Devet porodica sa 37 članova od 1959. godine živi na parceli koja je vlasništvo porodice Barjaktarević. Građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“ zakupilo je parcelu od Barjaktarevića na kojoj je smestilo svoje radnike, ali je prestalo da plaća zakupninu 2003, ne obavestivši o tome ljude koji tamo žive. Kada su stanari na parceli saznali da „Ratko Mitrović“ ne plaća zakupninu Barjaktarevićima, predložili su preduzeću da je oni sami plaćaju. Rukovodstvo preduzeća odbilo je predlog stanara. Porodica Barjaktarević tužila je preduzeće „Ratko Mitrović“, zahtevajući da joj parcela bude vraćena. To je značilo da ljudi koji tamo žive moraju biti iseljeni. Sud je presudio u korist Barjaktarevića, ali „Ratko Mitrović“ o tome nije obavestio ljude koji žive na parceli. Stanari su za presudu saznali tek kada im je sudski izvršitelj 2008. uručio rešenja o iseljenju. Žitelji parcele potom su uzeli advokata. Sud je nedavno konačno presudio u korist vlasnika parcele, ali pošto stanari ne mogu da budu strana u sporu, presuda je dostavljena samo „Ratku Mitroviću“, koji opet nije obavestio stanare da će biti iseljeni.
„Otišli smo u preduzeće ‘Ratko Mitrović’ da pitamo da li su oni dobili presudu o našem iseljenju i dobili smo odgovor: ‘Jesmo, pa šta onda!’,“ kaže Milivoje Spasojević, jedan od žitelja.
Na dan iseljenja, ispred Vojvode Stepe 455a, okupila se grupa ljudi koju su, pored stanara, sačinjavali i predstavnici medija, članovi NVO-a, predstavnici jedne parlamentarne stranke, članovi opskurnih političkih grupacija i radoznalci. Dvadestak minuta pre zakazanog izvršenja, stigla je grupa policajaca. Po njihovom držanju bilo je jasno da ne žele nikakav sukob sa stanarima koji su uglavnom starije osobe i penzioneri.
Porodica Barjaktarević stigla je u pratnji sudskog izvršitelja. Po izrazima lica braće Barjaktarević i njihove sestre, bilo je jasno da im je neprijatno zbog situacije u kojoj se nalaze. Pošto stanari ništa ne zameraju porodici Barjaktarević, svoj bes su uperili na sudskog izvršitelja koji je pokušavao da im objasni kako samo radi svoj posao. Kada su fotoreporteri počeli da ga snimaju, izvršitelj ih je zamolio da to ne čine, objasnivši da je on službenik suda, a ne folk-pevačica. Policija je zamolila stanare da se smire i, kada su oni to učinili, ispostavilo se da je na sam dan izvršenja doneta nova sudska odluka po kojoj se iseljenje – odlaže.
Tog dana sudski izvršitelj i Barjaktarevići trebalo je da utvrde granice parcele. Nova sudska odluka imala bi smisla kada u Kumodražu ne bi postojale zemljišne knjige, ali pošto one postoje i parcela je u njima uredno zavedena, bilo je jasno da je sud doneo novu odluku da bi se dobilo vreme za iznalaženje drugog rešenja. Nahuškani od onih koji sa slučajem nemaju nikakve veze, stanari su odbili da puste izvršitelja na parcelu. Komandir policije je objašnjavao stanarima da neće biti iseljeni i da mogu slobodno da puste izvršitelja na parcelu, stanari su rekli da više nikome ne veruju. Tada im je komandir rekao da nema drugog izbora izuzev da pozove pojačanje, što je na kraju i učinio. Dolazak pojačanja sprečio je sudski izvršitelj.
Posle toga, okupljeni su se razišli i svako je tada mogao da sagleda svoje poniženje.
Stanari u Vojvode Stepe 455a i dalje su u ponižavajućoj neizvesnosti. Porodica Barjaktarević se i dalje nalazi u ponižavajućem položaju jer ne raspolaže svojom dedovinom. Poniženo je i sudstvo Srbije jer je moralo da pribegne pravnoj ekvilibristici. Poniženi su i policajci kojima se nije dopalo da na ulicu izbacuju nevine ljude.
Postavlja se i pitanje da li će „Ratko Mitrović“ ipak trpeti neke posledice zbog svega. Preduzeće je krivo za sve što se događa, iako od toga sada pere ruke. Tvrdnje rukovodstva kompanije da nemaju zakonske obaveze prema svojim nekadašnjim radnicima su tačne, ali činjenica je i da postoji društvena odgovornost kompanija. Problemom stanara u Vojvode Stepe 455a sada se bave državni organi. Pošto „Ratko Mitrović“ često konkuriše na javnim tenderima i na njima ima uspeha, trebalo bi upozoriti tenderske komisije da kompanija koja je dovela do ovakve situacije ne može dobiti posao koji se finansira iz javnog budžeta, pa makar njihova ponuda bila najpovoljnija.