Srbiji gase
“Bez povratka kredibiliteta i poverenja građana, nijedna stranka nema šansu na izborima”, kaže za “Vreme” istoričar Dragan Popović. Po ekonomisti Savi Tatiću, “treba staviti sve na jedinog konja koji je sposoban da pobedi u trci. A taj konj je, jasno, studentski”
Skoro da je opšte mesto da su totalitarni vladari, koji se propagandno predstavljaju kao veliki junaci, zapravo prilično strašljive individue. Zauzvrat, stalno govore o svojoj snazi, odlučnosti i hrabrosti i ličnom heroizmu, istovremeno se okružujući desetinama slojeva superlojalista
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
